Biologija 6 Pripreme

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА
Редни број часа 1
Школа
Наставник
Датум одржавања
Наставна област
Наставна јединица Увод у биологију
Врста (тип) часа Уводни час
Облици рада Фронтални рад, групни рад, индивидуални рад
Наставне методе Вербално-текстуална, демонстративно-илустративна
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, модели из кабинета,

слике и панои, иницијални тест
Циљ часа Упознавање ученика са предметом Биологија, наставником,

уџбеником, начином рада и кабинетом за биологију
Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:

– успостави комуникацију са наставником;
– упозна се са правилима рада на часовима биологије, која су
ученици формулисали заједно са наставником;
– упозна се са коришћењем уџбеника и е-уџбеника;
– упозна се са правилима вредновања и оцењивања рада
ученика, могућностима допунске и додатне наставе,
реализацијом пројектне наставе и другим ваннаставним
активностима.
Задатак наставника је да заинтересује и мотивише ученике за
рад на часовима биологије.
Међупредметне Компетеницја за учење, комуникационе способности,

компетенције дигитална компетенција, одговорно учешће у демократском
друштву, сарадња, решавање проблема, естетичка
компетенција
Кључни појмови Биологија, жива бића, нежива природа, особине живих бића
Корелација Биологија за пети разред, Свет око нас, Природа и друштво

Географија, Историја, Информатика и рачунарство
81
Активности – представља се ученицима;
наставника – упознаје ученике са кабинетом за биологију;
– упознаје ученике са уџбеником из биологије за шести разред
(штампаним, али и са коришћењем дигиталног уџбеника);
– пушта ученицима мотивациони видео;
– заједно са ученицима формулише правила понашања у
кабинету за биологију и начине вредновања и оцењивања
ученика;
– износи упутства о извођењу иницијалног теста;
– прати рад ученика за време решавања теста;
– анализира тест са ученицима;
– усмерава ученике да изнесу своје мишљење о томе шта
очекују од предмета Биологија у шестом разреду.
Активности ученика – све време слушају наставника; такође се представљају;

– учествују у креирању правила понашања на часовима
биологије и у формулисању система вредновања и
оцењивања;
– прате наставникова објашњења о коришћењу уџбеника;
– износе своја знања о биологији из петог разреда;
– решавају иницијални тест;
– учествују у анализи теста;
– износе своје мишљење о томе шта очекују од предмета
Биологија у шестом разреду и, наравно, коју оцену.
Литература за
наставнике
Литература за Корићанац Г., Ђуришић М., Радивојевић Д., Јешић Д. (2019):

ученике Биологија за шести разред основне школе – Биологија 6;
Издавачка кућа ,,Кlett“, Београд; е-уџбеник
Производи дечјег
рада
82
Приказ мултимедијалних садржаја
83
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Уводни део часа (5 минута)

У уводном делу часа наставник се, најпре, представља ученицима и пожели им
добродошлицу и одличан успех у шестом разреду. Након тога, замоли ученике да се и
они представе њему, а и остатку одељења (уколико у одељењу има и нових ученика).
Главни део часа (30 минута)

Наставник заједно са ученицима дефинише правила рада и понашања на часовима
биологије, при чему обавезно уважава и мишљења и предлоге ученика. Након тога,
ученици и наставник заједно утврђују критеријуме о вредновању и оцењивању рада
ученика на часовима биологије.
Наставник упознаје ученике са уџбеником који ће користити током школске године,
показује им да поред основног текста сваке наставне јединице, у уџбенику имају и
јасно издвојене кључне речи из лекција, као и делове са занимљивостима, задацима,
питањима. Наставник упознаје ученике и са е-уџбеником и начином његовог
коришћења.
Наставник поставља ученицима општа питања из биологије и очекује могуће
одговоре, будући да су са биологијом упознати још у петом разреду.
1. Шта је биологија и чиме се бави?
2. Која царства живих бића постоје?
3. Које су заједничке особине живих бића?
Мултимедијални уџбеник: Наставник приказује ученицима уводне стране уџбеника
и објашњава начин коришћења. Наставник показује галерију фотографија, при чему
подсећа ученике на заједничке особине живих бића – Област: ,,Јединство грађе и
функције као основа живота“ (страна 2).
Наставник усмерава ученике на решавање кратког иницијалног теста (који траје
максимално петнаест минута и садржи кратка и јасна питања). Предлог иницијалног
теста дат је у делу ,,додатни материјал“. Ученици, затим, решавају тест. Након што
заврше, наставник заједно са ученицима анализира теста, па ученици затим износе
своје мишљење о питањима са теста и могућим одговорима. Резултат са иницијалног
теста не уноси се у дневник, али може бити забележен у педагошкој свесци (ученички
портфолио). Посебно похвалити ученике чији је резултат одличан, али и остале, уз
мотивацију да се у наредном периоду потруде још више како би остварили што боље
резултате.
Завршни део часа (5 минута)

У завршном делу часа, ученици износе своја очекивања у шестом разреду из предмета
Биологија, као и оцену коју очекују, а наставник то записује у свом портфолију.
84
Домаћи задатак
Начин праћења ученичких постигнућа
Евалуација часа
85
Додатни материјали
– Уколико у одељењу има ученика који раде по индивидуалном образовном програму
(ИОП-у), наставник убацује додатне материјале прилагођене индивидуалним
потребама тих ученика;
– иницијални тест.
ИНИЦИЈАЛНИ ТЕСТ
Име и презиме ученика:

Одељење:
Резултат:
Заокружи тачне одговоре (у сваком питању је по један тачан одговор).

1. Основна јединица грађе и функције живих бића је:
а) ткиво б) ћелија в) орган _/1
2. У једру се налази:
а) ћелијска органела б) наследни материјал в) цитоплазма _/1
3. Јединство живе и неживе природе представља:
а) животну заједницу б) животно станиште в) екосистем _/1
4. Једноћелијски организми који немају организовано једро представљају:
а) царство монера б) царство протиста в) царство гљива _/1
5. Оплођење је процес:
а) спајања полне и телесне ћелије б) спајања женске и мушке полне ћелије _/1
6. Алкохолизам :
а) спада у болести зависности б) не спада у болести зависности _/1
7. Поред описане функције у десној колони, на цртици испред упиши број заједничке
особине живих бића из леве колоне на коју се односи.
1 – исхрана избацивање штетних супстанци из тела
2 – излучивање обезбеђивање енергије
3 – размножавање уношење кисеоника, избацивање угљен-диоксида
4 – дисање реаговање на промене из спољне средине
5 – осетљивост преношење наследних особина са родитеља на
потомке _/5
8. Поређај царства живих бића од најједноставнијег до најсложенијег уписивањем
бројева од 1 до 5 на цртици поред датог царства (1 – најједноставније царство, 5 –
најсложеније царство).
царство гљива царство монера царство протиста
царство биљака царство животиња _/5
86
КЉУЧ
1. б)
2. б)
3. в)
4. а)
5. б)
6. а)
7. 2, 1, 4, 5, 3
8. царство гљива – 3 царство монера – 1 царство протиста – 2
царство биљака – 4 царство животиња – 5
Резултат са иницијалног теста не треба уносити у дневник, али може се прибележити

у педагошкој свесци (ученички портфолио). Посебно похвалити ученике чији је
резултат одличан, али и остале, уз мотивацију, да се у наредном периоду потруде још
више, како би остварили што боље резултате.
Резултат и успех на тесту:

0 – 3, резултат је незадовољавајући;
4 – 6, резултат је задовољавајући;
7 – 10, резултат је добар;
11 – 14, резултат је врло добар;
15 – 16, резултат је одличан – бравоооо!!!
87
Школа
Наставник
Наставна област Јединство грађе и функције као основа живота
Наставна јединица Грађа живих бића – спољашња и унутрашња
Врста (тип) часа Обрада
Облици рада Фронтални рад, рад у пару, индивидуални рад
Наставне методе Вербално-текстуална метода, демонстративно-илустративна

метода

слике, панои, папирићи са називом заједничких особина живих
бића, интернет
Циљ часа Упознавање ученика са спољашњом и унутрашњом грађом

живих бића и њиховом повезаношћу

– описује и објашњава спољашњу грађу живих бића;
– описује и објашњава унутрашњу грађу живих бића;
– разликује грађу живих бића на примерима из околине;
– излаже и аргументује повезаност спољашње и унутрашње
грађе живих бића.
Међупредметне Компетенција за учење, комуникационе способности,

компетенције дигитална компетенција, одговоран однос према околини,
одговоран однос према здрављу, рад са подацима и
информацијама, естетичка компетенција
Кључни појмови Жива бића, спољашња грађа, унутрашња грађа
Корелација Биологија за пети разред, Географија, Свет око нас,

Информатика и рачунарство
Активности – истиче циљ часа;

наставника – кратко излаже и објашњава нову наставну јединицу;
– даје инструкције за рад у пару;
– подстиче дискусију;
– усмерава ученике да сами долазе до закључака;
– поставља питања, коригује одговоре ученика, одговара на
питања ученика;
– пише на табли.
88
Активности ученика – прате и слушају наставниково излагање;
– активно учествују у разговору, дискутују;
– коментаришу наведене примере и излажу своје мишљење;
– решавају добијене задатке;
– постављају питања;
– записују у свескама.
Литература за Корићанац Г., Ђуришић М., Радивојевић Д., Јешић Д. (2019).

ученике Биологија за шести разред основне школе; Издавачка кућа
,,Кlett“, Београд; е-уџбеник
рада
89
90

Наставник укратко са ученицима обнавља заједничке особине живих бића, очекујући
могуће одговоре ученика. Ученици се деле по групама и сваки представник групе
извлачи по један папирић на коме је написана нека од заједничких особина, а задатак
сваке групе јесте да ту особину опишу. Наставник прати, усмерава и контролише рад
сваке групе. Представници група или чланови износе одговоре своје групе, при чему
сви ученици учествују у анализи одговора. Затим, наставник уводи ученике у нову
наставну јединицу ,,Грађа живих бића – спољашња и унутрашња“, истичући циљ овог
часа – Упознавање ученика са спољашњом и унутршњом грађом живих бића и њиховом
повезаношћу.

Спољашња грађа живих бића
Наставник поставља ученицима питања шта знају о грађи живих бића и очекује могуће
одговоре, а онда истиче да жива бића имају различиту спољашњу грађу, али да њихови
делови тела имају исту улогу – учествују у процесима који су неопходни за живот. На
сликама, паноима и моделима из кабинета показује спољашњу грађу живих бића код
животиња и биљака. Ученици сами долазе до закључка да су код животиња то главени
регион, трупни регион, удови, телесни покривач и заједно са наставником истичу
њихову улогу. Наставник усмерава ученике и заједно долазе до закључка (користећи
модел биљака из кабинета и демонстрирајући) да спољашњу грађу биљака чине:
корен, стабло, лист, цвет, плод и семе и истичу њихову функцију.
Унутрашња грађа живих бића
Наставник, постављајући питања, усмерава ученике да дођу до заједничког одговора
на питање – Шта чини унутрашњу грађу живих бића? Кроз повезивање са градивом из
петог разреда, када су научили да су сва жива бића изграђена од ћелија, уз навођење
примера, ученици и наставник заједно долазе до сазнања о унутрашњој грађи живих
бића.
Наставник најбитније чињенице и кључне речи записује на табли, а ученици у свескама.
Наставник упућује ученике на део ,,Занимљивости“ и ,,Наука у животу“, из штампаног
уџбеника, при чему заједно коментаришу наведене чињенице и податке.
Мултимедијални уџбеник: Наставник може користити у раду мултимедијални
уџбеник у оквиру лекције ,,Грађа живих бића – спољашња и унутрашња грађа живих
бића“, при чему:
– на страни 3, помоћу слика, подсећа ученике на делове тела мачке и дрвета, као и на
улогу тих делова;
– на страни 3. заједно са ученицима решава дати задатак, у коме повезује телесне
покриваче животиња на сликама са њиховом улогом;
– на страни 4. показује распоред ћелија по целом телу биљака и показује делове
дрвета;
– на страни 4. наставник упућује ученике на решавање датог задатка – повезивање
одговарајућег органа на слици са његовом улогом. Наставник и ученици заједно
долазе до одговора, а затим одговор проверавају кликом на иконицу ,,решења“,
91
– на страни 5. наставник упућује ученике на решавање задатка у коме треба да

расподеле делове слике и добију одређени орган. Решење проверавају кликом на
иконицу ,,решења“.
Уколико у мултимедијалном уџбенику постоји видео-клип везан за ову наставну
јединицу, наставник га пушта ученицима. Ученици, подељени у неколико група, уз
помоћ наставника решавају задатке и питања из мултимедијалног уџбеника.

У завршном делу часа ученици износе најбитније чињенице које су упамтили на
часу, истичући кључне речи. Наставник заједно са ученицима ради евалуацију часа.
Наставник даје ученицима домаћи задатак и усмерава их на задатак из уџбеника
који могу да ураде на путу од школе до куће – ,,Пронаћи виноградарског пужа и
анализирати његову спољашњу грађу“. Записати у свескама своја запажања.
Наставник даје ученицима домаћи задатак: Научити лекцију и одговорити на питања
која се налазе иза лекције у штампаном уџбенику.
Изглед табле
ГРАЂА ЖИВИХ БИЋА
БИЉКЕ ЖИВОТИЊЕ
спољашња унутрашња спољашња унутрашња

грађа грађа грађа грађа
* органи * ћелије * главени регион * ћелија
(корен, стабло, (мозак, чула, уста) * ткива
лист, цвет, плод, * телесни покривач * органи
семе) (заштита)
* екстремитети
(удови)
(кретање)
92
– е-уџбеник.
93
Школа
Наставник
Наставна јединица Грађа живих бића: од организма до ћелије
Облици рада Фронтални рад, рад у пару, индивидуални рад, групни рад
Наставне методе Вербално-текстуална метода, демонстративно-илустративна метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, модели из кабинета, слике,

панои, интернет
Циљ часа Упознавање ученика са грађом људског тела и нивоима биолошке

организације живих бића

– описује и објашњава грађу људског тела;
– препознаје, објашњава и разликује нивое биолошке
организације живих бића;
– анализира значај ћелије, ткива, органа и система органа за жива
бића.
Међупредметне Компетенција за учење, комуникационе способности, дигитална

компетенције компетенција, одговоран однос према околини, одговоран однос
према здрављу, рад са подацима и информацијама, естетичка
Кључни појмови Организам, систем органа, орган, ткиво, ћелија, усклађеност рада
Корелација Биологија за пети разред, географија, математика

– усмерава ученике да сами долазе до закључка;
94
Активности – прате и слушају наставниково излагање;
ученика – активно учествују у разговору, дискутују;
ученике Биологија за шести разред основне школе – Биологија 6; Издавачка
кућа ,,Кlett“, Београд; е-уџбеник
рада
95
96

Наставник почиње да обнавља са ученицима претходну наставну јединицу ,,Грађа
живих бића – спољашња и унутрашња“, постављајући питања и очекујући могуће
одговоре ученика. Наставник дели ученике у две групе, при чему једна група добија
једну животињу (модел из кабинета), а друга група једну биљку на којима треба да
опишу њихову спољашњу грађу. Наставник прати и контролише рад ученика. Ученици
износе своје одговоре и сви заједно учествују у анализи тих одговора. Наставник
заједно са ученицима проверава домаћи задатак. Након тога, наставник уводи
ученике у нову наставну јединицу ,,Грађа људског тела – од организма до ћелије“ и
истиче циљ часа: Упознавање ученика са грађом људског тела и нивоима биолошке
организације живих бића.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити и мултимедијални
уџбеник у оквиру дате лекције ,,Грађа људског тела – од организма до ћелије“, при
чему, на страни 6, упућује ученике на задатак са Чича Глишом, у коме треба да уоче
који од понуђених делова тела постоје и на телу Чича Глише.

Наставник почиње причу о градњи куће – спољашњи изглед куће је нешто што сви
видимо, али смо свесни тога да само то не чини њену грађу. Ученици се укључују у
разговор и наводе шта је све неопходно да би се сазидала једна кућа, како од цигли
долазимо до зидова, па и саме куће. Циљ ове приче је да ученици сами дођу до
закључка, да се сваки организам састоји из више делова са одређеном функцијом,
односно, из више система органа, да системе органа чине појединачни органи, а
њих пак ткива, при чему се свако ткиво састоји од ћелија сличне грађе и функције.
На оваквом примеру наставник може објаснити ученицима нивое биолошке
организације, идући од најједноставнијег до најсложенијег (ћелија – ткиво – орган –
систем органа – организам). Наставник јасно истиче дефиницију ћелије, ткива, органа,
система органа и указује на њихове улоге. Ученици прате наставника и постављају
питања. Наставник записује на табли кључне речи и најбитније чињенице.
Уколико у мултимедијалном уџбенику постоји видео-клип који прати ову наставну
јединицу, наставник га може пустити ученицима. Наставник показује и демонстрира
ученицима нивое грађе живих бића, на сликама из кабинета или са интернета.
Ученици, подељени у неколико група, решавају задатке и питања из штампаног
уџбеника. Наставник прати и контролише рад ученика. Наставник упућује ученике на
делове ,,Занимљивости“ и ,,Наука у животу“, при чему заједно коментаришу наведене
чињенице и податке.

часу и истичу кључне речи. Наставник заједно са ученицима ради евалуацију часа.
Наставник даје ученицима домаћи задатак.
97
која се налазе иза лекције у штампаном уџбенику.
ГРАЂА ЉУДСКОГ ТЕЛА – ОД ОРГАНИЗМА ДО ЋЕЛИЈЕ
НИВОИ БИОЛОШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ:

ЋЕЛИЈА – ТКИВО – ОРГАН – СИСТЕМИ ОРГАНА – ОРГАНИЗАМ
• Ћелија – основна јединица грађе и функције свих живих бића;
• Ткиво – група ћелија сличне грађе и функције;
• Орган – чине два или више ткива;
• Систем органа – чини више органа који заједно доприносе некој функцији.
пример: мишићне ћелије – мишићно ткиво – мишић – мишићни систем
– модел ћелије.
98
Школа
Наставник
Наставна јединица Грађа живих бића – спољашња и унтрашња;

Грађа људског тела: од организма до ћелије
Врста (тип) часа Утврђивање

метода

слике, панои, интернет
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања и повезивање

кључних речи и појмова

– описује и објашњава спољашњу грађу живих бића;
– описује и објашњава унутрашњу грађу живих бића;
– разликује грађу живих бића на примерима из околине;
– излаже и аргументује повезаност спољашње и унутрашње
грађе живих бића;
– препознаје, објашњава и разликује нивое биолошке
организације живих бића;
– анализира значај ћелије, ткива, органа и система органа за
жива бића.

Кључни појмови Жива бића, спољашња грађа, унутрашња грађа, организам,

систем органа, орган, ткиво, ћелија, усклађеност рада
Корелација Биологија за пети разред, географија, математика,

информатика и рачунарство, ликовна култура
99
наставника – даје инструкције за рад у пару;
– поставља питања и коригује одговоре ученика;
– одговара на питања ученика;
Активности ученика – прате и слушају упутства наставника;


Производи дечјег Ученици у паровима раде мапу ума – исцртавају у својим

рада свескама.
100
101

У уводном делу часа, наставник проверава домаћи задатак ученика. Наставник истиче
циљ часа – утврђивање претходно стеченог знања и повезивање кључних речи и
појмова. Наставник дели ученике у групе, при чему свака група добија одређени
задатак.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити све наставне садржаје
мултимедијалног уџбеника (фотографије, видео-клипове, занимљивости и задатке)
који се односе на утврђивање наставних јединица: ,,Грађа живих бића – спољашња и
унутрашња“ и „Грађа живих бића – од организма до ћелије“.

Ученици су подељени у две групе. Свака група добија једну биљку и једну животињу
које се налазе у кабинету. Ученици имају петнаестак минута времена да на примерима
које су добили објасне њихову спољашњу и унутрашњу грађу, као и повезаност од
ћелије до организма. Наставник све време прати и контролише рад ученика. Након
тога, свака група излаже свој рад, а наставник заједно са другим ученицима анализира
добијене податке и, уколико постоје неке грешке и нејасноће, труди се да их отклони.
Наставник након завршеног задатка усмерава ученике како да ураде мапу ума
у својим свескама и на тај тачин повежу претходно градиво. Наставник прати и
контролише рад ученика, а ученици, по завршетку израде мапе ума, презентују свој
рад пред другим ученицима. Наставник заједно са ученицима анализира све радове.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити све фотографије,
видео-клипове, занимљивости и задатке погодне за утврђивање наставних јединица
које прате дати уџбеник.

Наставник заједно са ученицима врши вредновање њиховог труда и рада. Уколико
постоје неке грешке у раду ученика, исправља их и усмерава на бољи начин рада.
Ученици заједно са наставником врше евалуацију часа, при чему износе своје
мишљење о томе шта им се допало, а шта треба променити. Наставник даје ученицима
инструкције за припрему вежбе ,,Посматрање биљне и животињске ћелије под
микроскопом“, коју ће радити на следећем часу. Наставник на табли исписује назив
вежбе, а ученици у свескама.
Наставник ученицима даје домаћи задатак: Проучити технику извођења вежбе
,,Посматрање биљне и животињске ћелије под микроскопом“, коју ће радити на
следећем часу, а опис извођења налази се у штампаном уџбенику, на крају ове
области. Записати у свескама.
102
– модел ћелије.
103
Школа
Наставник
Наставна јединица Посматрање биљне и животињске ћелије под микроскопом
Врста (тип) часа Вежба
Облици рада Фронтални рад, рад у пару, групни рад
Наставне методе Демонстартивно-илустративна метода, вербално-текстуална

метода
Наставна средства Ножић или скалпел, пинцета, сахатно стакло, капаљка, чепић
за уши, предметно и покровно стакло, микорскоп, лист лозице,
раствор јода, свеска, уџбеник
Циљ часа Упоређивање грађе биљне и животињске ћелије под

микроскопом и припрема микроскопског препарата

– припреми и изведе вежбу самостално;
– направи микроскопски препарат;
– опише и објасни разлику у грађи биљне и животињске ћелије;
– одреди на примеру да ли је реч о биљној или животињској
ћелији;
– изведе закључак о разлици између биљне и животињске
ћелије.

компетенције одговоран однос према околини, одговоран однос према
здрављу, одговорно учешће у демократском друштву, рад
са подацима и информацијама, естетичка компетенција,
решавање проблема, сарадња
Кључни појмови Ћелија, микроскоп
Корелација Биологија за пети разред, Ликовна култура, Свет око нас,

104
наставника – даје инструкције за извођење вежбе и за рад у пару;
– поставља питања и коригује одговоре ученика,

– активно учествују у извођењу вежби;
– изводе закључке;

Производи дечјег Ученици успешно праве микроскопске препарате и изводе

рада вежбу.
105

Наставник поставља питања ученицима о грађи ћелије и улози микроскопа и очекује
могуће одговоре. Постепено, наставник наводи ученике да дођу до закључка да
постоје разлике у грађи биљне и животињске ћелије и истиче те разлике. Наставник
затим указује на циљ часа: Упоређивање грађе биљне и животињске ћелије под
микроскопом и припремање микроскопског препарата. Наставник даје упутства
ученицима за извођење вежбе.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити све задатке,
илустрације и примере погодне за утврђивање наставних јединица које прате дати
уџбеник.

Наставник дели ученике у две групе – А и Б, а затим те две групе дели на још две
подгрупе. Свака група (А и Б) има задатак, а то је прављење микроскопских препарата
на којима ће засебно посматрати грађу биљне и животињске ћелије, што значи да
свака група прави по два препарата. Наставник најпре показује ученицима како се
вежба изводи на једном примеру и даје упутства како ће то ученици урадити. Ученици
и у штампаном уџбенику имају упутство за извођење вежбе.
Наставник све време контролише и прати рад ученика и, уколико постоје нејасноће
при раду, отклања их. Ученици слушају упутства наставника, записују у свескама
потребне детаље, а након тога по групама изводе вежбу. Сваки ученик учествује у
извођењу вежбе и гледа препарат под микроскопом.
Поступак извођења вежбе:
Прављење микроскопског препарата биљне ћелије:
1. Скалпелом се исече део покорице наличја листа лозице (или црног лука);
2. Пинцетом се пажљиво одвоји танка покорица – епидермис и потопи у раствор
јода на сахатном стаклу.
3. На предметно стакло се капаљком нанесе кап воде, а затим се пресече опна из
раствора. Пажљиво се прекрије покровним стаклом и притисне полако како би
се избацио ваздух.
4. Припремљени препарат се стави на сточић микроскопа и посматра под
различитим увећањима.
Наставник усмерава ученике да би требало да виде крупну вакуолу, ћелијски зид и

тамно лоптасто једро.
106
Прављење микроскопског препарата животињске ћелије:
1. Чепићем за уши, ученици узимају размаз са слузокоже усне дупље, превлачећи

неколико пута преко слузокоже.
2. Размаз са чепића се стави на предметно стакло и преко њега се капаљком
нанесе кап воде, а након тога се полако покрије покровним стаклом.
3. Припремљени препарат се посматра под микроскопом под различитим
увећањима.
Наставник усмерава ученике да би требало да виде танку опну (мембрана) и тамно

једро.

У завршном делу часа ученици износе своје закључке, анализирају их са наставником
и записују у свескама. На табли цртају оно што су видели под микроскопом, а и у
својим свескама. Наставник заједно са ученицима вреднује њихов рад.
Вежба: ,,Посматрање биљне и животињске ћелије под

микроскопом“
* Биљна ћелија – крупна вакуола, ћелијски зид, тамно лоптасто једро

* Животињска ћелија – танка опна (мембрана) и тамно једро
107
– уколико у одељењу има ученика који раде по индивидуалном образовном програму
– потребан материјал за извођење вежбе – лабораторијски прибор, јод и лист лозице,
микроскопске плочице, микроскоп, чепићи за уши.
108
Школа
Наставник
Наставна јединица Грађа људског тела: системи органа (систем за варење, систем
за дисање, циркулаторни систем)

метода

Циљ часа Упознавање ученика са грађом људског тела и са грађом и

улогом система за варење, система за дисање и циркулаторног
система

– препознаје на моделима органе система за дисање, варење и
циркулторног система;
– описује и објашњава грађу и значај система за варење;
– описује и објашњава грађу и значај система за дисање;
– описује и објашњава грађу и значај циркулаторног система;
– анализира значај система органа за организам и њихову
међусобну повезаност и функционисање.

Кључни појмови Систем органа за дисање (плућа), систем органа за варење

(желудац, црева), циркулаторни систем (срце, крв)
Корелација Биологија за пети разред, Математика, Ликовна култура,

Физичко и здравствено васпитање
109


Издавачка кућа ,,Кlett“, Београд; е - уџбеник
рада
110

Наставник почиње да обнавља претходну наставну јединицу, ,,Грађа људског тела – од
организма до ћелије“, постављајући питања и очекујући могуће одговоре ученика.
Наставник заједно са ученицима проверава домаћи задатак, односно, ученици
износе закључке које су записали у свескама, након вежбе ,,Посматрање биљне и
животињске ћелије под микроскопом“, одрађене на претходном часу. Након тога,
наставник уводи ученике у нову наставну јединицу, ,,Грађа људског тела – системи
органа“ и истиче циљ часа: Упознавање ученика са грађом људског тела и са грађом и
улогом система за варење, система за дисање и циркулаторног система.

Наставник почиње излагање нове наставне јединице подстичући ученике да изнесу
своја знања о системима органа, постављајући им питања и очекујући могуће
одговоре. Наставник наводи ученике да наброје све системе органа који чине
организам и затим их јасно истиче. Наставник, најпре, објашњава грађу и функцију
система органа за варење. Ученици активно учествују у томе, набрајајући органе
који чине овај систем и заједно са наставником дефинишу њихову улогу. Наставник
грађу овог система показује на сликама у кабинету и сликама са презентације коју
је унапред припремио. Наставник демонстрира на моделу човека грађу система
за варење. Ученици пажљиво слушају наставника и долазе у контакт са моделима.
На исти начин наставник обрађује са ученицима и систем органа за дисање, при
чему усмерава ученике да наброје органе који чине овај систем, а сви заједно
долазе до закључка о њиховој функцији. Наведену грађу система за дисање
наставник демонстрира на сликама и моделима из кабинета и помоћу презентације.
Циркулаторни систем, такође, наставник обрађује на описани начин, истичући шта све
чини овај систем и која је његова улога. Ученици активно прате наставника и износе
своја знања о свему што је речено.
Наставник најбитније чињенице записује на табли, а ученици у свескама.
Наставник заједно са ученицима коментарише податке наведене у делу
,,Занимљивости“, који прати наставну јединицу у уџбенику.
Наставник усмерава ученике на задатак који се налази у штампаном уџбенику (страна
12), односно, показује ученицима како могу да измере пулс. Наставник објашњава
демонстрирајући на себи, а затим сваки ученик исто уради за себе и добијене податке
уписује у свесци.
Мултимедијални уџбеник: Наставник може користити мултимедијални уџбеник
приликом обраде дате наставне јединице – ,,Грађа људског тела: системи органа
(систем за варење, систем за дисање, циркулаторни систем)“, при чему:
– на страни 7. наставник пушта ученицима видео-клип о систему за варење, који
заједно коментаришу, анализирају и изводе закључак;
– на страни 8. наставник демонстрира делове система органа за дисање.
111

У завршном делу часа ученици износе најбитније чињенице које су упамтили на часу
и истичу кључне речи. Ученици преписују са табле. Наставник заједно са ученицима
ради евалуацију часа. Наставник најављује да ће на следећем часу обрађивати остале
системе органа, а ученици треба код куће да савладају данашњу лекцију.
Мултимедијални уџбеник: Наставник може користити све наставне садржаје
(фотографије, видео-клипове, задатке и занимљивости) који се односе на пређене
делове лекције ,,Грађа људског тела – системи органа“.
ГРАЂА ЉУДСКОГ ТЕЛА – СИСТЕМИ ОРГАНА:
1. Систем органа за варење чине:

– усна дупља, ждрело, једњак, желудац, јетра, панкреас, танко црево,
дебело црево, анални отвор;
2. Систем органа за дисање чине:
– нос, ждрело, душник, плућа, дијафрагма;
3. Циркулаторни систем чине:
– крв, крвни судови, срце;
4. Кожни систем;
5. Скелетни систем;
6. Мишићни систем;
7. Нервни систем;
8. Чулни систем;
9. Систем за размножавање.
112
– презентација наставника рађена у Power Point-у;
– модели из кабинета (плућа, срце).
113
Школа
Наставник
Наставна јединица Грађа људског тела: системи органа (нервни систем, чулни
систем, мишићни систем, скелетни систем, кожни систем)

метода

Циљ часа Упознавање ученика са грађом људског тела и са грађом

и улогом нервног, чулног, мишићног, кожног и скелетног
система

– препознаје на моделима органе чулног, мишићног, нервног,
скелетног и кожног система;
– описује и објашњава грађу и значај нервног система;
– описује и објашњава грађу и значај чулног система;
– описује и објашњава грађу и значај мишићног система;
– описује и објашњава грађу и значај скелетног система;
– описује и објашњава грађу и значај кожног система;
– анализаира значај система органа за организам и њихову
међусобну повезаност и функционисање.

информацијама, естетичка компетенција.
Кључни појмови Нервни систем (мозак), чулни систем (чула), мишићни систем
(мишићи), скелетни систем (кости), кожни систем (кожа)

Физичко и здравствено васпитање, Информатика и
рачунарство
114

Литература за Корићанац Г., Ђуришић М., Радивојевић Д., Јешић Д. (2019):
рада
115

Наставник почиње да обнавља претходно обрађено градиво из наставне јединице
,,Грађа људског тела – системи органа“, постављајући питања и очекујући могуће
одговоре ученика. Наставник дели ученике у групе и свака група добија одређени
модел органа (плућа, срце), при чему треба да опише грађу и улогу система коме
добијени органа припада. Наставник све време прати и контролише рад ученика.
Уколико постоје нејасноће, наставник се труди да их уклони. Сваки представник групе
износи податке своје групе, док остали ученици пажљиво слушају и коментаришу са
наставником. Након тога, наставник уводи ученике у даљу обраду наставне јединице
,,Грађа људског тела – системи органа“ и истиче циљ часа: Упознавање ученика са
грађом људског тела и са грађом и улогом нервног, чулног, мишићног, скелетног и кожног
система.

Наставник почиње објашњавање система органа подстичући ученике да изнесу своја
знања о датим системима. Најпре објашњава грађу и функцију нервног система, где
као главни орган истиче мозак. Ученици активно учествују у томе, набрајајући делове
мозга које знају и заједно са наставником дефинишу улогу мозга. Наставник ученицима
показује мозак, и то у виду модела или на сликама у кабинету и на презентацији коју
је унапред припремио. Ученици пажљиво слушају наставника и долазе у контакт са
моделом. На исти начин наставник обрађује са ученицима чулни систем, истичући
која све чула постоје, при чему усмерава ученике да наведу органе који учествују у
грађи овог система, а сви заједно долазе до закључка о њиховој функцији. Грађу и
улогу мишићног система наставник демонстрира на сликама из кабинета или помоћу
презентације. Скелетни систем наставник обрађује објашњавајући шта све чини скелет
и, уколико у кабинету постоји костур, демонстрира на њему (што је, иначе, ученицима
омиљени део ове наставне јединице). Ученици активно прате наставниково излагање и
износе своја знања о свему наведеном. Наставник објашњава повезаност свих система
органа у организму и њихово функционисање.
Наставник истиче и постојање и улогу система за размножавање.
Наставник усмерава ученике на део ,,Занимљивости“, који прати дату наставну
јединицу у уџбенику и заједно са ученицима коментарише наведене податке и
чињенице.
приликом обраде дате наставне јединице – ,,Грађа људског тела: системи органа“, при
чему:
– на страни 8 наставник пушта ученицима видео-клип о нервном систему, који заједно
кометаришу и анализирају изводећи закључак;
116
– на страни 9 наставник усмерава ученике на решавање наведеног задатка –

повезивање чула на сликама са њиховим органима. Тачан одговор ученик и
наставници проверавају кликом на иконицу ,,решења“, испод слике.

У завршном делу часа ученици износе најбитније чињенице које су упамтили на часу
и истичу кључне речи. Ученици преписују са табле. Наставник заједно са ученицима
ради евалуацију часа. Наставник даје ученицима домаћи задатак и упућује их на
организацију следећег часа – утврђивање обрађених наставних јединица и израда
модела органа од пластелина или глине.
иза лекције која се налазе у штампаном уџбенику.
ГРАЂА ЉУДСКОГ ТЕЛА - СИСТЕМИ ОРГАНА:
– Систем органа за варење  у процесу варења хране

– Систем органа за дисање  у размени кисеоника и угљен-диоксида
– Циркулаторни систем  транспортна, заштитна, терморегулациона улога
– Кожни систем чине:
* кожа  заштитна улога, терморегулација, спречава губитак воде из тела
* нокти, длаке, знојне и лојне жлезде
– Скелетни систем чине:
* све кости у телу (206)  даје чврстину телу, штити унутрашње органе, везује
мишиће
– Мишићни систем – сви мишићи у телу  у покретању тела и делова тела
– Нервни систем – мозак и нерви  преношење информација и реаговање на
њих
– Чулни систем (чуло вида, чуло слуха, чуло мириса, чуло укуса, чуло додира)
– Систем за размножавање – мушки и женски полни систем
117
– модели из кабинета (мозак, чулни органи – уво, око, модел коже, кости).
118
Школа
Наставник
Наставна јединица Грађа људског тела: системи органа

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, папирићи, глина, пластелин, слике,

панои, интернет, рачунар, пројектор
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о грађи људског тела

и повезивање кључих речи и појмова, као и савладавње
методе мерења пулса код људи

– препознаје органе на моделима;
– самостално израђује моделе датих органа;
– анализира значај система органа за организам и њихову
међусобну повезаност и функционисање;
– самостално себи измери број откуцаја срца;

информацијама, естетичка компетенција, сарадња,
решавање проблема, предузимљивост и оријентација ка
предузетништву
Кључни појмови Систем за дисање (плућа), систем за варење (желудац, црева),

циркулаторни систем (срце, крвни судови), нервни систем
(мозак), чулни систем (чула), мишићни систем (мишићи),
скелетни систем (кости), кожни систем (кожа)

119
наставника – даје инструкције за рад у пару и за мерење пулса;
– усмерава ученике на рад и самостално закључивање;
питања ученика.
Активности ученика – активно учествују у разговору, дискутују;

– праве моделе органа;
– самостално себи измери број откуцаја срца

Производи дечјег Ученици су способни да у паровима израђују моделе органа и

рада самостално мере у пару број откуцаја срца.
120

Наставник заједно са ученицима проверава домаћи задатак и исправља грешке,
уколико постоје. Затим поставља питања везана за претходну наставну јединицу
,,Грађа човечјег тела“ и очекује могуће одговоре ученика. Након тога, наставник
истиче циљ часа: Утврђивање стеченог знања израдом модела органа, као и
савладавање методе мерења пулса код људи.

Наставник и ученици дефинишу правила којих ће се придржавати током рада. Затим
наставник ученике дели у групе (број група зависи од избора система органа чије ће
моделе органа ученици правити). Пре тога, наставник на папирићима исписује имена
система органа који су обрађивани на претходним часовима. Из сваке групе по један
представник извлачи папирић са именом система органа који представља задатак
његове групе – прављење модела органа који припада том систему, уз дискусију о
том систему (нпр. уколико ученик извуче нервни систем, задатак његове групе је
прављење модела мозга и, након израде, ученици износе своја знања о нервном
систему). Ученици при раду користе слике из кабинета, уџбеника, са интернета (помоћу
телефона) или презентација. Уколико не постоје услови за израду модела, ученици
могу у свескама цртати систем органа који су извукли. Наставник све време прати,
контролише и усмерава рад ученика. За овај задатак ученици имају двадесет минута
времена. Након тога, излажу своје радове и анализирају их заједно са наставником.
Уколико постоје неке грешке, наставник исправља ученике и упућује на правилан рад.
Након завршетка ове активности, наставник задаје ученицима кратку вежбу, коју
ће урадити одмах на часу, свако за себе, а то је „Мерење откуцаја срца“. Наставник
ученицима даје упутства о томе и демонстрира на себи.
,,Мерење пулса“
– Ученици мере откуцаје срца у једном минуту, у стању мировања и добијене
вредности записују у свескама. Мерење откуцаја срца ученици изводе помоћу
кажипрста или средњег прста (никако палца) стављањем на крвни суд у пределу
врата или на унутрашњем делу зглоба шаке. Нормалне вредности су од 60 до 80
откуцаја у минуту.
– Након тога, наставник упућује ученике да ураде неколико чучњева (довољно да
се заморе), па да поново измере откуцаје срца и добијене вредности запишу у
свеске.
Након завршене вежбе, ученици износе добијене вредности и самостално долазе до

закључка уколико постоје разлике у пулсу након два мерења. Наставник све време
прати и контролише рад ученика.
121

У завршном делу часа, наставник заједно са ученицима врши евалуацију часа.
Ученици износе своје закључке и коментаре. Наставник, заједно са ученицима врши
вредновање њиховог рада.
(фотографије, видео-клипове, задатке и занимљивости) који се односе на обрађене
„Мерење откуцаја срца“
*нормалне вредности откуцаја срца у једном минуту су 60–80
122
– папирићи;
– глина, пластелин, слике, панои, интернет, рачунар, пројектор.
ПАПИРИЋИ ЗА ГРУПНИ РАД
НЕРВНИ СИСТЕМ ЧУЛНИ СИСТЕМ
СИСТЕМ ЗА
ДИСАЊЕ КОЖНИ СИСТЕМ
СКЕЛЕТНИ
СИСТЕМ
НЕРВНИ СИСТЕМ ЧУЛНИ СИСТЕМ
СИСТЕМ ЗА
КОЖНИ СИСТЕМ
ДИСАЊЕ
СКЕЛЕТНИ
СИСТЕМ
123
Школа
Наставник
Наставна јединица Грађа живих бића; Грађа људског тела
Облици рада Фронтални рад, индивидуални рад
Наставне методе Вербално-текстуална метода, демонстартивно-илустративна
метода
Наставна средства Уџбеник, тест – наставни листићи, евалуациони лист
Циљ часа Утврдити и проверити знање ученика о грађи живих бића и
грађи људског тела
– препознаје и репродукује обрађене наставне јединице;
– разуме обрађене наставне јединице;
– примењује стечено знање на конкретним примерима.
Међупредметне Компетенција за учење, рад са подацима и информацијама,
компетенције комуникационе способности
Кључни појмови Као при обради
Корелација Биологија за пети разред
Активности – дели наставне листиће ученицима;
наставника – дели ученике на две групе;
– даје инструкције за решавање теста;
– кратко објашњава питања са теста;
– прати рад ученика;
– скупља тестове;
– даје ученицима евалуационе листиће.
Активности ученика – слушају и прате наставникова објашњења;
– решавају задатке са теста;
– попуњавају евалуационе листиће;
– учествују у анализи теста.
рада
124

Наставник најављује петнаестоминутни тест и даје ученицима упутства за његову
израду. Наставник дели ученике у две групе и затим почиње поделу тестова.

Након што подели тестове, наставник укратко објашњава ученицима питања и
усмерава их у циљу успешне израде. Ученици, уколико постоје неке нејасноће,
постављају наставнику питања, а затим крећу са решавањем теста. Наставник све
време прати и контролише рад ученика.
После завршеног теста (15 минута), наставник сакупља тестове од ученика. Ученици
и наставник анализирају тест, коментаришу постављена питања и заједно долазе до
тачних одговора, а самим тим и до оцена.

У завршном делу часа, наставник дели ученицима евалуационе листиће, где ученици
износе своје мишљење о тесту. Ово је битан корак, јер на тај начин наставник може
побољшати квалитет наредног теста. Уколико има примедаба у вези са тестом,
наставник их уважава.
Напомена: Оцене са петнаестоминутних тестова не уносе се у дневник, већ само у
ученички портфолио. Наставник може користити готове петнаестоминутне тестове,
који постоје у склопу наставничког комплета Издавачке куће ,,Клет“. У прилогу се
налазе две групе теста са кључем. Уколико у одељењу постоје ученици који раде по
специјалном индивидуалном програму (ИОП-у), наставници припремају посебан тест,
прилагођен њиховим потребама.
125
– посебно припремљен тест за ученике који раде по ИОП-у, уколико их има;
– тестови, евалуациони листићи
ТЕСТ 1 Област: Јединство грађе и функције као основа

живота
Група 1
Име и презиме ученика: Разред и одељење:
Школа: Датум:
Број поена на тесту: Оцена:
ЗАДАЦИ
• Заокружи слово испред тачног одговора.

1. Да би жива бића могла да обављају све животне процесе, њима је неопходна:
а) кожа б) енергија в) срце _/1
2. Основна структурна и функционална јединица свих живих бића је:

а) ћелијска мембрана б) ћелија в) једро _/1
3. Подвуци тачан низ нивоа биолошке организације живих бића, идући од

најједноставнијег до најсложенијег.
а) ткиво – ћелија – систем органа – организам – орган
б) ћелија – ткиво – орган – систем органа – организам
в) ћелија – ткиво – систем органа – орган – организам _/1
4. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, а ако је нетачна, слово Н.

Ткиво је скуп ћелија сличне грађе и функције. Т Н
Систем органа чини скуп повезаних ћелија. Т Н
Варење почиње у танком цреву. Т Н
Покрете ширења и скупљања плућа омогућава дијафрагма. Т Н
Скелетни систем у свом саставу има длаке, знојне и лојне жлезде. Т Н _/5
5. Подвуци једног уљеза – орган који не припада спољашњој грађи живих бића.
мозак – руке – корен – цвет – ткиво _/1
126
6. Повежи орган који се налази са леве стране са његовом функцијом на десној страни,
уписивањем слова које се налази поред органа на цртици поред улоге.
А – срце помоћу нерава добија информације из тела, обрађује
их и омогућава реакцију организма
Б – мозак чини циркулаторни систем
В – нос помоћу желудачне киселине разлаже храну
Г – желудац кроз њега улази ваздух у тело
Д – кожа заштитна улога, спречава губитак воде из тела,
учествује у одржавању телесне температуре _/5
7. Стави знак + на одговарајуће место у табели, на основу тога ком систему органа у
левој колони припадају органи у горњем низу.
крвни судови нокти душник панкреас кости

кожни
систем
скелетни
систем
циркулаторни
систем
систем за
дисање
систем за
варење
_/5
8. Заокружи тачан одговор. Цвет биљака је орган њихове:

а) спољашње грађе б) унутрашње грађе
127
живота
Група 2
ЗАДАЦИ

1. Скуп ћелија сличне грађе и функције представља:
а) ткиво б) орган в) организам _/1
2. Улогу телесног покривача имају:

а) кора дрвета, кожа, љуштура пужа
б) ћелије, ткива, органи _/1
3. Уписивањем броја поред датог појма направите тачан низ биолошког нивоа
организације животиња.
организам ћелија орган систем органа ткиво _/1
4. Повежи орган који се налази са леве стране са његовом функцијом на десној страни,
уписивањем слова које се налази поред органа на цртици поред улоге.
А – мозак помоћу нерава добија информације из тела, обрађује
их и омогућава реакцију организма
Б – срце чини циркулаторни систем
В – кожа учествује у варењу хране
Г – желудац кроз њега улази ваздух у тело
Д – нос заштитна улога, спречава губитак воде из тела,
учествује у одржавању телесне температуре _/5
5. Ако је тврдња тачна, заокружи слово Т, а ако је нетачна, слово Н

Несварене материје се из тела избацују преко аналног отвора. Т Н
У добијању енергије учествују кисеоник и храна. Т Н
Варење почиње у танком цреву. Т Н
Скелетни систем у свом саставу има знојне и лојне жлезде. Т Н
Најважнији орган система за дисање је душник. Т Н _/5
128
6. Подвуци уљеза који не припада спољашњој грађи живих бића.
мозак – руке – корен – ћелија – цвет _/1
7. Заокружи тачан одговор.

Кичму људи можемо код биљака упоредити са:
а) кореном б) цветом в) стаблом _/1
8. Стави знак + на одговарајуће место у табели, а на основу тога ком систему органа у
левој колони припада сваки од наведених органа у низу.
срце знојне жлезде душник јетра ребра

кожни систем
скелетни
систем
циркулаторни
систем
систем за
дисање
систем за
варење
_/5
129
КЉУЧ:
Број
Група 1 Група 2
питања
1. б) а)
2. б) а)
3. б) 5, 1, 3, 4, 2
Т, Н, Н, Т, Н А, Б, Г, Д, В
4.
сваки тачан одговор носи по 1 поен = 5 сваки тачан одговор носи по 1 поен = 5
Т, Т, Н, Н, Н
5. ткиво сваки тачан одговор носи по 1 поен = 5
поена
Цирк. систем – срце;
Кожни систем – знојне жлезде;
С. за дисање – душник;
Б, А, Г, В, Д
6. С. за варење – јетра;
сваки тачан одговор носи по 1 поен = 5
Скел. систем – ребра;
поена
Кожни систем – нокти;
Цирк.систем – крв. судови;
Систем за дисање – душник;
7. Систем за варење – панкреас; ћелија
Скелетни систем – кости

поена
8. а) б)
ПРЕДЛОГ ОЦЕНА: 0 – 5 1
6–9 2
10 – 13  3
14 – 17  4
18 – 20  5
130
ЕВАЛУАЦИОНИ ЛИСТ
Драги ученици, ваше мишљење о тесту је веома важно, јер помаже наставнику у
креирању и организовању наредног теста. Ваш задатак је да одговорите на питања
која се овде налазе и на тај начин омогућите наставнику да на квалитетнији начин
припреми следећи тест.
1. Оцена коју очекујем на тесту (заокружи) 1 2 3 4 5
2. Оцена коју сам добио на тесту (заокружи) 1 2 3 4 5
3. Припрему за тест сам почео/ла (заокружи) а) када је наставник најавио тест;

б) редовно сам учио/ла;
в) нисам се припремао/ла за тест
4. Да ли је број питања на тесту довољан за а) да

временски период у коме си радио/ла тест?
б) има више питања него што се може
пажљиво урадити у предвиђеном
времену
5. Сва питања на тесту сам разумео/ла а) да б) не
6. Уколико нешто није било јасно, објасни шта

ниси разумео/ла.
7. Уколико ниси имао/ла довољно времена на

тесту за сва питања, напиши које питање је
одузело највише времена.
8. Да ли су сва питања део градива које смо а) да б) не

радили на часу?
9. Ако сматраш да неко питање није рађено на

часу, напиши које је то питање.
10. Најлакше питање на тесту било је:
11. Најтеже питање на тесту било је:
12. Напиши своју примедбу на тест
13. Напиши шта ти је најзанимљивије било на

тесту.
14. Којом оценом од 1 до 5 би оценио/ла 1 2 3 4 5

квалитет теста?
15. Којом оценом од 1 до 5 би оценио/ла труд 1 2 3 4 5

наставника током рада?
131
Школа
Наставник
Наставна јединица Једноћелијски организми – бактерије, амебе, ћелије квасаца

метода

Циљ часа Упознавање ученика са грађом и улогом једноћелијских

организама – бактерија, амеба и ћелија квасаца

– описује и објашњава једноћелијске организме;
– препознаје на примерима бактеријску ћелију, амебе и
квасце;
– описује и објашњава грађу и значај бактерија;
– описује и објашњава грађу и значај амеба;
– описује и објашњава грађу и значај квасаца;
– анализира значај једноћелијских организама и њихову
повезаност и функционисање са живим светом.

Кључни појмови Једноћелијски организми, ћелија, бактерија, бактеријски зид,

амебе, квасци

132


Производи дечјег Ученици скицирају грађу бактерија, амеба и квасаца

рада
133
134

Наставник са ученицима ради анализу петнаестоминутног теста и евалуационих
листића. Потом уводи ученике у нову наставну јединицу ,,Једноћелијски организми
– бактерије, амебе, ћелије квасаца“, постављајући питања о начину класификације
живих бића, о њиховој подели на једноћелијске и вишећелијске организме, очекујући
могуће одговоре ученика. Затим наставник истиче циљ часа: Упознавање ученика са
грађом и улогом једноћелијских организама – бактерија, амеба и ћелија квасаца.
Мултимедијални уџбеник: У уводном делу часа наставник може из мултимедијалног
уџбеника користити галерију фотографија која показује једноћелијске организме, а
налази се на страни 10 лекције: ,,Једноћелијски организми – бактерије, амебе, ћелије
квасаца“.

У главном делу часа, наставник почиње предавање причом о бактеријама, истичући
њихову величину, облик, грађу и значај. Ученици се укључују и износе своје досадашње
знање о бактеријама. Наставник користећи слике (са презентација и паноа) објашњава
грађу бактеријске ћелије. Поред тога, наставник истиче значај бактерија, напомињући
да поред оних патогених, постоје и корисне бактерије, без којих не бисмо могли живети.
Након тога, наставник почиње причу о амебама, при чему скреће пажњу ученицима
да су оне сложеније грађе од бактерија, али су, такође, невидљиве голим оком.
Наставник објашњава грађу амеба, њихов начин исхране и размножавања. На
сликама са презентација и паноа из кабинета показује њихову грађу, облик и сам
изглед ових организама.
Причу о квасцима наставник може почети говорећи о њиховој улози, тј. истичући
где се заправо они користе. Ученици се укључују и износе своје одговоре. Након
тога, наставник скреће пажњу ученицима да квасци, иако припадају гљивама, јесу
једноћелијски организми, али са организованим једром. Наставник објашњава грађу
квасаца, начин исхране, размножавања и њихову употребу и значај. На сликама (са
презентација и паноа) показује њихов изглед, грађу и размножавање. Најбитније
чињенице наставник записује на табли, а ученици у свескама.
Наставник усмерава ученике на делове ,,Занимљивости“, који се налазе у штампаном
уџбенику.
Мултимедијални уџбеник: Наставник може користити и мултимедијални уџбеник у
раду, где показује:
– на страни 10 дате лекције, слике и занимљивости о бактеријама, кликом на иконицу
,,Занимљивости“, испод слика;
– на страни 11 анимацију о деоби бактерија;
– на страни 11 анимацију о деоби амеба;
– на страни 12 слику која илуструје грађу квасаца.
Наставник и ученици заједно коментаришу дате примере, при чему наставник
усмерава ученике на извођење одређених закључака.
135

часу и истичу кључне речи. Ученици преписују са табле и цртају у свескама грађу
бактеријске ћелије, амебе и ћелије квасаца. Наставник заједно са ученицима ради
евалуацију часа. Наставник даје домаћи задатак.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити све слике, видео-
клипове, занимљивости и задатке погодне за утврђивање наставне јединице која
прати дати уџбеник.
Наставник даје домаћи задатак: Научити лекцију и одговрити на питања иза лекције.
Завршити цртање грађе бактеријске ћелије, амебе и ћелије квасаца, уколико на часу
ученици нису стигли.
ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ – БАКТЕРИЈЕ, АМЕБЕ,

ЋЕЛИЈЕ КВАСАЦА
ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ
БАКТЕРИЈЕ АМЕБЕ КВАСЦИ

– немају једро; – имају једро; – имају једро;
– имају ћелијски зид; – немају стални облик – имају ћелијски зид;
– различитог облика; тела; – размножавају се
– покретне; – имају хранљиву пупљењем;
вакуолу; – користе се у
– изазивачи болести –
– имају контрактилну пекарској индустрији
патогене;
вакуолу и у производњи
значајне за живи свет;
– крећу се лажним алкохолних пића
– размножавају се
ножицама;
деобом
– размножавају се
деобом
136
– панои, модели у кабинету.
137
Школа
Наставник
Наставна јединица Удруживање ћелија у колоније

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, слике, панои
Циљ часа Упознавање ученика са термином колонија и начином њиховог

настанка, њиховим значајем и типичним представницима

– описује и објашњава настанак колонија;
– описује, објашњава и разуме поделу рада међу ћелијама;
– препознаје колонијалне организме;
– анализира значај колонијалних организама и њихову
повезаност и функционисање са живим светом;

Кључни појмови Удруживање, подела рада, колонија, прелазни облик,

хламидомонас, волвокс


138

рада
139
140

Наставник са ученицима проверава домаћи задатак и њихове одговоре. Кратко
обнавља претходну наставну јединицу, ,,Једноћелијски организми – бактерије,
амебе, ћелије квасаца“, постављајући питања и очекујући могуће одговоре ученика.
Наставник и ученици заједно решавају питања и задатке из е-уџбеника. Затим,
наставник истиче циљ часа: Упознавање ученика са термином колонија и начином
њиховог настанка, њиховим значајем и типичним представницима.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити анимацију
вишећелијског организма која прати наставну јединицу у мултимедијалном уџбенику,
а налази се на страни 13 лекције ,,Удруживање ћелија у колоније“.

Наставник почиње предавање питањем ,,Да ли знате шта су то колоније живих
бића?“, при чему пажљиво слуша одговоре ученика и усмерава их да дођу до
тачног одговора. Након тога, наставник истиче важност и значај колонија, односно,
наглашава да су оне представљале прелазни облик између једноћелијских и
вишећелијских организама и да су веома битне за настанак вишећелијских
организама. Наравно, наставник објашњава да колоније настају вишеструким деобама
ћелија које се не одвајају. Наставник затим прича о подели рада међу ћелијама,
очекујући од ученика да се укључују у дискусију и износе своје мишљење. Наставник
истиче значај волвокса и хламидомонаса и показује ученицима на сликама (из
штампаног уџбеника) како они изгледају.
Наставник упућује ученике на део ,,Занимљивост“, где се говори о теоријама настанка
вишећелијских организама (страна 29 у штампаном уџбенику) и заједно са ученицима
коментарише дате чињенице и податке.
илустрације и примере наставне јединице који прате дати уџбеник.

У завршном делу часа, ученици износе најбитније чињенице које су упамтили на часу
и истичу кључне речи. Ученици преписују са табле и скицирају у свескама начин
настанка колонија. Наставник заједно са ученицима ради евалуацију часа.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у завршном делу часа за обнављање може
искористити задатак који се налази на страни 13 мултимедијалног уџбеника. Тачан
одговор ученици и наставник проверавају кликом на иконицу ,,решења“, која се
налази одмах испод задатка.
141
Наставник задаје домаћи задатак и обавештава ученике да ће следећег часа утврђивати
лекцију, те их упућује да истраже на интернету патогене и корисне бактерије, као и
њихове карактеристичне представнике. На основу добијених података, ученици ће
направити презентацију у Power Point-у и по групама излагати на часу.
УДРУЖИВАЊЕ ЋЕЛИЈА У КОЛОНИЈЕ
* Колоније – групације истоветних ћелија које настају вишеструким деобама;

прелазни облик између једноћелијских и вишећелијских организама
* Између ћелија колонија постоји подела рада.
* Познати представници:
– волвокс (зелена, лоптаста колонија)
– хламидомонас
– панои.
142
Школа
Наставник
Наставна јединица Једноћелијски организми – бактерије, амебе, ћелије квасаца;

Удруживање ћелија у колоније

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, слике, панои, интернет, рачунар,

пројектор
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о једноћелијским

организмима и повезивање кључних речи и појмова, као и
утврђивање знања о улози и значају патогених и корисних
бактерија за жива бића

– описује и објашњава једноћелијске организме;
– препознаје на примерима бактеријску ћелију, амебу и
квасце;
– описује и објашњава грађу и значај бактерија, амеба и
квасаца;
– анализира значај једноћелијских организама, њихову
повезаност са живим светом и функционисање у њему;
– описује и објашњава настанак колонија;
– описује, објашњава и разуме поделу рада међу ћелијама;
– препознаје колонијалне организме;
– анализира значај колонијалних организама, њихову
повезаност са живим светом и функционисање у њему.

информацијама, естетичка компетенција, сарадња
Кључни појмови Једноћелијски организми, ћелија, бактерија, бактеријски зид,

амебе, квасци, удруживање, подела рада, колонија, прелазни
облик, хламидомонас, волвокс
Корелација Биологија за пети разред, Информатика и рачунарство,

Српски језик и књижевност
143

– излажу своје радове – презентације;

Производи дечјег Израда презентације у Power Point-у

рада
144

Наставник са ученицима најпре решава питања која прате лекцију у штампаном
и е-уџбенику, а затим истиче циљ часа: Утврђивање претходно стеченог знања о
једноћелијским организмима и повезивање кључних речи и појмова, као и утврђивање
знања о улози и значају патогених и корисних бактерија за жива бића. Наставник
укратко са ученицима обнавља претходне наставне јединице, ,,Једноћелијски
организми – бактерије, амебе и ћелије квасаца“ и ,,Удруживање ћелија у колоније“,
постављајући питања и очекујући могуће одговоре ученика.
илустрације и примере који се у датом уџбенику налазе у оквиру обрађених лекција и
погодне су за утврђивање ових наставних јединица.

У главном делу часа, ученици излажу своје радове о патогеним и корисним
бактеријама које су припремили код куће, у виду презентације у Power Pоint-у,
користећи доступне податке са интернета, али и другу литературу. Ученици су задатак
радили у групама. Наставник све време пажљиво слуша излагање ученика и записује
на табли кључне речи из ученичких радова, издвајајући корисне и патогене бактерије.
Уколико примети грешке, наставник исправља ученике.

Наставник заједно са ученицима процењује њихов труд и залагање. Уколико постоје
неке грешке у прииступу и поступању ученика, исправља их и усмерава на бољи
начин рада. Ученици заједно са наставником врше евалуацију часа, при чему износе
своје мишљење о томе шта им се допало, а шта треба променити.
Наставник даје ученицима инструкције за вежбе које ће радити на следећим
часовима. Ученици се деле у пет група и свака група добија свој задатак и вежбу коју
ће представити, при чему сви ученици и наставник учествују у извођењу огледа. Свака
група добија тему – назив вежбе:
Прва група – ,,Посматрање једноћелијских организама под микроскопом“
Друга група – ,,Посматрање квасаца под микроскопом“
Трећа група – ,,Посматрање хлебне буђи под микроскопом“
Четврта група – ,,Бесполно размножавање једноћелијских организама“
Пета група – ,,Бесполно размножавање квасца“
Све групе праве презентацију у Power Point-у, при чему у раду примењују већ стечена
знања о датој групи организама и технику извођења вежбе. Ученици приликом израде
презентације воде рачуна о техници вежбе, која је објашњена у штампаном уџбенику
на крају области (стране 74–75). За све нејасноће, ученици се обраћају наставнику.
145
ПАТОГЕНЕ И КОРИСНЕ БАКТЕРИЈЕ
* Патогене бактерије – изазивачи болети

* Корисне бактерије – у производњи млечних производа, киселог купуса
(наставник на табли исписује представнике бактерија до којих су ученици
дошли својим радом)
– презентације ученика.
146
Школа
Наставник
Наставна јединица Посматрање једноћелијских организама под микроскопом
Наставне методе Демонстрaтивно-илустративна метода, вербално-текстуална

метода
Наставна средства Тегла, шака сена, прокувана вода, капаљка, предметно и

покровно стакло, микроскоп
Циљ часа Упознавање једноћелијских организама у води и посматрање

њихове грађе и начина кретања

– препозна и разликује једноћелијске организме у води;
– разуме распрострањеност једноћелијских организама.

одговоран однос према здрављу, одговорно учешће у
демократском друштву, рад са подацима и информацијама,
естетичка компетенција, решавање проблема, сарадња
Кључни појмови Једноћелијски организми, амебе, бичари

Ликовна култура

– поставља питања и коригује одговоре ученика,
147
– излажу своје презентације;
– изводе закључак;

Производи дечјег Ученици припремају микроскопски препарат и успешно

рада изводе вежбу. Ученици припремају и презентацију.
148

Наставник са ученицима обнавља претходне наставне јединице, ,,Једноћелијски
организми – бактерије, амебе, ћелије квасаца“ и ,,Удруживање ћелија у колоније“,
постављајући питања ученицима и очекујући могуће одговоре. На овом часу
реализоваће се тема ,,Посматрање једноћелијских организама под микроскопом“,
при чему наставник истиче циљ часа Упознавање једноћелијских организама у води и
посматрање њихове грађе и начина кретања.
илустрације и примере погодне за утврђивање наставних јединица које се у датом
уџбенику налазе у оквиру обрађених лекција.

У главном делу часа, група ученика која је добила тему ,,Посматрање једноћелијских
организама под микроскопом“ излаже своја знања о једноћелијским организмима,
а као технику извођења вежбе користе презентацију направљену у Power Point-у.
Наставник и остали ученици пажљиво слушају и коментаришу. Након тога, наставник,
заједно са групом ученика, демонстрира осталима како да ураде оглед и усмерава их
на самостално извођење вежбе.
Поступак извођења вежбе: ,,Посматрање једноћелијских организама под

микроскопом“
1. Ученици доносе теглу са водом сакупљеном у некој бари. У теглу су ставили и
шаку сена и она је тако припремљена неколико дана стајала на месту које није
на директном сунцу (може се скратити поступак и користити само вода из баре,
без сена).
2. Капаљком се узме кап воде из ове тегле и стави на предметно стакло.
3. У воду се убаци неколико нити вате како би се успорило кретање
једноћелијских организама.
4. Полако се покрије предметним стаклом и посматра под микроскопом.
Напомена: Наставник упућује ученике да могу видети организме са бичем и амебе.

Прво наставник проверава да ли је микроскопски препарат добро направљен (да ли
се заиста виде организми), а онда свим ученицима омогућава да погледају препарат
под микроскопом.

У завршном делу часа, ученици износе своје закључке, анализирају их са наставником
и записују у свескама. Ученици цртају оно што су видели под микроскопом у
својим свескама. Наставник заједно са ученицима вреднује њихов рад. Наставник
даје ученицима домаћи задатак и упутства за извођење вежбе на следећем часу:
,,Посматрање квасца и хлебне буђи“.
149
Наставник даје ученицима домаћи задатак: Средити свеске са записаном техником
извођења вежбе, скицираним објектом посматрања (оно што су ученици видели под
микроскопом) и својим закључком.
ВЕЖБА: ,,ПОСМАТРАЊЕ ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИХ ОРГАНИЗАМА

ПОД МИКРОСКОПОМ“
Потребан материјал:
– тегла са сеном и барском водом
– капаљка
– предметно и покровно стакло
– вата
– микроскоп
*присуство једноћелијских организама са бичем и амебе
– презентација ученика;
– тегла, шака сена, прокувана вода, капаљка, предметно и покровно стакло, микроскоп
150
Школа
Наставник
Наставна јединица Посматрање квасаца и хлебних буђи под микроскопом
Наставне методе Демонстративно-илустративна метода, вербално-текстуална

метода
Наставна средства Хлебна буђ, квасац, чаша, капаљка, пинцета, вода, предметно
и покровно стакло, микроскоп, рачунар, пројектор
Циљ часа Упознавање грађе квасаца и буђи на микроскопском

препарату

– опише и објасни грађу квасаца и буђи;
– разликује хифе и спорангије на препарату буђи;
– примећује ћелије квасаца које се пупе на препарату;
– разуме и схвата распрострањеност једноћелијских
организама.

Кључни појмови Једноћелијски организми, квасци, буђи


– поставља питања, коригује одговоре ученика,
151

Производи дечјег Ученици успешно изводе вежбу и разликују квасце и буђи на

рада микроскопском препарату који су сами припремили. Ученици
су припремили и презентацију.
152

Наставник са ученицима обнавља претходно стечено знање о квасцима и буђима,
постављајући им питања и очекујући могуће одговоре. Затим наставник истиче
циљ часа: Упознавање грађе квасаца и буђи под микроскопом, а он ће се реализовати
помоћу дате вежбе, коју ће представити две групе ученика.

Група ученика која изводи вежбу ,,Посматрање квасаца под микроскопом“, излаже
презентацију свог рада о квасцима (рађену у Power Point-у), при чему објашњава
методу рада. Ученици и наставник пажљиво слушају. Уколико постоје неке грешке,
наставник коригује ученике. Група ученика представља ток вежбе:
Ток вежбе ,,Посматрање буђи“

1. Издвојити пинцетом са убуђалог хлеба мало мицелијума буђи и ставити на
предметно стакло.
2. Капаљком сипати неколико капи воде преко буђи и покрити покровним стаклом.
3. Припремљени препарат ставити на микроскопски сточић и посматрати.
Напомена: Очекује се да се под микроскопом виде танке хифе и спорангије са
спорама.
Након излагања, наставник демонстрира заједно са групом ученика начин извођења

вежбе. Остали ученици, такође, приступају раду. Наставник прати и контролише
рад свих ученика. Ученици у свескама записују методу извођења огледа. Након
припремљених микроскопских препарата, наставник омогућава сваком ученику да
погледа препарат под микроскопом. Ученици у свескама скицирају шта су видели.
Група ученика која изводи вежбу ,,Посматрање буђи под микроскопом“ излаже
презентацију свог рада о буђима (рађену у Power Point-у) и објашњава методу рада.
Ученици и наставник пажљиво слушају. Уколико постоје неке грешке, наставник
коригује ученике. Група ученика представља ток вежбе:
Ток вежбе ,,Посматрање буђи под микроскопом“

1. У чашу са топлом водом стави се мало шећера и пекарског квасца (најбоље је
да то буде свеж квасац) и промеша се како би се квасац растворио.
2. Таква смеса се остави десетак минута да одстоји, а након тога се капаљком
стави кап смесе на предметно стакло и покрије покровним стаклом.
3. Овако припремљен препарат се посматра под микроскопом.
Напомена: Под већим увећањем микроскопа виде се ћелије квасаца које се пупе.
153
Након излагања, наставник заједно са групом ученика демонстрира начин извођења


У завршном делу часа ученици износе своје закључке, анализирају их са наставником
и записују у свескама, при чему упоређују грађу тела квасаца и буђи. У свескама цртају
оно што су видели под микроскопом. Наставник заједно са ученицима вреднује њихов
рад. Наставник даје ученицима домаћи задатак и упутства за извођење вежбе на
следећем часу: ,,Бесполно размножавање једноћелијских организама“.
Наставник задаје домаћи задатак: Средити свеску са представљеном методом
рада вежбе, сликом и закључцима. Група која изводи наредну вежбу, ,,Бесполно
размножавање једноћелијских организама“, треба код куће да припреми материјал,
под инструкцијом наставника (сипати у чашу/теглу мало барске воде и оставити да
одстоји на светлости до наредног часа).
ВЕЖБА: ,,ПОСМАТРАЊЕ КВАСАЦА И ХЛЕБНЕ БУЂИ

ПОД МИКРОСКОПОМ
Посматрање хлебне буђи – на микроскопском препарату се виде танке хифе и
спорангије са спорама.
Посматрање квасаца – на микроскопском препарату се виде ћелије квасаца које
се пупе.
154
– хлебна буђ, квасац, чаша, капаљка, пинцета, вода, предметно и покровно стакло,
микроскоп, рачунар, пројектор
155
Школа
Наставник
Наставна јединица Бесполно размножавање једноћелијских организама

метода
Наставна средства Барска вода, квасац, чаша, капаљка, пинцета, вода, предметно
и покровно стакло, микроскоп, рачунар, пројектор,
евалуациони лист
Циљ часа Посматрање бесполног размножавања простом деобом и

пупљењем једноћелијских организама

– опише и објасни начине бесполног размножавања;
– примећује једноћелијске организме у фази деобе ћелије;
– примећује ћелије квасаца које се пупе на препарату;
– разуме и схвата распрострањеност једноћелијских
организама.

Кључни појмови Једноћелијски организми, квасци, пупљење, проста деоба


156

Производи дечјег Ученици припремају микроскопски препарат и презентацију.

рада
157

Наставник обнавља са ученицима претходно градиво о једноћелијским организмима,
постављајући им питања и очекујући могуће одговоре. Наставник и ученици заједно
решавају питања која прате лекцију у штампаном и е-уџбенику. Затим наставник
истиче циљ часа: Посматрање бесполног размножавања простом деобом и пупљењем
једноћелијских организама, који ће се реализовати помоћу дате вежбе, а коју ће
представити две групе ученика.

Група ученика која изводи вежбу ,,Бесполно размножавање једноћелијских
организама простом деобом“, излаже презентацију свог рада (у Power Point-у) о
једноћелијским организмима, као и о методи извођења огледа. Остали ученици
и наставник пажљиво слушају. Уколико постоје неке грешке, наставник коригује
ученике. Група ученика представља ток вежбе:
Ток вежбе „Бесполно размножавање једноћелијских организама

простом деобом“
1. Узети кап воде из чаше са барском водом која је стајала неколико дана на
светлости (ученици су припремили воду из баре, након упутства наставника на
претходном часу).
2. Капаљком се стави кап воде на предметно стакло.
3. У воду се стави неколико нити вате, како би се успорило кретање
једноћелијских организама.
4. Покрије се покровним стаклом и тако припремљен микроскопски препарат се
посматра под микроскопом.
Напомена: Очекује се да се под микроскопом виде једноћелијски организми у
фази деобе ћелије.

Група ученика која изводи вежбу ,,Бесполно размножавање квасаца пупљењем“,
излаже презентацију свог рада (рађену у Power Point-у) о квасцима, као и о методи
извођења огледа. Остали ученици и наставник пажљиво слушају. Уколико постоје
неке грешке, наставник коригује ученике. Група ученика представља ток вежбе:
158
Ток вежбе „Бесполно размножавање квасаца пупљењем“

1. У чашу са топлом водом стави се мало шећера и пекарског квасца (најбоље је
да то буде свеж квасац) и промеша се како би се квасац растворио.
2. Таква смеса се остави петнаестак минута да одстоји, а након тога се капаљком
стави кап смесе на предметно стакло и покрије покровним стаклом.
3. Овако припремљен препарат се посматра под микроскопом.
Напомена: Под већим увећањем микроскопа виде се ћелије квасаца које се пупе.


У завршном делу часа, ученици износе своје закључке, анализирају их са наставником
и записују у свескама и при томе упоређују начине бесполног размножавања. Ученици
цртају оно што су видели под микроскопом у својим свескама, записују методу рада и
закључке добијене након извођења вежби. Наставник заједно са ученицима вреднује
њихов рад.
ВЕЖБА: „БЕСПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИХ ОРГАНИЗАМА“

Бесполно размножавање једнћелијских организама простом деобом – на
микроскопском препарату се виде једноћелијски организми у фази деобе.
Бесполно размножавање квасаца – на микроскопском препарату се виде ћелије
квасаца које се пупе.
159
– барска вода, квасац, чаша, капаљка, пинцета, вода, предметно и покровно стакло,
микроскоп, рачунар, пројектор;
– евалуациони лист.
160
Драги ученици, у раду сваког наставника веома је битно ваше мишљење. Због тога
је важно да попуните овај упитник, како би наставник могао да побољша даљи рад и
унапреди квалитет наставе. Упитник се односи на све вежбе које смо до сада радили.
Вежбе које смо на часовима радили

1. су занимљиве (заокружи број од 1 – 5, 1 2 3 4 5
којим би описао/ла своје мишљење)
Вежбе које смо на часовима радили су

ми помогле у савладавању градива
2. 1 2 3 4 5
(заокружи број од 1 – 5, којим би
описао/ла своје мишљење)
Задовољан/а сам начином на који смо

изводили вежбе (заокружи број од
3. 1 2 3 4 5
1 – 5, којим би описао/ла своје
мишљење)
Шта би ти променио/ла у начину

4. извођења вежби? (напиши своје
мишљење)
5. Најзанимљивија вежба била је:
Вежба која ми није много помогла у

6.
савладавању градива је:
Шта ти се највише допало на часовима

7.
вежби?
Шта ти се није допало на часовима

8.
вежби?
Којом оценом би оценио/ла труд

9. 1 2 3 4 5
наставника на часовима вежби?
Напиши твој предлог који се односи на

10.
побољшање квалитета наставе
161
Школа
Наставник
Наставна јединица Вишећелијски организми – грађа биљака

метода

слике, панои, микроскоп, микроскопски препарати
Циљ часа Упознавање ученика са грађом, улогом и класификацијом

биљака, као и њиховим значајем за живи свет

– описује и објашњава грађу биљака;
– описује, објашњава и разуме процесе заступљене код
биљака;
– објашњава значај биљака за живи свет;
– демонстрира и описује на примерима грађу биљака;
– анализаира значај биљака и њихову повезаност са живим
светом.

Кључни појмови Биљке, произвођачи, аутотрофи, вегетативни органи,

репродуктивни органи, стоме, проводни снопићи, покровно
ткиво, маховине, папрати, четинари, цветнице, ботаника
Корелација Биологија за пети разред, Ликовна култура, Информатика и

рачунарство, Географија
162


Производи дечјег Ученици препознају конкретне примере биљних врста.

рада
163

Наставник са ученицима укратко обнавља претходну наставну јединицу,
,,Једноћелијски организми – бактерије, амебе, ћелије квасаца“, постављајући им
питања и очекујући њихове могуће одговоре. Затим, наставник истиче циљ часа:
Упознавање ученика са грађом и улогом вишећелијских организама – биљака“.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у уводном делу часа може користити
мултимедијални уџбеник, при чему, показује ученицима улогу биљака и
занимљивости које прате дату наставну јединицу и заједно са ученицима их
коментарише и анализира.

Наставник почиње излагање наставне јединице постављањем питања ,,Зашто су
биљке значајне?“, при чему пажљиво слуша одговоре ученика и усмерава их да дођу
до тачног одговора повезујући градиво из петог разреда. На тај начин, наставник
истиче ученицима да су биљке аутотрофи и објашњава значај фотосинтезе. Наставник
објашњава ученицима грађу биљака (напомиње да су то организми који имају ткива
и органе, али немају системе органа), као и поделу биљних органа на вегетативне
(корен, стабло и лист) и репродуктивне (цвет, плод и семе) и истиче њихову улогу.
У свом раду наставник користи презентацију направљену у Power Point-у тако да
садржи доста слика које илуструју грађу биљних органа. Такође, током предавања
демонстрира на моделима из кабинета грађу биљака, при чему се служи и паноима.
Наставник истиче поделу биљака на маховине, папрати и семенице, уз детаљно
објашњење. Ученици све време прате наставниково излагање и активно учествују у
разговору износећи своја знања и запажања.
Ученици постављају питања уколико им нешто није јасно, а наставник покушава
да отклони нејасноће. Најбитније чињенице и кључне речи наставник записује на
табли. Наставник и ученици заједно коментаришу податке и чињенице изнете у делу
,,Занимљивости“, који прати лекцију у штампаном уџбенику.
Уколико наставник има у кабинету микроскопске препарате на којима ученици могу
да виде изглед проводних снопића и стома, омогућава сваком ученику да их погледа.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити мултимедијални
уџбеник при чему:
– на страни 15 показује делове биљака, уз коментаре и анализу;
– на страни 15 показује изглед стома и проводних снопића, објашњавајући њихову
улогу;
– на страни 16 пушта видео-снимак који приказује неке карактеристике љиљана, а
затим га заједно са ученицима коментарише и анализира.
164

У завршном делу часа, наставник и ученици обнављају наставну јединицу. Ученици
истичу кључне речи и повезују појмове. Наставник прати и контролише рад ученика.
Ученици записују у свескама оно што је наставник написао на табли. Наставник и
ученици заједно раде евалуацију часа. Наставник задаје ученицима домаћи задатак
и усмерава их на задатак из штампаног уџбеника (страна 30), који ће урадити на
следећем часу.
Мултимедијални уџбеник: У завршном делу часа, наставник, у циљу утврђивања
градива, може користити задатак који се налази на страни број 16 овог уџбеника.
Наставник даје домаћи задатак: Научити лекцију и одговорити на питања која се
налазе у штампаном уџбенику. Скицирати у свескама грађу биљних органа, уз
обележавање делова.
ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ – ГРАЂА БИЉАКА
*Ботаника – наука која се бави проучавањем биљака.

* Биљке су аутотрофи – произвођачи.
* Биљни органи се деле на:
– вегетативне органе (корен, стабло, лист)  имају стоме (размена гасова)
– репродуктивне органе (цвет, плод и семе).  органи за размножавање
*За биљке су карактеристични:
– проводни снопићи (у унутрашњости органа)  транспорт материја
– покровно ткиво  заштита од исушивања
* Све биљке делимо на:
– маховине, најједноставније биљке
– папрати
– семенице
голосеменице скривеносеменице (најсложеније)
165
– наставникова презентација;
– слике, панои, модели из кабинета, микроскоп, микроскопски препарати.
166
Школа
Наставник
Наставна јединица Вишећелијски организми – грађа животиња

метода

слике, панои, вата, зрна пасуља, пластична чаша

животиња, као и њиховим значајем за живи свет

– описује и објашњава грађу животиња;
животиња;
– објашњава значај животиња за живи свет;
– демонстрира и описује на примерима грађу животиња;
– анализира значај животиња и њихову повезаност са живим
светом.

Кључни појмови Потрошачи, хетеротрофи, зуби, системи органа,

бескичмењаци, кичмењаци, кретање, зоологија


167

Производи дечјег Ученици скицирају грађу животиња и објашњавају на

рада конкретним примерима.
168

Наставник заједно са ученицима проверава домаћи задатак и обнавља претходну
наставну јединицу: ,,Вишећелијске животиње – грађа биљака“, постављајући
ученицима питања. Наставник очекује могуће одговоре ученика. Затим ученици и
наставник реализују задатак који се налази на 30. страни у уџбенику. Сврха задатка
је да ученици сами дођу до закључка који су услови неопходни за клијање семена.
Ученици раде самостално, а наставник прати и контролише њихов рад.
Задатак: „Клијање семена“

У пластичну чашу ученици стављају добро натопљену вату, а преко ње неколико
зрна пасуља. Пасуљ затим покривају са још мало вате и тако припремљену чашу
остављају на топло и светло место. У наредним недељама, ученици ће пратити
шта се дешава са зрнима пасуља и евидентирати у свескама.
Након завршеног огледа, наставник уводи ученике у нову наставну јединицу,

,,Вишећелијски организми – грађа животиња“ и истиче циљ часа: Упознавање ученика
са грађом, улогом и класификацијом животиња, као и њиховим значајем за живи свет.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у уводном делу часа може користити све
пратеће задатке, илустрације и примере погодне за утврђивање ових наставних
јединица у датом уџбенику.

Наставник излагање нове наставне јединице почиње усмеравањем ученика да наведу
разлике између биљака и животиња, које знају. Након тога, наставник објашњава
ученицима грађу животиња. Наставник од ученика очекује активност током излагања,
као и повезивање са градивом петог разреда, али и са оним што су о грађи људског
тела учили у шестом. Наставник истиче улоге органских система код животиња,
при чему од ученика тражи да наводе грађу за сваки од њих. При томе, све време
у раду користи презентацију на којој доминирају слике грађе органских система,
што ученицима олакшава схватање градива. Наставник посебно настоји да скрене
ученицима пажњу на то да су животиње хетеротрофи и да представљају потрошаче.
Затим, објашњава поделу животиња на бескичмењаке и кичмењаке, наводећи
конкретне примере и показујући на сликама. Наставник може у раду користити
е-уџбеник и показивати слике које садржи, као и видео-клипове, уколико прате
ову наставну јединицу. Током рада, наставник се служи и моделима из кабинета, на
којима демонстрира грађу тела животиња и самих органских система. Ученици све
време прате наставника, активно учествују у разговору, износе чињенице које знају
и постављају питања уколико постоје нејасноће. Наставник најбитније чињенице
записује на табли, а ученици у свескама.
Наставник упућује ученике на део ,,Занимљивости“, који прати лекцију у штампаном
уџбенику. Ученици и наставник заједно коментаришу и анализирају дате податке.
169
Мултимедијални уџбеник: Наставник у главном делу часа може користити

мултимедијални уџбеник, при чему приказује одређене примере који прате наставну
јединицу, и то:
– на страни 18, слике из галерије које приказују кожу, кости и мишиће;
– на страни 18, задатак о подели животиња у зависности од начина исхране;
– на страни 19, видео-клип о нервном систему и чулима на главној страни.

У завршном делу часа, наставник и ученици обнављају пређену наставну јединицу,
при чему ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Наставник заједно са
ученицима ради евалуацију часа.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у завршном делу часа може користити
мултимедијални уџбеник, при чему са ученицима заједно увежбава задатак који се
налази на страни 19 дате лекције.
ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ – ГРАЂА ЖИВОТИЊА

* Зоологија – наука која се бави проучавањем животиња.
* За разлику од биљака, животиње имају системе органа:
– систем за варење;
– систем за дисање;
– систем за излучивање;
– систем за циркулацију;
– систем за размножавање;
– кожни систем;
– скелетни систем;
– нервни систем;
– чулни систем;
* Животиње су хетеротрофи – потрошачи (биљоједи, месоједи, сваштоједи).
* Животиње делимо на:
– бескичмењаке (сунђери, дупљари, пљоснати црви, ваљкасти црви,
мекушци, чланковити црви, зглавкари, бодљокошци)
– кичмењаке (рибе, водоземци, гмизавци, птице, сисари)
170
– рачунар, пројектор, модели из кабинета, слике, вата, зрна пасуља, пластична чаша.
171
Школа
Наставник
Наставна јединица Вишећелијски организми – грађа биљака;

Вишећелијски организми – грађа животиња

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, папирићи, слике, панои, интернет,

рачунар, пројектор
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о вишећелијским

организмима и повезивање кључних речи и појмова, као и
утврђивање знања о улози и значају биљака и животиња

– описује и објашњава вишећелијске организме;
– описује и објашњава грађу биљака и животиња;
– описује и објашњава поделу биљака и животиња;
– демонстрира на примерима грађу биљака и животиња;
– анализира значај вишећелијских организама и њихову
повезаност и функционисање.


Географија, Ликовна култура

– поставља питања, коригује одговоре ученика;
172

рада
173

Наставник истиче циљ часа: Утврђивање претходно стеченог знања о вишећелијским
организмима и повезивање кључних речи и појмова, као и утврђивање знања о улози
и значају биљака и животиња. Наставник са ученицима решава питања која прате
претходне наставне јединице у штампаном уџбенику, при чему наставник усмерава
ученике да дођу до тачних одговора и исправља их уколико греше.
илустрације и примере погодне за утврђивање ових наставних јединица, који се у
датом уџбенику налазе у оквиру обрађених лекција.

Наставник дели ученике у групе. Из сваке групе по један представник извлачи
папирић који је наставник унапред спремио. На папирићу су исписане по једна биљка
и једна животиња (предлог папирића налази се у наставку припреме). Ученици у
групи треба да опишу дате представнике, почев од њихове грађе до припадности (у
количини информација које су ученици добили на претходним часовима). Уколико
желе, ученици у раду могу користити инетрнет као извор додатних података. Ученици
имају петнаест минута времена за рад у групи, а након тога свака група излаже своје
радове. Наставник препоручује ученицима да могу демонстрирати грађу датог
организма и на моделима из кабинета. Ученици учествују у дискусији и активно
коментаришу радове других група, исправљајући и додајући потребне информације.
Наставник све време прати и контролише рад ученика и коригује грешке уколико
постоје.

Наставник заједно са ученицима вреднује и процењује њихово труд и залагање.
Уколико постоје неке грешке при раду ученика, исправља их и усмерава на бољи
начин рада. Ученици заједно са наставником врше евалуацију часа, при чему обе
стране износе своје мишљење о томе шта им се допало, а шта треба променити.
Наставник задаје домаћи задатак.
Наставник даје домаћи задатак ученицима: Направи списак карактеристичних биљних
и животињских врста твог краја (Ово је задатак који се налази на 37. страни штампаног
уџбеника).
174
– додатни папирићи, рачунар, пројектор.
175
ПРЕДЛОГ ПАПИРИЋА ЗА ГРУПНИ РАД УЧЕНИКА
МАХОВИНЕ
ПАС
ЧЕТИНАРИ
ЧОВЕК
ПАПРАТИ
ПТИЦЕ
ЦВЕТНИЦЕ
МАЈМУН
БОР
ЛИПА
176
Школа
Наставник
Наставна јединица Вишећелијски организми – грађа гљива

метода


гљива, као и њиховим значајем за живи свет;

– описује и објашњава грађу гљива;
гљива;
– објашњава значај гљива за живи свет;
– демонстрира и описује на примерима грађу гљива;
– анализаира значај гљива и њихову повезаност са живим
светом.

Кључни појмови Разлагачи, сапрофити, хифе, мицелијум, плодоносно тело,

споре, микологија, печурке, квасци, буђ


177

рада
178
179

Наставник заједно са ученицима обнавља претходне наставне јединице: ,,Вишећелијски
организми – грађа биљака и животиња“, као и класификацију живих бића постављајући
питања и очекујући могуће одговоре ученика. Наставник затим истиче циљ часа:
,,Упознавање ученика са грађом, улогом и класификацијом гљива, као и њиховим значајем
за живи свет“ и уводи ученике у нову наставну јединицу: ,,Вишећелијски организми –
грађа гљива“.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити све задатке, фотографије,
занимљивости и видео-клипове, погодне за утврђивање ове наставне јединице у датом
уџбенику.

У главном делу часа, наставник поставља питања ученицима како би од њих добио
одговоре на основу којих ће им указати да они већ доста тога знају о гљивама, као и да
се можда свакодневно срећу са њима. Наставник и ученици заједно одговарају и долазе
до података о томе шта све спада у царство гљива. Наставник прича о грађи тела гљива,
објашњавајући термине хифе и мицелијум. Све време наставник демонстрира грађу
гљива на сликама, паноима или моделима из кабинета, а у раду користи и презентацију
рађену у Power Point-у. Затим, наставник објашњава класификацију гљива, такође
користећи презентацију и показујући слике различитих представника ове врсте.
Ученици све време прате наставника и активно учествују у разговору, износећи
сопствена знања. Наставник најбитније чињенице записује на табли, а ученици у
свескама.
Наставник усмерава ученике на део ,,Занимљивости“, који прати лекцију у штампаном
уџбенику, а затим заједно коментаришу наведене чињенице и податке.
мултимедијални уџбеник у оквиру ове лекције, при чему:
– на страни 1 показује и пушта деци видео-клип о гљивама, који заједно коментаришу,
анализирају и изводе закључак;
– на страни 1 показује галерију са фотографијама гљива, које заједно коментаришу.

при чему ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Ученици заједно са
наставником покушавају да реше питања која се налазе у уџбенику. Наставник заједно
са ученицима ради евалуацију часа.
Мултимедијални уџбеник: У завршном делу часа, наставник може користити све
задатке, видео-клипове, занимљивости и фотографије за утврђивање пређене
наставне јединице.
180
ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ – ГРАЂА ГЉИВА

* Гљиве су сапрофити – разлагачи органске материје;
* Гљиве немају ткива и органе.
* Тело гљива чине кончасте хифе, које образују мрежасти мицелијум.
* Плодоносно тело – део тела гљива који производи споре помоћу којих се гљиве
размножавају.
* У царство гљива спадају:
– печурке (отровне и јестиве);
– буђи (плесни);
– квасци (једноћелијске гљиве).
– панои, модели из кабинета, рачунар, пројектор.
181
Школа
Наставник
Наставна јединица Једноћелијски и вишећелијски организми – грађа и класификација
Наставне методе Вербално-текстуална метода, демонстративно- илустративна

метода
Циљ часа Утврдити и проверити знања о грађи, значају и класификацији

једноћелијских и вишећелијских организама


компетенције комуникација

Активности ученика – слушају и прате објашњења наставника;


рада
182

израду. Затим дели ученике у две групе и почиње поделу тестова.

Након што подели тестове, наставник укратко објашњава ученицима питања са теста
и усмерава их у циљу успешније израде. Уколико постоје неке нејасноће, ученици
По истеку времена предвиђеног за решавање (15 минута), наставник сакупља тестове
од ученика. Ученици и наставник анализирају тест, коментаришу питања која су била
на њему и заједно долазе до тачних одговора, а самим тим и до оцена.

који постоје у склопу наставничког комплета Издавачке куће ,,Клет“. У прилогу се
специјалном индивидуалном програму (ИОП-у), наставници припремају посебан тест
183
– уколико у одељењу постоје ученици који раде по специјалном индивидуалном
програму (ИОП-у), наставници припремају посебан тест прилагођен потребама тих
ученика;
– тестови;
– евалуациони листови.
184
ТЕСТ 2 Област: Јединство грађе и функције као основа живота
Једноћелијски и вишећелијски организми
Група 1
ЗАДАЦИ
1. Организми који немају организовано једро су:

а) људи б) амебе в) бактерије г) квасци _/1
2. У производњи хлеба и алкохолних пића користе се:

а) печурке б) квасци в) плесни _/1
3. Тело печурака чине:

а) лажне ножице б) кончасте хифе в) плесни _/1

Контрактилна вакуола учествује у варењу хране. Т Н
Колоније су групације истих ћелија. Т Н
Волвокс је представник колонијалних организама. Т Н
Животиње су аутотрофи. Т Н
Проводни снопићи служе за размену гасова код биљака. Т Н _/5
5. Повежи појмове у колони са леве стране са њиховом функцијом на десној страни,

уписивањем слова које се налази испред тог појма, на цртици, поред дате улоге.
А – проводни снопићи органи за дисање

Б – шкрге транспорују воду и минералне материје код
биљака
В – сапрофити производи споре за размножавање
Г – плодоносно тело гљива разлажу мртве организме _/4
185
6. У датом низу подвуци два бескичмењака:
слон – медуза – гуштер – жаба – лигња _/2
7. Стави знак + на одговарајуће место у табели, ако дати организам има наведене
особине.
Особине бактерије амебе квасци биљке животиње

организовано
једро
ћелијски зид
контрактилна
вакуола
лажне ножице
размножавање
простом деобом
Пупљење
нервни систем
_/6
186
ТЕСТ 2 Област: Јединство грађе и функције као основа живота
Једноћелијски и вишећелијски организми
Група 2
ЗАДАЦИ

1. Проучавањем биљака бави се:
а) зоологија б) микологија в) генетика г) ботаника _/1
2. За настанак познатих „буђавих сирева“, неопходне су:

а) амебе б) биљке в) квасци г) плесни _/1
3. Стави знак + на одговарајуће место у табели, ако дати организам има наведене
особине.
Особине бактерије амебе квасци биљке животиње

организовано
једро
ћелијски зид
контрактилна
вакуола
лажне ножице
размножавање
простом деобом
Пупљење
нервни систем
_/6
4. У датом низу подвуци два кичмењака:

врабац – шкољка – пастрмка – морска звезда _/2
5. Заокружи тачан одговор. Најједноставније биљке су:

а) папрати б) маховине в) скривеносеменице _/1
187
Биљке су аутотрофни организми. Т Н
Представник колонијалних организама је волвокс. Т Н
Амебе, бактерије и пекарски квасац су једноћелијски организми. Т Н
Вегетативни органи биљака су цвет, плод и семе. Т Н
Хифе се удружују и граде мицелијум. Т Н _/5
7. Повежи појмове у колони с леве стране са њиховом функцијом на десној страни,

уписивањем слова које се налази испред појма, на цртици, поред дате улоге.
А – плесни организми који живе на рачун других
организама
Б – паразити производња антибиотика пеницилина
В – покровно ткиво проводи воду и минералне материје
Г – стабло заштитна улога _/4
188
КЉУЧ:
Број
питања
1. в) г)
2. б) г)
Орг. једро – амебе, квасци, биљке,
животиње;
Ћ. зид – бактерије, биљке
К. вакуола – амебе;
Лажне ножице – амебе;
3. б)
Проста деоба – бактерије, амебе;
Пупљење – квасци;
Нервни систем – животиње;
сваки тачан одговор носи по 0,5 поена
= 6 поена
Н, Т, Т, Н, Т
4. сваки тачан одговор носи по 1 поен = 5 шкољка, морска звезда
поена
Б, А, Г, В
5. сваки тачан одговор носи по 1 поен = 4 б)
поена
Орг. једро – амебе, квасци, биљке,
животиње;
Ћ. зид – бактерије, биљке;
К. вакуола – амебе;
Т, Т, Н, Н, Т
Лажне ножице – амебе;
6. сваки тачан одговор носи по 1 поен = 5
Проста деоба – бактерије, амебе;
поена
Пупљење – квасци;
Нервни систем – животиње;
сваки тачан одговор носи по 0,5 поена
= 6 поена
Б, А, Г, В
7. медуза, лигња сваки тачан одговор носи по 1 поен = 4
поена
6–9 2
10 – 13  3
14 – 17  4
18 – 20  5
189

в) нисам се припремао/ла за тест.
4. Да ли је број питања на тесту прилагођен а) да

временском периоду у коме си радио/ла
тест? б) има више питања него што се може
урадити у предвиђеном времену
5. Сва питања на тесту сам разумео/ла. а) да б) не




12. Напиши своју примедбу на тест.

тесту.


190
Школа
Наставник
Наставна јединица Животни процеси код биљака, животиња и гљива – исхрана,

дисање и транспорт

метода

слике, панои
Циљ часа Упознавање ученика са животним процесима биљака,

животиња и гљива, као и разумевање значаја тих процеса за
ове организме

– описује, објашњава и разуме процес исхране код биљака,
животиња и гљива;
– описује, објашњава и разуме процес дисања код биљака,
– описује, објашњава и разуме процес транспорта код
биљака, животиња и гљива;
– демонстрира и описује на примерима процесе заступљене
код биљака, животиња и гљива;
– анализира значај процеса исхране, дисања и транспорта и
њихову међусобну повезаност.

Кључни појмови Метаболизам, исхрана, дисање, транспорт, излучивање
Корелација Биологија за пети разред, Информатика и рачунарство
191


рада
192
193

Наставник са ученицима ради анализу петнаестоминутног теста и евалуационих
листића. Наставник потом уводи ученике у нову наставну јединицу, ,,Животни
процеси код биљака, животиња и гљива – исхрана, дисање, транспорт“, постављајући
питања о процесима исхране, дисања и транспорта и очекујући могуће одговоре
ученика (на основу знања стеченог у петом разреду). Затим, наставник истиче циљ
часа: Упознавање ученика са животним процесима биљака, животиња и гљива, као и
разумевање значаја тих процеса за ове организме.
мултимедијални уџбеник, при чему на страни 2 дате лекције показује анимацију
животних процеса.

У главном делу часа, наставник излагање нове наставне јединице почиње причом
о животним функцијама – процесима, који су неопходни за живот организама.
Наставник очекује од ученика да наброје све неопходне процесе, усмеравајући их и
наводећи на тачан одговор. Наставник истиче повезаност свих животних процеса у
организму. Након тога, наставник креће причу о исхрани. Ученици све време учествују
у разговору и износе своја знања. Наставник објашњава појам метаболизма и његово
значење, као и процес претварања хранљивих састојака у енергију (ћелијско дисање).
На тај начин, наставник указује на повезаност процеса исхране и дисања. Наставник
објашњава процесе исхране и дисања код биљака, животиња и гљива, при чему
очекује активност и излагање ученика о грађи ових система. Наставник истиче значај
фотосинтезе и ћелијског дисања. Након тога, наставља предавање објашњавањем
система за циркулацију – транспорт, а ученици износе своје знање о томе. Наставник
напомиње да систем за циркулацију повезује процесе исхране, дисања и излучивања
и објашњава његов значај за организам.
Наставник у раду користи презентацију у Power Point-у, на којој доминирају слике
грађе наведених система. Било би пожељно да на презентацији постоје слике свих
органа који улазе у састав система. Наставник демонстрира грађу органа на моделима
из кабинета, као и на сликама и паноима који се налазе у кабинету.
Наставник најбитније чињенице и кључне речи записује на табли, а ученици у
свескама. Након тога, наставник усмерава ученике на део ,,Занимљивости“, који се
налази у штампаном уџбенику, те заједно коментаришу и анализирају податке и
чињенице који су у њему наведени.
мултимедијални уџбеник, при чему:
– на страни 3 показује шему варења хране и дате занимљивости;
– на страни 3, заједно са ученицима, решава дати задатак о фотосинтези.
194

при чему ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Наставник, заједно са
ученицима, ради евалуацију часа.
– на страни 4 показује занимљивост и вежбу о дисању коју ће ученици изводити на
наредним часовима;
– на страни 4 показује занимљивост и вежбу о транспорту материја коју ће ученици
изводити на наредним часовима.
ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ КОД БИЉАКА, ЖИВОТИЊА

И ГЉИВА
*Животни процеси:
– исхрана  извор енергије
– дисање  размена гасова
– транспорт  транспорт гасова и материја
– излучивање  избацивање штетних састојака
– размножавање  настајање нових организама
ћелијско дисање: храна + кисеоник  енергија + угљен-диоксид + вода
(митохондрије)
фотосинтеза: угљен-диоксид + вода + сунчева енергија  шећер + кисеоник
(листови)
195
– наставникова презентација, рачунар, пројектор.
196
Школа
Наставник
Наставна јединица Животни процеси код биљака, животиња и гљива –

излучивање и размножавање

метода

Циљ часа Упознавање ученика са животним процесима биљака,

животиња и гљива – излучивање и размножавање, као и
разумевање значаја тих процеса за организме

– описује, објашњава и разуме процес излучивања код
– описује, објашњава и разуме процес размножавања код
– демонстрира и описује на примерима процесе заступљене
код биљака, животиња и гљива;
– анализира значај процеса излучивања и размножавања код
биљака, животиња и гљива.

Кључни појмови Излучивање, размножавање, полне ћелије, зигот, оплођење,

бесполно размножавање, споре
197


рада
198
199

Наставник обнавља са ученицима претходну наставну јединицу, односно процесе
живих бића обрађене на претходном часу – исхрана, дисање, транспорт, постављајући
им питања и очекујући могуће одговоре. Ученици и наставник решавају заједно
задатке који прате ову наставну јединицу у штампаном и е-уџбенику, а односе се на
делове које су обрадили. Наставник потом уводи ученике у нову наставну јединицу,
коју ће обрађивати на овом часу: ,,Животни процеси код биљака, животиња и гљива
– излучивање и размножавање“, тако што поставља ученицима питања о процесима
излучивања и размножавања и очекује њихове потенцијалне одговоре (на основу
знања стеченог у петом разреду). Затим, наставник истиче циљ часа: Упознавање
ученика са животним процесима биљака, животиња и гљива, као и разумевање значаја
тих процеса за организме – излучивање и размножавање.
мултимедијални уџбеник за утврђивање делова наведене наставне јединице
обрађених на претходном часу.

У главном делу часа, наставник причу о излучивању почиње питањем: ,,Зашто је
излучивање важан животни процес?“, при чему очекује одговоре ученика на основу
знања које су стекли у петом разреду. Наставник затим објашњава начине излучивања
и избацивања штетних материја код животиња, биљака и гљива. Наставник наводи
ученике да дођу до закључка да се код животиња избацивање штетних материја
врши преко система за излучивање, код биљака помоћу стома, а да код гљива улогу
у избацивању штетних материја имају хифе. Такође, истиче да пеницилин настаје
процесом излучивања код одређених гљива. Наставник у раду користи презентацију
у Power Point-у, на којој доминирају слике грађе система за излучивање, стома и хифа.
Наставник демонстрира грађу органа на моделима из кабинета, као и на сликама и
паноима који се налазе у кабинету.
Причу о размножавању, наставник почиње питајући ученике: „Како настају деца?“, а
затим пажљиво слуша њихове одговоре, при чему их усмерава и доводи до процеса
оплођења, те мушких и женских полних ћелија. Наставник објашњава ове термине и
показује на сликама у склопу презентације изглед мушких и женских полних ћелија.
Након тога, наставник прича о бесполном начину размножавања, које је заступљено
код многих бескичмењака, а предавање наставља говорећи о размножавању биљака
и гљива. Ученици све време активно учествују и коментаришу, износећи своја знања.
Наставник најбитније чињенице и кључне речи записује на табли, а ученици у
свескама. Након тога, наставник усмерава ученике на део ,,Занимљивости“, који се
налази у штампаном уџбенику и заједно кометаришу наведене податке и чињенице.
– на страни 5 приказује ученицима слику органа за излучивање и видео-снимак о
излучивању;
– на страни 5 показује галерију фотографија о размножавању.
200

ученицима ради евалуацију часа, а затим им задаје домаћи задатак.
– на страни 6, заједно са ученицима, решава дати задатак о размножавању;
– на страни 6, заједно са ученицима, решава дати задатак који се односи на особине
сперматозоида.
ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ КОД БИЉАКА, ЖИВОТИЊА И ГЉИВА –

ИЗЛУЧИВАЊЕ И РАЗМНОЖАВАЊЕ
* Излучивање – избацивање штетних материја из организма.
– код животиња – систем за излучивање (бубрези);
– код биљака – преко стома (лист);
– код гљива – преко хифа (тако излучују и антибиотик – пеницилин)
* Размножавање:
– полно (спајањем мушке и женске полне ћелије  оплођење  зигот)
– бесполно (фрагментацијом, спорама, вегетативно)
* животиње (полно и фрагментацијом)
* биљке (полно – формира се семе након оплођења; спорама и вегетативно)
* гљиве (полно – помоћу спора и бесполно – фрагментацијом, спорама)
201
– наставникова презентација, рачунар, пројектор.
202
Школа
Наставник
Наставна јединица Животни процеси код биљака, животиња и гљива

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, папирићи, слике, панои, интернет,

рачунар, пројектор
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о животним

процесима биљака, животиња и гљива, повезивање кључних
речи и појмова, као и истицање међусобне повезаности
животних процеса

– описује и објашњава животне процесе биљака, животиња и
гљива;
– описује и објашњава значај животних процеса код биљака,
– разуме и анализира повезаност животних процеса у
организму биљака, животиња и гљива.

Кључни појмови Исхрана, дисање, транспорт, излучивање, размножавање,

метаболизам, ћелијско дисање, фотосинтеза, оплођење,
полне ћелије, зигот, споре

203


рада
204

У уводном делу часа, наставник заједно са ученицима решава питања и задатке
који прате дату наставну јединицу у штампаном уџбенику. Затим, наставник даје
ученицима упутства о организацији часа, која се односе на утврђивање градива,
односно, утврђивање знања о животним процесима код биљака и животиња. На тај
начин наставник истиче и циљ часа. Наставник дели ученике у три групе и објашњава
шта ће ученици радити на часу.
Мултимедијални уџбеник: Приликом утврђивања градива наставник може
користити мултимедијални уџбеник, у приказивању слика, видео-клипова и решавању
датих задатака.

Из сваке групе, по један ученик извлачи папирић са темом којом ће се та група бавити
на овом часу. На сваком папирићу налази се по једна тема:
1. Животни процеси код биљака;
2. Животни процеси код животиња;
3. Животни процеси код гљива.
Ученици треба у оквиру своје групе да опишу животне процесе – исхрана, дисање,
транспорт, излучивање и размножавање код дате групе организама. Наставник све
време прати и контролише рад ученика. Уколико је некој групи потребна помоћ,
наставник даје инструкције у решавању проблема. Ученици добијају десет минута
времена како би припремили своје излагање. Током рада, ученицима је дозвољено
коришћење интернета, као и модела и слика из кабинета. За то време, наставник на
табли креира табелу коју ће ученици попунити на крају излагања рада. Табелу могу
попуњавати и ученици из других група – који су слушали излагања (изглед табеле
дат је у засебном делу припреме). Након тога, ученици из сваке групе излажу своје
радове. Наставник, заједно са осталим ученицима, слуша и коментарише излагања,
при чему један од ученика уноси неопходне податке у табелу на табли.
Мултимедијални уџбеник: Наставник приликом утврђивања градива може
користити мултимедијални уџбеник, у приказивању слика, видео-клипова и решавању
датих задатака.

У завршном делу часа, наставник заједно са ученицима вреднује њихов рад,
образлажући шта је потребно поправити, а шта су ученици добро урадили. Наставник
и ученици раде евалуацију часа.
205
Наставник даје упутства ученицима за вежбе које ће радити на следећим часовима, а

налазе се и у штампаном уџбенику на крају области (страна 74 и 75). Вежбе су:
– 1. Доказивање дисања код биљака, животиња и гљива;
– 2. Доказивање излучивања код биљака;
– 3. Доказивање транспорта од биљака.
Ученици се деле у три групе, при чему свака група припрема презентацију о
животном процесу и техници доказивања тог процеса. На следећем часу реализоваће
се вежба: ,,Доказивање дисања код биљака, животиња и гљива“.
Напомена: Слободна поља у табели попуњавају ученици.
ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ КОД БИЉАКА, ЖИВОТИЊА И ГЉИВА
Животни процес Биљке Животиње Гљиве

Исхрана
Дисање
Транспорт
Излучивање
Размножавање
206
– листићи са темама којима ће се бавити одређена група;
ЛИСТИЋИ СА ТЕМАМА
ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ
КОД БИЉАКА
КОД ЖИВОТИЊА
КОД ГЉИВА
КОД БИЉАКА
КОД ЖИВОТИЊА
КОД ГЉИВА
207
Школа
Наставник
Наставна јединица Доказивање дисања код биљака, животиња и гљива

метода
Наставна средства Две чаше, вода из водовода, кречна вода, цевчице (сламчице),
квасац, балон, флаша, две свеће, две теглице, суво семе
пасуља и проклијало семе пасуља
Циљ часа Уочавање процеса дисања код живих бића

– припреми презентацију самостално;
– опише и објасни процес дисања код биљака, животиња и
гљива;
– уочи и примети разлику у процесу дисања код датих група.

Кључни појмови Дисање, кисеоник, угљен-диоксид

208

Производи дечјег Ученици израђују презентације у Power Point-у и самостално

рада изводе вежбу.
209

У уводном делу часа, наставник укратко обнавља са ученицима животне процесе
организама, постављајући питања и очекујући могуће одговоре ученика. Након
тога, наставник истиче циљ часа, односно циљ вежбе која ће се реализовати на часу:
Уочавање процеса дисања код живих бића.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у уводном делу часа за утврђивање градива
може користити све наставне садржаје који прате лекцију ,,Животни процеси код
биљака, животиња и гљива“ у мултимедијалном уџбенику.

Група која је добила задатак да припреми ову вежбу најпре излаже свој рад
(презентацију). У презентацији је описан процес дисања код свих живих бића,
поготово код биљака, али и техника, односно метода извођења дате вежбе. На овом
часу имамо три технике доказивања процеса дисања – код биљака, код животиња
и код гљива. Група ученика презентује све три технике. Након тога, наставник
демонстрира ученицима како треба да изведу дату вежбу и даје упутства неопходна
за извођење вежби.
Напомена: Наставник омогућава сваком ученику извођење вежбе. Ученици записују у
свескама технику извођења вежби и своје закључке.
,,Доказивање дисања код животиња – човека“

1. Узму се две стаклене чаше и у једну се сипа вода из водовода, а у другу кречна
вода (раствор калцијум-карбоната).
2. Кроз сламчицу се лагано дува у обе чаше и прати разлика у обојености воде.
Кречна вода би требало да се замути.
* Закључак: Угљен-диоксида има у издаху, јер је реаговао са калцијум-карбонатом
и замутио воду.
,, Доказивање дисања код биљака“

1. Сува зрна пасуља се ставе у једну теглицу, а проклијала зрна пасуља у другу
теглицу.
2. Теглице се затворе поклопцима и оставе до следећег часа.
3. На следећем часу се запале свеће и провуку у унутрашњост теглице. Прати се
дешавање.
* Закључак: Пламен свеће ће се угасити у теглици где су била проклијала зрна
пасуља, јер је биљка потрошила кисеоник при дисању.
* Напомена: Вежба ће се једним делом реализовати на следећем часу и ученици
ће тада доћи до закључка.
210
,,Доказивање дисања код гљива“

1. У пластичну флашу се сипа мало топле воде, мало шећера и пакетић квасца.
Флаша се заврти и садржај се промеша.
2. Навуче се балон на флашу и флаша се стави на топло место. Посматра се шта ће
се десити са балоном.
* Закључак: Балон ће се напумпати као кад дувамо у њега, јер се ослобађа угљен-
диоксид.

У завршном делу часа, ученици са наставником коментаришу описане вежбе
и износе закључке о начину дисања живих бића, које затим записују у својим
свескама, а наставник на табли. Наставник заједно са ученицима вреднује њихов
труд и рад. Наставник потом даје упутства групи која ће на следећем часу изводити
вежбу: ,,Доказивање излучивања код биљака“. Неопходно је да ученици припреме
презентацију о процесу излучивања и техници извођења вежбе, која се налази у
штампаном уџбенику на крају области (страна 74)
* Напомена: Коментар у вези са доказивањем дисања код биљака ученици ће
дописати на следећем часу, када заврше вежбу и дођу до закључка.
ДОКАЗИВАЊЕ ДИСАЊА КОД БИЉАКА, ЖИВОТИЊА И ГЉИВА
* Доказивање дисања код животиња – Угљен-диоксида има у издаху, јер је

реаговао са калцијум-карбонатом и замутио воду.
* Доказивање дисања код биљака – Пламен свеће ће се угасити у теглици где су

била проклијала зрна, јер је биљка потрошила кисеоник при дисању.
* Доказивање дисања код квасаца – Балон ће се напумпати, јер се ослобађа

угљен-диоксид.
211
– материјал наведен у склопу наставних средстава (теглице, чаше, цевчице, квасац,
зрна пасуља – сува и проклијала, флаша, две свеће, вода из водовода, кречна вода);
– презентација ученика, рађена у Power Point-у.
212
Школа
Наставник
Наставна јединица Доказивање дисања код биљака;

Доказивање излучивања код биљака

метода
Наставна средства Теглице са зрнима пасуља постављене на претходном часу;

собна биљка, вода, сува пластична кеса
Циљ часа Уочавање процеса дисања код биљака и посматрање

избацивања вишка воде код биљака при излучивању

– опише и објасни процес дисања код биљака;
– опише и објасни процес излучивања код биљака;
– разуме и примећује значај излучивања код биљака.

Кључни појмови Дисање, кисеоник, угљен-диоксид, излучивање, стоме

213


214

У уводном делу часа, наставник са ученицима укратко обнавља животне процесе
организама, постављајући им питања и очекујући могуће одговоре. Након тога,
наставник истиче циљ часа, односно, циљ вежбе која ће се реализовати на часу:
Уочавање процеса дисања код биљака и посматрање избацивања вишка воде код
биљака при излучивању.
Мултимедијални уџбеник: Наставник може у уводном делу часа за утврђивање
користити све наставне садржаје који прате лекцију ,,Животни процеси код биљака,
животиња и гљива“ у мултимедијалном уџбенику.

У главном делу часа, ученици најпре завршавају вежбу коју су започели на
претходном часу ,,Доказивање дисања код биљака“. Ученицима је остало да у
теглицама упале свеће и прате ток дешавања у обе посуде. Након тога, ученици
заједно са наставником долазе до закључка. У следећој табели налази се подсетник
дате вежбе:
„Доказивање дисања код биљака“

1. Сува зрна пасуља се ставе у једну теглицу, а проклијала зрна пасуља у другу
теглицу.
2. Теглице се затворе поклопцима и оставе до следећег часа.
3. На следећем часу се запале свеће и провуку кроз отвор теглице. Прати се
дешавање.
* Закључак: Пламен свеће ће се угасити у теглици где су била проклијала зрна,
јер је биљка потрошила кисеоник при дисању.
Након тога, наставник записује закључак на табли, а ученици у својим свескама.

Група ученика која је за данашњи час спремала презентацију о излучивању код
биљака, представља свој рад. Излагање би требало да садржи опште податке о
процесу излучивања, као и технику извођења вежбе ,,Доказивање излучивања код
биљака“.
Наставник и остали ученици пажљиву слушају ученике који презентују, активно
коментаришу и учествују у разговору. Уколико постоје грешке у раду, наставник
исправља ученике. Након тога, наставник демонстрира ученицима процес извођења
вежбе и омогућава сваком ученику самостално извођење процеса. До закључка
ученици долазе уз наставникову помоћ. Наставник записује на табли закључак, а
ученици у свескама и технику извођења вежби и закључак.
215
Ток вежбе:
„Доказивање излучивања код биљака“

1. Собну биљку (биљка која се налази у кабинету) добро залити водом.
2. Након тога, биљку обухватити пластичном провидном кесом, која се добро
завеже при дну стабла.
3. Тако припремљену биљку оставити неко време на светлом месту.
4. Након десет минута, посматрати шта се дешава са биљком.
5. Очекују се капљице воде са унутрашње стране. Извести закључак.

У завршном делу часа, ученици са наставником коментаришу описане вежбе и износе
закључке о начину дисања и излучивања код биљака, које затим записују у својим
свескама, а наставник на табли. Наставник заједно са ученицима вреднује њихов
труд и рад. Наставник даје упутства групи која ће презентовати вежбу на следећем
часу: ,,Доказивање транспорта код биљака“. Неопходно је да ученици припреме
презентацију о вежби (о процесу транспорта воде и растворених супстанци код
биљака и техници извођења вежбе), која се налази у штампаном уџбенику на крају
области (страна 74).
ДОКАЗИВАЊЕ ДИСАЊА И ИЗЛУЧИВАЊА КОД БИЉАКА
* Доказивање дисања код биљака – Пламен свеће ће се угасити у теглици где су

била проклијала зрна, јер је биљка потрошила кисеоник при дисању.
* Доказивање излучивања код биљака – Биљке путем листова (кроз стоме)
избацују вишак воде из организма.
216
– материјал наведен у склопу наставних средстава (собна биљка, пластична кеса,
вода) и постављени материјал са претходног часа;
– презентација ученика, рађена у Power Point-у.
217
Школа
Наставник
Наставна јединица Доказивање транспорта код биљака

метода
Наставна средства Три стаклене дубоке чаше, две прехрамбене боје, пластична
кашика, три бела цвета, евалуациони листићи
Циљ часа Доказивање кретања воде и растворених супстанци кроз

биљку

– опише и објасни процес транспорта – кретања воде код
биљака;
– разуме и примети значај транспорта код биљака.

Кључни појмови Транспорт, проводни снопићи

218
Активности ученика – прате и слушају наставникова упутства;


219

У уводном делу часа, наставник заједно са ученицима укратко обнавља животне
процесе код биљака, животиња и гљива, постављајући им питања и очекујући
могуће одговоре. Наставник затим истиче циљ часа: Доказивање кретања воде и
растворених супстанци кроз биљку.
може користити све наставне садржаје из мултимедијалног уџбеника који прате
лекцију ,,1.9. Животни процеси код биљака, животиња и гљива“.

У главном делу часа, група ученика која је припремала презентацију у Power Point-у
излаже свој рад. Ученици су у оквиру рада објаснили значај транспорта за жива
бића, како код биљака, тако и код гљива и животиња. Посебну пажњу посветили
су транспорту код биљака, што је и циљ вежбе. Ученици презентују и ток вежбе. За
то време, наставник и остали ученици пажљиво слушају, коментаришу и допуњују
ученике који излажу. Након излагања, наставник објашњава и демонстрира свим
ученицима технику извођења вежбе. Затим, наставник омогућава свим ученицима да
самостално изведу вежбу. Наставник дели ученике у неколико групе, при чему свака
група ради оглед и долази до закључка, а наставник за то време прати и контролише
рад свих ученика.
Ток вежбе:
„Доказивање транспорта код биљака“

1. Две припремљене чаше се напуне водом и у њима се затим растворе две
различите прехрамбене боје (једна боја у једној чаши, друга боја у другој чаши).
У трећу чашу се сипа обична вода.
2. У сваку чашу се стави по један цвет беле боје.
3. Након тога, посматра се шта се дешава са бојом цветова.
4. Очекује се да се после неког времена боја цветова промени у чашама са
прехрамбеном бојом.
Напомена: Наставник усмерава ученике да сами дођу до закључка зашто је дошло до

промене боје цветова. Наставник закључак записује на табли, а ученици у свескама,
где уједно записују и ток вежбе.
Наставник наводи ученике на решавање задатка који се налази на 49. страни у
штампаном уџбенику. Ученици треба да дођу до закључка шта је зној и која је његова
улога, као и да одговоре на питање зашто се појачано знојимо. Наставник усмерава
ученике у добијању одговора.
220

У завршном делу часа, ученици износе своје мишљење и закључке о изведеној вежби.
Наставник заједно са ученицима вреднује њихов рад и труд. Наставник даје ученицима
евалуационе листиће које треба да попуне на часу, а односе се на вежбе које су радили.
ДОКАЗИВАЊЕ ТРАНСПОРТА КОД БИЉАКА
* Биљке воду и минералне материје транспортују помоћу проводних снопића.

* Закључак: Боја цветова у чашама са прехрамбеним бојама се променила, јер су
се боје транспортовале кроз биљку проводним снопићима.
– материјал наведен у склопу наставних средстава (пластичне чаше, две прехрамбене
боје, три бела цвета);
– презентација ученика, рађена у Power Point-у;
– евалуациони лист.
221
1. Вежбе које смо на часовима радили су 1 2 3 4 5

занимљиве (заокружи број од 1 – 5 којим
би описао/ла своје мишљење)

ми помогле у савладавању градива
(заокружи број од 1 – 5 којим би описао/
ла своје мишљење)
3. Задовољан/а сам начином на који смо 1 2 3 4 5

изводили вежбе (заокружи број од 1 – 5
којим би описао/ла своје мишљење)
4. Шта би ти променио/ла у начину

извођења вежби? (напиши своје
мишљење)
6. Вежба која ми није много помогла у

7. Шта ти се највише допало на часовима

вежби?
8. Шта ти се није допало на часовима

вежби?
9. Којом оценом би оценио/ла труд 1 2 3 4 5

10. Напиши свој предлог који се односи на

побољшање квалитета наставе.
222
Школа
Наставник
Наставна јединица Откриће ћелије и микроскопа

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, микроскоп, црни лук,

предметно и покровно стакло, ножић
Циљ часа Упознавање ученика са улогом микроскопа, његовим

настанком и начином функционисања и руковања

– описује, објашњава и разуме начин функционисања
микроскопа;
– рукује светлосним микроскопом у одређеној мери;
– припреми природни микроскопски препарат.

Кључни појмови Сочиво, увећање, светлост, електрони, електронски

микроскоп, светлосни микроскоп, ћелијска теорија
Корелација Биологија за пети разред, Физика, Историја, Информатика и


223

Производи дечјег Ученици припремају природни микроскопски препарат.

рада
224
225

Наставник почиње час показујући ученицима микроскоп и постављајући им питање
,,Чему служи мироскоп?“. Наставник очекује могуће одговоре ученика. Након тога,
наставник истиче циљ часа: Упознавање ученика са улогом микроскопа, његовим
настанком и начином функционисања и руковања.
у уводном делу часа, при чему ученицима пушта видео-клип о микроскопу, који се
налази на страни 7 дате лекције. Ученици и наставник потом заједно коментаришу
дати клип, износећи своја мишљења и закључке.

Причу о микроскопу наставник почиње говорећи о начину на који је откривен,
те о улози сочива и истиче да заслуга за откриће микроскопа припада Антонију
ван Левенхуку. Наставник објашњава ученицима улогу микроскопа, начин
функционисања, као и његове делове. При томе све време показује ученицима
микроскоп и демонстрира како се њиме рукује. Наставник напомиње ученицима да
постоје светлосни и електронски микроскоп, уз посебан осврт на начине руковања
њима. Истиче затим да је микроскоп који показује светлосни, док електронским
микроскопом раде посебно обучени људи. Слику електронског микроскопа наставник
показује на унапред припремљеној презентацији. Наставник усмерава ученике да
обрате пажњу на слике које се налазе у штампаном уџбенику, а показују како изгледају
ћелије крви посматране под микроскопом. Након тога, наставник говори ученицима
о открићу ћелије и истиче да заслуга за то припада научнику Роберту Хуку, који је
открио биљну ћелију. Наставник затим прича о ћелијским теоријама. Ученици све
време прате његово излагање, учествују у разговору и постављају питања. Наставник
омогућава сваком ученику да приђе микроскопу и проба да рукује њиме.
У наставку предавања, наставник говори о микроскопским препаратима и њиховој
подели на трајне и природне препарате. Наставник демонстрира ученицима како
могу направити природни микроскопски препарат са црним луком и тако посматрати
ћелије епидермиса црног лука.
Поступак припреме микроскопског препарата:

Током рада неопходни су микроскоп, предметно и покровно стакло, ножић,
црни лук и капаљка. Наставник скида ножем покорицу црног лука и ставља је на
предметно стакло. На њу капаљком наноси кап воде, а затим преко тога ставља
покровно стакло. На тај начин добијен је природни микроскопски препарат, који
ученици могу одмах посматрати под микроскопом.
Наставник омогућава ученицима да и сами направе микроскопски препарат који
ће посматрати под микроскопом.
Наставник записује кључне речи на табли, а ученици у свескама. Након тога, ученици
у свескама скицирају оно што су видели под микроскопом. На овај начин, наставник и
ученици реализују задатак који се налази у штампаном уџбенику на 54. страни.
226
Наставник усмерава ученике на делове ,,Занимљивости“, који прате ову наставну

јединицу у штампаном уџбенику. Ученици заједно са наставником коментаришу
чињенице и податке наведене у овом делу.
Мултимедијални уџбеник: Наставник може користити мултимедијални уџбеник у
главном делу часа, при чему:
– на страни 8 показује и објашњава делове микроскопа користећи слику;
– на страни 8 показује и објашњава текст и фотографије о ћелијској теорији.

У завршном делу часа, ученици и наставник заједно обнављају обрађену наставну
јединицу. Ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Наставник и ученици
заједно раде евалуацију часа.
ОТКРИЋЕ ЋЕЛИЈЕ И МИКРОСКОПА
* Микроскоп – увеличавајући инструмент

* Укупно увећање микроскопа = производу увећања објектива и окулара
* Микроскоп је открио Антони ван Левенхук.
* Микроскоп може бити:
– светлосни микроскоп (користи светлосне зраке)
– електронски микроскоп (користи сноп електрона).
* Ћелију је открио Роберт Хук.
227
– материјал наведен у склопу наставних средстава (микроскоп, предметно и покровно
стакло, црни лук, ножић);
– наставникова презентација рађена у Power Point-у, рачунар, пројектор.
228
Школа
Наставник
Наставна јединица Грађа ћелије

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, модели ћелије из

кабинета, слике, панои, презентација
Циљ часа Упознавање ученика са грађом ћелија и поделом организама

на прокариоте и еукариоте

– описује и објашњава разлику између прокариота и
еукариота;
– описује и објашњава грађу прокариотске и еукариотске
ћелије;
– описује улогу и значај ћелијске мембране, ћелијског зида,
једра, цитоплазме, митохондрија, хлоропласта;
– демонстрира и објашњава на моделима грађу ћелија.

Кључни појмови Ћелија, прокариоти, еукариоти, ћелијска мембрана,

цитоплазма, једро, ДНК, митохондрије, хлоропласти, вакуола

рачунарство, Физичко и здравствено васпитање, Математика
229


рада
230

У уводном делу часа, наставник обнавља са ученицима претходну наставну јединицу:
,,Откриће ћелија и микроскопа“. Ученици и наставник заједно решавају питања из
штампаног уџбеника која се налазе иза дате лекције, као и питања и задатке који се
у е- уџбенику налазе у оквиру ове наставне јединице. Након тога, наставник истиче
циљ данашњег часа: Упознавање ученика са грађом ћелија и поделом организама на
прокариоте и еукариоте.
мултимедијални уџбеник за обнављање претходне наставне јединице, и то показујући
дате слике, видео-клипове и решавајући задатке заједно са ученицима.

Предавање о ћелији наставник почиње постављајући питање „Шта знате о ћелији?“ и
очекујући могуће одговоре ученика. Ученици износе своја знања о ћелији, повезујући
оно што су научили у петом и шестом разреду. Наставник затим прича о подели
организама на прокариоте и еукариоте и грађи њихових ћелија. При томе истиче
разлике у грађи прокариотске и еукариотске ћелије, показујући на сликама у склопу
презентације коју је унапред припремио, те на сликама и паноима из кабинета, као
и на моделима ћелија. Наставник објашњава улогу ћелијске мембране, ћелијског
зида, једра, вакуоле, цитоплазме, митохондрија, хлоропласта. Напоредо са причом,
наставник на сликама у оквиру припремљене презентације демонстрира изглед ових
компонената ћелија, објашњавајући њихову функцију и грађу. Ученици све време
учествују у разговору, износе своја мишљења и закључке, учествују у демонстрацији
грађе прокариотске и еукариотске ћелије на моделима из кабинета.
Наставник најбитније чињенице и кључне речи записује на табли, а ученици у свескама.
Ученици у свескама скицирају грађу прокариотске и еукариотске ћелије и обележавају
њихове делове.
Наставник усмерава ученике на сегмент ,,Занимљивости“, који се налази у штампаном
уџбенику и прати наставну јединицу. Ученици и наставник заједно коментаришу
чињенице и податке наведене у овом делу.
мултимедијални уџбеник који прати дату наставну јединицу, при чему:
– на страни 9 показује слику на којој су приказане сличности и разлике између
еукариотске и прокариотске ћелије;
– на страни 10 образлаже наведене податке – више биологије.

У завршном делу часа, ученици и наставник заједно обнављају обрађену наставну
јединицу. Ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Наставник упућује ученике
231
у организацију следећег часа, како би понели неопходан прибор за израду модела

прокариотске и еукариотске ћелије. Ученици по сопственој жељи могу изабрати од
чега желе да праве моделе ћелија (пластелин, глина, гипс, водене боје, темпере...) и
треба да се поделе у групе. Наставник и ученици заједно раде евалуацију часа.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у завршном делу часа, при утврђивању
пређеног наставног садржаја, може користити мултимедијални уџбеник који прати
дату наставну јединицу, и то показујући ученицима слике и радећи са њима дате
задатке (један од задатака је на страни 10 овог уџбеника).
ГРАЂА ЋЕЛИЈЕ
* Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића.

Ћелија
Прокариотска ћелија: Еукариотска ћелија:

– нема организовано једро – има једро у коме је ДНК
– ДНК је у цитоплазми – има органеле у цитоплазми
(митохондрије, хлоропласти)
– има ћелијску мембрану – има ћелијску мембрану
– бактерије – биљке, животиње
* Хлоропласти – органеле у биљним ћелијама, имају улогу у фотосинтези (у њима
је зелени пигмент – хлорофил)
* Митохондрије – органеле еукариотских ћелија, имају улогу у ћелијском дисању –
у обезбеђивању енергије
232
– наставникова презентација, рађена у Power Point-у;
– модел ћелије из кабинета, панои, рачунар, пројектор.
233
Школа
Наставник
Наставна јединица Откриће микроскопа и грађа ћелија

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, слике, панои, интернет, рачунар,

пројектор, табла, пластелин, глина, темпере
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о открићу микроскопа

и грађи ћелија

– описује и објашњава значај и употребу микроскопа;
– описује и објашњава грађу прокариотске и еукариотске
ћелије;
– описује и објашњава разлике између прикариотске и
еукариотске ћелије;
– прави моделе прокариотске и еукариотске ћелије.


рачунарство, Математика

234
– праве моделе прокариотске и еукариотске ћелије;

Производи дечјег Ученици праве моделе прокариотске и еукариотске ћелије.

рада
235
236

У уводном делу часа, наставник упознаје ученике са организацијом часа (најпре ће
ученици са наставником усмено обновити претходну наставну јединицу – ,,Откриће
микроскопа и грађа ћелије“; након тога ће решавати питања из штампаног и
е-уџбеника и сви ће заједно попуњавати табелу исцртану на табли, а онда ће ученици
израђивати моделе прокариотске и еукариотске ћелије). Наставник истиче циљ часа:
Утврђивање претходно стеченог знања о открићу микроскопа и грађи ћелија.
може користити све наставне садржаје из мултимедијалног уџбеника који прате
лекције ,,Откриће ћелија и микроскопа и Грађа ћелија“.

Наставник у главном делу часа поставља ученицима питања о микроскопу и грађи
ћелије и пажљиво слуша одговоре ученика. Уколико постоје нејасноће, ученици
постављају наставнику питања, при чему се он труди да на што једноставнији начин
објасни све недоумице. Након тога, ученици по групама или са другом из клупе
решавају питања из штампаног уџбеника, која се налазе иза обрађених лекција и у
е-уџбенику. Затим наставник на табли исцртава табелу (дата у наставку), коју ученици
попуњавају. Сваки ученик треба да изађе и у једној од колона упише тачан одговор
(у зависности од тога да ли је особина присутна код прокариота или еукариота,
ученик ставља + или -, а у пољу функција уписује улогу датог појма). Наставник, након
попуњавања табеле, упућује ученике на повезивање величине ћелија и њихове
заступљености у организмима. Предвиђено време за ове активности је петнаест
минута.
Затим, ученици у групама, на основу сопствених идеја и креативности, праве моделе
прокариотске и еукариотске ћелије. Ученици у раду могу користити пластелин, гипс,
водене боје, темпере. Наставник све време прати и контролише рад ученика. Након
завршетка израде модела, ученици и наставник упоређују и анализирају направљене
моделе.

У завршном делу часа, наставник, заједно са ученицима, вреднује њихов рад и
труд. Ученици износе своје мишљење о направљеним моделима, а затим раде са
наставником евалуацију часа.
237
Напомена: Ученици уносе у табелу тачне одговоре.
ГРАЂА ЋЕЛИЈЕ
Прокариотска Еукариотска Функција
ћелија ћелија
Ћелијска
мембрана
Ћелијски зид
Једро
ДНК
Цитоплазма
Митохондрије
Хлоропласти
Вакуола
– материјал наведен у склопу наставних средстава (пластелин, глина, гипс, темпере,
водене боје – по жељи и могућностима ученика);
– рачунар, пројектор.
238
Школа
Наставник
Наставна јединица Разлика између бактеријске, биљне и животињске ћелије

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, модели ћелије из

кабинета, слике, панои, презентација
Циљ часа Упознавање ученика са грађом ћелија бактерија, биљака и

животиња, као и са разликама између ових ћелија

– описује и објашњава грађу бактеријске, биљне и
животињске ћелије;
– описује и објашњава разлику између бактеријске, биљне и
– описује улогу и значај ћелијске мембране, ћелијског зида,
једра, цитоплазме, митохондрија, хлоропласта;
– демонстрира и објашњава на моделима ћелија њихову
грађу.

Кључни појмови Бактеријска ћелија, биљна ћелија, животињска ћелија,

ћелијска мембрана, ћелијски зид, цитоплазма, једро, ДНК,
митохондрије, хлоропласти, вакуола
Корелација Биологија за пети разред, Ликовна култура, Математика,

239


рада
240
241

У уводном делу часа, наставник укратко обнавља са ученицима грађу прокариотске
и еукариотске ћелије, као и разлике између њих. Наставник ученицима поставља
питања и очекује могуће одговоре. Ученици демонстрирају грађу прокариотске
и еукариотске ћелије на моделима које су на претходном часу правили. Након
тога, наставник истиче циљ часа: Упознавање са грађом ћелија бактерија, биљака и
животиња, као и са разликама између ових ћелија.
Мултимедијални уџбеник: Наставник се у уводном делу часа може послужити
мултимедијалним уџбеником за утврђивање претходно обрађене наставне јединице,
користећи слике, задатке, видео-клипове и занимљивости које прате дати наставни
садржај.

У главном делу часа, наставник излагање нове наставне јединице почиње
постављајући ученицима питање „Шта је заједничко бактеријама, биљкама,
животињама, гљивама, човеку?“, при чему усмерава ученике да дођу до тачног
одговора (који у начелу подразумева закључак да смо сви ми жива бића, грађена
од ћелија и са истим основним животним процесима). Наставник након тога прича
о грађи бактеријске ћелије, о њеним деловима (ћелијска мембрана, ћелијски зид,
капсула, цитоплазма и ДНК расута по цитоплазми) и улози тих делова. Наставник
грађу бактеријске ћелије показује на сликама у склопу презентације рађене у Power
Point-у, коју је унапред припремио, као и на сликама и паноима који се налазе у
кабинету. Затим, на исти начин, користећи презентацију, слике, паное и моделе
из кабинета, објашњава и грађу биљне ћелије, истичући улогу ћелисјког зида,
вакуоле, хлоропласта. Након тога, наставник објашњава и грађу животињске ћелије,
демонстрирајући на моделима из кабинета и сликама, те користећи презентацију.
Ученици све време прате наставниково излагање и активно учествују – постављајући
питања и дискутујући подстакнути питањима наставника. Наставник јасно истиче
разлике између бактеријске, биљне и животињске ћелије.
Кључне речи и појмове наставник записује на табли, а ученици у свескама, где такође
скицирају грађу бактеријске, биљне и животињске ћелије.
Наставник усмерава ученике на делове ,,Занимљивости“, који прате наставну јединицу
у штампаном уџбенику. Наставник и ученици заједно коментаришу податке који су
овде наведени.
мултимедијални уџбеник, при чему на страни 12 дате лекције приказује ученицима
видео-клип о различитим врстама ћелија. Наставник и ученици потом заједно
коментаришу и анализирају дати видео-клип.
242

ученицима ради евалуацију часа. Наставник даје домаћи задатак и усмерава ученике
на организацију следећег часа (ученици треба да понесу материјал по жељи, за
израду модела бактеријске, биљне и животињске ћелије).
мултимедијални уџбеник, при чему, на страни 12 и 13, заједно са ученицима решава
дате задатке о грађи биљне и животињске ћелије. Тачне одговоре наставник и
ученици проверавају кликом на иконицу ,,решења“, која се налази испод наведених
задатака.
Наставник задаје домаћи задатак: Научити лекцију, завршити цртање и обележавање
слика бактеријске, биљне и животињске ћелије (уколико неко на часу није стигао).
РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ БАКТЕРИЈСКЕ, БИЉНЕ И

ЖИВОТИЊСКЕ ЋЕЛИЈЕ
*Бактеријска ћелија:
– прокариотска (без организованог једра, ДНК у цитоплазми)
– ћелијска мембрана, ћелијски зид, капсула
* Биљна ћелија: * Животињска ћелија:
– еукариотска (организовано једро) – еукариотска (организовано једро)
– целулозни ћелијски зид – нема ћелијски зид, има ћел. мембрану
– ћелијска мембрана – митохондрије и друге органеле
– хлоропласти
– централна вакуола
– митохондрије
243
– презентација наставника, рађена у Power Point-у;
– модели из кабинета, панои, рачунар, пројектор.
244
Школа
Наставник
Наставна јединица Разлика између бактеријске, биљне и животињске ћелије

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, слике, панои, папирићи, рачунар,

пројектор, пластелин, глина, гипс, темпере, водене боје
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о грађи и разликама

између бактеријске, биљне и животињске ћелије приликом
израде модела датих ћелија

– описује и објашњава грађу бактеријске, биљне и
– описује и објашњава разлике између бактеријске, биљне и
– прави моделе бактеријске, биљне и животињске ћелије;
– анализира израђене моделе.


рачунарство, Математика

245
– праве моделе бактеријске, биљне и животињске ћелије;

Производи дечјег Модели бактеријске, биљне и животињке ћелије

рада
246
247

У уводном делу часа, наставник укратко обнавља наставну јединицу обрађену
на претходном часу: ,,Разлике између бактеријске, биљне и животињске ћелије“,
постављајући питања ученицима и очекујући могуће одговоре. Након тога, наставник
усмерава ученике на решавање питања и задатака који прате наставну јединицу у
штампаном и е-уџбенику. Наставник и ученици заједно долазе до тачних одговора.
Наставник истиче циљ часа: Утврђивање претходно стеченог знања о грађи и
разликама између бактеријске, биљне и животињске ћелије приликом израде модела
датих ћелија.
Мултимедијални уџбеник: Наставник се у раду може служити мултимедијалним
уџбеником за утврђивање претходно обрађене наставне јединице, користећи слике,
видео-клипове и задатке који прате ту наставну јединицу у овом уџбенику.

У главном делу часа, наставник дели ученике у три групе. Из сваке групе по један
ученик извлачи папирић са темом, односно са називом ћелије (бактеријска, биљна
или животињска ћелија) чији ће модел правити у току часа. Ученици воде рачуна о
изгледу ћелија и органела приликом прављења. Поред израде модела, ученици из
сваке групе треба и усмено да објасне, демонстрирајући на моделу, грађу дате ћелије.
Папирићи са називом ћелије, које ученици извлаче, налазе се у додатном материјалу
на крају припреме за час. Ученици имају петнаест минута за реализацију задатка.
Наставник све време прати и контролише рад ученика, усмеравајући их на правилне
кораке. Уколико постоје нејасноће у раду, ученици се обраћају наставнику.
Током трајања рада, на пројектору се све свреме пуштају слике грађе бактеријске,
биљне и животињске ћелије (са презентације коришћене на часовима обраде), које
служе као подсетник ученицима при раду.
Након завршетка посла – израде модела, свака група представља свој модел, уз
детаљну анализу грађе модела. Наставник и остали ученици слушају, дискутују,
анализирају и износе своје мишљење о раду дате групе.
уџбеником за утврђивање претходно обрађене наставне јединице, користећи дате
слике, видео-клипове и задатке који прате ту наставну јединицу у овом уџбенику.

У завршном делу часа, наставник заједно са ученицима вреднује њихов рад и труд.
Ученици у свескама записују коментаре и анализу рада, те заједно са наставником
раде евалуацију часа. Наставник даје упутства ученицима о организацији следећег
часа, односно о извођењу вежбе ,,Издвајање хлорофила из листа биљака“, која се
налази на 77. страни штампаног уџбеника.
248
Мултимедијални уџбеник: Наставник се у раду може послужити мултимедијалним

уџбеником за утврђивање претходно обрађене наставне јединице, користећи дате
слике, видео-клипове и задатке који прате ту наставну јединицу у овом уџбенику.
ПРАВЉЕЊЕ МОДЕЛА БАКТЕРИЈСКЕ, БИЉНЕ И

ЖИВОТИЊСКЕ ЋЕЛИЈЕ
– материјал наведен у склопу наставних средстава (пластелин, глина, гипс, темпере,
водене боје – по жељи и могућностима ученика), рачунар, пројектор, презентација;
– папирићи са називом теме коју добија група ученика.
249
ПАПИРИЋИ СА НАЗИВОМ ТЕМЕ ЗА УЧЕНИКЕ
БАКТЕРИЈСКА
ЋЕЛИЈА
(израда модела и
анализа грађе)
БАКТЕРИЈСКА
ЋЕЛИЈА
БИЉНА ЋЕЛИЈА
ЖИВОТИЊСКА
ЋЕЛИЈА
БИЉНА ЋЕЛИЈА
ЖИВОТИЊСКА
ЋЕЛИЈА
250
Школа
Наставник
Наставна јединица Издвајање хлорофила из листа биљака

метода
Наставна средства Аван са тучком, левак, филтер-папир, епрувета са запушачем,

неколико ситних зелених листова, алкохол, рачунар,
пројектор
Циљ часа Доказивање присуства биљног пигмента у листовима биљака

– опише и објасни значај хлорофила за биљке;
– повеже значај хлорофила за фотосинтезу.

Кључни појмови Хлорофил, хлоропласти

наставника – излаже презентацију направљену у Power Point-у;
– даје инструкције за извођење вежбе и за рад у пару;
251

Производи дечјег Ученици самостално изводе вежбу.

рада
252

У уводном делу часа, наставник најпре најављује вежбу коју ће изводити на часу
заједно са ученицима: ,,Издвајање хлорофила из листа биљака“, а након тога истиче
циљ дате вежбе: Доказивање присуства биљног пигмента у листовима биљака.

Наставник на почетку, пуштајући презентацију (коју је унапред припремио), подсећа
ученике на значај хлорофила за биљке. На презентацији се налазе и слике са грађом
биљне ћелије, изгледом хлоропласта, као и описан ток вежбе коју ће наставник
изводити са ученицима.
Ток вежбе:
Вежба: „Издвајање хлорофила из листа биљака“

1. Зелени листови се ставе у аван и прелију са мало алкохола, а затим се дубоко
изгњече тучком – док се не добије хомогена смеса. Добро се промеша.
2. Стаклени левак се обложи филтер-папиром и стави у епрувету.
3. Полако се сипа раствор из авана у епрувету.
4. Епрувета се одложи и сачека се да се раствор профилтрира.
* Очекује се да раствор у епрувети буде зелене боје, због присуства хлорофила.
Након представљања тока вежбе, наставник је најпре изводи сâм и на тај начин
демонстрира ученицима поступак. Након тога, наставник дели ученике у четири
групе, при чему свака група самостално изводи вежбу. Наставник све време прати
и контролише рад свих група. Уколико постоје нејасноће, ученици се обраћају
наставнику, који се труди да их отклони.
Након урађене вежбе, ученици износе своје закључке, при чему их наставник
усмерава како би дошли до тачног одговора.
Наставник записује закључак на табли, а ученици у свескама записују ток вежбе и
закључак.

У завршном делу часа, ученици износе своја мишљења и закључке о изведеној
вежби. Наставник заједно са ученицима вреднује њихов рад и труд. Наставник
најављује вежбу коју ће са ученицима радити на следећем часу и даје упутства за
њено извођење. Посреди је вежба ,,Доказивање вегетативног размножавања“, која се
налази на 77. страни, на крају ове области у штампаном уџбенику.
253
ВЕЖБА: „ИЗДВАЈАЊЕ ХЛОРОФИЛА ИЗ ЛИСТА БИЉАКА“
* Закључак: Раствор у епрувети је зелене боје због присуства хлорофила, који је

изолован из листова.
– материјал наведен у склопу наставних средстава (аван са тучком, алкохол, епрувете,
филтер-папир, ситни листови), рачунар, пројектор;
– наставникова презентација, рађена у Power Point-у.
254
Школа
Наставник
Наставна јединица Доказивање вегетативног размножавања код биљака

метода
Наставна средства Саксије (пластичне чаше), земља, пелцер мушкатле, кртола

кромпира, луковица црног лука, рачунар, пројектор,
евалуациони листићи
Циљ часа Показивање различитих начина бесполног размножавања

код биљака помоћу вегетативних биљних органа

– опише и објасни значај вегетативног размножавања биљака;
– разликује вегетативне органе за размножавање биљака;
– примењује облике вегетативног размножавања у
свакодневном животу.

Кључни појмови Вегетативно размножавање, пелцер, кртола, луковица

наставника – излаже презентацију направљену у Power Point-у;
– даје инструкције за извођење вежбе и за рад у пару;
255

Производи дечјег Ученици самостално изводе вежбу и примењују технику

рада вегетативног размножавања на датим примерима.
256

У уводном делу часа, наставник најпре најављује вежбу коју ће изводити заједно
са ученицима: „Доказивање вегетативног размножавања код биљака“, а након тога
истиче циљ дате вежбе: Показивање различитих начина бесполног размножавања код
биљака помоћу вегетативних биљних органа.

Наставник на почетку, пуштајући презентацију (коју је унапред припремио), објашњава
ученицима вегетативно размножавање биљака, његов значај и начине. На презентацији
се налазе и слике вегетативних органа помоћу којих се биљке могу размножавати, као и
слике са примерима, а описан је и ток вежбе коју ће наставник изводити са ученицима.
Ученици прате наставниково излагање, укључују се у разговор и наводе примере које
знају из свакодневног живота.
Наставник објашњава ученицима да је ово вежба у вези са којом ће закључак моћи да
добију тако што ће пажљиво пратити наставу на наредним часовима, јер је потребан
дужи временски интервал праћења, али ће се на овом часу упознати са начинима
бесполног размножавања и научити да их примењују.
Ток вежбе:
Вежба: „Доказивање вегетативног размножавања“

1. Један мањи кромпир се стави у влажну земљу, у чашу или саксију која се
постави поред прозора. Исти поступак се понови и са луковицом црног лука и
пелцером мушкатле, само у другим саксијама. Битно је да буду на светлости.
2. На наредним часовима се поливају водом, како би биљке имале неопходну
влажност.
3. Ученици прате шта се дешава, али и анализирају неопходне услове.
4. Очекује се клијање кромпира и луковице односно појава корена код мушкатле.
Након представљања тока вежбе, наставник је изводи сâм и на тај начин демонстрира
ученицима поступак. Након тога, наставник дели ученике у четири групе, при чему
свака група самостално изводи вежбу. Наставник све време прати и контролише рад
свих група. Уколико постоје нејасноће, ученици се обраћају наставнику, који се труди
да их отклони.
Након урађене вежбе, ученици износе своје закључке, при чему их наставник
усмерава како би дошли до тачног одговора. Ученици у свескама записују ток вежбе,
као и чињенице о бесполном размножавању које је наставник записао на табли.
257

Наставник заједно са ученицима вреднује њихов рад и труд. Ученици попуњавају
евалуационе листиће који се односе на часове вежби.
ВЕЖБА: „ВЕГЕТАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ БИЉАКА“

* Вегетативно размножавање је облик бесполног размножавања биљака –
вегетативним биљним органима.
* Може се вршити:
– кореном (малина, купина, шљива, крушка)
– столонама (јагода)
– луковицом (црни лук, лала)
– кртолом (кромпир)
– ризомом (перуника, ђурђевак)
– листом (афричка љубичица)
– пелцером (мушкатла)
– резницама (врба, дрво живота, винова лоза)
– положницама (винова лоза)
– калемљењем
258
– материјал наведен у склопу наставних средстава (пластичне чаше/саксије, земља,
кромпир, луковица црног лука, пелцер мушкатле);
– наставникова презентација рађена у Power Point-у, рачунар, пројектор.

занимљиве.
(Заокружи број од 1 до 5 којим би
описао/ла своје мишљење.)
ми помогле у савладавању градива.
(Заокружи број од 1 до 5 којим би
изводили вежбе.
(Заокружи број од 1 до 5, којим би
извођења вежби?
(Напиши своје мишљење.)
вежби?
вежби?
9. Којом оценом би оценио/ла наставников 1 2 3 4 5
труд на часовима вежби?
259
Школа
Наставник
Наставна јединица Фотосинтеза, ћелијско дисање и стварање енергије

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, слике, панои,

презентација
Циљ часа Упознавање ученика са процесом фотосинтезе, ћелијског

дисања и начином стварања енергије

– описује и објашњава значај фотосинтезе;
– описује и објашњава значај ћелијског дисања;
– описује и разуме процес настајања енергије, као и њен
значај за жива бића и животне процесе.

Кључни појмови Фотосинтеза, шећер, кисеоник, угљен-диоксид, ћелијско

дисање, енергија, хлорофил, хлоропласти, митохондрије

Физика

260

рада
261
262

У уводном делу часа, наставник најављује ученицима нову наставну јединицу коју
ће обрађивати: ,,Фотосинтеза, ћелијско дисање и стварање енергије“, а затим истиче
циљ часа: Упознавање ученика са процесом фотосинтезе, ћелијског дисања и начином
стварања енергије. Наставник уводи ученике у нову наставну јединицу постављајући
им питања о значају исхране и дисања, као и о повезаности ових двају процеса. При
томе, очекује могуће одговоре ученика, који повезују градиво из петог разреда,
као и оно што су до сада радили у шестом разреду. Наставник усмерава ученике на
добијање тачних одговора.
мултимедијални уџбеник, при чему пушта ученицима видео-клип о фотосинтези који
се налази на страни 14 дате лекције. Ученици и наставник заједно коментаришу и
анализирају дати видео-запис.

Наставник почиње излагање нове наставне јединице причом о енергији и њеном
значају за жива бића. Очекује се максимална активност ученика у разговору, јер
ученици треба да повежу градиво из петог разреда (значај исхране и дисања код
живих бића). Наставник поставља питања и очекује могуће одговоре ученика. Након
тога, наставник усмерава ученике на процес фотосинтезе, при чему јасно истиче њен
значај за жива бића и објашњава на који начин биљке врше фотосинтезу. Најбитније
чињенице, као и једначину фотосинтезе, наставник записује на табли, а ученици у
свескама. Наставник у раду користи презентацију (унапред припремљену), у оквиру
које постоје слике хлоропласта и шема вршења фотосинтезе. Затим почиње причу
о ћелијском дисању и његовом значају за жива бића, као и о стварању енергије.
Наставник јасно објашњава механизам вршења ћелијског дисања. Једначину ћелијског
дисања и најбитније чињенице наставник записује на табли, а ученици у свескама.
Наставник, такође, и у овом делу предавања користи презентацију. Наставник заједно
са ученицима износи разлике између фотосинтезе и ћелијског дисања.
Наставник усмерава ученике на делове ,,Занимљивости“, који прате лекцију у
штампаном уџбенику, те заједно коментаришу наведене чињенице и податке.
Мултимедијални уџбеник: Наставник са ученицима прегледа садржај ове
наставне јединице у мултимедијалном уџбенику; показује им слике, видео-клипове,
занимљивости и заједно решавају задатке који прате ову наставну јединицу.

при чему ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Ученици записују у
свескама, уколико нису стигли у току часа. Наставник са ученицима ради евалуацију
часа. Наставник упућује ученике да проуче задатак који се налази на 69. страни у
штампаном уџбенику и који ће заједно реализовати на следећем часу.
263
Мултимедијални уџбеник: Наставник са ученицима решава задатке који се налазе

на страни 14 и 15 мултимедијалног уџбеника дате лекције (1. Шта је све потребно за
фотосинтезу? 2. Како се зову организми који сами себи производе храну?)
ФОТОСИНТЕЗА, ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ И СТВАРАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ

* Фотосинтеза је процес настајања хранљивих супстанци. Врше је биљке и
одвија се помоћу хлорофила, сунчеве светлости, воде и угљен-диоксида, у
хлоропластима.
ФОТОСИНТЕЗА = сунчева енергија + угљен-диоксид + вода  шећер (глукоза) +
+ кисеоник
* Ћелијско дисање је процес разлагања шећера у присуству кисеоника. Одвија се
у митохондријама. Резултат процеса је енергија, угљен-диоксид и вода.
ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ = шећер + кисеоник  енергија + угљен-диоксид + вода
– наставника презентација рађена у Power Point-у, рачунар, пројектор.
264
Школа
Наставник
Наставна јединица Фотосинтеза, ћелијско дисање и стварање енергије

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, слике, биљка, тегла,

лампа, епрувета
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о процесу

фотосинтезе, ћелијског дисања и начину стварања енергије

– описује и објашњава значај фотосинтезе;
– описује и објашњава значај ћелијског дисања;
– описује и разуме процес настајања енергије, као и њен
значај за жива бића и животне процесе;
– самостално изводи вежбу и закључак.

Кључни појмови Фотосинтеза, шећер, кисеоник, угљен-диоксид, ћелијско

дисање, енергија, хлорофил, хлоропласти, митохондрије

Физика

наставника – подстиче дискусију;
– демонстрира задатак (вежбу);
265
– самостално изводе вежбу;

Производи дечјег Самостално извођење вежбе

рада
266
267

У уводном делу часа, наставник најпре истиче његов циљ: Утврђивање претходно
стеченог знања о процесу фотосинтезе, ћелијског дисања и начину стварања енергије.
Након тога, наставник упућује ученике на организацију часа (укратко ће усмено
обновити претходну лекцију, па ће сви заједно одговарати на питања и решавати
задатак из уџбеника).
Мултимедијални уџбеник: Наставник при утврђивању градива може користити
све слике, задатке и видео-клипове који прате дату наставну јединицу (Фотосинтеза,
ћелијско дисање и стварање енергије) у мултимедијалном уџбенику.

Наставник поставља питања о процесу фотосинтезе и ћелијског дисања, при чему
очекује могуће одговоре ученика и усмерава их на добијање тачних одговора.
Наставник на табли креира табелу коју ученици попуњавају тако што наводе битне
разлике између ових процеса. Ученици групно износе одговоре и уписују их у празна
поља. Попуњена табела треба да изгледа овако (наставник уписује само термине
фотосинтеза и ћелијско дисање):
ФОТОСИНТЕЗА ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ
Настају хранљиве материје. Троше се хранљиве материје.
Користи се енергија сунца. Ослобађа се енергија.
Троши се угљен-диоскид. Ствара се угљен-диоксид.
Ослобађа се кисеоник. Троши се кисеоник.
Дешава се дању. Дешава се непрекидно.
Врши се у хлоропластима. Врши се у митохондријама.
Карактеристична је за биљке. Карактеристично је за сва жива бића.
Након тога, наставник и ученици заједно решавају питања која прате дату наставну
јединицу у штампаном уџбенику, као и у мултимедијалном уџбенику.
Наставник затим објашњава и демонстрира ученицима задатак који се налази на 73.
страни штампаног уџбеника.
Задатак: Испитати шта биљка ослобађа када врши фотосинтезу

1. Стави биљку у воду и изнад ње ставити стаклени левак.
2. Изнад левка стави епрувету напуњену водом.
3. Осветли теглу лампом.
4. Посматрај шта ће се догодити.
268
Ученици прате наставника у раду и пажљиво посматрају. Наставник дели ученике у

четири групе и свака група, такође, извршава задатак. Након тога, ученици посматрају
дешавања и сами долазе до закључка. Наставник прати и контролише рад ученика.
Након завршеног задатка, наставник усмерава ученике на део: ,,Систематизација –
провери своје знање“, који се налази на 78. страни штампаног уџбеника. Ученици и
наставник заједно решавају питања која се овде налазе.
Мултимедијални уџбеник: Наставник при утврђивању градива може користити све
слике, задатке и видео-клипове који прате дату наставну јединицу у мултимедијалном
уџбенику.

У завршном делу часа, наставник заједно са ученицима вреднује њихову активност
и рад. Након тога, наставник и ученици раде евалуацију часа. Наставник најављује
ученицима петнаестоминутни тест који ће радити на следећем часу. Тест обухвата
наставне јединице:
1. Животни процеси код биљака, животиња и гљива;
2. Откриће ћелије и микроскопа;
3. Грађа ћелије;
4. Разлика између бактеријске, биљне и животињске ћелије;
5. Фотосинтеза, ћелијско дисање и стварање енергије.
Мултимедијални уџбеник: Наставник при утврђивању градива може користити све
слике, задатке и видео-клипове који прате дату наставну јединицу у мултимедијалном
уџбенику.
ФОТОСИНТЕЗА И ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ
ФОТОСИНТЕЗА ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ

Настају хранљиве материје. Троше се хранљиве материје.
Користи се енергија сунца. Ослобађа се енергија.
Троши се угљен-диоскид. Ствара се угљен-диоксид.
Ослобађа се кисеоник. Троши се кисеоник.
Дешава се дању. Дешава се непрекидно.
Врши се у хлоропластима. Врши се у митохондријама.
Карактеристична је за биљке. Карактеристично је за сва жива бића.
269
– материјал наведен у склопу наставних средстава (биљка, тегла, лампа, епрувета),
рачунар, пројектор.
270
Школа
Наставник
Наставна јединица Животни процеси код биљака, животиња и гљива; Откриће

микроскопа и ћелије; Грађа ћелија; Разлике између
бактеријске, биљне и животињске ћелије; Фотосинтеза,
ћелијско дисање и стварање енергије

метода
Циљ часа Утврдити и проверити знања о животним процесима, грађи

ћелије, фотосинтези и ћелијском дисању


компетенције комуникација

271

рада
272

Наставник најављује петнаестоминутни тест и даје упутства ученицима за његову
израду. Наставник дели ученике у две групе и затим почиње поделу тестова.

Након што подели тестове, наставник укратко објашњава ученицима питања и
усмерава их за њихову израду. Уколико постоје неке нејасноће, ученици постављају
наставнику питања, а затим крећу са решавањем теста. Наставник све време прати и
контролише рад ученика.
После што истекне време предвиђено за рад (15 минута), наставник сакупља тестове
од ученика. Ученици и наставник анализирају тест, коментаришу задата питања и
заједно долазе до тачних одговора, а самим тим и до оцена.

који се налазе у склопу наставничког комплета Издавачке куће ,,Клет“. У прилогу се
273
програму (ИОП-у), наставници припремају посебан тест, прилагођен потребама тих
ученика;
– тестови – наставни листићи;

живота
Група 1
ЗАДАЦИ

1. Инструмент који се у биологији користи за увећање објеката невидљивих голим
оком зове се:
а) ручна лупа б) микроскоп _/1
2. Еукариоти су организми чије ћелије:

а) имају једро и органеле б) немају једро и органеле _/1
3. Упиши знак + код карактеристике која се јавља код датих група организама.
Карактеристике Прокариоти Еукариоти
Ћелијска мембрана
Једро
ДНК
Цитоплазма
_/4
274
4. Повежи појмове са леве стране са њиховом функцијом на десној страни, уписивањем
слова које се налази испред датог појма, на цртици, поред описане улоге.
А – ћелијска мембрана контролни центар ћелије
Б – једро транспорт материја у ћелију и ван ње
В – хлоропласти производе енергију за животне
активности
Г – митохондрије садрже пигмент неопходан у процесу
фотосинтезе
Д – вакуоле складиштење материја _/5

Фотосинтеза је процес настајања хранљивих супстанци. Т Н
Кисеоник је неопходан у процесу ћелијског дисања. Т Н
У фотосинтези се троши кисеоник. Т Н
Ћелијско дисање се дешава у хлоропластима. Т Н _/4
6. На цртици поред дате једначине, упиши назив процеса који она описује.
угљен-диоксид + вода + сунчева енергија  шећер + кисеоник
шећер + кисеоник  угљен-диоксид + вода + енергија
_/2
7. На датој слици обележи следеће делове бактеријске ћелије – капсулу, ћелијски зид,
ћелијску мембрану, цитоплазму, наследни материјал и бич.
_/3
275
живота
Група 2
ЗАДАЦИ

1. Микроскоп који користи сноп електрона и њиме рукују посебно обучени људи је:
а) светлосни микроскоп б) електронски микроскоп _/1
2. Прокарити су организми чије ћелије:

а) имају једро и органеле б) немају једро и органеле _/1
3. Обележи дате делове биљне ћелије на слици – ћелијски зид, ћелијску мембрану,
хлоропласте, вакуолу, једро и митохондрије.
_/3
4. На цртици поред дате једначине, упиши назив процеса који она описује.
шећер + кисеоник  угљен-диоксид + вода + енергија
угљен-диоксид + вода + сунчева енергија  шећер + кисеоник
_/2
276
Кисеоник се ослобађа процесом ћелијског дисања. Т Н
Фотосинтезом животиње стварају кисеоник. Т Н
Током ћелијског дисања ослобађа се енергија. Т Н
Ћелијско дисање се дешава у митохондријама. Т Н _/4

слова које се налази исред датог појма, на цртици, поред описане улоге.
А – хлоропласти контролни центар ћелије
Б – једро транспорт материја у ћелију и ван ње
В – ћелијска мембрана производе енергију за животне активности
Г – вакуоле садрже пигмент неопходан у процесу
фотосинтезе
Д – митохондрије складиштење материја _/5
7. Упиши знак + код карактеристике која се јавља код датих група организама.
Карактеристике Прокариоти Еукариоти
Ћелијска мембрана
Једро
ДНК
_/3
277
КЉУЧ:
Број
питања
1. Б) Б)
2. А) Б)
Прокариоти – ћ.мембрана, ДНК,
цитоплазма;
Обележити делове биљне ћелије –
Еукариоти – ћ. мембрана, једро, ДНК,
3. сваки тачан одговор носи по 0,5 = 3
цитоплазма, митохондрије;
поена укупно
Сваки тачан одговор носи по 0,5 = 4
Б, А, Г, В, Д
4. сваки тачан одговор носи по 1 поен = 5 ћелијско дисање, фотосинтеза
Т, Т, Н, Н Н, Н, Т, Т
5. сваки тачан одговор носи по 1 поен = 4 сваки тачан одговор носи по 1 поен = 4
поена укупно поена укупно
Б, В, Д, Г, А
6. фотосинтеза, ћелијско дисање сваки тачан одговор носи по 1 поен = 5
Прокариоти – ћ.мембрана, ДНК;
1 – капсула; 2 – ћ. зид; 3 – ћ. мембрана;
4 – цитоплазма; 7 – н. материјал; 8 – бич Еукариоти – ћ. мембрана, једро, ДНК,
7. митохондрије;
Сваки тачан одговор носи по 0,5 = 3
поена укупно Сваки тачан одговор носи по 0, 5 = 3
поена
6–9 2
10 – 13  3
14 – 17  4
18 – 20  5
278

4. Да ли је временски период у коме си радио/ла а) да

тест довољан за број задатих питања?
б) има више питања од
предвиђеног времена


тесту за сва питања, напиши које питање ти је
8. Да ли се сва питања односе на градиво које смо а) да б) не


13. Напиши шта ти је најзанимљивије било на тесту.
14. Којом оценом од 1 до 5 би оценио/ла квалитет 1 2 3 4 5

теста?

279
Школа
Наставник
Наставна област Живот у екосистему
Наставна јединица Популација, станиште

метода

Циљ часа Упознавање ученика са појмовима, значењем и улогом

популације и станишта

– описује и објашњава појам станишта;
– описује и објашњава појам популације;
– описује и разуме значај станишта и популације;
– примењује наведене термине на конкретним примерима.
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, дигитална

компетенције компетенција, одговоран однос према околини, одговоран
однос према здрављу, рад са подацима и информацијама,
естетичка компетенција
Кључни појмови Станиште, променљивост, величина, популација, бројност
Корелација Биологија за пети разред, информатика и рачунарство,

математика, географија

280

рада
281

У уводном делу часа, наставник уводи ученике у нову наставну област: „Живот у
екосистему“. Наставник обнавља са ученицима разлике између појмова живог и
неживог, као и термине које су радили у петом разреду, а односе се на ову област
(популација, екосистем). Наставник поставља питања и усмерава ученике да дођу до
тачних одговора (повезујући са градивом из петог разреда). Наставник најављује нову
наставну јединицу „Популација, станиште“ и истиче циљ часа: Упознавање ученика са
појмовима, значењем и улогом популације и станишта.

У главном делу часа, наставник излагање наставне јединице почиње причом о станишту
и његовом значају за жива бића. Ученици заједно коментаришу, износе своја знања и
наводе конкретне примере. Наставник истиче шта утиче на промене станишта (нпр.
климатске промене, смене годишњих доба). Након тога, наставник започиње причу
о популацији и очекује да се ученици укључе приликом дефинисања овог појма.
Наставник на сликама показује примере за одређене популације. У раду такође користи
и презентацију рађену у Power Point-у, коју је унапред припремио, а у оквиру које се
налазе фотографије одређених популација и станишта. Наставник наводи ученике да
заједно дођу до одговора шта све утиче на бројност популације – рађање, умирање,
миграције. Наставник кључне речи записује на тебли, а ученици у свескама. Током рада,
ученици све време активно коментаришу и износе своје мишљење.
Поред презентације, наставник користи и е-уџбеник, где показује ученицима слике и
видео-клипове који прате дату наставну јединицу.
Наставник усмерава ученике на поглавље ,,Занимљивости“, при чему заједно
коментаришу чињенице и податке наведене у овом делу.

У завршном делу часа, наставник са ученицима обнавља пређену наставну јединицу.
Ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Ученици и наставник заједно раде
евалуацију часа. Наставник усмерава ученике на задатак који се налази на 89. страни
штампаног уџбеника –„Проверити како услови станишта утичу на раст, развој и
бројност биљака“. Ученици ће по групама урадити задатак и на следећем часу заједно
са наставником коментарисати добијене резултате.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити наставне садржаје из
мултимедијалног уџбеника, и то:
– задатак на страни 1;
– видео на страни 2, који пушта ученицима и након тога заједно коментаришу његов
садржај;
– галерију са фотографијама птица селица на страни 2, као и занимљивости које се
налазе на овој страни.
282
ПОПУЛАЦИЈА, СТАНИШТЕ
* Станиште – ограничени простор насељен живим бићима.

* Популација – скуп јединки исте врсте које живе на истом простору и међусобно
су повезане односима размножавања.
* На бројност популације утичу:
– рађање (наталитет);
– смрт (морталитет);
– сеобе (миграције).
(ИОП-у), наставник убацује додатне материјале, прилагођене индивидуалним
– панои.
283
Школа
Наставник
Наставна јединица Екосистем, еколошке нише

метода


екосистема и еколошке нише

– описује и објашњава појам екосистем;
– описује и објашњава појам еколошка ниша;
– описује и објашњава појам животна заједница;
– описује и разуме значај и улогу екосистема и еколошке
нише;
– примењује наведене термине на конкретним примерима.

Кључни појмови Екосистем, животна заједница, станиште, еколошка ниша

Математика, Географија

– показује слике у склопу презентације и е-уџбеника;
284

рада
285
286

У уводном делу часа, наставник са ученицима обнавља претходну наставну јединицу
,,Популација, станиште“, постављајући питања и очекујући могуће одговоре ученика.
Након тога, наставник усмерава ученике на решавање питања која се налазе иза
лекције у штампаном уџбенику и помаже ученицима у добијању тачних одговора.
Ученици износе резултате свог групног рада на задатку из претходне лекције и
анализирају их заједно са наставником. Наставник затим најављује нову наставну
јединицу: ,,Екосистем, еколошка ниша“ и истиче циљ часа: Упознавање ученика са
појмовима, значењем и улогом екосистема и еколошке нише.
Мултимедијални уџбеник: Наставник приликом утврђивања претходне наставне
јединице може користити садржај који прати дато градиво у мултимедијалном
уџбенику (слике, задатке, видео-клип).
Као увод у нову наставну јединицу, наставник може пустити видео-клип о екосистему,
који се налази на страни 4 мултимедијалног уџбеника, у оквиру лекције ,,Екосистем,
еколошка ниша“.

У главном делу часа, наставник излагање нове наставне јединице започиње причом
о условима који су неопходни за живот организма. Наставник очекује максималну
активност ученика, односно, тачне одговоре на питања која им поставља. Затим,
наставник почиње причу о екосистему, дефинише заједно са ученицима екосистем
и све факторе који га чине. Наставник истиче разлику између екосистема и животне
заједнице. На сликама у склопу презентације коју је унапред припремио, наставник
демонстрира разлику између екосистема и животне заједнице, при чему истиче значај
сваког од њих. Ученици се активно укључују, коментаришу и износе своје мишљење.
Након тога, наставник прича о еколошкој ниши, дефинише овај појам и његов значај
за организме и, на сликама у оквиру презентације, показује примере еколошке нише.
Наставник кључне речи записује на табли, а ученици у свескама.
Наставник усмерава ученике на поглавље ,,Занимљивости“, те сви заједно
Мултимедијални уџбеник: Наставник у главном делу часа може користити све
садржаје из мултимедијалног уџбеника који прате дату наставну јединицу.

евалуацију часа.
287
Мултимедијални уџбеник: У завршном делу часа, наставник за евалуацију градива

може користити задатак који се налази у мултимедијалном уџбенику, на страни 4, при
чему заједно са ученицима одговара на питања са те стране.
ЕКОСИСТЕМ, ЕКОЛОШКА НИША
* Животна заједница – више популација на једном месту, које су повезане

односима исхране.
* Екосистем – нераскидиво јединство живих бића и неживе природе.
животна заједница (биоценоза) + станиште (биотоп) = екосистем
* Еколошка ниша – место + улога дате врсте
288
Школа
Наставник
Наставна јединица Популација, станиште; Екосистем, еколошка ниша;

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, слике, интернет
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о станишту,

популацији, екосистему и еколошкој ниши

– описује и објашњава појам станишта, популације,
екосистема, животне заједнице и еколошке нише;
– разуме значај станишта, популације, животне заједнице,
екосистема и еколошке нише;
– примењује и објашњава наведене термине на конкретним
примерима.

Кључни појмови Станиште, популација, екоситем, животна заједница,

еколошка ниша

Математика, Географија, Српски језик и књижевност

– организује групни рад ученика;
289
– решавају добијене задатке у групи;

Производи дечјег Написан групни рад на тему ,,Копнени екосистеми“ или

рада „Водени екосистеми“
290

У уводом делу часа, наставник обнавља са ученицима претходне наставне јединице
– ,,Станиште, популација“ и ,,Екосистем, еколошка ниша“, постављајући питања и
очекујући могуће одговоре ученика. Наставник истиче да је циљ данашњег часа
Утврђивање претходно стеченог градива из ове области. Наставник усмерава
ученике да дођу до тачних одговора. Такође, усмерава их и на решавање питања која
прате ове наставне јединице у штампаном и у мултимедијалном уџбенику. Уколико
постоје нејасноће, наставник објашњава ученицима.
уџбеником, при чему користи наставне садржаје који прате дате наставне јединице
(Популација, станиште и Екосистем, еколошка ниша) у том уџбенику (слике, питања,
видео-клипове и задатке).

У главном делу часа, наставник усмерава ученике на задатак који се налази на 92.
страни штампаног уџбеника. Ученици се деле у две групе и свака група добија
папирић са по једном темом – копнени или водени екосистем. Ученици имају петнаест
минута времена да проуче карактеристике станишта у једном од екосистема, као
и неке од карактеристичних врста датих екосистема. Током рада, ученици користе
интернет као доступан извор информација. Наставник све време прати, усмерава и
контролише рад ученика. Након истека времена, чланови сваке групе излажу своје
радове. Наставник и остали ученици пажљиво слушају и анализирају дате радове.
Уколико постоје неке грешке, наставник исправља ученике.

У завршном делу часа, наставник заједно са ученицима вреднује њихов труд и рад.
Ученици износе своја мишљења и закључке. Наставник и ученици заједно раде
евалуацију протеклог часа.
291
– интернет, као доступан извор информација за ученике;
– папирићи са називом теме.
292
ВОДЕНИ ЕКОСИСТЕМ
КОПНЕНИ ЕКОСИСТЕМ
293
Школа
Наставник
Наставна јединица Адаптације, животне форме

метода

презентација, свињска маст, два термометра, две чиније са
хладном водом – ледом, рукавице

адаптација и животних форми

– описује и објашњава појам адаптација;
– описује и објашњава појам животна форма;
– описује и разуме значај адаптација и животне форме;
– примењује и анализира наведене термине на конкретним
примерима;
– схвата значај адаптација на примењеном огледу.

Кључни појмови Адаптације, животне форме

Географија
294
– изводи оглед;
– показује слике у склопу презентације и е-уџбеника;

– учествују у извођењу огледа;

рада
295

У уводном делу часа, наставник са ученицима обнавља претходне наставне јединице,
постављајући питања и усмеравајући ученике на добијање тачних одговора.
Наставник најављује нову наставну јединицу: ,,Адаптације и животне форме“ и
истиче циљ часа: Упознавање ученика са појмовима, значењем и улогом адаптација и
животних форми.
уџбеник, при чему:
– на страни 5 приказује ученицима галерију фотографија, које затим заједно
коментаришу и анализирају.

У главном делу часа, наставник излагање нове наставне јединице почиње причом о
адаптацијама (прилагођеностима). Наставник очекује да ученици покажу максималну
активност, укључивањем у разговор и повезивањем са градивом петог разреда.
Наставник истиче да су адаптације наследне промене – прилагођености и објашњава
наводећи конкретне примере (дуг врат жирафа, грба камила и друге). Примере са
сликама наставник показује на презентацији коју је унапред припремио, али усмерава
ученике да погледају и слике у штампаном уџбенику. Након тога, наставник прича
о појму и значају животних форми. Наставник указује на постојање различитих
животних форми, наводећи конкретне примере, које такође показује на сликама у
оквиру презентације. Ученици се укључују повезујући дато градиво и, такође, наводе
примере које сами знају. Наставник их прати и исправља, уколико је то потребно.
Након тога, наставник усмерава ученике на задатак који се налази на 92. страни у
штампаном уџбенику. Наставник демонстрира дати оглед, а ученици активно прате,
учествују и изводе закључак.
Оглед: „Како слој масти задржава топлоту“

1. У две чиније сипати хладну воду и пуно леда.
2. Ставити рукавице на обе руке.
3. Једну руку – шаку премазати дебелим слојем свињске масти.
4. Убацити по један термометар у обе рукавице.
5. Спустити обе руке у посуде са хладном водом и држати их потопљене 3–4
минута.
6. Пратити промену температуре и извести закључак.
Наставник усмерава ученике на поглавље ,,Занимљивости“, а затим заједно

296

– на странама 6 пушта ученицима два видео-клипа, које заједно коментаришу,
анализирају и долазе до одређеног закључка.

Ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Ученици износе своје мишљење о
изведеном огледу и закључак записују у свескама. Ученици и наставник заједно раде
– на страни 7 заједно са ученицима решава дати задатак, а тачан одговор проверавају
кликом на иконицу ,,решења“;
– на страни 7 приказује ученицима галерију фотографија, које заједно коментаришу;
– на страни 8 заједно са ученицима решава дати задатак, а тачан одговор проверавају
кликом на иконицу ,,решења“.
АДАПТАЦИЈЕ, ЖИВОТНЕ ФОРМЕ

* Адаптације – прилагођености организама изазване утицајем средине.
Адаптације су наследне промене.
* Адаптације се испољавају:
– у спољашњој грађи;
– у променама у понашању;
– у начину кретања, начину исхране, камуфлажи.
* Животна (еколошка) форма – скуп адаптивних особина помоћу којих се дата
врста прилагодила различитим условима средине.
297
– наставникова презентација рађена у Power Point-у;
– додатна наставна средства (свињска маст, два термометра, две чиније са водом,
рукавице).
298
Школа
Наставник
Наставна јединица Уочавање разноврсности екосистема у окружењу
Врста (тип) часа Вежба – рад на терену
Наставне методе Демонстративно-илустративна метода, вербално – текстуална

метода
Наставна средства Мобилни телефон са камером или фото-апарат, свеске, хамер,

маркери, маказе, селотејп, лепак
Циљ часа Уочавање разноврсности живог света у окружењу, као и

бројности, изгледа, распореда и адаптација живих бића на
услове средине

ū уочава разноврсност живог света;
– уочава, разуме и објашњава значај адаптација на услове
средине.

Кључни појмови Екосистем, животна заједница, популација, еколошка ниша,

адаптације
Корелација Биологија за пети разред, Географија, Информатика и


наставника – даје инструкције за извођење вежбе и за израду паноа;
– одговара на питања ученика.
299
– активно учествују у извођењу вежби, прикупљају потребне
податке у школском дворишту;
– фотографишу дате представнике;
ū постављају питања;
– записују у свескама;
ū праве пано.

Издавачка кућа „Кlett”, Београд; е-уџбеник
Производи дечјег Ученици самостално изводе вежбу и праве пано.

рада
300

Наставник са ученицима излази у школско двориште, које представља један
екосистем. На терену наставник даје упутства ученицима о правилима понашања
и правилима рада док се ту налазе. Након тога, наставник истиче циљ вежбе:
Уочавање разноврсности живог света у окружењу, као и бројности, изгледа, распореда
и адаптација живих бића на услове средине. Боравак у школском дворишту и
прикупљање података траје највише двадесет минута.

Наставник истиче правила и ток вежбе.
Вежба „Уочавање разноврсности екосистема у окружењу”

1. Наставник дели ученике у три групе.
2. Прва група истражује биљни свет у школском дворишту, друга група
животињски свет, а трећа група – гљиве.
3. Ученици фотографишу представнике и записују у свескама своја запажања.
Ученици прикупљају неопходне податке, сликају и записују у свескама. Наставник све

време учествује и прати њихов рад.
Након што сакупе потребне информације и податке – слике, ученици се са наставником
враћају у кабинет и сређују своје белешке. Наставник све време усмерава и
контролише рад ученика. Затим, свака група ученика износи своје податке. Наставник
пажљиво слуша излагања и анализира их заједно са другим ученицима. Наставник
усмерава ученике да од прикупљених слика почну да праве пано о екосистему
школског дворишта (уколико га не заврше на часу, могу то учинити код куће).

Наставник са ученицима вреднује њихов рад и труд, те заједно раде евалуацију часа.
Наставник задаје домаћи задатак: Завршити израду паноа који су ученици кренули да
праве на часу (урадити слике и залепити их на хамер).
301
– материјал наведен у склопу наставних средстава (фото-апарат, телефон, свеска,
хамер, маркери);
– школско двориште.
302
Школа
Наставник
Наставна јединица Трофички односи – ланци исхране

метода

презентација, хамер, маркери

трофичких односа – ланцима исхране и пирамидом исхране

– описује и објашњава појам трофички односи – ланци
исхране, пирамида исхране;
– разуме значај ланаца исхране, пирамиде исхране и мреже
исхране;
– примењује и анализира ланце исхране на конкретним
примерима;
– успешно креира пирамиду исхране.

Кључни појмови Трофички односи, ланци исхране, мреже исхране, пирамида

исхране, произвођачи, потрошачи, разлагачи, предатори

303
ū подстиче дискусију;
– усмерава ученике на групни рад;
– показује слике које се налазе у склопу презентације и
е-уџбеника;

ū активно учествују у разговору, дискутују;
ū учествују у групном раду – прављењу пирамиде исхране на
паноу;
ū записују у свескама.

Производи дечјег Урађена пирамида исхране на паноу

рада
304
305

У уводном делу часа, наставник најпре гледа и коментарише пано који је требало
да ученици заврше код куће. Након тога наставник уводи ученике у нову наставну
јединицу: „Трофички односи – ланци исхране”, при чему истиче циљ часа: Упознавање
ученика са појмовима, значењем и улогом трофичких односа – ланцима исхране и
пирамидом исхране.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити наставни садржај који
је дат као уводни део у оквиру ове лекције (Трофички односи) у мултимедијалном
уџбенику.

Наставник почиње причу о односима исхране, при чему очекује да ученици буду
максимално активни, да износе потребне податке, повезујући са градивом петог
разреда. Наставник објашњава појам трофички односи и истиче њихов значај за жива
бића у добијању енергије. Наставник говори о ланцима исхране, наводећи конкретне
примере из штампаног уџбеника (трава – зебра – лав; скакавац – жаба – змија – орао)
и објашњавајући на сликама. Наставник у раду користи и слике са презентације коју
је унапред припремио. Наставник очекује активност ученика у објашњавању термина
произвођачи, потрошачи, разлагачи, као и навођење примера за сваки од њих. У
оквиру приче о потрошачима, наставник усмерава ученике и на објашњавање значаја
термина потрошачи првог реда (биљоједи), потрошачи другог и трећег реда (месоједи),
као и на појам сваштоједи. Све наведене термине наставник показује на сликама
датим у склопу презентације. Наставник објашњава да се односи у ланцу исхране могу
представити – пирамидом исхране, коју показује на сликама у оквиру презентације.
На исти начин, пратећи слајдове дате презентације, наставник објашњава и појам
мреже исхране.
Наставник усмерава ученике на поглавље „Занимљивости”, при чему заједно
Наставник упућује ученике на задатак који се налази на 102. страни штампаног
уџбеника, а односи се на креирање ланаца исхрана. Ученици, подељени у више група,
креирају ланце исхране и пирамиду исхране. Пирамиду исхране ученици раде на
паноу. Свака група представља свој рад, а наставник прати и контролише рад ученика.
се налази у склопу дате лекције (Трофички односи) у мултимедијалном уџбенику, при
чему:
– на страни 8 користи видео-клип са главне стране, који објашњава трофичке односе;
ū на страни 9, заједно са ученицима, решава задатак у коме наведене организме
треба правилно распоредити у ланцу исхране. Тачан одговор наставник и ученици
проверавају кликом на иконицу „решења”;
– на страни 9 пушта ученицима видео-клип који објашњава мрежу исхране.
306

Ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Наставник проверава ланце
исхране и пирамиду исхране које су ученици креирали и исправља грешке, уколико
постоје. Ученици и наставник заједно раде евалуацију часа. Наставник најваљује
петнаестоминутни тест на следећем часу.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити наставни садржај
предвиђен за утврђивање пређене наставне јединице, који се налази у оквиру дате
лекције (Трофички односи) у мултимедијалном уџбенику.
ТРОФИЧКИ ОДНОСИ – ЛАНЦИ ИСХРАНЕ
* Односи исхране предстаљени су ланцима исхране (ко кога једе).

* Ланци исхране граде мреже исхране.
* Пирамида исхране – представља бројност чланова ланаца исхране.
* На дну пирамиде су увек аутотрофи и они су најбројнији.
307
– наставникова презентација рађена у Power Point-у;
ū маркери, хамер, лењир, интернет, слике;
– пирамида исхране коју ученици треба да ураде на паноу.
308
Школа
Наставник
Наставна јединица Популација, станиште; Екосистем, еколошка ниша; Адаптације,

животне форме; Трофички односи – ланци исхране
Наставне методе Вербално-текстуална метода, демонстративно- илустративна

метода
Циљ часа Утврдити и проверити знања о популацији, екосистему,

еколошкој ниши, адаптацијама, животним формама,
трофичким односима

ū разуме обрађене наставне јединице;

Корелација Биологија за пети разред, Географија

наставника ū дели ученике на две групе;
ū кратко објашњава питања са теста;
ū прати рад ученика;

ū решавају задатке са теста;
ū учествују у анализи теста.
309

рада
310

израду. Онда најпре дели ученике у две групе и затим почиње поделу тестова.

Након што подели тестове, наставник укратко објашњава ученицима постављена
питања и усмерава их у циљу што успешније израде. Уколико постоје неке нејасноће,
ученици постављају наставнику питања, а затим крећу са решавањем теста. Наставник
све време прати и контролише рад ученика.
По истеку времена предвиђеног за рад (15 минута), наставник сакупља тестове.
Ученици и наставник анализирају тест, коментаришу питања која су била на тесту и
заједно долазе до тачних одговора, а самим тим и до оцена.

побољшати квалитет наредног теста. Уколико ученици имају примедаба у вези са
тестом, наставник их уважава.
који се налазе у склопу наставничког комплета Издавачке куће „Клет”. У прилогу се
налазе две групе теста са кључем.
311
програму (ИОП-у), наставници припремају посебан тест прилагођен потребама тих
ученика;
ū евалуациони листови.
312
ТЕСТ 4 Област: Живот у екосистему
(Популација, станиште, екосистем, еколошка ниша, адаптација,
животне форме, трофички односи – ланци исхране)
Група 1
ЗАДАЦИ

1. Популација је:
а) скуп јединки различите врсте које живе на истом простору;
б) скуп јединки исте врсте које живе на истом простору и међусобно могу да се
размножавају;
в) скуп јединки исте врсте које живе на истом простору и повезане су односима
исхране. _/1
2. На бројност популације утичу:

а) рађање, старење, сеобе;
б) рађање, умирање, сеобе. _/1
3. Наследна особина живих бића која представља способност прилагођавања

организма, зове се:
а) модификација б) адаптација _/1

слова које се налази испред датог појма, на цртици, поред одговарајуће улоге.
А – екосистем скуп јединки различите врсте на једном простору
Б – животна заједница скуп јединки исте врсте на једном простору
В – популација простор и улога неког организма
Г – еколошка ниша скуп свих адаптација дате врсте
Д – животна форма јединство живе и неживе природе _/5

Грба камиле представља адаптацију на сушне услове. Т Н
Сеоба птица селица није адаптација. Т Н
Ланац исхране описује како се организми хране у природи. Т Н
Једна врста може имати само једну животну форму. Т Н
На дну трофичке пирамиде су увек потрошачи. Т Н _/5
313
6. Одреди животну форму организма стављајући слова на одговарајуће место испред
организма.
А – ријућа пастрмка
Б – пливајућа ласта
В – летећа кртица
слепи миш _/4
7. Други спрат трофичке пирамиде чине:

а) аутотрофи б) хетеротрофи в) сапрофити _/1
8. Дати низ представља: трава – коза – човек

а) односе размножавања б) трофичке односе
Заокружи тачан одговор _/2
314
ТЕСТ 4 Област: Живот у екосистему
(Популација, станиште, екосистем, еколошка ниша, адаптација,
животне форме, трофички односи – ланци исхране)
Група 2
ЗАДАЦИ

1. Животна заједница је:
а) скуп јединки различите врсте које живе на истом простору и повезане су
односима размножавања;
б) скуп јединки исте врсте које живе на истом простору и међусобно могу да се
размножавају;
в) скуп јединки различите врсте које живе на истом простору и повезане су
односима исхране. _/1
2. Организми који се хране остацима угинулих организама су:


Дебели листови кактуса су врста адаптације. Т Н
Опосуми се праве мртви кад осете опасност. Т Н
Трофички ланци описују како се организми размножавају у природи. Т Н
Једна врста може имати само једну животну форму. Т Н
На дну трофичке пирамиде су увек аутотрофи. Т Н _/5
4. Одреди животну форму организма стављајући слова на одговарајуће место испред

организма.
А – ријућа голуб
Б – пливајућа сом
В – летећа кртица
слепо куче _/4
5. Заокружи тачан одговор. Дати низ представља: трава – коза – човек

а) односе размножавања б) трофичке односе _/2
315
А – екосистем скуп јединки различите врсте на једном
простору
Б – животна заједница скуп јединки исте врсте на једном простору
В – популација простор и улога неког организма
Г – еколошка ниша скуп свих адаптација дате врсте
Д – животна форма јединство живе и неживе природе _/5
7. Заокружи тачан одговор. Највећи спрат трофичке пирамиде чине:

8. Заокружи тачан одговор. Ако кажемо: „Све беле раде које се налазе на ливади на
Власини...”, мислимо на:
а) популацију б) животну заједницу _/1
316
КЉУЧ:
Број
питања
1. Б) В)
2. Б) В)
Т, Т, Н, Н, Т
3. Б)
(5 x 1 = 5 поена)
Б, В, Г, Д, А В, Б, А, А
4.
(5 x 1 = 5 поена) (4 x 1 = 4 поена)
Т, Н, Т, Н, Н
5. Б)
(5 x 1 = 5 поена)
Б, В, А, В Б, В, Г, Д, А
6.
(5 x 1 = 5 поена) (5 x 1 = 5 поена)
7. Б) А)
8. Б) А)
6–9 2
10 – 13  3
14 – 17  4
18 – 20  5
317
3. Припрему за тест сам почео/ла (заокружи) а) када је наставник најавио тест

б) редовно сам учио/ла
4. Да ли је временски период у коме си радио/ а) да

ла тест довољан за дати број питања?
б) има више питања од предвиђеног
времена


тесту за сва питања, напиши које питање ти
је одузело највише времена.


13. Напиши шта ти је .најзанимљивије било на

тесту


318
Школа
Наставник
Наставна јединица Абиотички фактори и њихов значај

метода

Циљ часа Упознавање ученика са појмом абиотички и биотички

фактори, њиховим значајем и улогом

– описује и објашњава појмове абиотички и биотички
фактори;
– објашњава и разуме значај абиотичких фактора;
– анализира утицај абиотичких фактора на жива бића и
примењује то знање.

Кључни појмови Животна средина, абиотички фактори, биотички фактори,

променљивост


– показује слике на презентацији и у е-уџбенику;
ū пише на табли.
319
ū учествују у групном раду;

рада
320

У уводном делу часа, наставник образлаже оцене са петнаестоминутног теста и
заједно са ученицима анализира питања и одговоре. Након тога, наставник уводи
ученике у нову наставну јединицу: „Абиотички фактори и њихов значај”, а поред тога
истиче циљ часа: Упознавање ученика са појмовима абиотички и биотички фактори и
њиховим значењем и улогом.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у уводном делу часа може користити наставни
садржај који се у мултимедијалном уџбенику налази у оквиру дате лекције (Абиотички
фактори и њихов значај). При томе, на страни 11 мултимедијалног уџбеника приказује
ученицима галерију фотографија која се односи на абиотичке факторе, а потом их
заједно коментаришу.

Излагање нове наставне јединице наставник почиње причом о условима који
су неопходни за живот. Наставник очекује максималну активност ученика, који
одговарају на постављена питања и образлажу одговоре. Наставник затим дефинише
еколошке факторе, поделу на абиотичке и биотичке факторе, као и њихову улогу
и значај. Наставник усмерава ученике да сами дођу до закључка шта све спада
у абиотичке еколошке факторе. У раду користи презентацију коју је унапред
припремио, а у оквиру које се налазе слике и примери утицаја абиотичких фактора.
Наставник јасно истиче све абиотичке факторе и њихову улогу и особине (светлост,
температура, ваздух – ветар, земљиште, вода, клима). Ученици све време активно
учествују и коментаришу излагање наставника.
Наставник кључне речи и битне чињенице записује на табли, а ученици у свескама.
Наставник усмерава ученике на део „Занимљивости”, који прати лекцију у штампаном
Након тога, наставник сугерише ученицима да обрате пажњу на задатак дат на 109.
страни, који ће реализовати на следећем часу –„Фактори неопходни за клијање и раст
биљака”.
постоји у оквиру ове лекције у мултимедијалном уџбенику, при чему на странама 11
и 12 заједно са ученицима решава дате задатке. Тачне одговоре ученици и наставник
проверавају кликом на иконицу „решења”, која се налази испод задатака. На страни 12
наставник приказује ученицима галерију фотографија, које потом заједно коментаришу.

Ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Уколико постоје нејасноће, ученици
постављају питања, а наставник се труди да што боље разјасни све недоумице.
Ученици заједно са наставником раде евалуацију часа.
321

постоји у оквиру ове лекције у мултимедијалном уџбенику, при чему на страни 13
заједно са ученицима решава дати задатак. Тачне одговоре ученици и наставник
проверавају кликом на иконицу „решења”, која се налази испод задатка.
АБИОТИЧКИ ФАКТОРИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ

* Еколошки фактори су утицаји животне средине на жива бића. Деле се на:
– абиотичке факторе (фактори неживе природе);
– битоичке фаторе (међусобни утицаји живих бића);
– антропогени фактор (утицај човека).
* Абиотички фактори су:
– фактори климе (температура, вода, влажност, ветар, светлост);
– фактори земљишта (плодност);
– фактори рељефа (надморска висина, експозиција, нагиб терена).
– наставникова презентација рађена у Power Point-у.
322
Школа
Наставник
Наставна јединица Биотички фактори и њихов значај

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, слике, презентација,

зрна пасуља, чаша са водом, лењир
Циљ часа Упознавање ученика са биотичким факторима, њиховим

значајем и улогом

– описује и објашњава појмове абиотички и биотички
фактори;
– објашњава и разуме значај биотичких фактора;
– анализира утицај биотичких фактора на жива бића и
примењује то знање;
– успешно изводи вежбу из уџбеника.

Кључни појмови биотички фактори, односи исхране, симбиоза, надметање
Корелација Биологија за пети разред, информатика и рачунарство,

географија

323
ū учествују у групном раду;

рада
324

У уводном делу часа, наставник обнавља са ученицима претходну наставну јединицу:
„Абиотички фактори и њихов значај”, постављајући им питања и очекујући могуће
одговоре. Након тога, наставник усмерава ученике на реализацију задатка који се
налази на 109. страни штампаног уџбеника –„Фактори потребни за клијање и раст
биљака”. Наставник демонстрира начин на који ће ученици, по групама, урадити
задатак (претходно их је поделио у четири групе). Ученици крећу са радом, а
наставник их све време прати, усмерава и контролише.
Ток задатка:
„Фактори потребни за клијање и раст биљака”

1. Три зрна пасуља причврстити за пластични лењир дужине 10 цм помоћу гумица.
2. Лењир ставити укосо у чашу са водом (тако да једно семе буде потопљено, друго
допола потопљено, а треће да буде ван воде).
3. Чашу оставити на прозору и у наредних десет дана пратити шта се дешава са
зрнима.
Након завршеног задатка, наставник најављује нову наставну јединицу „Биотички

фактори и њихов значај” и истиче циљ часа: Упознавање ученика са биотичким
факторима, њиховим значајем и улогом.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити садржај који прати
ову наставну јединицу (Биотички фактори и њихов значај) у мултимедијалном
уџбенику, при чему са ученицима заједно решава задатак на страни 14. Тачан одговор
проверавају кликом на иконицу „решења”, која се налази одмах испод датог задатка.

Наставник причу о биотичким факторима почиње питајући ученике да наброје и
изнесу своје мишљење о томе како све жива бића утичу на природу. Наставник
пажљиво слуша одговоре ученика, допуњује их и усмерава да сами дођу до закључка
шта све спада у биотичке еколошке факторе. У раду наставник користи презентацију
коју је унапред припремио. На презентацији се налазе слике и примери утицаја
биотичких фактора. Наставник јасно истиче све биотичке факторе и њихову улогу
и особине (односи исхране, предаторство, симбиоза, паразитизам, компетиција).
Наставник објашњава утицаје живих бића на неживу природу, али и њихове
међусобне утицаје, наводећи конкретне примере који прате презентацију, као и
примере из штампаног уџбеника. Ученици све време активно учествују у предавању и
коментаришу излагање наставника.
325
Мултимедијални уџбеник: Наставник може у раду користити наставни садржај који

прати дату наставну јединицу у мултимедијалном уџбенику, при чему:
– на страни 14 пушта ученицима видео-клип, који потом заједно коментаришу;
ū на страни 15 приказује ученицима дату галерију фотографија, које заједно
коментаришу и анализирају.

Ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Уколико постоје нејасноће, ученици
постављају питања, а наставник се труди да што боље објасни. Ученици заједно са
наставником раде евалуацију часа.
Наставник упућује ученике на задатак који се налази на 114. страни штампаног
уџбеника –„Припрема природног ђубрива”, који ће реализовати на следећем часу.
уџбеник, при чему након обрађене наставне јединице заједно са ученицима решава
задатак на страни 16. Тачан одговор проверавају кликом на иконицу „решења”, која се
налази испод задатака.
БИОТИЧКИ ФАКТОРИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ
** узајамни утицаји живих бића ** утицаји живих бића на неживу

природу
* односи исхране, * стварање кисеоника и угљен-
* надметање; диоксида
* симбиоза: * формирање рељефа
– обострана корист; * стварање угља и нафте
– једна врста има корист; * стварање земљишта
– једна врста има корист, а друга

штету
326
ū зрна пасуља, лењир, гумица, пластична чаша.
327
Школа
Наставник
Наставна јединица Утицај абиотичких фактора на раст биљака;

Припрема природног ђубрива

метода
Наставна средства Зрна пасуља, зрна пшенице, двадесет малих саксија

(пластичних чаша), земља, осам тегли, две лампе, вода, једна
већа пластична флаша (или мало буре), суве гранчице, отпаци
воћа и поврћа, картончићи
Циљ часа Испитивање утицаја различитих абиотичких и биотичких

фактора на раст и развој биљака

ū препознаје утицај биотичких фактора;
– уочава утицаје абиотичих фактора на биљке;
– уочава, разуме и објашњава значај абиотичких и биотичких
фактора.



наставника – даје инструкције за извођење вежбе;
ū поставља питања и коригује одговоре ученика;
ū одговара на питања ученика.
328
ū активно учествују у извођењу вежби;
ū изводе закључак;


рада
329

У уводном делу часа, наставник са ученицима обнавља абиотичке и биотичке
факторе, постављајући им питања и очекујући тачне одговоре, при чему заједно
решавају питања која прате ове наставне јединице у штампаном и е-уџбенику. Након
тога, наставник најављује циљ часа: Испитивање утицаја различитих абиотичких и
биотичких фактора на раст и развој биљака.
Мултимедијални уџбеник: Приликом обнављања пређених наставних јединица
наставник може користити слике, видео-клипове, задатке и занимљивости из
мултимедијалног уџбеника који се односе на абиотичке факторе (Абиотички фактори
и њихов значај).

Наставник са ученицима изводи задатак „Припрема природног ђубрива”, који се
налази на 114. страни штампаног уџбеника. Наставник прво износи упутство у вези са
датим задатком, а након тога демонстрира ученицима технику његове реализације.
Ученици прате наставниково излагање, постављају питања уколико им нешто није
јасно, а онда по групама (наставник формира четири или пет група) изводе дати
задатак. Наставник упозорава ученике да задатак и вежба које раде на данашњем
часу неће одмах дати резултате, већ је потребно пратити дешавања током дужег
временског периода, што ће ученици радити на наредним часовима биологије.
Техника задатка:
„Припрема природног ђубрива”

1. У пластичну флашу (или мало буре) ставити суве гранчице, а преко њих
комадиће картона. Картоне прекрити опалим лишћем, па одозго нанети земљу.
Преко земље ставити отпатке воћа и поврћа (ђубре органског порекла), па на
то додати још земље и опало лишће.
2. Сваки слој залити са мало воде.
3. Оставити на топлом месту које није директно изложено сунцу.
4. Наредних месец дана ученици и наставник прате шта се дешава, уз повремено
додавање воде. Ученици износе своје закључке.
* Задатак је завршен када боја постане смеђа и осети се мирис шумског тла.
Након реализованог задатка, наставник усмерава ученике на извођење вежбе

„Утицај абиотичких фактора на раст биљака”, која се налази на 126. страни штампаног
уџбеника. Наставник јасно излаже поступак дате вежбе, а након тога и демонстрира
технику њеног извођења. Ученици прате наставника, деле се у две групе и крећу да
изводе вежбу. Наставник контролише рад ученика.
330
ВЕЖБА „УТИЦАЈ АБИОТИЧИХ ФАКТОРА НА РАСТ БИЉАКА“

1. Ученике поделити у две групе, при чему једна група сади и прати раст пасуља, а
друга група раст пшенице.
2. Обе групе добијају по десет пластичних чаша (саксија) и проклијала зрна
пасуља и пшенице. У сваку саксију се посади по десетак зрна пшенице и пет до
шест зрна пасуља.
3. Две саксије са пасуљем и пшеницом оставити на сунчевој светлости и једну
заливати сваког другог дана, а другу сваког седмог дана.
4. Две саксије ставити у сенку и заливати једну сваког другог дана, а другу сваког
седмог дана.
5. Пету саксију ставити на сунчеву светлост, поклопити провидном теглом и
заливати сваког другог дана. Шесту саксију такође изложити сунцу, али је
заливати сваког седмог дана.
6. Седму саксију ставити поред прозора, али је покрити теглом која није провидна
и заливати сваког другог дана. Тегла се може обојити темперама. Осма саксија
се исто тако постави, али се залива сваког седмог дана.
7. Девета саксија стоји крај прозора, али се не залива, док десета саксија стоји у
мраку, а светлост добија од неке лампе и залива се сваког другог дана.
Ученици припремају и постављају дате саксије (чаше), а наставник прати и

контролише њихов рад. Након тога, у свескама записују технику извођења вежбе и
пресликавају табелу коју је наставник исцртао на табли – где ће да воде евиденцију
о појавама и процесима који се дешавају. Ученици у табели једном недељно записују
битне параметре – мере висину биљака и посматрају боју листова и стабла.
Пример наведене табеле:
Број чаше
Висина биљке Боја листова Боја стабла Закључак
(саксије)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
331

У завршном делу часа, ученици износе своје мишљење и закључке о изведеној вежби,
а наставник вреднује њихов рад и труд. Наставник и ученици заједно раде евалуацију
часа.
ВЕЖБА „УТИЦАЈ АБИОТИЧКИХ ФАКТОРА НА РАСТ БИЉАКА”

Број чаше
(саксије)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
332
– материјал наведен у склопу наставних средстава (зрна пасуља, зрна пшенице,
двадесет малих саксија (пластичних чаша), земља, осам тегли, две лампе, вода,
једна већа пластична флаша (или мало буре), суве гранчице, отпаци воћа и поврћа,
картончићи);
– предлог табеле коју ученици треба да скицирају у свескама и у њу уписују
неопходне податке.
ПРЕДЛОГ ТАБЕЛЕ
ВЕЖБА „УТИЦАЈ АБИОТИЧКИХ ФАКТОРА НА РАСТ БИЉАКА”

Број чаше
(саксије)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
333
Школа
Наставник
Наставна јединица Антропогени фактор и облици загађења

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, слике, презентација
Циљ часа Упознавање ученика са антропогеним фактором, његовим

значајем и улогом, као и са облицима загађења – загађење
ваздуха, воде и земљишта

– описује и објашњава појам и значај антропогеног фактора;
ū објашњава и разуме начине загађења ваздуха;
– објашњава и разуме начине загађења воде;
– објашњава и разуме начине загађења земљишта;
ū анализира утицај човека на загађења;
– примењује мере спречавања загађења воде, ваздуха и
земљишта.

Кључни појмови Абиотички фактори, загађење воде, загађење земљишта,

загађење ваздуха

Географија, Физика, Ликовна култура
334

ū групни рад;

рада
335
336

У уводном делу часа, наставник упознаје ученике са новом наставном јединицом:
„Антропогени фактор и облици загађења”, као и са појмом антропогени фактор, а
затим истиче циљ часа: Упознавање ученика са антропогеним фактором, његовим
значајем и улогом, а и са облицима загађења – загађење ваздуха, воде и земљишта.
садржај који прати мултимедијални уџбеник у оквиру лекције „Антропогени фактори и
облици загађења”.

Наставник причу о антропогеном фактору почиње питајући ученике да наброје
начине и изнесу своје мишљење о томе како све човек утиче на природу, али и
на неживу околину. Наставник пажљиво слуша одговоре и допуњује их, при чему
усмерава ученике да сами дођу до закључка о утицају антропогеног фактора. У
раду наставник користи презентацију коју је унапред припремио, а у склопу које
се налазе слике и примери утицаја антропогеног фактора. Наставник јасно истиче
и објашњава облике загађења – загађење воде, земљишта и ваздуха, као и њихове
последице, а затим дефинише процес загађења. Такође, наставник говори и о утицају
човека на загађење воде, ваздуха и земљишта, наводећи конкретне примере који
прате презентацију, као и примере из штампаног уџбеника. Ученици све време
активно учествују у раду и коментаришу наставниково излагање. Наставник очекује
од ученика да наведу мере које би спречиле загађења, те им и помаже да дођу до
одговарајућих закључака у вези с тиме.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у главном делу часа може користити наставни
садржај који прати ову лекцију у мултимедијалном уџбенику, при чему:
– на страни 17 пушта ученицима видео-клип о прашумама Амазона, који заједно
коментаришу и анализирају, изводећи закључак;
– на страни 17 приказује ученицима фотографије, које такође заједно коментаришу и
изводе закључке;
– на страни 18, заједно са ученицима, решава задатак „Који органи су најосетљивији на
загађење ваздуха?”, а затим тачан одговор проверавају кликом на иконицу „решења”,
која се налази одмах испод задатка.
– на страни 18 пушта ученицима видео-клип о енергетским ресурсима, који заједно
коментаришу и анализирају, изводећи закључак.

Ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Уколико постоје нејасноће,
337
постављају наставнику питања, а он се труди да што боље разјасни све недоумице.

Ученици заједно са наставником раде евалуацију часа.
наставни садржај који прати ову лекцију у мултимедијалном уџбенику.
„АНТРОПОГЕНИ ФАКТОР И ОБЛИЦИ ЗАГАЂЕЊА”
* Антропогени фактор – утицај човека

* Постоји:
– загађење ваздуха (фабрике, електране, аутомобили, киселе кише)  БОЛЕСТИ
– загађење воде (фабрике, канализација)  НЕСТАШИЦА ЧИСТЕ ВОДЕ
– загађивање земљишта (пољопривреда, фабрике, ђубре)  ЗАГАЂИВАЊЕ ХРАНЕ
338
Школа
Наставник
Наставна јединица Утицај загађивача земљишта на раст и развој биљака

метода
Наставна средства Две исте биљке (или проклијао пасуљ), вода, сирће, две
саксије са земљом
Циљ часа Доказивање да састојак који је загађивач утиче на раст и

развој биљака.

ū припреми и изведе вежбу самостално;
– препознаје утицај загађивача на биљке;
– наведе мере које спречавају загађења;
ū примењује мере против загађења.


ū одговара на питања ученика.
339
ū активно учествују у извођењу вежби;
ū изводе закључак;


рада
340

У уводном делу часа, наставник са ученицима обнавља претходну наставну јединицу,
„Антропогени фактор и облици загађења”, постављајући им питања и очекујући
могуће одговоре. Након тога, наставник и ученици заједно решавају питања која
прате ову наставну јединицу у штампаном, као и у е-уџбенику. Наставник затим
упућује ученике на вежбу коју ће реализовати на данашњем часу: „Утицај загађивача
земљишта на раст и развој биљака” и истиче циљ вежбе: Доказивање да састојак који
је загађивач утиче на раст и развој биљака.
Мултимедијални уџбеник: Са циљем да се утврди обрађено градиво, наставник у
уводном делу часу може користити наставни садржај који прати претходну наставну
јединицу у мултимедијалном уџбенику (фотографије, видео-клипове, задатке и
занимљивости).

Наставник најпре описује ученицима технику извођења дате вежбе, а након тога на
конкретном примеру демонстрира како се она изводи. Ученици прате наставников
рад и коментаришу. Након тога, наставник дели ученике у две групе које ће
самостално изводити вежбу. Наставник напомиње ученицима да резултате вежбе
неће добити одмах, већ да је потребно да наредних месец дана на часовима биологије
прате промене и процесе у вези са вежбом.
Техника вежбе:
Вежба „Утицај загађивача земљишта на раст и развој биљака”

1. Две исте биљке посадити у две саксије исте величине.
2. Саксије поставити поред прозора.
3. На наредним часовима, заливатиједну саксију чистом водом, а другу сирћетом.
4. Пратити шта се дешава – мерити раст и боју биљака, чврстину и величину
листова. Добијене податке записивати у табели. Пратити биљке око месец дана.
Ова активност траје двадесет минута – ученици за то време саде биљке, а наставник
даје упутства о начину њиховог праћења. Наставник скицира на табли, а ученици у
свескама – табелу у коју ће уписивати потребне податке.
Предлог изгледа табеле:
Раст Боја Чврстина Величина Закључак

биљака биљака листова листова
1. Биљка – поливана
водом
2. Биљка – поливана
сирћетом
341
Након тога, наставник даје упутство за израду семинарског рада на тему „Позитиван и
негативан утицај човека на животну средину”, који ученици пишу у групи (наставник
их дели у четири групе). Рок за предају и одбрану семинарског рада је након три часа
од овог (одбрана је планирана за 51. час). Ученици ће пратити стање загађености своје
околине и у оквиру семинарског рада то описати.

У завршном делу часа ученици коментаришу дату вежбу и износе своја очекивања
у вези са тиме шта се може десити са биљкама поливеним на овај начин. Уколико
постоје нејасноће у вези са семинарским радом, наставник их разјашњава и усмерава
ученике на правилан начин израде, као и на доступан извор литературе.
ВЕЖБА: „УТИЦАЈ ЗАГАЂИВАЧА ЗЕМЉИШТА НА РАСТ И

РАЗВОЈ БИЉАКА”
Раст биљака Боја биљака Чврстина Величина Закључак

листова листова
1. Биљка –
поливана
водом
2. Биљка –
поливана
сирћетом
342
– материјал наведен у склопу наставних средстава – две исте биљке (или проклијао
пасуљ), вода, сирће, две саксије са земљом;
– предлог табеле коју ученици треба да скицирају у свескама и у њој уписују
неопходне податке.
343
Школа
Наставник
Наставна јединица Угрожавање живих бића и њихова заштита

метода
Циљ часа Упознавање ученика са начинима угрожавања живих бића,

представницима угрожених врста и њиховом заштитом

– описује и објашњава начине угрожавања живих бића;
ū разликује угрожене врсте на конкретним примерима;
ū описује и примењује мере заштите угрожених врста.

Кључни појмови Угрожене врсте, заштита живог света

Географија, Математика

344
ū постављају питања;

рада
345

У уводном делу часа, наставник са ученицима укратко обнавља абиотичке, биотичке
и антропогене факторе, постављајући им питања и очекујући могуће одговоре. Након
тога, наставник најављује нову наставну јединицу: „Угрожавање живих бића и њихова
заштита”, при чему истиче циљ часа: Упознавање ученика са начинима угрожавања
живих бића, представницима угрожених врста и њиховом заштитом.
Мултимедијални уџбеник: У циљу обнављања пређених наставних јединица,
наставник у уводном делу часа може користити наставне садржаје који се односе
на абиотичке, биотичке и антропогене факторе (фотографије, видео-клипове,
занимљивости и задатке). Као увод у нову наставну јединицу, наставник показује
ученицима галерију фотографија која се налази на страни 19 у оквиру лекције
„Угрожавање живих бића и њихова заштита”, при чему коментарише и анализира дате
фотографије.

Наставник усмерава ученике да кроз разговор заједно дођу до закључка на који се све
начин могу угрозити жива бића, а потом јасно истиче начине њиховог угрожавања.
Представнике угрожених врста наставник показује на сликама у склопу презентације
коју је унапред припремио, а такође усмерава ученике и на слике у штампаном
уџбенику, на којима су дати представници угрожених врста. Наставник наводи ученике
да размисле о начинима на које можемо заштитити угрожене врсте. Наставник слуша
одговоре ученика, прати их и онда јасно истиче мере заштите живих бића. Ученици
све време активно учествују у разговору, износећи своје мишљење. Битна чињенице
и кључне појмове наставник записује на табли, а ученици у свескама. Уколико постоје
нејасноће, ученици постављају питања, а наставник се труди да што боље објасни.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у главном делу часа може користити наставне
садржаје мултимедијалног уџбеника, при чему:
– на страни 20 пушта ученицима видео-клип, који заједно коментаришу и анализирају,
изводећи закључак;
– на страни 20 приказује ученицима занимљивост о националним парковима, коју
потом заједно коментаришу.

Ученици истичу кључне речи и повезују појмове, а затим заједно са наставником раде
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити целокупан наставни
садржај дате лекције (фотографије, видео-клипове, занимљивости и задатке), како би
са ученицима обновио пређену наставну јединицу.
346
УГРОЖАВАЊЕ ЖИВИХ ВРСТА И ЊИХОВА ЗАШТИТА
угрожавање живог света (губитак станишта, климатске

промене, загађења, прекомерни
лов и риболов, болести...)
* Утицај човека:
заштита живог света (чување и обнављање станишта,

смањење загађења, закони,
пошумљавање...)
347
Школа
Наставник
Наставна јединица Еколошки фактори, облици загађења и угроженост живих

бића

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, интернет, слике,

папирићи
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о абиотичким,

биотичким и антропогеним факторима, као и о угрожености
живих бића и њиховој заштити

– описује и објашњава абиотичке, биотичке и антропогене
факторе;
– препознаје и објашњава начине угрожавања живих бића;
– разуме значај мера за спречавање угрожености живих бића
и загађења околине;
– анализира стање угрожености животне средине – своје
околине.


– усмерава групни рад ученика;
ū одговара на питања ученика;
348
ū решавају добијене задатке, у групама;

Производи дечјег Ученици формирају црвену мини-књигу.

рада
349

У уводном делу, наставник истиче циљ часа: Утврђивање претходно стеченог знања
о абиотичким, биотичким и антропогеним факторима, као и о угрожености живих
бића и њиховој заштити. Затим наставник и ученици заједно решавају питања у
штампаном и е-уџбенику која се односе на наставну јединицу пређену на претходном
часу: „Угрожавање живих врста и њихова заштита”. После тога, наставник дели ученике
у пет група и објашњава задатак сваке групе.
Мултимедијални уџбеник: Како би са ученицима обновио пређену наставну тему,
„Живот у екосистему”, наставник у уводном делу часа може користити садржај који у
мултимедијалном уџбенику прати наставне јединице у оквиру те теме (фотографије,
видео-клипове, задатке и занимљивости) .

На почетку наставник даје ученицима папириће (дати су у прилогу) са називом теме
коју треба да објасне („абиотички фактори”, „биотички фактори”, „антропогени фактор”,
„облици загађења и мере за спречавање загађења” и „угроженост живих бића”).
Ученици имају десет минута да дођу до потребних података, истражујући у групама.
Наставник све време прати и контролише рад ученика. Након тога, свака група излаже
своје резултате, а наставник и остали ученици пажљиво слушају и анализирају изнете
податке.
Затим наставник даје упутства ученицима како да направе црвену мини-књигу (на
тај начин реализују задатак који се налази на 124. страни у штампаном уџбенику).
Ученици добијају десет минута времена да, користећи интернет (адреса https://
sh.m.wikipedia.org/wiki/ugrožena_vrsta), креирају своју црвену мини-књигу са пет
угрожених врста. Ученици раде у групама које су исте као и за претходни задатак.
Након тога, представљају своје радове и заједно са наставником их коментаришу и
анализирају.

У завршном делу часа, ученици износе своје мишљење о датим радовима, а наставник
коментарише радове и исправља грешке, уколико постоје. Ученици и наставник затим
вреднују рад сваке групе и заједно врше евалуацију часа. Наставник подсећа ученике
да на следећем часу треба да донесу своје семинарске радове, при чему ће свака
група излагати свој рад.
350
– https://sh.m.wikipedia.org/wiki/ugrožena_vrsta – препоручена интернет адреса о
угроженим врстама, за израду црвене мини-књиге;
– папирићи са називом теме, дати у наставку.
351
ПАПИРИЋИ СА НАЗИВОМ ТЕМА
АБИОТИЧКИ ФАКТОРИ
БИОТИЧКИ ФАКТОРИ
АНТРОПОГЕНИ ФАКТОР
ОБЛИЦИ ЗАГАЂЕЊА И МЕРЕ ЗА

СПРЕЧАВАЊЕ ЗАГАЂЕЊА
УГРОЖЕНОСТ ЖИВИХ БИЋА
352
Школа
Наставник
Наставна јединица Позитиван и негативан утицај човека на животну средину

метода
Наставна средства Семинарски радови ученика рађени у ворду, евалуациони

листићи
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о абиотичким,

биотичким и антропогеним факторима, као и о угрожености
живих бића и њиховој заштити

– излаже и објашњава податке написане у семинарском раду;
– разуме позитиван и негативан утицај човека на животну
средину;
– демонстрира на примерима дате утицаје;
– савлада методологију писања семинарских радова.
Међупредметне Компетенција за учење, комуникационе способости,


рачунарство, Српски језик и књижевност
Активности – прати излагање ученика;

наставника – проверава тачност наведених података;
– проверава методологију израде семинарског рада;
– поставља питања;
– учествује у анализи и дискусији.
353
Активности ученика – излажу семинарски рад;
– активно учествују у анализи и дискусији.

Производи дечјег Урађен семинарски рад

рада
354

У уводном делу часа, наставник истиче циљ анализе семинарских радова, а то је:
Утврђивање претходно стеченог знања о абиотичким, биотичким и антропогеним
факторима, као и о угрожености живих бића и њиховој заштити. Наставник
проверава црвене мини-књиге, уколико их неко није завршио на претходном часу.

У главном делу часа, свака група ученика излаже свој семинарски рад, који су
радили у ворду, у оквиру чега детаљно објашњавају наведене податке и анализирају
их. Остали ученици и наставник пажљиво слушају. Након излагања сваке групе,
наставник отвара дискусију, при чему прво саслуша мишљење других група о
одређеном раду, а на крају износи своје мишљење. Уколико постоје неке грешке,
наставник указује ученицима на то и исправља их. После представљања сваке групе,
неопходна је дискусија о датом раду. Наставник усмерава ученике на то шта су добро
урадили, а шта треба поправити. Сви ученици учествују у анализи радова, наводећи
шта им се допало, а шта би променили.

У завршном делу часа, наставник са ученицима вреднује труд и рад сваког појединца.
Затим најављује петнаестоминутни тест који ће ученици радити на следећем часу.
Након тога, ученици попуњавају евалуационе листиће који се односе на вежбе
реализоване у оквиру ове наставне области.
Мултимедијални уџбеник: У циљу тога да са ученицима обнови пређену наставну
тему, „Живот у екосистему”, наставник у уводном делу часа може користити садржај
који прати наставне јединице из те теме у мултимедијалном уџбенику (фотографије,
видео-клипове, задатке и занимљивости).
Наставник усмерава ученике на део „Систематизација”, где постоје питања која могу
урадити код куће и на тај начин обновити пређену наставну тему.
355
Додатни материјали:
– црвене мини-књиге;
– семинарски радови ученика;
– евалуациони листићи.
356

занимљиве.
(заокружи број од 1 до 5 којим би описао/ла
своје мишљење)
2. Вежбе које смо на часовима радили су ми 1 2 3 4 5

помогле у савладавању градива.

изводили вежбе.
4. Шта би ти променио/ла у начину извођења

вежби?
(напиши своје мишљење)


вежби?
8. Шта ти се није допало на часовима вежби?
9. Којом оценом би оценио/ла труд наставника 1 2 3 4 5

на часовима вежби?

357
Школа
Наставник
Наставна јединица Еколошки фактори, облици загађења и угроженост живих

бића

метода
Циљ часа Утврдити и проверити знања о еколошким факторима,

облицима загађења и угрожености и мерама заштите живих
бића




358

рада
359

Наставник најављује петнаестоминутни тест и даје упутства ученицима за његову
израду, а затим их дели у две групе и почиње поделу тестова.

Након што подели тестове, наставник укратко објашњава ученицима постављена
питања и усмерава их у циљу успешне израде. Уколико постоје неке нејасноће,
ученици постављају наставнику питања, а затим крећу са решавањем теста. Наставник
све време прати и контролише рад ученика.
По истеку времена предвиђеног за рад (15 минута), наставник сакупља тестове
од ученика. Затим заједно анализирају тест, коментаришу питања која су била
постављена и долазе до тачних одговора, а самим тим и до оцена.

У завршном делу часа, наставник дели ученицима евалуационе листиће, где они
који се налазе у склопу наставничког комплета Издавачке куће „Клет”. У прилогу се
налазе две групе теста са кључем.
360
програму (ИОП-у), наставници припремају посебан тест, прилагођен потребама тих
ученика;
– кључ за решавање тестова;
361
ТЕСТ Област: Живот у екосистему
Абиотички, биотички и антропогени фактори
Облици загађења и угроженост живих бића
Група 1
ЗАДАЦИ

1. А - Сви утицаји који обликују животне услове и утичу на жива бића представљају:
а) факторе загађења б) еколошке факторе
Б - Утицаји неживе природе на жива бића су:
а) биотички фактори б) абиотички фактори _/2
2. Панчићева оморика је позната као:

а) врста која је распрострањена на свим континентима;
б) веома честа врста на подручију Србије;
в) угрожена врста која постоји само у Србији. _/1
3. Упиши знак + у табели поред еколошког фактора који припада абиотичким

факторима.
Еколошки фактор Абиотички фактор
Симбиоза
Температура
Ветар
Паразитизам
Надморска висина
Рељеф
_/2
4. Подвуци уљеза који не припада биотичким факторима.

предаторство – компетиција – светлост – паразитизам – симбиоза _/1
362
5. Уколико дати појам позитивно утиче на животну средину, стави знак + у колони
поред, а уколико утиче негативно, стави знак –.
Танкери
Пошумљавање
Киселе кише
Рециклажа
Национални паркови
_/5

Предаторство је абиотички фактор. Т Н
Фактори средине не зависе један од другог. Т Н
Симбиоза је узајамно корисна заједница живих бића. Т Н
Светлост је абиотички фактор. Т Н
Климатске промене утичу на живи свет. Т Н _/5
7. Подвуци три уљеза која доприносе угрожавању живог света.

чување станишта – климатске промене – пошумљавање – прекомерни лов –
– болести
_/3
8. Заокружи тачан одговор. Могући узрок помора риба у некој реци је:
а) доста хране б) доста светлости в) загађење воде _/1
363
ТЕСТ Област: Живот у екосистему
Абиотички, биотички и антропогени фактори
Облици загађења и угроженост живих бића
Група 2
ЗАДАЦИ

1. А - Сви утицаји који обликују животне услове и одражавају се на жива бића
представљају:
а) факторе загађења б) еколошке факторе
Б - Међусобни утицаји живих бића су:
а) биотички фактори б) абиотички фактори _/1

Предаторство је биотички фактор. Т Н
Фактори средине зависе један од другог. Т Н
Симбиоза је узајамно корисна заједница живих бића. Т Н
Надморска висина је абиотички фактор. Т Н
Киселе кише позитивно утичу на жива бића. Т Н _/5
3. Подвуци три процеса која доприносе очувању живог света.

чување станишта – климатске промене – пошумљавање – рециклажа – болести _/3
4. Подвуци уљеза који не припада абиотичким факторима.

вода – ваздух – светлост – паразитизам – температура – рељеф _/1
5. Уколико дати појам позитивно утиче на животну средину, стави знак + у колони
поред, а уколико утиче негативно, упиши знак –.
Климатске промене
Пошумљавање
Фабрике
Рециклажа
Дувански дим
_/5
364
6. Упиши знак + у табели поред еколошког фактора који припада биотичким
факторима.
Еколошки фактор Биотички фактор

Симбиоза
Температура
Ветар
Паразитизам
Надморска висина
Рељеф
_/2
7. Риба јесетра се прекомерно лови због добијања прехрамбеног производа који се

зове:
а) икра б) кавијар в) млеч _/1
8. Заокружи тачан одговор. Загађење воде, загађење ваздуха и загађење земљишта су

међусобно повезани процеси:
а) да б) не _/1
365
КЉУЧ:
Број
питања
A – б) А – б)
1.
Б – а) Б – а)
Т, Т, Т, Т, Н
2. В)
(5 x 1 = 5 поена)
Абиотички ф: Т, ветар, над. висина, чување станишта, пошумљавање,

3.
рељеф рециклажа
4. Светлост Паразитизам
танкери –;
пошумљавање + Позитивно: рециклажа пошумљавање;
кис. кише –; Негативно: кл.промене, фабрике,
5.
рециклажа + дувански дим
нац. паркови + (5 x 1 = 5 поена)
(5 x 1 = 5 поена)
Н, Н, Т, Т, Т
6. Симбиоза, паразитизам
(5 x 1 = 5 поена)
Климатске промене, прекомерни лов,

7. болести
Б)
8. В) А)
6–9 2
10 – 13  3
14 – 17  4
18 – 20  5
366


ла тест довољан за израду свих задатих
питања?
времена




13. Напиши шта ти је на тесту било

најзанимљивије.


367
Школа
Наставник
Наставна област Наслеђивање и еволуција
Наставна јединица Наследни материјал и наследне особине

метода

презентација, модел ДНК
Циљ часа Упознавање ученика са наследним материјалом и наследним

особинама, њиховим значајем и улогом

– описује и објашњава наследни материјал;
– објашњава и разликује ДНК и гене;
– разликује улогу и значај телесних и полних ћелија;
– разуме улогу наследног материјала;
– описује и објашњава разлику између наследних и стечених
особина и начине њиховог испољавања;
– препознаје које су особине наследне, а које стечене.

Кључни појмови Наслеђивање, генетика, генетички материјал, ДНК, гени,

деоба ћелија, телесне и полне ћелије, наследне особине,
стечене особине

Математика

368

рада
369

У уводном делу часа, наставник образлаже оцене са петнаестоминутног теста и
указује на грешке које су ученици правили. Након тога, наставник уводи ученике
у нову наставну област –„Наслеђивање и еволуција” и наставну јединицу коју ће
обрадити на овом часу „Наследни материјал и наследне особине” (у уџбенику је ово
представљено као две лекције, али уз доста примера, те се препоручује обрада на
једном часу). Наставник јасно истиче циљ часа: Упознавање ученика са наследним
материјалом и наследним особинама, њиховим значајем и улогом.
Мултимедијални уџбеник: У уводном делу часа, наставник може користити
наставни садржај који прати лекцију „Наследни материјал и наследне особине”, у
мултимедијалном уџбенику, при чему на страни 1 ученицима приказује дату вежбу.

Излагање нове наставне јединице наставник почиње повезивањем са градивом
петог разреда, постављајући питања о грађи ћелије (усмеравајући ученике да се
подсете знања о наследном материјалу који се налази у једру) и о заједничким
особинама (такође усмеравајући ученике да дођу до наслеђивања, значења и улоге
наслеђивања). Наставник јасно истиче значење појма наслеђивања и његову улогу.
Затим указује на појам наследни материјал, говори о његовој функцији и грађи,
објашњавајући да је то двоструки ланац, а за приказивање његовог изгледа наставник
у раду користи слике ДНК, које се налазе на презентацији коју је унапред припремио.
Уколико у кабинету постоји модел ДНК, наставник демонстрира на њему. Наставник
истиче разлику између ДНК и гена, напомињући да су гени кратки делови ДНК,
носиоци наследних особина, па пушта видео-клип који приказује грађу ДНК (https://
www.youtube.com/watch?v=fmcBmHZXlb0). идентињихове деобе. У раду наставник
користи слике са презентације. Ученици све време активно учествују у предавању,
прате наставника и износе своје знање и мишљење. Након тога, наставник прича о
наследним особинама, напомињући да оне могу бити наследне и стечене – изазване
утицајем средине. Наставник објашњава на примерима разлику између наследних
и стечених особина и заједно са ученицима коментарише примере који се налазе
у склопу ове наставне јединице у штампаном уџбенику. Наставник кључне речи
Наставник упућује ученике на део „Занимљивости”, који прати лекцију у штампаном
уџбенику, при чему заједно коментаришу наведене појмове и чињенице.
Мултимедијални уџбеник: У главном делу часа наставник може користити наставни
садржај (фотографије, видео-клипове, задатке и занимљивости) из ове лекције у
мултимедијалном уџбенику, при чему:
– на страни 2 пушта ученицима дати видео-клип. Ученици све време коментаришу и
анализирају примере уз наставникову помоћ;
– на страни 2 приказује ученицима текст и дефиниције који се односе на гене.
370

евалуацију часа. Наставник усмерава ученике на задатак који се налази на крају
лекције „Наследни материјал – истраживање о заступљености боје очију у одељењу”,
а најављује им и вежбу коју ће радити на следећем часу „Изоловање ДНК из грашка”,
која се у штампаном уџбенику налази на крају ове области.
Мултимедијални уџбеник: У завршном делу часа наставник може користити
наставни садржај (фотографије, видео-клипове, задатке и занимљивости) из ове
лекције у мултимедијалном уџбенику, при чему на страни 3 заједно са ученицима
решава дати задатак. Тачан одговор наставник и ученици проверавају кликом на
иконицу „решења”, која се налази испод задатка.
НАСЛЕДНИ МАТЕРИЈАЛ И НАСЛЕДНЕ ОСОБИНЕ

* Генетика – наука која проучава наслеђивање особина.
* Наслеђивање – процес преношења наследних особина са родитеља на потомке.
ДНК (генетички материјал, двоструки ланац)
НАСЛЕДНИ МАТЕРИЈАЛ
ГЕНИ (кратки делови ДНК – носиоци насл. особина
* Телесне ћелије – све ћелије у телу; деле се простом ћелијском деобом – прво се
дуплира генетички материјал, па се ћелија подели.
* Полне ћелије (гамети) – служе за размножавање; генетички материјал се одмах
дели, па онда ћелија.
* Наследне особине – особине које се преносе са једне генерације на другу. Могу
бити:
– наследне (преносе се на потомке),
– стечене (не преносе се на потомке, изазване утицајем средине).
371
– е-уџбеник;
– модел ДНК (уколико постоји у кабинету).
372
Школа
Наставник
Наставна јединица Изоловање ДНК из грашка
Врста (тип) часа Вежба – утврђивање

метода
Наставна средства Грашак (који није смрзнут), две чаше, шерпа, решо, блендер,
стаклени штапић, термометар, кухињска со, вода, детерџент
за посуђе, лед, алкохол, евалуациони лист
Циљ часа Доказивање присуства ДНК у биљној ћелији

– препознаје ДНК на конкретном примеру.



373


рада
374

У уводном делу часа, наставник са ученицима најпре обнавља наставну јединицу
„Наследни материјал и наследне особине”, постављајући им питања и очекујући
могуће одговоре. Затим заједно решавају питања и задатке који прате штампани и
е-уџбеник, а односе се на ову лекцију. Уколико постоје неке нејасноће, наставник се
труди да их отклони. Ученици износе своје закључке, након што су урадили задатак о
заступљености боје очију у одељењу. Наставник затим истиче циљ часа: Доказивање
присуства ДНК у биљној ћелији.
Мултимедијални уџбеник: У уводном делу часа, наставник може користити наставни
садржај (фотографије, видео-клипове, задатке и занимљивости) који прати лекцију
„Наследни материјал и наследне особине” у мултимедијалном уџбенику.

Наставник најпре описује технику извођења вежбе која се налази на крају ове области
у штампаном уџбенику. Ученици пажљиво слушају наставника.
Техника извођења вежбе:
Вежба: „Доказивање ДНК у биљној ћелији”

1. У чистој чаши раствори се 3 грама кухињске соли у 90 мл охлађене прокуване
воде.
2. Садржај се промеша тако да се со добро раствори и у чашу се сипа 10 мл
детерџента за прање посуђа. Потом се дода 50 грама грашка, који не сме бити
замрзнут. Ако је замрзнут, прво га одмрзнути, па тек онда додати.
3. Направи се водено купатило тако што се у шерпу сипа вода да ври, без
кључања, и остави на ватри да би се одржавала температура од 60 степени.
4. Кад се постигне жељена температура, стави се чаша у којој је грашак и греје се
15 минута. Термометром се стално проверава температура.
5. Извади се чаша и стави у смесу леда и воде неколико минута да се охлади.
6. Охлађена смеса се стави у блендер око 5 секунди.
7. Смеса се пренесе у чисту чашу и дода се ледено хладан етанол (алкохол), кап по
кап, до формирања 2 слоја.
8. У међуслоју ће се уочити кончасти материјал, који се може намотати на
стаклени штапић. Треба бити опрезан јер су кончићи веома осетљиви.
9. Извести закључак.
Након описивања технике реализације вежбе, наставник креће да демонстрира

ученицима, који активно учествују у извођењу огледа. Затим наставник дели
ученике на две групе, даје им инструкције и свака група самостално изводи вежбу.
Посматрајући и анализирајући добијене резултате, ученици доносе закључке.
Наставник све време прати и контролише рад ученика.
375

Ученици износе своје закључке и записују у свескама, као и технику извођења вежбе.
Наставник са ученицима коментарише дату вежбу, а потом заједно вреднују активност
ученика на часу. Ученици попуњавају евалуациони листић.
ВЕЖБА „ДОКАЗИВАЊЕ ДНК У БИЉНОЈ ЋЕЛИЈИ”
* Кончасти материјал добијен у међуслоју представља ДНК грашка.
– материјал наведен у склопу наставних средстава (пластичне чаше, грашак који
није смрзнут, термометар, лед, блендер, решо, детерџент за прање посуђа, етанол,
стаклени штапић)
– евалуациони листић.
376
1. Вежбе које смо на часу радили су 1 2 3 4 5

занимљиве.
(заокружи број од 1 до 5 којим би
2. Вежбе које смо на часу радили су ми 1 2 3 4 5

помогле у савладавању градива.

изводили вежбе

извођења вежби?
(напиши своје мишљење)


вежби?

вежби?
9. Којом оценом би оценио/ла труд 1 2 3 4 5


377
Школа
Наставник
Наставна јединица Индивидуална варијабилност

метода
Циљ часа Упознавање ученика са појмом наследна варијабилност и

њеним значајем за разноврсност живих бића

– описује и објашњава појам наследне варијабилности;
– разуме значај наследне варијабилности за разноврсност
живих бића;
– описује и анализира наследну варијабилност на примерима;
– разуме узроке променљивости живих бића;
– разуме значај прилагођености за жива бића.

Кључни појмови Размножавање, варијабилност, наслеђивање, променљивост


378

Издавачка кућа „Кlett”, Београд; е -уџбеник
рада
379

У уводном делу часа, наставник са ученицима обнавља кључне појмове из лекције
„Наследни материјал и наследне особине”, као и њихово значење, постављајући
питања и очекујући могуће одговоре ученика. Наставник затим уводи ученике у нову
наставну јединицу –„Наследна варијабилност” и истиче циљ часа: Упознавање ученика
са појмом наследна варијабилност и њеним значајем за разноврсност живих бића.
Мултимедијални уџбеник: У уводном делу часа, наставник за обнављање градива
може користити наставни садржај који прати лекцију „Наследни материјал и наследне
особине” у мултимедијалном уџбенику. Наставник такође у раду примењује и
садржај iz lekcije „Начини преношења наследног материјала” – бесполно и полно
размножавање), као увод у нову наставну јединицу –„Индивидуална варијабилност”.

Наставник излагање нове наставне јединице почиње постављајући ученицима
питање – „Шта је, заправо, варијабилност?”, а затим пажљиво слуша њихове одговоре
и усмерава их да дођу до тачног одговора. Наставник јасно истиче да је варијабилност
одлика живих бића која означава променљивост особина. Наставник прича о значају
варијабилности, истичући да захваљујући њој постоји велика разноврсност живог
света и да може бити изазвана наследним факторима, али и утицајима спољне средине.
Наставник показује слике конкретних примера варијабилности – на презентацији коју
је унапред припремио, али и на сликама које прате ову наставну јединицу у штампаном
уџбенику. Заједно са ученицима коментарише и анализира примере дате у штампаном
уџбенику. Наставник истиче значај прилагођености за жива бића и њихов опстанак.
Кључне речи и појмове записује на табли, а ученици у свескама.
Наставник упућује ученике на поглавље „Занимљивости”, које прати ову лекцију у
штампаном уџбенику, при чему заједно коментаришу дате појмове и чињенице.
Наставник усмерава ученике на задатак који се налази на крају лекције –„Праћење
раста и развоја биљака под различитим условима”. С обзиром на то да су ученици
већ радили овакав задатак у склопу вежби, наставник очекује да повежу добијене
резултате са променљивошћу и варијабилношћу.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду може користити и наставни садржај
(фотографије, видео-клипове, занимљивости и задатке) дат уз ову лекцију у
мултимедијалном уџбенику, при чему на страни 4 приказује ученицима галерију
фотографија која се односи на генетичку варијабилност. Ученици све време
коментаришу и анализирају примере, уз наставникову помоћ.

У завршном делу часа, наставник са ученицима обнавља пређену наставну јединицу,
постављајући питања и усмеравајући ученике на тачне одговоре. Ученици истичу
кључне речи и повезују појмове. Ученици и наставник заједно раде евалуацију часа.
Наставник обавештава ученике да ће на следећем часу, по групама, писати есеј о
380
наследном материјалу, наследним особинама и индивидуалној варијабилности – при

чему ће на конкретном примеру објединити ове наставне јединице.
Мултимедијални уџбеник: Наставник приликом обнављања може користити и
наставни садржај који прати дату лекцију у мултимедијалном уџбенику (фотографије,
видео-клипове, занимљивости и задатке), при чему на страни 5 упућује ученике
на задатак који заједно решавају. Тачан одговор наставник и ученици проверавају
кликом на иконицу „решења”, која се налази на истој страни, испод задатка.
ИНДИВИДУАЛНА ВАРИЈАБИЛНОСТ
* Наследна варијабилност – појава која означава променљивост особина.

* На варијабилност утичу:
– наслеђе;
– прилагођеност (изазвана утицајем средине).
381
Школа
Наставник
Наставна јединица Наследни материјал и наследне особине;

Индивидуална варијабилност

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, интернет, слике,

папир, свеска
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о наследном

материјалу и наследним особинама, као и о индивидуалној
варијабилности

– на конкретном примеру описује, објашњава и анализира
значај наследног материјала, наследних особина и
индивидуалне варијабилности, као и прилагођености.

Корелација Биологија за пети разред, Српски језик и књижевност,

Географија, Математика

382

Производи дечјег Групно урађени есеји

рада
383

„Индивидуална варијабилност”, постављајући им питања и очекујући њихове могуће
одговоре. Након тога, заједно долазе до одговора на питања која прате ову наставну
јединицу у штампаном и електронском уџбенику. Затим, наставник најављује
писање есеја и истиче циљ часа, а уједно и циљ израде самог есеја: Утврђивање
претходно стеченог знања о наследном материјалу и наследним особинама, као и о
индивидуалној варијабилности.
Мултимедијални уџбеник: Наставник приликом обнављања може користити и
наставни садржај (фотографије, видео клипове, занимљивости и задатке) који прати
лекције ,,Наследни материјал и наследне особине“ и ,,Индивидуална варијабилност“ у
мултимедијалном уџбенику.

Наставник најпре, објашњава ученицима начин писања есеја, а затим истиче да
је циљ овог рада утврђивање претходно стеченог градива, као и повезивање са
процесима наслеђивања и варијабилности. У оквиру рада, ученици ће описати дату
варијабилност, начин њеног настанка, као и наследне особине и наследни материјал
који се односи на ову тему. Ученици у току рада користе уџбеник и интернет као
доступан извор података. Наставник не наводи интернет-адресе које ученици могу
користити, већ они самостално истражују. Наставник напомиње ученицима да не
тражи од њих да рад буде написан на неколико страна, већ да је битнији квалитет
самог рада, то јест, њихово повезивање градива и разумевање саме теме. Након
тога, наставник дели ученике у четири групе, при чему свака група добија одређену
тему – прва група добија тему „Близанци”, друга тему „Сијамска мачка”, трећа тему
„Здрава исхрана у породици”, а четврта група тему „Камелеон – камуфлажа” (папирићи
са називима тема налазе се у прилогу, код додатних материјала). Ученици пажљиво
слушају наставникова објашњења, а уколико постоје нејасноће, наставник их отклања.
Ученици почињу са радом и добијају 20 минута времена за припрему есеја. Наставник
све време прати и контролише њихове активности, а по истеку предвиђеног времена,
представници сваке групе излажу своје радове. Наставник и остали ученици пажљиво
слушају, коментаришу и анализирају те радове.

У завршном делу часа, наставник износи своје мишљење о написаним есејима,
хвалећи оно што су ученици добро урадили и исправљајући грешке. Након тога,
наставник са ученицима врши вредновање њиховог труда и залагања за време часа,
а заједно раде евалуацију часа. Наставник указује ученицима шта могу код куће
исправити у својим радовима.
384
Наставник даје домаћи задатак: Исправити грешке које су настале током писања есеја.
– папирићи са називом теме, дати у наставку.
385
ПАПИРИЋИ СА НАЗИВОМ ТЕМА
БЛИЗАНЦИ
СИЈАМСКА МАЧКА
КАМЕЛЕОН – КАМУФЛАЖА
ЗДРАВА ИСХРАНА У ПОРОДИЦИ
БЛИЗАНЦИ
СИЈАМСКА МАЧКА
КАМЕЛЕОН – КАМУФЛАЖА
ЗДРАВА ИСХРАНА У ПОРОДИЦИ
386
Школа
Наставник
Наставна јединица Природна и вештачка селекција

метода
Циљ часа Упознавање ученика са појмовима природна и вештачка

селекција, као и разумевање њиховог значаја

– описује и објашњава појам природна селекција;
– описује и објашњава појам вештачка селекција;
– разуме значај природне и вештачке селекције;
– описује и анализира на примерима природну селекцију;
– описује и анализира на примерима вештачку селекцију.

Кључни појмови Природна селекција, еволуција, фосили, адаптација, вештачка

селекција, контрола


387

рада
388

У уводном делу часа, наставник најављује ученицима нову наставну јединицу:
„Природна и вештачка селекција” и истиче циљ часа: Упознавање ученика са
појмовима природна и вештачка селекција, као и разумевање њиховог значаја.
садржај који прати мултимедијални уџбеник у оквиру лекције „Природна и вештачка
селекција”, при чему на страни 8 пушта ученицима видео-клип о природној селекцији.
Након тога, наставник и ученици заједно коментаришу и анализирају дати клип,
изводећи закључак.

Наставник излагање нове наставне јединице почиње причом о адаптацијама и
њиховом значају за жива бића и очекује максималну активност ученика током
разговора, на основу повезивања градива о адаптацијама из петог и шестог разреда.
Након тога, наставник наводи ученике да заједно дођу до термина природна селекција.
Наставник јасно истиче значај и улогу природне селекције за жива бића – објашњава
да она утиче на разноликост која постоји у природи и на способност организма
да преживи у датом окружењу. Наставник наводи примере природне селекције и
коментарише их са ученицима. На презентацији коју је унапред припремио, наставник
показује слике са примерима природне селекције. Након тога, наставник уводи
ученике у појам еволуција, усмеравајући их да сами дођу до дефиниције овог процеса
– до закључка да је посреди постепена промена организама под утицајем природне
селекције. Наставник, такође, и за овај појам даје одговарајуће примере, показујући
слике које прате презентацију и анализирајући их заједно са ученицима. Даље у
раду, усмерава ученике да дођу до појма фосили, као и његовог значења. Након тога,
наставник истиче да поред природне селекције, постоји и вештачка селекција и
објашњава њен значај за жива бића, наводећи конкретне примере. Све време у раду,
наставник упућује ученике да погледају репрезентативне фотографије које прате ову
лекцију у штампаном уџбенику; такође, активира ученике постављајући им питања
и усмерава их на добијање тачних одговора и закључака. Наставник кључне речи и
појмове записује на табли, а ученици у свескама.
Ученици све време коментаришу и анализирају примере, уз наставникову помоћ.
уџбенику, при чему заједно коментаришу дате појмове и чињенице.
садржај који се у мултимедијалном уџбенику налази у оквиру лекције „Природна
селекција”, при чему:
– на страни 9 коментарише наведену занимљивост са ученицима;
– на страни 9 приказује ученицима анимацију слона, која указује на његову еволуцију;
– на страни 10 заједно са ученицима решава задатак (способност организма да
прилагоди свој изглед како би опстао у некој средини);
– на страни 10 приказује ученицима галерију са фотографијама фосила;
389
– на страни 11 решава са ученицима задатак, у склопу којег треба да распореде

делове слике и препознају добијеног живог фосила.
Мултимедијални уџбеник: У оквиру обраде лекције „Вештачка селекција”, која је
планирана за овај час, наставник користи садржај мултимедијалног уџбеника.

постављајући им питања и усмеравајући их да дају тачне одговоре. Ученици истичу
кључне речи и повезују појмове. Наставник усмерава ученике на задатке који се
налазе на крају ових лекција у штампаном уџбенику, а које ученици могу урадити код
куће, користећи интернет. Наставник најављује ученицима петнаестоминутни тест
који ће радити на следећем часу, а односи се на градиво из области „Наслеђивање и
еволуција”.
Наставник даје домаћи задатак ученицима – решити тест систематизације у штампаном
уџбенику.
ПРИРОДНА И ВЕШТАЧКА СЕЛЕКЦИЈА
* Утицај средине  промена особина  опстанак  ПРИРОДНА СЕЛЕКЦИЈА

* Еволуција – постепене промене организма изазване природном
селекцијом.
* Фосили – окамењени остаци живих бића.
* Вештачка селекција – процес који врше и контролишу људи како би сачували
корисне особине које ће се пренети на потомство. Највише се користи у
пољопривреди.
утицај људи  контрола особина и размножавања  ВЕШТАЧКА СЕЛЕКЦИЈА
390
391
Школа
Наставник
Наставна јединица Наследни материјал и наследне особине; Индивидуална

варијабилност; Природна и вештачка селекција

метода
Наставна средства Уџбеник, тест – наставни листићи, евалуациони лист, кључ
Циљ часа Утврдити и проверити стечена знања из наставне области

„Наслеђивање и еволуција”



– дели ученицима евалуационе листиће.

392

рада
393


и усмерава их у циљу успешне израде. Уколико постоје неке нејасноће, ученици
Ученици и наставник затим анализирају тест, коментаришу питања која су била
постављена и заједно долазе до тачних одговора, а самим тим и до оцена.

побољшати квалитет наредног теста. Уколико има примедаба у вази са тестом,
који улазе у састав наставничког комплета Издавачке куће „Клет”. У прилогу се
специјалном индивидуалном програму (ИОП-у), наставници припремају посебан тест
394
– кључ за решавање теста;
395
ТЕСТ Област: Наслеђивање и еволуција
Наследни материјал и особине; Индивидуална варијабилност;
Природна и вештачка селекција
Група 1
ЗАДАЦИ
1. Наслеђивање је:
а) процес спајања гамета.
б) преношење наследне информације са родитеља на потомке.
в) променљивост особина. _/1
2. Двострука спирала која предстваља генетички материјал је:

а) РНК б) протеин в) ДНК _/1

Наследне особине се не преносе на потомке. Т Н
Кратак део ДНК је ген. Т Н
Променљивост особина представља варијабилност. Т Н
Процес постепених промена под утицајем природне селекције
је еволуција. Т Н _/4
4. Упиши знак + у табели, у зависности од тога да ли је дата особина наследна, стечена

или подразумева комбинацију – наследну особинз која се испољава под утицајем
средине.
Особина Наследна особина Стечена особина Наследна особина
која се испољава под
утицајем средине
Камуфлажа
Боја очију
Скијање
Дужина репа
мајмуна
Телесна тежина
Играње кошарке
Мирис цветова
Непристојно
понашање
_/4
396
А – вештачка селекција постепене промене организама
Б – еволуција процес којим људи бирају боље особине
В – гамети окамењени остаци изумрлих организама
Г – фосили постоји у две копије
Д – ген полне ћелије _/5
6. Реши укрштеницу и откриј скривени појам који ћеш записати на празној линији
испод укрштенице.
Хоризонтално
1. основна јединица грађе и функције 2. променљивост особина
свих живих бића
3. спајање мушке и женске полне ћелије 4. ћелије могу бити полне и...
5. пол супротан женском полу је... 6. одабир или...
7. скуп ћелија сличног порекла и функције 8. женска полна ћелија
9. процес преношења наследних особина
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
(коначно решење)
_/5
397
ТЕСТ Област: Наслеђивање и еволуција
Наследни материјал и особине; Индивидуална варијабилност;
Природна и вештачка селекција
Група 2
ЗАДАЦИ
1. Преношење наследне информације са родитеља на потомство представља процес
који се зове:
а) варијабилност б) оплођење в) наслеђивање _/1
2. Кратак део ДНК, који носи наследну информацију је:

а) гамет б) протеин в) ген _/1
3. Стави знак + у табели поред особине која се односи на ген.

Особина Ген
део ДНК
види се под микроскопом
налази се у пару
садржи информације за раст и развој
организма
утиче на развој мишића
преноси наследне болести
_/3

Наследне особине се преносе на потомке. Т Н
Променљивост особина представља варијабилност. Т Н
Дуг врат жирафа је последица вештачке селекције. Т Н
Процес постепених промена под утицајем природне
селекције је еволуција. Т Н _/4
5. Заокружи тачан одговор.

Људи имају мањи број гена од пиринча. Да ли је пиринач сложенији због тога?
6. Повежи појмове са леве стране са њиховом функцијом на десној страни,
уписивањем слова које се налази испред датог појма, на цртици, поред
одговарајуће улоге.
А – ген постепене промене организама
Б – еволуција процес којим људи бирају боље особине
В – гамети окамењени остаци изумрлих организама
Г – фосили постоји у две копије
Д – генетика полне ћелије
Ђ – вештачка селекција бави се проучавањем наследних особина _/6
7. Упиши знак + у табели, у зависности од тога да ли је дата особина наследна, стечена

или подразумева комбинацију – наследну особину која се испољава под утицајем
средине.
Наследна особина
Особина Наследна особина Стечена особина која се испољава под
утицајем средине
Боја очију
Камуфлажа
Телесна тежина
Дужина репа мајмуна
Скијање
Играње кошарке
Непристојно понашање
Мирис цветова
_/4
КЉУЧ
Број
питања
1. Б) В)
2. В) В)
Део ДНК, налази се у пару, преноси

Н, Т, Т, Т
3. насл. особине
(4 x 1 = 4 поена)
(3 x 1 поен = 3 поена)
Б, А, Г, Д, В Т, Т, Н, Т
4.
(5 x 1 = 5 поена) (4 x 1 = 4 поена)
Насл. особине: боја очију, дужина репа,

мирис цветова
5. Стечене особине:телесна тежина, Б)
скијање, кошарка
Под утицајем средине: камуфлажа
Хоризонтално: 1 – ћелија, 2 –
варијабилност, 3 – оплођење, 4 –
телесне, 5 – мушки, 6 – селекција,
Б, Ђ, Г, А, В, Д
6. 7 – ткиво, 8 –јајна ћелија, 9 –
наслеђивање (5 x 1 = 5 поена)
Вертикално: еволуција
(10 x 0,5 = 5 поена)
Насл. особине: боја очију, дужина репа,

мирис цветова;
7. Стечене особине: телесна тежина,
скијање, кошарка
Под утицајем средине: камуфлажа
6–9 2
10 – 13  3
14 – 17  4
18 – 20  5


ла тест довољан за број постављених
питања ?
времена





тесту.


Школа
Наставник
Наставна област Порекло и разноврсност живота
Наставна јединица Постанак живота на Земљи

метода
Циљ часа Упознавање ученика са начином настанка живота и његовог

порекла на Земљи, као и са процесом настајања сложених

– описује и објашњава порекло живота на Земљи;
– описује и објашњава постанак организма без једра;
– описује и објашњава постанак организма с једром;
– описује и објашњава појаву вишећеличности;
– описује и објашњава постанак вишећелијских организама;
– разуме и анализира дате појаве на конкретним примерима.

Кључни појмови Порекло живота, развој, праокеан, прокариоти, једноћелијски

еукариоти, вишећелијски организми, биодиверзитет

Географија, Ликовна култура, Математика, Историја


рада

У уводном делу часа, наставник укратко образлаже ученицима оцене са
петанестоминутног теста, а након тога их уводи у нову наставну област: „Порекло и
разноврсност живота” и истиче циљ часа: Упознавање ученика са начином настанка
живота и његовог порекла на Земљи, као и са процесом настајања сложених
организама. Наставник поставља ученицима питања о настанку живота на Земљи.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у овом делу часа, као увод у наставну јединицу,
из мултимедијалног уџбеника може користити наставни садржај у оквиру лекције
„Порекло и разноврсност живота”, при чему:
– на страни 2 коментарише дати текст о данашњем биодиверзитету;
– на страни 1 пушта ученицима видео-клип, који затим заједно коментаришу.

Излагање наставне јединице „Постанак живота на Земљи” наставник почиње
објашњавањем појма биодиверзитет, при чему очекује и активност ученика,
који повезују нова сазнања са градивом петог разреда. Наставник истиче значај
биодиверзитета. Након тога, наставник поставља ученицима питање „Како је
дошло до данашње велике разноврсности живог света?” и пажљиво слуша њихове
одговоре, а затим говори о настанку живота – најпре објашњава настанак праокеана,
а потом теорију о настанку живота Александра Опарина. Наставник затим прича о
постанку организама без једра – једноћелијских прокариота, при чему истиче њихов
значај и показује на сликама презентације (коју је унапред припремио) одређене
представнике. На исти начин, наставник објашњава ученицима и постанак организама
с једром – еукариота, демонстрирајући на сликама у оквиру презентације. Ученици
активно учествују у раду, износећи своја мишљења и закључке. Наставник објашњава
и појаву вишећеличности, као и постанак вишећелијских организама, истичући
њихову грађу и значај за жива бића.
Наставник током рада све време активира ученике, постављајући им питања и
усмеравајући их на добијање тачних одговора и закључака. Наставник кључне речи и
појмове записује на табли, а ученици у свескама.
Мултимедијални уџбеник: Наставник може користити наставни садржај
мултимедијалног уџбеника из дате лекције, при чему:
– на страни 2 коментарише са ученицима занимљивост о ванземаљцима;
– на страни 3 решава са ученицима дати задатак (карактеристике прокариотске
ћелије, али без слика). Заједно са ученицима проверава тачан одговор кликом на
иконицу „решења”, која се налази на дну стране;
– нс страни 3 решава са ученицима дати задатак (карактеристике еукариотске ћелије).
Заједно са ученицима проверава тачан одговор кликом на иконицу „решења“”, која
се налази на дну стране;
– на страни 4 показује галерију фотографија, уз коментаре.

постављајући им питања и усмеравајући их на добијање тачних одговора. Ученици
истичу кључне речи и повезују појмове. Наставник упућује ученике на задатак
„Цртање хронолошке траке живота на хамеру”, који се у штампаном уџбенику налази
на крају дате лекције, на 174. страни. Ученици ће задатак радити на следећем часу,
заједно са наставником.
Мултимедијални уџбеник: Наставник може користити наставни садржај
мултимедијалног уџбеника из дате лекције, при чему:
– на страни 4 решава са ученицима дати задатак (повежи организме и њихов период
настанка) .
ПОСТАНАК ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ
* Настанак планете Земље  праокеан  прокарити (хетеротрофи)  прокариоти

(аутотрофи)  једноћелијски организми  вишећелијски организми  прелазак
на копно  развој биљног света  развој животињског света

ВЕЛИКА РАЗНОВРСНОСТ ЖИВИХ БИЋА

Школа
Наставник
Наставна јединица Дрво живота

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, слике, презентација,

лист из блока или хамер, маркери
Циљ часа Упознавање ученика са појмом дрво живота, његовом улогом

и значајем

– скицира и објасни хронолошку траку живота;
– описује и објашњава дрво живота;
– описује и објашњава сродства;
– разуме и анализира дрво живота на конкретним
примерима.

Кључни појмови Заједнички предак, сродство, дрво живота, филогенија

Географија, Ликовна култура, Историја, Физичко и
здравствено васпитање


Производи дечјег Цртање хронолошке траке живота на хамеру

рада

„Постанак живота на Земљи”, тако што решавају питања која прате дату наставну
јединицу у штампаном и е-уџбенику. Након тога, наставник усмерава ученике на
задатак који се налази на крају ове лекције у штампаном уџбенику, на 174. страни –
„Цртање хронолошке траке живота”. Наставник даје ученицима упутство за израду
хронолошке траке на листу из блока (или на хамеру). Ученици по групама реализују
дати задатак, а наставник прати и контролише њихов рад. Након завршетка, наставник
и ученици заједно коментаришу добијене хронолошке траке живота.
садржај из мултимедијалног уџбеника, при чему у оквиру лекције „Дрво живота”,
као увод у наставну јединицу, пушта ученицима видео-клип о дрвету живота, који се
налази на страни 5. Ученици и наставник заједно коментаришу дати видео-клип.

Наставник излагање нове наставне јединице почиње питањем: „Шта је дрво живота
и чему служи?”, при чему очекује одговоре ученика, који повезују дати термин са
градивом обрађеним у петом разреду. Наставник усмерава ученике на добијање
тачних одговора, а затим истиче значај и улогу дрвета живота (стабло живота). Затим
показује како изгледа дрво живота на сликама у оквиру презентације коју је унапред
припремио. Наставник истиче улогу филогеније као науке, причајући о сродности
и њеном значају и притом упућује ученике да сами дођу до закључака о томе.
Наставник, такође, напомиње да неки органи могу имати сличну грађу и порекло,
али различиту функцију, наводећи примере (предњи удови кичмењака). Поред тога,
истиче и да неки органи могу имати исту функцију, али различиту грађу и порекло
(сличан облик тела делфина и ајкуле, због услова живота). Дате примере наставник
показује на сликама које се налазе у оквиру презентацији, али и у штампаном
уџбенику. Наставник кључне речи и појмове записује на табли, а ученици у свескама.
садржај из мултимедијалног уџбеника, при чему у оквиру лекције „Дрво живота”, на
страни 6 показује ученицима како се црта стабло живота.

постављајући питања и усмеравајући ученике на добијање тачних одговора.
Ученици истичу кључне речи и повезују појмове. Наставник и ученици заједно раде
евалуацију часа, а затим их наставник упућује на задатак који ће радити на следећем
часу – ученици ће правити своје фосиле, па је због тога потребно понети глинамол,
гипс, лист неке биљке, лењир. Такође, ученици ће радити и задатак који се налази на
178. страни уџбеника – ,,Испитивање промене боје модрозелених бактерија”, па је

неопходно да до следећег часа сакупе и донесу у теглама барску воду са скрамом која
се налази на њој.
наставни садржај из мултимедијалног уџбеника, при чему у оквиру лекције „Дрво
живота”, на страни 7, заједно са ученицима решава дату укрштеницу. Тачне одговоре
проверавају кликом на иконицу „решења”, која се налази испод укрштенице.
ДРВО ЖИВОТА
* Филогенија – наука која проучава настанак, еволуцију и сродност живих бића.

* заједнички предак  сродство организама  дрво живота
– хамер или велики лист блока, маркери;
Школа
Наставник
Наставна јединица Постанак живота на Земљи; Дрво живота

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, слике, интернет,

глинамол, гипс, материјал добијен од живих бића (лист, кости,
љуштуре), оклагија (лењир), тегла са барском водом, лампа
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о постанку живота на

Земљи и дрвету живота

– описује, објашњава и разуме постанак живота на Земљи;
– описује настанак живих бића и њихово усложњавање од
једноћелијских до вишећелијских организама;
– објашњава и разуме процес настајања сложених
организама;
– објашњава, разуме и демонстрира на примерима значај
дрвета живота;
– анализира хронолошке траке направљене на претходном
часу;
– самостално прави фосиле и схвата њихов значај;
– постави теглу са барском водом по упутству и разуме које
промене треба да прати на наредним часовима.


Математика, Географија, Ликовна култура


Производи дечјег Направљени модели фосила од доступног материјала живих

рада бића (лист, кости...)

У уводном делу часа, наставник истиче циљ часа: Утврђивање претходно стеченог
знања о постанку живота на Земљи и дрвету живота. Наставник заједно са
ученицима решава питања која прате лекцију „Дрво живота”, у штампаном и
е-уџбенику. Након тога, ученици коментаришу хронолошке траке које су правили
на претходном часу, анализирају их и објашњавају. Наставник прати рад ученика и
,уколико постоје недоумице и грешке, труди се да их отклони.
садржај из мултимедијалног уџбеника (фотографије, видео-клипове, занимљивости и
задатке), при чему у оквиру лекција „Порекло и разноврсност живота” и „Дрво живота”
обнавља пређене наставне јединице.

Наставник дели ученике у четири групе и свака од њих правиће од глинамола фосиле
по избору ученика. Наставник описује технику и начин на који ће радити, а затим, на
једном примеру, демонстрира ученицима начин на који могу направити фосил. Након
тога, ученици почињу да раде, а наставник их све време прати и контролише.
Техника израде фосила:

Од глинамола направи плочице различите површине, дебљине 5–6 цм. Поравнај
их оклагијом или лењиром. Утисни у свеж глинамол кости, листове, љуштуре...
Предмет пажљиво извади и залиј танким слојем гипса. Сачекај да се материјал
мало осуши и добијени су твоји фосили.
Након завршетка вежбе, ученици гледају, анализирају и упоређују своје моделе

фосила са фосилима других ученика. Целокупна активност – прављење фосила и
њихова анализа – траје петнаест минута.
Наставник усмерава ученике на задатак који се налази на 178. страни штампаног
уџбеника, на крају лекције „Дрво живота”. Ученици су пре часа сакупили и донели
потребан материјал (барску воду и скраму која се јавља на њој) и на часу ће, заједно
са наставником, реализовати дати задатак. Они ће на наредним часовима пратити и
анализирати промене које се јављају, уз наставникову помоћ.
Задатак: „Испитивање промене боје модрозелених бактерија”

Модрозелене бактерије, осим зеленог пигмента, имају и пигменте других боја,
па је њихова нијанса зелене боје различита. Али боја ових бактерија зависи и
од светлости која их обасјава. Теглом захвати зелену скраму са површине баре.
Зашто је дошло до стварања зелене скраме? Допуни теглу барском водом. Теглу
стави у замрачену просторију и осветли је лампом чија је сијалица зелене боје.
После недељу дана провери боју садржаја тегле. Да ли је садржај тегле и даље
зелене боје? Врати теглу на сунчеву светлост и прати шта ће се догодити са бојом.
Изведи закључак.

У завршном делу часа, наставник са ученицима вреднује њихов труд и залагање.
Ученици износе своје мишљење и закључке и заједно са наставником раде евалуацију
протеклог часа.
– интернет, као доступан извор информација за ученике;
– наставна средства (глинамол, гипс, лењир или оклагија, лист, кости – које се налазе у
кабинету, љуштуре, тегла, барска вода, лампа).
Школа
Наставник
Наставна јединица Класификација живих бића и њихов положај на дрвету живота

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, слике
Циљ часа Упознавање ученика са појмом класификација и њеним

значајем, као и са положајем живих бића на дрвету живота

– опише и објасни значај класификације;
– описује и објашњава систематске категорије;
– описује и објашњава положај живих бића на дрвету живота;
– разуме поделу домена и царства и анализира на
конкретним примерима.

Кључни појмови Класификација, систематика, сродност, домен, царство, врсте

Географија, Ликовна култура, Физичко и здравствено
васпитање


рада

У уводном делу часа, наставник укратко обнавља са ученицима појам и значај
„дрвета живота”. Након тога, наставник уводи ученике у нову наставну јединицу –
„Класификација живих бића и њихов положај на дрвету живота”, истичући циљ часа:
,Упознавање ученика са појмом класификација и њеним значајем, као и са положајем
живих бића на дрвету живота.
садржај (фотографије, видео-клипове, занимљивости и задатке) из мултимедијалног
уџбеника, при чему у оквиру лекција „Порекло и разноврсност живота” и „Дрво
живота”, обнавља пређене наставне јединице. Након тога, у оквиру лекције
„Класификација живих бића и њихов положај на дрвету живота”, показује ученицима
анимацију која се налази на страни 8 дате лекције, те је заједно коментаришу и
анализирају.

Наставник излагање нове наставне јединице почиње објашњавањем термина
класификација, при чему очекује максималну активност ученика, јер су о овоме већ
учили у петом разреду и, повезујући градиво, могу да дају тачне одговоре и учествују
у разговору. Наставник јасно истиче значај класификације и објашњава систематске
категорије – домене, царства и врсте, наводећи шта представљају (домени – највећа
група живих бића и постоји домен прокариота и еукариота; царства – чине домене;
врсте – најниже систематске категорије). Наставник очекује од ученика да наведу сва
царства живих бића која постоје, а он затим истиче која царства спадају у које домене
и прича о групама унутар царства. Наставник усмерава ученике да сами изводе
закључке о припадности датим групама и подели унутар њих. Ученици све време
прате наставника током излагања, коментаришу и постављају питања уколико постоје
нејасноће. Наставник најбитније чињенице записује на табли, а ученици у свескама.
Наставник скицира на табли дрво живота.
Наставник усмерава ученике на део „Занимљивости”, који прати ову наставну јединицу
у уџбенику, при чему заједно коментаришу дате чињенице и појмове.
уџбеник у оквиру лекције „Класификација живих бића и њихов положај на дрвету
живота”, при чему показује ученицима анимацију на страни 8 дате лекције, коју
заједно коментаришу и анализирају.

Ученици истичу кључне речи и појмове. Наставник усмерава ученике на вежбу коју ће
радити на следећем часу –„Распоређивање организама на дрвету живота на основу
њихових карактеристика”. Начин извођења вежбе описан је на 185. страни уџбеника, а
наставник ће на следећем часу дати детаљно упутство ученицима о реализацији дате

вежбе. Неопходно је да ученици понесу бојице и велики лист из блока за цртање.
уџбеником у оквиру лекције „Класификација живих бића и њихов положај на дрвету
живота”, при чему користи наставне садржаје из ове лекције како би утврдио
обрађену наставну јединицу, и то задатке на страни 9.
КЛАСИФИКАЦИЈА ЖИВИХ БИЋА И ЊИХОВ ПОЛОЖАЈ

НА ДРВЕТУ ЖИВОТА
* Биолошка класификација – начин разврставања живих бића у групе.

* Домен – највећа група
* Царства (монера, протиста, гљива, биљака, животиња)
* Врста – најмања систематска категорија („име и презиме организма”)
ДРВО ЖИВОТА
ДОМЕН ПРОКАРИОТА ДОМЕН ЕУКАРИОТА

– бактерије – једноћелијски еукариоти
– модрозелене бактерије – вишећелијски еукариоти
* Једноћелијски еукариоти: * Вишећелијски еукариоти:
– једноћелијске алге – биљке (маховине, папрати,
семенице)
– једноћелијске гљиве – вишећелијске алге
– једноћелијски хетеротрофи – гљиве
– животиње (бескичмењаци и
кичмењаци)

Школа
Наставник
Наставна јединица Распоређивање организама на „дрвету живота”

метода
Наставна средства Хамер или лист из блока, коверте, слике представника

одређених царстава, бојице, маркери
Циљ часа Распоредити организме на „дрвету живота” на основу

њихових карактеристика

– нацрта дрво живота;
– препознаје и разврстава представнике датих царстава;
– анализира дрво живота.


рачунарство, Физичко и здравствено васпитање


– изводе закључак.

Производи дечјег Пано дрвета живота

рада

У уводном делу часа, наставник са ученицима обнавља претходну наставну јединицу:
„Класификација живих бића и њихов положај на дрвету живота”. Заједно решавају
питања и задатке који прате ову лекцију у штампаном и е-уџбенику, као и питања која
се налазе у оквиру систематизације – на крају ове области, на 186. страни. Наставник
очекује могуће одговоре ученика. Уколико постоје нејасноће, наставник објашњава и
труди се да их уклони. Након тога, наставник истиче циљ вежбе коју ће са ученицима
радити на часу: Распоредити организме на „дрвету живота” на основу њихових
карактеристика.
садржај (фотографије, видео-клипове, занимљивости и задатке) из мултимедијалног
уџбеника, при чему у оквиру лекција ,,Порекло и разноврсност живота”, „Дрво живота”
и „Класификација живих бића и њихов положај на дрвету живота” – обнавља пређене
наставне јединице.

Наставник дели ученике у две групе, а затим им објашњава како је осмишљена
вежба – ученици ће на хамеру (или листу из блока) исцртати дрво са гранама и
обојити га. Гране ће представљати домене, сва царства и одређену групу организама
(уколико су бактерије – слика бактерије; протисти – слика амебе; гљиве – печурке,
квасци – плесни; биљке – маховине, папрати, семенице; животиње – представници
бескичмењака и кичмењака). За то време, наставник ће у коверте ставити слике
представника различитих царстава, које је унапред припремио ( предлог слика
налази се у делу „Додатни материјали”). Сваки ученик из обе групе извлачи по једну
коверту и слику са датим представником лепи на одговарајућој грани. Остали
ученици и наставник коментаришу исправност положаја које је ученик одредио. На
крају вежбе, обе групе ученика добијају по један пано са дрветом живота. Ученици
заједно са наставником коментаришу и анализирају добијена дрва живота.

У завршном делу часа, наставник са ученицима коментарише дату вежбу и заједно
вреднују труд и рад ученика. Наставник најављује петнаестоминутни тест који ће
ученици радити на следећем часу, а обухвата област „Порекло и разноврсност
живота”.
Урадити код куће питања и задатке који прате област „Порекло и разноврсност
живота”, у штампаном уџбенику, у делу „Систематизација”.
– материјал наведен у склопу наставних средстава (хамер, бојице, маркери, лепак,
слике, коверте);
– папирићи са сликама.
ПРЕДЛОГ СЛИКА
Школа
Наставник
Наставна јединица Постанак живота на Земљи; Дрво живота; Класификација

живих бића и њихов положај на дрвету живота

метода
Наставна средства Уџбеник, тест – наставни листићи, евалуациони лист, кључ

„Порекло и разноврсност живота”





рада


и усмерава их у циљу успешне израде. Уколико постоје неке нејасноће, ученици
постављају наставнику питања, а онда почињу са решавањем теста. Наставник све
Ученици и наставник затим анализирају тест, коментаришу питања која су била
постављена и заједно долазе до тачних одговора, а самим тим и до оцена.

који улазе у састав наставничког комплета Издавачке куће „Клет”. У прилогу се

ТЕСТ Област: Порекло и разноврсност живота
Постанак живота на земљи; Дрво живота; Класификација
Група 1
ЗАДАЦИ

1. Биодиверзитет представља:
а) распрострањеност живих бића б) биолошку разноврсност _/1
2. Организми који немају једро и органеле означавају се као:

а) еукариоти б) протисти в) прокариоти _/1
3. Први облик живота настао је:

а) на копну б) у праокеану _/1
4. Начин на који научници разврставају у групе жива бића представља:

а) филогенију б) биолошку класификацију в) еволуцију _/1
5. Ако организам припада прокариотима на цртици поред стави слово П, а ако

припада еукариотима, слово Е.
бактерије печурке кокос
једноћелијске алге сом модрозелене бактерије _/3
6. Упиши слово које се налази поред појма са леве стране, на цртици испред тачног
објашњења са десне стране.
А – врста највећа група живих бића
Б – бактерије најстарији облик живота на Земљи
В – домен најмања систематска јединица _/3
Сви организми на Земљи имају заједничко порекло. Т Н
Животиње представљају најмлађе и најсложеније царство. Т Н
Класификација организама се врши на основу њихове сродности. Т Н
Еволуција је краткотрајни процес. Т Н
Стабло живота показује порекло живих бића. Т Н _/5
8. У табели су наведена царства живих бића. Упиши знак + у колону са десне стране, у
зависности од тога да ли дато царство припада прокаритима или еукариотима.
Царства Прокариоти Еукариоти
Монери
Протисти
Гљиве
Биљке
Животиње
_/5
ТЕСТ Област: Порекло и разноврсност живота
Постанак живота на земљи; Дрво живота; Класификација
Група 2
ЗАДАЦИ

1. Филогенија је:
а) наука која се бави проучавањем фосила.
б) наука која проучава развој организама, њихов настанак, еволуцију и историју.
_/1
2. Начин на који научници разврставају у групе жива бића, представља:

а) биолошку класификацију б) филогенију в) еволуцију _/1
3. У датим реченицама подвуци два тачна исказа.

Еволуција као процес траје и даље. / Еволуција је престала појавом човека.
Човек се налази на дну стабла живота. / Човек се налази на врху стабла живота.
_/2

Сви организми на Земљи немају заједничко порекло. Т Н
Бактерије су најстарија група живих бића. Т Н
Класификација организама се не врши на основу њихове сродности. Т Н
У еволуцији је најкасније настао човек. Т Н
Стабло живота показује порекло живих бића. Т Н _/5
5. Заокружи тачан одговор. Организми који имају једро и органеле спадају у групу:
а) прокариоти б) еукариоти _/1
6. Упиши слово које се налази испред појма са леве стране, на цртици поред тачног
објашњења са десне стране.
А – врста највећа група живих бића
Б – бактерије најстарији облик живота на Земљи
В – домен биолошка разноврсност
Г – биодиверзитет најмања систематска категорија
Д – стабло живота приказује порекло живих бића _/5
7. У табели су наведена жива бића. Упиши знак + у колону са десне стране, у

зависности од тога да ли дати организам припада прокаритима или еукариотима.
Врста Прокариоти Еукариоти
Салмонела
Печурка
Алге
Нар
Модрозелене
бактерије
Делфин
_/3
8. Поређај царства живих бића од најједноставнијег до најсложенијег, уписивањем

бројева од 1 (најједноставније) до 5 (најсложеније) на цртици поред.
царство биљака
царство гљива
царство монера
царство протиста
царство животиња _/2
КЉУЧ
Број
питања
1. Б) Б)
2. В) А)
Еволуција као процес и даље траје.

3. Б)
Човек се налази на врху стабла живота
Н, Т, Н, Т, Т
4. Б)
(5 x 1 = 5 поена)
Прокариоти: бактерије, модрозелене

бактерије
5. Б)
Еукариоти: печурка, кокос, сом,
једноћелијске алге
В, Б, Г, Д, А
6. В, Б, А (3 x 1 = 3 поена)
(5 x 1 = 5 поена)
Прокариоти: салмонела, модрозелене

Т, Т, Т, Н, Т бактерије
7. Еукариоти: сви остали
(5 x 1 = 5 поена)
( 6 x 0,5 = 3 поена)
Прокариоти: монери;
8. Еукариоти: сви остали 4, 3, 1, 2, 5
(5 x 1 = 5 поена)
6–9 2
10 – 13  3
14 – 17  4
18 – 20  5


ла тест довољан за израду укупног броја
постављених питања?
времена




12. Напиши своју примедбу на тест

тесту


Школа
Наставник
Наставна област Човек и здравље
Наставна јединица Бактерије као изазивачи заразних болести

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, презентација
Циљ часа Упознавање ученика са бактеријама као изазивачима заразних

болести, путевима и спречавања ширења заразних болести

– објасни и разуме појам „патогене бактерије”;
– разуме путеве ширења заразних болести;
– објашњава и примењује начине спречавања ширења
заразних болести;
– разуме значај употребе антибиотика, њихову важност и
начин примене;
– схвати значај имунитета.

Кључни појмови Патогене бактерије, заразне болести, путеви ширења

инфекција, имунитет



рада

У уводном дела часа, наставник уводи ученике у нову наставну област: „Човек и
здравље”. Наставник говори ученицима о здрављу, истичући дефиницију Светске
здравствене организације –„Здравље је стање потпуног физичког, менталног
и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости”. Током
објашњавања, наставник очекује да се ученици укључе у разгово, износећи знање
које до сада имају о томе. Након тога, наставник најављује нову наставну јединицу
„Патогене бактерије као изазивачи заразних болести” и истиче циљ часа: Упознавање
ученика са бактеријама као изазивачима заразних болести, путевима и спречавања
ширења заразних болести.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у уводном делу часа може користити задатке
који се налази на страни 1 и 2 мултимедијалног уџбеника („Како се преносе заразне
болести? Истражи на интернету најзначајније проналске из области бактериологије”),
у оквиру лекције „Бактерије као изазивачи заразних болести”. Тачан одговор
наставник проверава заједно са ученицима кликом на иконицу „решења”, која се
налази испод датог задатка.

Излагање нове наставне јединице наставник почиње причом о бактеријама и
постављањем питања у које царство и домен спадају бактерије, очекујући одговоре
ученика, који повезују градиво са претходно обрађеним наставним јединицама.
Наставник укратко подсећа ученике и на грађу бактеријске ћелије, као и на значај
бактерија. Ученици у томе активно учествују, износећи своја знања. Наставник затим
јасно истиче значај патогених бактерија, наглашавајући да су оне изазивачи болести
и наводећи примере болести изазваних патогеним бактеријама, који прате уџбеник
(туберкулоза, тифус, куга, сифилис, гонореја, лајмска болест..). Наставник износи
битне чињенице о овим болестима, као и начине њиховог преношења. Наставник
објашњава ученицима начине преношења заразних болести. Ученици учествују у
томе, наводећи чињенице које знају. Наставник усмерава ученике да заједно дођу
до одговора на који начин се може спречити ширење заразних болести. Након тога,
наставник јасно истиче мере за спречавање ширења заразних болести. Наставник
прича о антибиотицима и подећа ученике на видео-клип о пеницилину који су
гледали, јер прати мултимедијални уџбеник биологије за пети разред. Наставник у
раду користи презентацију, коју је унапред припремио, а која садржи податке и слике
о датим болестима. Наставник најбитније чињенице записује на табли, а ученици у
свескама.
и е-уџбенику, при чему заједно коментаришу наведене податке и чињенице.
наставни садржај мултимедијалног уџбеника, при чему на страни 2 пушта ученицима
видео-клип о спречавању ширења заразних болести. Наставник и ученици заједно
коментаришу дати видео-клип и изводе закључак.

постављајући им питања и усмеравајући их на добијање тачних одговора. Ученици
истичу кључне речи и повезују појмове, па заједно са наставником раде евалуацију
часа. Наставник даје упутства ученицима о задатку који ће радити на следећем часу –
„Лов на бактерије”, који се налази на 194. страни уџбеника, на крају лекције.
наставни садржај мултимедијалног уџбеника, при чему заједно са ученицима решава
задатке који се налазе:
– на страни 3 (разврставање поступака којима се може заштити од инфекција) и
– на страни 3 (повезивање болести са начином заразе).
Тачне одговоре наставник и ученици проверавају кликом на иконицу „решења”, која
се налази испод датих задатака.
ПАТОГЕНЕ БАКТЕРИЈЕ КАО ИЗАЗИВАЧИ

ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ
* Патогене бактерије – бактерије које изазивају болести.

* Путеви ширења заразних болести:
– путем ваздуха (туберкулоза, гнојна ангина);
– путем загађене воде и хране (ботулизам);
– преко прљавих руку (трбушни тифус, дизентерија)
– преко заражених животиња (куга);
– преко заржалих метала (тетанус);
– полним односима (сифилис, гонореја);
– преко уједа инсеката и других бескичмењака (лајмска болест – ујед крпеља).
* Антибиотици – лековите супстанце које уништавају бактерије. Производе их
гљивице и плесни или се вештачки синтетишу.
Школа
Наставник
Наставна јединица Прва помоћ и заштита код повреда, тровања и приликом

излагања сунцу

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, презентација,

комадић меса, шаргарепа, кромпир, решо, филтер-папир, две
петри плоче, левак, штапићи за уши
Циљ часа Упознавање ученика са начинима заштите и мерама прве

помоћи код повреда, тровања и приликом излагања сунцу

– сам уочи путеве ширења патогених бактерија након
реализованог задатка;
– разуме и објасни мере прве помоћи код тровања, повреда и
излагања сунцу;
– схвати узроке настанка тровања и последице излагања
сунцу;
– примени наведене мере.

Кључни појмови Повреде коже, убоди бескичмењака, тровање, сунчаница,

топлотни удар, прва помоћ


– учествују у групном раду;

рада

У уводном делу часа, наставник са ученицима обнавља претходну наставну јединицу:
„Патогене бактерије као изазивачи заразних болести”, тако што заједно решавају
питања и задатке који прате дату наставну јединицу у штампаном и е-уџбенику. Након
тога, наставник даје упутство ученицима за реализацију задатка „Лов на бактерије”,
који се налази на 194. страни уџбеника. Наставник прво демонстрира активност, а
онда ученици у групама заједно припремају подлоге за развој бактерија. Наставник
Техника извођења задатка
Задатак: „Лов на бактерије”

Најпре треба припремити подлогу на којој ће се накупити и размножавати
бактерије:
– Скувати заједно комадић меса, један мали кромпир и малу шаргарепу у пола
литра воде.
– Процедити добијену течност у шерпицу, кроз левак обложен филтер-папиром,
па додати кесицу желатина за колаче.
– Загрејати смесу, али тако да не прокључа.
– Припремити две плиткe посудe са поклопцима (петри плоче) и у њих сипати
топлу смесу. Посуде оставити на хладном месту да се подлога охлади и згусне
тако да буде као пудинг. Тако је добијена хранљива подлога на којој ће бактерије
моћи да се размножавају.
• Прва посуда – наквасити чепић за уши, протрљати њиме длан неопраних руку и
садржај размазати по подлози, а затим поклопити посуду.
• Друга посуда – опрати руке и затим поновити поступак.
* Ученици ће са наставником извести закључак на следећем часу, посматрањем
петри плоча и уочавањем промена које су се јавиле у њима.

садржај из дате лекције „Прва помоћ и заштита код повреда, тровања и приликом
излагања сунцу”.

У главном делу часа, наставник почиње излагање нове наставне јединице: „Прва
помоћ и заштита код повреда, тровања и приликом излагања сунцу”. Наставник најпре
објашњава повреде коже, показујући примере на сликама у склопу презентације
коју је унапред припремио. Затим истиче начине третирања тих повреда, скрећући
ученицима пажњу да то никада не раде сами. Наставник прича о мерама заштите код
убода инсеката, а онда објашњава тровања храном, топлотни удар и сунчаницу, као
и мере заштите. Током рада, наставник указује на разлику између топлотног удара
и сунчанице. Наставник очекује активност ученика током објашњавања, на основу
до сада стечених знања и примера из живота. Наставник битне појмове и чињенице
и е-уџбенику, при чему ученици заједно са наставником коментаришу наведене
податке и чињенице.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду, приликом обрађивања дате лекције,
може користити наставни садржај из мултимедијалног уџбеника, при чему:
– на страни 5, у делу „Занимљивости”, приказује и објашњава ученицима начин
збрињавања посекотина;
– на страни 5, у делу „Занимљивости”, приказује и прича ученицима о крпељима;
– страни 7, пушта видео клип о сунчаници и топлотном удару, која заједно
коментаришу.

У завршном делу часа, наставник заједно са ученицима обнавља пређену наставну
јединицу, постављајући им питања и усмеравајући их на тачне одговоре. Ученици
истичу кључне речи и повезују појмове. Наставник и ученици заједно раде евалуацију
часа. Наставник упућује ученике на задатак који, по жељи, могу урадити код куће.
Задатак се налази на 200. страни уџбеника, на крају лекције, а односи се на хватање
комараца.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у раду приликом обнављања дате лекције
може користити наставни садржај из мултимедијалног уџбеника, при чему:
– на страни 5 решава са ученицима задатак –„Стави знак + поред поступка којим ћеш
спречити тровање храном:”;
– на страни 6 решава са ученицима задатак –„Зашто после боравка у природи треба
прегледати тело?”.
Тачне одговоре ученици и наставник проверавају кликом на иконицу „решења”, која
се налази испод сваког задатка.
ПРВА ПОМОЋ И ЗАШТИТА КОД ПОВРЕДА, ТРОВАЊА

И ПРИЛИКОМ ИЗЛАГАЊА СУНЦУ
УБОДИ
ТРОВАЊЕ ХРАНОМ
БЕСКИЧМЕЊАКА
свраб, оток, пецкање, мучнина, повраћање,

црвенило, бол дијареја, грчеви у стомаку,
повишена температура
ПОВРЕДЕ КОЖЕ СУНЧАНИЦА ТОПЛОТНИ УДАР
огреботине, главобоља, главобоља, вртоглавица,

посекотине, убоди температура, малаксалост, грчеви,
мучнина, повраћање, жеђ, сува кожа, убрзано
жеђ, и плитко дисање,
узнемиреност и
поспаност
– е-уџбеник;
– додатна наставна средства (комадић меса, шаргарепа, кромпир, решо, филтер-
папир, две петри плоче, левак, штапићи за уши).
Школа
Наставник
Наставна јединица Бактерије као изазивачи заразних болести; Прва помоћ и

заштита код повреда, тровања и приликом излагања сунцу

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, петри плоче са засејаним бактеријским

културама са претходног часа, микроскоп, завој, алкохол,
интернет (телефони, рачунар)
Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања о патогеним

бактеријама, као и о првој помоћи и мерама заштите код
повреда, тровања и приликом излагања сунцу

– објасни и разуме појам „патогене бактерије”;
– разуме путеве ширења заразних болести;
– објашњава и примењује начине спречавања ширења
заразних болести;
– разуме значај употребе антибиотика, њихову важност и
начин примене;
– схвати значај имунитета;
– сам уочи путеве ширења патогених бактерија након
реализованог задатка;
– разуме и објасни мере прве помоћи код тровања, повреда и
излагања сунцу;
– схвати узроке настанка тровања и последице излагања
сунцу;
– примени наведене мере.

Кључни појмови Патогене бактерије, заразне болести, путеви ширења

инфекција, имунитет, тровање, повреде, сунчаница, топлотни
удар, повреде
Географија, Физичко и здравствено васпитање, Ликовна
култура



рада

У уводном делу часа, наставник најпре истиче његов циљ: Утврђивање претходно
стеченог знања о патогеним бактеријама, као и првој помоћи и мерама заштите
код повреда, тровања и приликом излагања сунцу. Након тога, наставник заједно
са ученицима решава питања и задатке који прате последњу обрађену лекцију у
штампаном уџбенику –„Прва помоћ и заштита код повреда, тровања и приликом
излагања сунцу”. Наставник очекује од ученика да сами дају одговоре, а он их при
томе усмерава и, уколико постоји потреба, помаже им да дођу до тачних одговора.
Мултимедијални уџбеник: Приликом утврђивања градива из претходних лекција
–„Бактерије као изазивачи болести” и „Прва помоћ и заштита код повреда, тровања
и приликом излагања сунцу”, наставник може користити садржај који прати ове
наставне јединице у мултимедијалном уџбенику (фотографије, видео-клипове,
занимљивости и задатке).

Наставник заједно са ученицима проверава петри плоче у којима су на претходном
часу разлили припремљене подлоге и засејали бактеријске културе (узимањем узорка
са чистих и прљавих дланова). Наставник најпре допушта ученицима да сами примете
промене које су се јавиле и изнесу своје мишљење о томе. Након тога, наставник
јасно истиче шта се десило – да су се бактерије умножиле – и омогућава ученицима
да посматрају под микроскопом. Ученици треба сами да изведу закључак и примете
разлику између материјала узетог са прљавих руку и материјала узетог са чистих руку.
Наставник усмерава ученике у извођењу закључка.
У даљем току часа, наставник демонстрира на себи (без реалног присуства повреде)
начин третирања ране приликом повреде. Неопходно је, најпре, опрати руке, а затим
рану испрати дезинфекционим средством (алкохол, јод, риванол и сл.) и ставити
фластер или увити завојем повређено место. Уколико су ученици заинтересовани,
наставник им омогућава да сами испробају технику обраде ране.
Наставник, затим, очекује од ученика да наведу мере помоћи, као и заштите код уједа
инсеката, сунчанице и тровања. Наставник усмерава ученике и даје им десет минута
времена да, користећи податке са интернета, дођу до информација о инсектима који
су изазивачи болести. Наставник им сугерише да обрате пажњу на лајмску болест,
маларију, болест спавања – и то на њихове узрочнике, симптоме и распрострањеност.
Ученици сакупљају податке у групама, записују у свескама, а наставник прати и
контролише њихов рад. Представници сваке групе износе добијене податке и заједно
са наставником и осталим ученицима их анализирају.
Наставник објашњава ученицима значај пастеризације. Овај појам прати дату лекцију
и налази се у делу „Наука о животу”, који усмерава ученике на сакупљање додатних
података са интернета. Ученици, користећи интернет, долазе до одређених података,
које такође излажу и са наставником коментаришу.

У завршном делу часа, ученици износе закључке до којих су дошли за време часа,
прикупљајући податке и анализирајући их са наставником. Наставник вреднује труд и
рад ученика, а затим заједно раде евалуацију часа.
– петри плоче са бактеријским културама, припремљене на претходном часу;
– микроскоп;
– мобилни телефони са интернетом;
– дезинфекционо средство, завој, фластер;
Школа
Наставник
Наставна јединица Утицај климатских промена на здравље људи и мере заштите

метода
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, презентација
Циљ часа Упознавање ученика са климатским променама, узроком

њиховог настанка, као и мерама заштите

– објасни и разуме појам и начине настанка климатских
промена;
– схвати опасности изазване климатским променама;
– објашњава и разуме ефекат стаклене баште;
– објашњава и наводи узроке појаве озонских рупа;
– препознаје, наводи и разуме мере заштите за спречавање
климатских промена.

Кључни појмови Климатске промене, фосилна горива, ефекат стаклене баште,

озонске рупе

Географија, Физика, Физичко и здравствено васпитање


рада

У уводном делу часа, наставник најпре упознаје ученике са наставном јединицом
коју ће обрађивати на часу – ,,Утицај климатских промена на здравље људи и мере
заштите”, а затим истиче циљ часа: Упознавање ученика са климатским променама,
узроком њиховог настанка, као и мерама заштите. Наставник поставља ученицима
питање шта знају о климатским променама и пажљиво слуша њихове одговоре.
Мултимедијални уџбеник: Наставник у уводном делу може пустити ученицима
видео-клип о ефекту стаклене баште, који се налази на страни 8 лекције „Утицај
климатских промена на здравље људи и мере заштите”.

На основу добијених одговора ученика, наставник објашњава климатске промене на
Земљи, као и факторе који доводе до њиховог настанка. Наставник у раду користи
унапред припремљену презентацију и, у оквиру ње, слике које илуструју наведене
промене. Наставник истиче да је човек највећи иазазивач климатских промена
и очекује од ученика максималну активност у набрајању антропогених фактора
који доводе до климатских промена (индустрија, фосилна горива и др.). Наставник
прича ученицима о ефекту стаклене баште, објашњавајући их на сликама које прате
штампани уџбеник и презентацију. Ученици износе своје мишљење и коментаре.
Наставник затим говори о озонским рупама, о начину и узрочницима њиховог
појављивања, као и о значају озонског омотача. Све време у раду, наставник користи
слике са презентације. Наставник усмерава и наводи ученике да сами дођу до
закључка које мере можемо предузети како бисмо заштитили нашу планету, а самим
тим – и нас. Најбитније чињенице наставник записује на табли, а ученици у свескама.
и е-уџбенику, након чега заједно коментаришу наведене податке и чињенице.
мултимедијални уџбеник, при чему на страни 8 приказује ученицима фотографије о
поплавама, пожарима и олујама, које затим заједно коментаришу.

постављајући им питања и усмеравајући их на тачне одговоре. Ученици истичу
кључне речи и повезују појмове, а потом заједно раде евалуацију часа. Наставник
даје ученицима упутства за вежбу коју ће радити на следећем часу –„Доказивање
ефекта стаклене баште”, а која се налази на 210. страни уџбеника, на крају области.
Затим усмерава ученике и на задатак „Производња биогаса”, који ће такође радити на
следећем часу, а налази се на крају лекције, на 205. страни у штампаном уџбенику.
– на страни 9 решава са ученицима задатак о озонским рупама;
– на страни 9 решава са ученицима задатак –„Шта све можеш да урадиш како би
смањио глобално загревање?”
Тачне одговоре наставник и ученици проверавају кликом на иконицу „решења”, која

се налази испод сваког задатка.
УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ И МЕРЕ

ЗАШТИТЕ
* Највећи утицај на климатске промене има антропогени фактор.
утицај човека повећање угљен-диоксида ефекат стаклене баште
климатске промене ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ
ЗДРАВЉЕ ЉУДИ
* Озонски омотач – заштитини слој од УВ зрака
Школа
Наставник
Наставна јединица Доказивање ефекта стаклене баште

метода
Наставна средства Три пластичне флаше, отпаци из кухиње (коре од кромпира,

наранџе, банане и сл.), трава, гранчице, најлон (целофан), два
термометра, две лампе
Циљ часа Доказивање да је угљен-диоксид одговоран за настанак

стаклене баште и да су последице овог ефекта загревање и
топљење ледника; Упознавање ученика са настанком био-
горива

– схвати значај заштите животне средине;
– схвати улогу и начин настанка био-горива;
– разуме узроке настанка ефекта стаклене баште;
– на примеру демонстрира појаву ефекта стаклене баште;
– предузима мере за заштиту животне средине на нивоу
појединаца.

Корелација Биологија за пети разред, Географија, Физичко и здравствено

васпитање, Физика, Ликовна култура, Математика,

– изводе закључак.

Производи дечјег Добијање био-горива, изазивање ефекта стаклене баште

рада

У уводном делу часа, наставник са ученицима обнавља претходно обрађену наставну
јединицу –„Утицај климатских промена на здравље људи и мере заштите”, а затим
заједно решавају питања и задатке који прате дату лекцију у штампаном и е-уџбенику.
Након тога, наставник најављује циљ часа – Доказивање да је угљен-диоксид одговоран
за настанак стаклене баште и да су последице овог ефекта загревање и топљење
ледника.
садржај из мултимедијалног уџбеника (фотографије, видео-клипове, занимљивости
и задатке) који се налази у оквиру лекције „Утицај климатских промена на здравље
људи и мере заштите”. На тај начин наставник обнавља са ученицима дату наставну
јединицу.

У главном делу часа, наставник јасно износи упутство за реализацију задатка
„Производња био-горива”, који се налази на 205. страни уџбеника, на крају лекције,
као и упутство за реализацију вежбе „Доказивање ефекта стаклене баште”, које се
налази на 210. страни уџбеника, на крају области. Наставник усмерава ученике на рад
у групама (ученици се деле у две групе и свака група изводи дату вежбу и задатак).
Наставник даје упутство ученицима да прво припреме материјал за реализацију
вежбе, јер је за праћење промене неопходно да прође пола сата од постављања
материјала. Наставник објашњава и демонстрира ученицима технику извођења
вежбе, а након тога ученици, у већ формираним групама, изводе вежбу. Наставник је
дан раније припремио флаше са кока-колом. У току вежбе, наставник све време прати
и контролише рад ученика.
Техника извођења вежбе:
ВЕЖБА: „ДОКАЗИВАЊЕ ЕФЕКТА СТАКЛЕНЕ БАШТЕ”

1. Узети две пластичне флаше са кока-колом, допола пуне. Једну боцу оставити
отворену десетак сати да би изветрила (да би нестао угљен-диоксид, који
ствара мехуриће у флаши, односно узрокује газираност). Другу боцу оставити
затворену да би се у њој задржао угљен-диоксид.
2. Боце пресећи до исте висине. Боцу која је била затворена да би се у њој задржао
угљен-диоксид покрити најлоном или целофаном како би се створио ефекат
стаклене баште. Боцу која је била отворена оставити непокривену.
3. Изнад течности у обема флашама пробушити рупе да би се убацили термометри,
који ће мерити температуру у флашама (термометри не треба да додирују
течност). Измерити температурне вредности у обема флашама и забележити их.
4. Узети две стоне лампе исте јачине и ставити их изнад флаша на истој удаљености.
5. Загревати флаше лампама петнаест минута до пола сата.
6. После пола сата уклонити лампе, као и целофан са флаше.
7. Опет измерити температуру у флашама и записати резултате.
8. Упоредити резултате мерења и извести закључак.
Наставник, након тога, усмерава ученике на други део вежбе, у оквиру којег се
доказује да ефекат стаклене баште доводи до отапања ледника.
ВЕЖБА: ДОКАЗИВАЊЕ ДА ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ ДОВОДИ

ДО ОТАПАЊА ЛЕДНИКА
1. У две стаклене тегле исте величине ставити по један термометар.
2. Једну теглу покрити најлоном или целофаном, а другу оставити непокривену.
3. Изнад тегли на истом растојању ставити стоне лампе исте јачине.
4. Осветлити тегле пола сата.
5. Измерити температуру у обема теглама и записати резултате.
6. Затим убацити по две коцке леда у обе тегле.
7. Загревати даље обе тегле. Пратити време за које ће се коцке растопити.
8. Измерити опет температуру у обема теглама.
9. Упоредити резултате мерења. Извести закључак.
Након што припреме и поставе материјал за дату вежбу, ученици крећу са

реализацијом задатка „Производња био-горива”, односно, почињу са припремом
материјала на коме ће запажати промене на наредним часовима. Наставник све време
Техника извођења задатка:
Метода производње био-гаса у учионици

1. Припремити пластичну флашу од 2 литра и напунити је остацима из кухиње
– коре банана, наранџе, кромпира, јабуке (и друго органско ђубре). Додати и
мало траве или гранчица сакупљених у парку.
2. Добро затворити флашу и оставити је на топлом (поред прозора).
3. Пратити шта се дешава у флаши на наредним часовима.
* После седам дана отворити флашу скидањем затварача. Ако се чује звиждук и
осети непријатан мирис, добијен је био-гас, чијом се употребом смањује ефекат
стаклене баште.
Наставник истиче да ће резултате задатка добити након неколико дана, а да ће сам

процес настанка био-гаса пратити на наредним часовима. Наставник усмерава и
контролише рад сваке групе.

У завршном делу часа, наставник са ученицима коментрише методе које су
применили на часу, о доказивању ефекта стаклене баште и производњи био-гаса.
Ученици износе своја очекивања и записују у свескама методу извођења вежбе и
задатка, остављајући простор за закључак, који ће записати на наредним часовима,
након уочавања промена. Ученици јасно истичу мере за спречавање климатских
промена. Наставник и ученици заједно раде евалуацију часа.
– материјал наведен у склопу наставних средстава (три пластичне флаше, отпаци из
кухиње (коре кромпира, наранџе, банане и сл.), трава, гранчице, најлон (целофан),
два термометра, две лампе).
Редни број часа 70.
ОШ ,,Чегар'', Ниш
Школа
Катарина Миладиновић
Наставник
20.06.2022.
Наставна јединица Последице које алкохолизам оставља на организам, породицу

и друштво

метода
Наставна средства Уџбеник, рачунар, пројектор, презентација
Циљ часа Упознавање ученика са болестима зависности и њиховом

штетношћу и последицама за човека

– објасни и разуме болести зависности;
– препозна шта све спада у болести зависности;
– разуме начине на који људи постају зависни од алкохола;
– разуме штетност алкохола;
– утиче на спречавање вршњачког утицаја и утицаја околине
у борби против болести зависности.

Кључни појмови Болести зависности, алкохолизам, вршњачки утицај
Корелација Биологија за пети разред, Физичко и здравствено васпитање,

Информатика и рачунарство, Грађанско васпитање


Производи дечјег Спровођење анкете о конзумирању алкохола са ученицима

рада шестог разреда

У уводном делу часа, ученици најпре са на ст авн ик ом проверавају шта су научили
предходног часа о болестима зависности, о алкохолизму. Након тога, наставник
уводи ученике у нову наставну јединицу –„Последице које алкохолизам оставља на
организам, породицу и друштво” и истиче циљ часа: Упознавање ученика са
болестима зависности и њиховом штетношћу и последицама за човека.

Излагање нове наставне јединице, наставник почиње постављајући ученицима
питање шта знају о болестима зависности и тражећи да наведу шта све спада у
болести зависности. Наставник пажљиво слуша одговоре ученика и исправља их,
уколико греше, а онда јасно истиче шта све спада у болести зависности (алкохолизам,
пушење, наркоманија, коцкање). Затим започиње предавање о алкохолизму,
причајући о појави алкохолизма, стварању зависности, као и о последицама
алкохолизма. Наставник говори ученицима о утицају породице, као и о вршњачком
утицају на конзумирање алкохола, наводећи их да самостално дођу до закључка да
алкохол не треба конзумирати. Наставник, на сликама у оквиру презентације коју је
унапред припремио, приказује стања алкохолизма, затим изглед органа код особа са
овим проблемом. Наставник потом на сликама представља изглед здраве јетре,
желуца, али и желуца и јетре код особа са проблемима зависности, при чему очекује
коментаре ученика. Наставник указује ученицима на последице изазване употребом
алкохола. Ученици све време активно коментришу и износе своје мишљење. Битне
чињенице наставник записује нa табли, а ученици у свескама.

постављајући им питања и усмеравајући их на тачне одговоре. Ученици истичу кључне
речи и повезују појмове, а затим заједно раде евалуацију часа. Наставник даје упутство
ученицима о задатку који ће реализовати до краја часа. Ученици треба да попуне анкету
и заједно са наставником сумирају резултате анкете. Ученици добијају домаћи
задатак, решавају питања која прате дату лекцију у уџбенику, као и питања из одељка
„Систематизација”, која се налазе на крају области.
ПОСЛЕДИЦЕ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ – АЛКОХОЛИЗАМ

* Болести зависности су:
– пушење;
– алкохолизам;
– наркоманија.
– коцкање
* Све оне утичу на породицу, друштво и здравље људи.
– предлог анкетних листића за ученике.
АНКЕТА
Драги ученици, циљ ове анкете је да проверимо колико сте упознати са болестима
зависности, као и са последицама које изазивају. Анкету спроводи наставник и на
основу добијених података (ваших одговора) доћи ће до одређених закључка.
Молимо вас за потпуну искреност приликом попуњавања анкете. Анкета је анонимна.
Потребно је да заокружите или упишете своје одговоре у датој табели.
1. Да ли сматрате да алкохолизам спада у болести да не

зависности?
2. Да ли сте некада пробали алкохол? да не
3. Уколико сте пробали алкохол, да ли је то било у

присуству породице или са друговима?
4. Да ли знате на које органе највише утиче алкохол?
5. Да ли сматрате да је алкохол штетан? да не
6. На који начин бисте спречили употребу алкохола?

Школа
Наставник
Наставна јединица Бактерије као изазивачи заразних болести; Прва помоћ и

заштита код повреда, тровања и приликом излагања сунцу;
Утицај климатских промена на здравље људи и мере заштите;
Последице болести зависности – алкохолизам

метода
Наставна средства Уџбеник, тест – наставни листићи, евалуациони лист, кључ,

анкетни листићи

„Човек и здравље”


Корелација Биологија за пети разред, Географија, Физика


Производи дечјег Подаци добијени на основу спроведене анкете

рада

У уводном делу часа, ученици износе податке прикупљене помоћу анкете коју су
спроводили са ученицима петог, седмог и осмог разреда. Наставник заједно са
ученицима коментарише добијене одговоре и наводи ученике да на основу њих
сами изведу закључак о употреби алкохола и његовој штетности. Затим, наставник
најављује петнаестоминутни тест и даје упутства за његову израду. Наставник дели
ученике у две групе и почиње поделу тестова.

и усмерава их за њихову израду. Уколико постоје неке нејасноће, ученици постављају
наставнику питања, а затим крећу са решавањем теста. Наставник све време прати и
контролише рад ученика.
По истеку времена предвиђеног за рад (15 минута), наставник сакупља тестове од
ученика. Ученици и наставник потом анализирају тест, коментаришу питања која су
била постављена и заједно долазе до тачних одговора, а самим тим и до оцена.

који постоје у склопу наставничког комплета Издавачке куће „Клет”. У прилогу се

– анкетни листићи;
ТЕСТ Област: Човек и здравље
Група 1
ЗАДАЦИ

1. Имунитет представља:
а) инфективни ступањ организма
б) отпорност организма
в) ништа од наведеног. _/1
2. Путеви ширења бактерија су:

а) кијањем, кашљањем, дисањем в) преко пљувачке, крви, зноја
б) преко воде г) све наведено. _/1
3. Подвуци два тачна исказа.

Да бисмо се заштитили од инфекција, морамо редовно одржавати личну хигијену,
ветрити просторије, узимати што више свежег воћа и поврћа. / Ветрење просторија
не утиче на заштиту од инфекција.
Антибиотици се могу добити од живих бића. / Антибиотици не утичу на
спречавање инфекција. _/2

Ефекат стаклене баште је последица повећања угљен-диоксида
у атмосфери. Т Н
Озонски омотач има заштитну улогу. Т Н
УВ-зраци не оштећују ДНК. Т Н
Ефекат стаклене баште не утиче на глобално загревање. Т Н
Пеницилин је антибиотик добијен из гљиве. Т Н _/5
5. Слово које се налази поред дате болести упиши на цртици која одговара опису те
болести.
А – лајмска болест болест која се преноси полним путем
Б – Тетанус болест изазвана уједом крпеља
В – Сифилис болест изазвана недовољно термички
обрађеним месом
Г – Туберкулоза болест коју преносе заражене животиње
Д – Ботулизам болест изазвана повредом зарђалим ексером
Ђ – Куга болест која се преноси ваздухом _/6
6. У табели су дати одређени симптоми. Упиши знак + у колони где је наведено стање
код ког се јављају.
Тровање
Симптоми Сунчаница Повреде коже Ујед инсеката
храном
1. Мучнина,
повраћање, дијареја
2. Главобоља,
жеђ, повишена
температура
3. Посекотине,
огреботине, убоди
4. Свраб, оток, бол,

пецкање, алергијска
реакција
_/4
7. Заокружи тачан одговор. Да ли одређени гасови из дезодоранаса, клима-уређаја и

фабрика утичу на глобално загревање?
ТЕСТ Област: Човек и здравље
Група 2
ЗАДАЦИ

1. Инфективне болести су стања изазвана:
а) патогеним микроорганизмима б) променом грађе органа _/1
2. Организам се делимично сам бори против инфекција захваљујући:

а) антибиотицима б) имунитету _/1
3. У табели су наведене одређене болести и њихови изазивачи или начини

преношења. Упиши знак + у колони тако да појам одговара датој болести.
Начин Лајмска
Гонореја Тетанус Туберкулоза Ботулизам Куга
преношења болест
полним путем
путем ваздуха
путем
зараженог меса
путем зарђалог
ексера
путем крпеља
путем
заражених
мишева, пацова
_/6
4. Број који се налази поред датих симптома упиши на цртици која одговара стању.
1 – жеђ, повишена температура, главобоља тровање храном
2 – посекотине, убоди, огреботине сунчаница
3 – свраб, оток, бол, алергијска реакција повреде коже
4 – повраћање, дијареја, мучнина ујед инсеката _/4
5. Подвуци две реченице које су тачне.
Топлотни удар и сунчаница су исто. / Топлотни удар и сунчаница нису исто.
Антибиотици не могу настати од живих бића. / Антибиотици могу настати од живих
бића.
Озонски омотач нема заштитну улогу. / Глобално загревање не утиче на појаву
болести. _/2

Алкохолизам не спада у болести зависности, јер алкохол
не изазива зависност. Т Н
Озонски омотач спречава продор УВ-зрака. Т Н
УВ-зраци не оштећују ДНК. Т Н
Ефекат стаклене баште не утиче на глобално загревање. Т Н
Пеницилин је антибиотик добијен из гљива. Т Н _/5
7. Заокружи тачан одговор. Путеви ширења инфекције су:

а) преко животиња
б) преко ваздуха, воде, земље
в) преко крви, зноја
г) све наведено
_/1
КЉУЧ
Број
питања
1. Б) А)
2. Г) Б)
полним путем – гонореја;

Да би се заштитили од инфекција ваздухом – туберкулоза;
морамо редовно одржавати личну
хигијену, ветрити просторије, узимати зараженим месом – ботулизам;
3.
што више свежег воћа и поврћа. зарђалим ексером – тетанус;
Антибиотици се могу добити од живих
бића. крпељима – лајмска болест;
зараженим пацовом – куга;
Т, Т, Н, Н, Т 4, 1, 3, 2
4.
(5 x 1 = 5 поена) (4 x 1 = 4 поена)
В, А, Д, Ђ, Б, Г Топлотни удар и сунчаница нису исто.

5. Антибиотици могу настати од живих
(6 x 1 = 6 поена) бића.
1. – тровање храном
2. – сунчаница Н, Т, Н, Н, Т
6.
3. – повреде коже (5 x 1 = 5 поена)
4. – ујед инсеката
7. А) Г)
6–9 2
10 – 13  3
14 – 17  4
18 – 20  5


ла тест довољан за број задатих питања?
времена





тесту.


Школа
Наставник
Наставна јединица Годишња систематизација
Облици рада Фронтални рад, групни рад
Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, табла
Циљ часа Систематизација градива стеченог током шестог разреда

– сарађује и решава задатке у групи;
– користи ИКТ као помоћно наставно средство;
– решава задатке основног, средњег и напредног нивоа;
– схвата тежину своје закључне оцене.

компетенције сарадња, рад са подацима и информацијама, дигитална
Кључни појмови Обухваћени припремама током шестог разреда


наставника – образлаже оцене са петнаестоминутног теста;
– закључује оцене.
Активности ученика – активно учествују у разговору, дискутују;

– учествују у закључивању оцена.

Производи дечјег Мапа ума

рада

У уводном делу часа, наставник коментарише и образлаже оцене са
петнаестоминутног теста. Ученици слушају наставника и, уколико постоје нејасноће у
вези са тестом или оценама, постављају питања.

Наставник на табли записује одређене термине – кључне речи, које су обрађивали у
склопу лекција у току године, а ученици се јављају и описују их. Сваки ученик описује
по једну кључну реч написану на табли. На основу тога, ученици у свескама скицирају
мапу ума (приказана је у оквиру изгледа табле). Након тога, ученици решавају питања
и задатке који прате е-уџбеник, а нису их урадили на претходном часу. Наставник
контролише и прати одговоре ученика. Ове активности трају укупно петнаест минута.
Након тога, наставник закључује оцене заједно са ученицима, образлажући сваку, уз
похвалу или подстицај конкретном појединцу да се у следећој школској години мало
више потруди.

Ученици износе своје мишљење о закљученим оценама и заједно са наставником
анализирају протеклу годину, износећи предлоге у вези са тиме шта треба поправити
у раду у току наредне године. На крају, наставник пожели ученицима пријатан одмор
и да лепо проведу распуст. Било би пожељно да са часа сви оду задовољни, како
ученици, тако и наставник.
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

(ћелија, системи органа, (постанак живота, дрво живота,
колоније, животни процеси) класификација)
ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ
БИОЛОГИЈА ЗА (животна заједница, екосистем,
ШЕСТИ РАЗРЕД станиште, адаптације, трофички
односи, еколошки фактори)
ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

(патогене бактерије, заразне (наследни материјал, наследне особине,
болести, климатске промене, ДНК, варијабилност, наслеђивање,
ефекат стаклене баште, озонске гамети, еволуција, природна и
рупе, болести зависности) вештачка селекција)
– уколико има ученика који раде по индивидуалном образовном програму (ИОП-у),
наставник са њима прави посебну мапу ума, за градиво које су они радили у току
школске године;
– мапа ума градива шестог разреда са кључним речима и наставним јединицама
(приказана у оквиру изгледа табле).

Biologija 6 Pripreme

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Biologija 6 Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 1

Наставна јединица Увод у биологију

Врста (тип) часа Уводни час

Облици рада Фронтални рад, групни рад, индивидуални рад

Наставне методе Вербално-текстуална, демонстративно-илустративна

Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, модели из кабинета,

Циљ часа Упознавање ученика са предметом Биологија, наставником,

Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:

Међупредметне Компетеницја за учење, комуникационе способности,

Корелација Биологија за пети разред, Свет око нас, Природа и друштво

Активности ученика – све време слушају наставника; такође се представљају;

Литература за Корићанац Г., Ђуришић М., Радивојевић Д., Јешић Д. (2019):

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Начин праћења ученичких постигнућа

Име и презиме ученика:

Заокружи тачне одговоре (у сваком питању је по један тачан одговор).

Резултат са иницијалног теста не треба уносити у дневник, али може се прибележити

Резултат и успех на тесту:

Наставна област Јединство грађе и функције као основа живота

Наставна јединица Грађа живих бића – спољашња и унутрашња

Врста (тип) часа Обрада

Облици рада Фронтални рад, рад у пару, индивидуални рад

Наставне методе Вербално-текстуална метода, демонстративно-илустративна

Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, модели из кабинета,

Циљ часа Упознавање ученика са спољашњом и унутрашњом грађом

Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:

Међупредметне Компетенција за учење, комуникационе способности,

Кључни појмови Жива бића, спољашња грађа, унутрашња грађа

Корелација Биологија за пети разред, Географија, Свет око нас,

Активности – истиче циљ часа;

Литература за Корићанац Г., Ђуришић М., Радивојевић Д., Јешић Д. (2019).

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

– на страни 5. наставник упућује ученике на решавање задатка у коме треба да

Завршни део часа (5 минута)

ГРАЂА ЖИВИХ БИЋА

спољашња унутрашња спољашња унутрашња

Начин праћења ученичких постигнућа

Наставна област Јединство грађе и функције као основа живота

Наставна јединица Грађа живих бића: од организма до ћелије

Врста (тип) часа Обрада

Наставне методе Вербално-текстуална метода, демонстративно-илустративна метода

Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, модели из кабинета, слике,

Циљ часа Упознавање ученика са грађом људског тела и нивоима биолошке

Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:

Међупредметне Компетенција за учење, комуникационе способности, дигитална

Корелација Биологија за пети разред, географија, математика

Активности – истиче циљ часа;

Уводни део часа (10 минута)

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (5 минута)

ГРАЂА ЉУДСКОГ ТЕЛА – ОД ОРГАНИЗМА ДО ЋЕЛИЈЕ

НИВОИ БИОЛОШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ:

Начин праћења ученичких постигнућа

Редни број часа 4

Наставна област Јединство грађе и функције као основа живота

Наставна јединица Грађа живих бића – спољашња и унтрашња;

Врста (тип) часа Утврђивање

Наставне методе Вербално-текстуална метода, демонстративно-илустративна

Наставна средства Уџбеник, е-уџбеник, рачунар, пројектор, модели из кабинета,

Циљ часа Утврђивање претходно стеченог знања и повезивање