Biologija 5 - Prirucnik

мр Наталија Букуров
МЕТОДИЧКИ ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВУ

БИОЛОГИЈЕ
У ПЕТОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Београд, 2011.
РЕЦЕНЗЕНТ
мр Лепосава Милошевић
УРЕДНИК
Дарко Јованетић
ЛИКОВНО-ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ
Ликовно-графичка редакција БИГЗ школство
©БИГЗ школство, Београд, 2008.

Ниједан део ове књиге не сме да се умножава,
фотокопира нити на било који начин репродукује
без писмене дозволе издавача.
Садржај
1. Предговор 5
2. Циљ и задаци наставе биологије 6
3. Припремање наставника за наставу биологије 7
4. Наставни облици и врсте наставе 8
5. Екскурзије 8
Према намени 8
Планирање 9
Извођење 9
Закључивање 9
6. Облици рада 9
Фронтални облик рада 9
Групни рад 10
Индивидуалан рад 10
Индивидуализован рад 10
7. Методе рада у настави биологије 10

Вербално-текстуалне наставне методе 10
Методе усменог излагања 11
Метода писане речи (текстуална метода) 11
Демонстративно-илустративне методе 11
Методе самосталног рада ученика 12
8. Наставна средстваи наставна помагала 13
9. Типови часова у настави биологије 14
Уводни час 14
Час вежби 14
Час понављања 14
Час проверавања и оцењивања 14
10. Припрема за наставну јединицу 15
Задаци часа 15
11. Начела наставе 15
12. Подсетник за писање припреме 16
13. Припрема за наставну јединицу 16
14. Распоред часова наставе биологије 17
15. Оперативни план рада из биологије за пети разред основне школе 18
Образовни стандарди уз предлог оперативног плана 24
Могућности извођења наставе биологије по наставним јединицама 29
Контролни задаци 84, 130, 168, 184
16. Скала за евалуацију наставног часа 189
Литература 190
1. Предговор
Драге колеге,
Овај приручник је намењен наставницима биологије. Приређен је са

жељом да предложеним примерима метода и облика рада олакша и мето-
дички унапреди извођење наставе биологије.
Приручник прати уџбеник и радну свеску аутора Весне Сурчински-

Миковиловић и Тање Станојевић за пети разред основне школе. Садржи
бројне примере реализације наставе по наставним јединицама предвиђе-
ним планом и програмом. Правилан дидактичко-методички приступ обли-
ковању и вођењу часа од кључног је значаја за успешну наставу.
Писањем припреме наставник утврђује структуру сваког појединог часа и

одређује фазе рада на часу. Припрема часа је креативан чин. Чврста типо-
логија часа, поготово у настави биологије, није потребна. Савремена кон-
цепција наставе је еластичнија у односу на традиционалан приступ, али би
млад наставник требало да савлада основну структуру, па тек онда да се
упушта у слободнију креацију часа.
На крају приручника налази се предложена скала за евалуацију наставног

часа. Попуњавањем ове табеле, наставник може да оцени резултате рада и
анализира евентуалне пропусте.
Све примедбе, сугестије и питања можете послати аутору електронским

путем на адресу: bukurovz@sezampro.yu
Ауторка
2. Циљ и задаци наставе биологије
Циљ наставе у основној школи јесте да ученици усвајањем образовно-васпитних садржаја упознају
биологије основне појмове о живом свету, његовом историјском развоју, природним појавама и за-
конитостима које у њему владају.
Изучавањем биологије код ученика треба развијати основну научну писменост, логичко
расуђивање, способност критичког мишљења, свест о властитом положају у природи,
објективност, љубав према природи и осећање дужности да чувају и заштите природу, да
развијају хигијенске навике и здравствену културу.
Задаци наставе Према Службеном гласнику Републике Србије од 25.06.2007. године, задаци наставе био-
биологијe логије су да ученици:
• схвате улогу и значај биологије за напредак човечанства и одрживог развоја
• разумеју поступност у развоју живог света
• схвате да су жива бића груписана према сродности у пет царстава
• стекну основна знања о грађи и функционисању живих бића
• развију способност повезивања појмова и процеса код живих бића и у природи
• стекну знања о разноврсности и распрострањености живих бића
• схвате узајамне односе живих бића и животне средине, као и динамику кружења
материје и протицање енергије
• развијају осећање одговорности према стању животне средине
• схвате степен угрожености биосфере и улогу сваког појединца у њеној заштити и
унапређивању
• упознају грађу и функционисање човечијег организма
• стекну неопходне хигијенске навике за очување сопственог здравља и здравља других
људи
• схвате да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева пошто-
вање норми понашања које обезбеђују хумане односе међу људима
• користе методе посматрања, мерења и експеримената
• приликом избора будућег занимања имају јасну представу о занимањима везаним за
биологију, што ће им омогућити квалитетно професионално усмеравање.
Оперативни Ученици треба да:

задаци • схвате појам биологије као науке значајне за напредак човечанства и одрживог
развоја
• буду оспособљени за руковање једноставним лабораторијским прибором, лупом и
микроскопом, као и да умеју да израде једноставне привремене препарате
• упознају основну јединицу грађе живих бића
• упознају разноврсност живих бића
• схвате појам ботанике као научне области биологије
• упознају и знају да објасне основну спољашњу грађу вегетативних биљних органа
• знају да објасне грађу и улогу цвета, плода и семена
• схвате процесе и начине опрашивања и оплођења
• упознају царство биљака и његове најзначајније групе
• упознају основне елементе заштите и степен угрожености биљака делатностима
човека у природи
• развијају интересовање за проширивање знања у одговарајућим институцијама
(ботаничка башта, природњачки музеј, библиотеке)
• упознају царство гљива и њихове основне карактеристике
6
3. Припремање наставника
за наставу биологије
Успешност наставе зависи од наставника, његовог односа према раду и квалитета при-
премања за рад. Улога наставника је веома важна компонента јер он својом креативно-
шћу и умећем активира ученике.
За припремање наставе значајно је следеће:

• анализирање рада у претходној години (издвајање вредних остварења)
• утврђивање уочених слабости у раду ради корективних поступака
• детаљно проучавање наставног плана и програма
• проучавање литературе (уџбеници, приручници и популарна литература)
• корелација са осталим предметима (тимски рад наставника)
Традиционална заснива се на концепцији која је врло стара, али која се по многим својим карактеристи-
настава кама одржава и данас у образовном систему готово свих земаља. Она има следеће ос-
новне карактеристике: унапред дефинисан план и програм; циљ наставе јесте усвајање
програма; основна метода наставе је предавање (вербално преношење знања) уз нека
помагала или без њих; улога ученика јесте да слуша, да покуша да разуме и запамти оба-
везно градиво; оцењивање (усмено или писмено) састоји се у проверавању у којој мери
је обавезно градиво усвојено; мотивација за учење је више спољна (оцене, похвале, на-
грађивања – казне); у школи се на дете гледа само као на ученика, тј. на онога ко би тре-
бало с разумевањем да понови испредавано градиво.
Активна настава у изворном значењу настава која је више усредсређена, усмерена на дете, које се трети-
ра као целовита личност, а не само као ученик, ангажујући разне аспекте његове личнос-
ти у наставном процесу. На то указују основне карактеристике активне, тзв. нове школе:
не мора да постоји целовит, унапред фиксиран план и програм, већ више неких врста
оријентационих планова и програма, или један обавезни део програма (образовни стан-
дард) и део који је флексибилан и варира зависно од конкретних услова наставе; полази
се од интересовање деце и учење се надовезује на та интересовања; свако учење се по-
везује са претходним знањем и личним животним искуством детета; мотивација за учење
је лична (унутрашња); доминантне су методе активне наставе/учења – практичне, радне,
мануелне активности, експресивне активности (као што су цртање или литерарни саста-
ви), лабораторијске вежбе, социјалне активности, теренски рад, посматрање природних
појава итд. Циљ активне наставе јесте развој личности и индивидуалности сваког детета,
а не само усвајање одређеног школског програма. Оцењује се задовољство деце преду-
зетим активностима, напредак детета у поређењу са почетним степеном знања, мотиви-
саност и заинтересованост за рад и активности, као и развој личности.
7
4. Наставни облици и врсте наставе
Облици наставе: • фронтални рад;
• групни рад;
• рад у паровима;
• индивидуални рад;
• индивидуализован рад.
Основне врсте • редовна настава;

наставе • допунска настава;
• додатна настава;
• изборна настава.
Посебне врсте • тимска настава;

наставе • програмирана настава;
• проблемска настава;
• учење путем открића;
• настава путем телевизије;
• настава путем компјутера;
• наставне екскурзије.
5. Екскурзије
Екскурзија спада у посебну врсту наставе. Због важности коју има у реализацији наставе
биологије, задржаћемо се на њој не умањујући значај осталих врста. Настава се организује
у природи, ван школског простора. Екскурзије према садржају могу да буду:
• ботаничке;
• зоолошке;
• еколошке.
Према намени:
• уводне – претходно скупљени материјал обрађује се у учионици;
• истраживачке – наставни садржаји обрађују се у природи, на терену, а понављање и веж-
бање одвија се у учионици;
• илустративне – наставни садржаји обрађују се у учионици а понављање се обавља на
терену;
• мешовите – комбинација претходо набројаних.
Задаци биолошких • материјални – стицање знања, умећа и навика;

екскурзија • функционални – развијање способности ученика: посматрање, уочавање, мишљење;
памћење, закључивање, развијање моторичких способности (тачност, прецизност,
истрајност);
• васпитни – развијање правилног односа према природи, раду, друговима, сарадњи,
култури понашања у природи, љубав према природи.
8
Организација Планирање:
• циљ и задаци екскурзије
• време и место трајања екскурзије
• припрема наставних средстава и прибора
• упућивање обавештења школи и родитељима
• обилазак терена
Извођење:
• организован излазак на терен
• ради се: фронтално, групно или индивидуално
• посматрање, уочавање, доношење закључака, сакупљање природног материјала
Закључивање:
• сумирање и систематизација рада на терену
• извођење закључака
• сређивање материјала
• прављење збирки
• уочавање пропуста
6. Облици рада
Фронтални облик Наглашена улога наставника. Наставник ради подједнако са свим ученицима у разреду.
Групни рад Ученици се деле на више група које за време наставе раде на истом или различитим за-
дацима, а о резултатима рада упознају све остале ученике.
Рад група презентује њихов вођа, а наставник износи закључак о резултатима рада.
Рад у паровима Међусобна сарадња два ученика. Наставник има посредничку-водитељску улогу, даје за-
датке и надгледа рад. На крају часа анализирају се резултати рада.
Индивидуални Сваки ученик ради самостално одређене задатке или сви ученици раде самостално на
рад истом задатку под надзором наставника. При крају часа, или на другом часу, анализирају
се резултати рада.
Индивидуализован Дидактичко-методички облик који уважава разлике између ученика. Сваки ученик ради
рад на задацима који су прилагођени његовим способностима и степену знања.
Фронтални облик рада

Облик рада у коме сви ученици реализују исти наставни садржај (исти задатак) под руко-
водством наставника. Примењује се у уводном делу часа или када ученици имају довољно
предзнања. Не би требало да буде једини облик организације наставе јер има доста недо-
статака. Овај облик је економичан, али треба га комбиновати са другим облицима рада.
Фронтални рад са целим одељењем је такав облик рада када сви ученици у образовној
групи или у одељењу са наставником обрађују исто градиво, слушају предавање или обја-
шњење наставника. Улога наставника је наглашена, а овај облик рада најчешће се при-
мењује у уводном делу часа или приликом доношења неких закључака. Боље је да настав-
ник објашњава градиво, излаже и демонстрира, а истовремено разговара са ученицима и
подстиче их на сарадњу. Иако ради са целим одељењем, наставник мора водити рачуна о
индивидуалним разликама ученика. Слабије ученике наставник треба да подстиче на рад
и тако онемогућава појединцима пасиван однос у наставном процесу.
9
Групни рад
Ученици једног одељења поделе се на више група, од по три до пет ученика, које на часу
раде исте или различите задатке под руководством наставника. Величина групе зависи од
старости ученика, средстава за рад и броја ученика у одељењу.
Наставник планира, припрема рад група и саставља их дајући задужења сваком члану гру-
пе понаособ. Ученици имају могућности сопствене активности и иницијативе.
Групе раде самостално, а вођа групе подноси резултате рада целом одељењу. Следи обје-
дињавање резултата рада група под руководством наставника.
Међусобна сарадња два ученика који раде на заједничком задатку. Овакав облик активира
ученике у наставном процесу и оспособљава их за самостално стицање знања, умења и
навика, подстиче и развија међусобну сарадњу два ученика а под руководством
наставника.
Парови не морају бити стални, а могу да решавају исте, различите или посебне задатке.
Индивидуалан рад
У индивидуалном облику рада сваки ученик ради самостално на одређеном задатку или
сви ученици раде самостално на истом задатку. Сваки ученик ради својим стилом и тем-
пом, те се код ученика развија самосталност и креативност. Рад у групама у настави биоло-
гије ефикасан је код дисекција или сложенијих вежби, али и на терену код сакупљања
биљака, у току разних мерења итд.
При задавању задатака наставник треба да води рачуна о индивидуалним разликама

ученика.
Индивидуализован рад
Задаци се прилагођавају способностима ученика. Дидактичко-методички облик који ува-
жава индивидуалне, психичке и физичке разлике међу ученицима, као и разлике у пред-
знању, темпу учења, начину асоцирања, мотивима учења итд.
7. Методе рада у настави биологије

Наставне методе су начини заједничког рада наставника и ученика у остваривању плани-
раних образовно-васпитних задатака, при чему ученици стичу знања и развијају своје
способности.
Наставне методе су посредник између научних сазнања и ученика, а уз присуство настав-

ника. У настави биологије, због специфичности саме науке, по мишљењу неких методича-
ра (Ждерић, 1983) постоји више наставних метода. То су: вербално-текстуалне методе, ме-
тоде усменог излагања, методе писане речи, демонстративно-илустративне методе и ме-
тоде самосталног рада ученика.
Вербално-текстуалне наставне методе
Метода усменог • монолог

излагања • дијалог
Метода писане речи • рад са уџбеником
Демонстративно- • демонстрирање у природи

илустративна • демонстрирање у учионици
метода
Метода самосталног • лабораторијска метода

рада ученика • метода ученичких огледа
10
Методе усменог излагања
Метода усменог излагања може бити монолошка или
дијалошка.
Монолошка метода најчешће се примењује при обради новог градива, када ученици немају довољно пред-
знања о градиву које се обрађује. Монолошка метода се спроводи приповедањем, обја-
шњавањем, описивањем, образлагањем и доказивањем.
Наставников говор мора бити граматички коректан, једноставан, правилне интонације,

скромне мимике, умереног темпа, уз непосредно обраћање ученицима.
Дијалошка метода начин рада у облику дијалога, тј. разговора између наставника и ученика. Ова метода се
највише употребљава током понављања градива и проверавања знања ученика, али и у
уводном делу часа посвећеном њиховим претходно стеченим искуствима и сазнањима.
Ова врста разговора има другачији карактер од оног када је у питању ново градиво.
Питања морају бити логична, јасна, једноставна и кратко формулисана.
Овом методом се остварује непосредна комуникација наставника и ученика, а наставник

њоме стиче добар увид у степен савладаности градива.
Питања у настави у настави постоји више врста питања, а најважнија су:
• алтернативна
• једнозначна
• категорична
• помоћна
• развојна
• реторичка
• сугестивна
• вишеструка
Ученици треба да одговарају потпуним, целовитим реченицама и не смеју одговарати углас.

Наставник мора да саслуша излагање ученика до краја и избегава да га у току његовог изла-
гања исправља.
Метода писане речи (текстуална метода)

Овом методом ученици стичу знања путем читања текстова. Читање је један од најважнијих
начина стицања знања. Ова метода се користи за утврђивање, проширивање, продубљи-
вање и систематизовање већ стечених знања. Поред уџбеника, у настави биологије постоје и
друге врсте штампаног материјала: радне свеске, радни листови, програмиран материјал,
текстовни задаци објективног типа, чланци и научно-популарна литература, лексикони, ен-
циклопедије, реферати, као и упутство за извођење вежби.
Текстуалном методом наставник приближава ученике новим сазнањима, продубљује њихово

претходно знање, илуструје своје излагање и допуњује изражене ставове у дијалогу.
Овом методом развија се писменост ученика, подстиче се лепо изражавање и учи правилно
коришћење биолошких појмова.
Демонстративно-илустративне методе
Ученик посматрањем упознаје предмете, моделе, појаве и особине које му показује настав-
ник и на тај начин сазнаје нове појмове, правила, дефиниције и законитости.
11
Метода Ова метода има широку примену у настави, будући да су перцепција и пажња врло важан
демонстрирања извор сазнања. Користи се у свим фазама наставе тако што се ученицима приказују пред-
мети, слике, модели и друга наставна средства. Посматрањем приказаних очигледних
средстава и процеса ученици стичу знања о одређеним појмовима, правилима и закони-
тостима. Методу демонстрирања наставник треба добро да испланира и припреми да би
на најбољи начин упутио ученике шта, како и зашто треба да посматрају. Показивање
мора да буде средство, а не циљ у настави биологије.
Метода Важност ове методе је у томе што ученици свим својим чулима учествују у проучавању
експеримента конкретних објеката и појава, па на основу тога стичу нова сазнања и усвајају нове појмо-
и посматрања ве. За успешну примену ове методе, наставник и ученици треба да припреме средства за
рад, док наставник одређује циљ и обим рада.
Методе самосталног рада ученика

Самосталан рад ученика неопходан је за извођење различитих експеримената у настави био-
логије, као и примену знања при решавању практичних задатака. При томе ученици побољша-
вају квалитет знања, умења и навика из ове области и оспособљавају се за самостално ус-
вајање нових метода. Дели се на лабораторијску методу и методу ученичких огледа.
Лабораторијска Ова метода у настави биологије може да се примени током целе школске године. Ученици
метода треба да користе природни материјал који може да се одгаји у биокутку или наставно-
-огледној парцели.
Метода ученичких Ова метода има за циљ праћење и упознавање живота различитих биљних и животињ-
огледа ских организама. Ученици могу да прате њихов раст и развој, а тиме стичу одговарајућа
знања и радне навике. Примери су многобројни: сетва биљака, заливање, плевљење,
окопавање, храњење и чишћење животиња, итд.
Краткотрајни оглед Дуготрајни огледи
Изводи се на почетку часа или било ком Захтевају планско, систематско посмат-
његовом делу. Једноставним и ефектним рање у дужем периоду (нпр. бубрење и
огледима (нпр. екстракција хлорофила раст семена пасуља). За ову методу
из листа) ученици се мотивишу за важно је обезбедити услове, прибор и
усвајање наставног градива. материјал, временско праћење и
бележење резултата.
12
8. Наставна средства
и наставна помагала
Наставна средства и наставна помагала јесу извори сазнања за
преношење информација и мотивисање ученика у наставном
процесу.
Наставна помагала Називају се још и помоћна или техничка средства и користе се као оруђе за рад са на-
ставним средствима.
Визуелна наставна средства су:

• епископ
• графоскоп
• дијапројектор
За пројекцију аудио-визуелних наставних средстава користе се:

• телевизор
• плејер (CD, DVD)
• рачунар
Лабораторијска наставна помагала су:

• мерни инструменти
• лабораторијски прибор
• микроскоп
• микроскопски прибор
• посуђе
• хемикалије
Наставна средства Вербална наставна средства су:

дидактички оформљена дидактички неоформљена
литература литература
уџбеник енциклопедије, научни часописи
приручник за наставнике атласи, кључеви за детерминацију
биографије, мемоари, дневна штампа,

радне свеске за ученике часописи.
Визуелна наставна средства:

природна вештачка
живе биљке и животиње у живом кутку тродимензионална наставна средства
школски врт
макете
акваријум
модели
тераријум
рељефи органа
наставно-огледна парцела
природни комплекси дводимензионална наставна средства
животне заједнице фотографије

екосистеми зидне слике
диораме у природњачком музеју термофолије
хербарске збирке цртежи, шеме
суви препарати табеле
мокри препарати постери
13
9. Типови часова у настави биологије
Типови часова • уводни или припремни час
у настави • обрада новог градива
• час вежбања
• час понављања
• час проверавања и оцењивања ученика
Уводни час
Уводни или припремни час организује се на почетку школске године или при обради неке
нове наставне целине. На тим часовима наставник има кључну улогу, али се уз адекватна
питања могу активирати и ученици. Та питања се могу односити на обавештеност ученика
о живој природи.
Са циљем да се мотивишу за рад, ученике на овом часу треба упознати са:

• предметним садржајем
• задацима биологије
• уџбеником и његовим садржајем
• начином коришћења уџбеника и радне свеске или радних листића
• начином на који ће се вредновати њихов рад
Час обраде новог градива

Час обраде новог градива потребно је започети кратким уводом и освртом на претходно
обрађено градиво. На тај начин ће се ученици вешто увести у нову наставну јединицу и
створити повољна психолошка и радна атмосфера и мотивисаност ученика за рад. Могу
се, између осталог, прегледати домаћи задаци, користити ђачка искуства из свакодневног
живота, извести неки интересантни огледи или испричати нека досетка. Циљ часа је пот-
ребно увек истаћи на табли и различитим методама прећи на обраду новог градива. Пут ка
стицању знања може бити индуктиван, када ученике упознајемо са чињеницама које пред-
стављају елементе објективне стварности, чињенице анализирамо дијалошком или моно-
лошком методом, али у циљу што веће активности ученика. Пут ка стицању знања може
бити и дедуктиван, нпр. код обраде ћелије. У неким случајевима индуктиван и дедуктиван
пут могу се комбиновати, што обезбеђује постизање бољих образовно-васпитних
резултата.
Час вежби
Наставним планом и програмом за пети разред основне школе предвиђено је 12 вежби у
различитим областима. За сваку вежбу одређен је један наставни час. На овим часовима
ученици ће се оспособљавати за руковање лабораторијским прибором, лупом и микро-
скопом и за припрему једноставних микроскопских препарата и др.
Час понављања
У циљу спречавања заборављања пређеног градива, сваки час се користи и за понављање.
Понављањем се обезбеђује да стечена знања, вештине и навике постану трајно влас-
ништво ученика. Питања која ће се током понављања ученицима постављати потребно је
унапред припремити. Разликују се: текуће понављање, понављање на почетку и крају часа
и тематско понављање, понављање након обраде ширих тема, као и понављање на крају
полугодишта и школске године. Понављање треба да буде продуктивно – да се њиме врши
упоређивање, систематизовање, конкретизација, практична примена знања и др.
Репродуктивно понављање може да буде неопходно у неким случајевима.
Час проверавања и оцењивања

Да би се утврдио ниво новоусвојених знања, врше се провере које могу бити: писмене, ус-
мене и комбиноване. Провера се састоји у откривању и благовременом отклањању недо-
статака у ученичком знању и вештинама. Писмена провера је практична, јер обухвата све
ученике. Оцењује се прикупљен број бодова. Писмена провера не сме да буде једина врс-
та провере. У литератури се могу наћи и друге класификације наставних часова засноване
на другачијим критеријумима. Суштина је свугде иста – заједнички рад ученика и
наставника.
14
10. Припрема за наставну
јединицу
Компоненте за • циљ часа
припремање часа • задаци часа
• облици рада
• методе рада
• наставна средства и помагала
Задаци часа
Образовни Функционални Васпитни
усвајање васпитних
развијање разноврсних
стицање знања вредности: моралних,
људских способности
естетских, радних
Формулације: Формулације: Формулације:
упознати, показати развијати развијање, јачање
упутити, уочити изграђивати изграђивање
разумети, научити усавршавати усавршавање
припремање, подсти-
усвојити, објаснити изоштравати
цање, изоштравање
описати, дефинисати оспособљавати оспособљавање
доказати, истицати,
навикавати навикавање
примењивати
11. Начела наставе

Систематичност је обрађивање наставних садржаја одређе-
ним логичким током.
Диференцираност подразумева да се наставни процес раш-

члањује на радне фазе и тако усмерава према ученицима раз-
личитих способности.
Индивидуализација значи да психофизичке способности

сваког појединца треба развити до максимума.
Рационализација времена је оптимално потрошено време за

постизање квалитетног резултата.
Трајност знања, вештина и навика обезбеђује се тако што се

стечена знања и развијене вештине утврђују и увежбавају да
би се трајно задржали.
Примереност значи да наставу треба ускладити са психофи-

зичким могућностима ученика, али корак испред постојећег
стања. Психофизичке особине не смеју се ни прецењивати ни
потцењивати.
15
Активности и интересовање – успех у настави је пропорционалан личној активности
ученика. Настава мора да пробуди интересовање ученика према предмету.
Интеграција је повезивање елемената наставе у целовит радни процес.
Апстрактност подразумева да, на основу усвојених чињеница ученике треба мисаоном

активношћу довести до генерализације, тј. до формирања одређених појмова, дефиниција
и закона.
Пажња је целовито чулно доживљавање, па ученик са што више ангажованих чула треба
да прими оно што се проучава.
12. Подсетник за писање припреме

Велики значај у биологији има артикулација часа, тј. његово дидактичко-методичко обли-
ковање. Настава је сложен и динамичан процес, те ће се на једном часу смењивати неко-
лико етапа. Према главној етапи одређује се и назив часа.
Структуру сваког појединог часа утврђује сам наставник. То је увек креативан чин.
Наставник одређује и фазе рада на часу. Универзална структура часа није прихватљива,
али се основних компонената треба придржавати (нпр. при обради новог градива).
13. Припрема за наставну јединицу

Школа: Разред:
Место: Предмет:
Наставна тема наводи се наслов наставне теме
Наставна јединица наводи се назив наставне јединице
Структура часа наводи се начин обраде наставних садржаја
Циљ и задаци часа јасно се дефинише циљ часа, а затим се прецизно наводи намера учења
Образовни задаци односе се на биолошка знања која ученици треба да усвоје
Васпитни задаци истиче се усвајање и развијање позитивних васпитних особина ученика својствених за
ту наставну јединицу
Функционални односе се на развијање људских способности

задаци
Облици рада наводе се предвиђени облици рада у настави (фронтални, индивидуални, групни, рад у
у настави паровима), редослед и комбинација облика по фазама рада
Методе рада наводе се планиране наставне методе којима се описује начин рада наставника и учени-
ка (усмено излагање, разговор, демонстрација, рад са текстом, итд)
16
Наставна средства наводе се средства и помагала која ће се користити током рада (уџбеник, наставни лис-
и помагала тови, слике, модели, графоскоп)
Литература наводи се литература за ученике и стручна литература наставника
Корелација довођење садржаја наставне јединице у везу са другим садржајем у предмету, осталим
наставним предметима и животном стварношћу
14. Годишњи распоред часова

наставе биологије за 5 разред
Распоред укупног годишњег фонда часова
Обрада новог Понављање Провера

Полугодиште Вежба УКУПНО
градива и утврђивање знања – тест
планирано 19 9 7 1 36
Прво
остварено
планирано 19 9 6 2 36
Друго
остварено
планирано 38 18 13 3 72
Укупно
остварено
Распоред годишњег фонда часова по

наставним темама
Обрада Понављање Провера

Редни
Наставна тема новог и Вежба знања УКУПНО
број
градива утврђивање – тест
I Увод 3 1 2 0 6
Особине живих бића

II и разноврсност 7 4 1 0 12
живог света
Царство биљака –
III грађа и животни 15 7 7 2 31
процеси
Разноврсност
IV биљака, значај и 9 5 2 1 17
заштита
V Царство гљива 4 1 1 0 6
УКУПНО 38 18 13 3 72
17
15. Оперативни план рада из биологије за пети разред основне школе
РЕД. Тип Облици рада и настав-
Назив теме и наставне јединице Циљ и задаци за наставну тему Наставна средства Корелација
брОј часа не методе
I УВОД
1. Упознавање ученика са новим Циљ: упознати ученике са наставним Облици рада: Лабораторијски прибор, Са познавањем приро-
наставним предметом. Биологија и садржајима, наставним предметом, фронтални, групни, микроскоп, препарати де из претходних
њен значај за развој и напредак лабораторијским прибором и индивидуални, рад у разреда и географијом
човечанства. формирати однос брижљивости паровима.
према природи. Уџбеник, приручник,
2. Како се природа упознаје (посмат- Задаци: формирати позитиван однос Методе: радна свеска, дидактич-
рање, праћење и описивање појава, према учењу и изучавању наставног Вербално- текстуалне, ки материјал
истраживања у лабораторији) предмета. Продубити код ученика демонстративно-
љубопитљивост, изазвати заинтере- илустративне, лабора-
3. Лабораторијски прибор, лупа и
сованост и пробудити спремност за торијске, самосталан
микроскоп.
самостално решавање задатака. рад ученика
4. Вежба: Лупа и микроскоп, руковање и Оспособити ученике да разликују
одржавање. живу од неживе природе и схвате
њихову међусобну условљеност и
5. Вежба: Техника микроскопирања. променљивост у времену и простору.
6. Понављање – биологија и њен значај Упознавање са заједничким каракте-
за развој и напредак човечанства. ристикама живе и неживе природе и
Како се природа упознаје. Лупа и карактеристике по којима се жива
микроскоп. природа разликује од неживе.
II Особине живих бића и разноврсност живог света

7. Особине живих бића Циљеви: Облици рада: Лабораторијски прибор,
- оспособити ученике: фронтални, групни, рад у природни материјал,
8. Жива бића су грађена од ћелија – за руковање лабораторијским паровима, индивидуални. слике, препарати –
откриће ћелије, облик, величина и прибором трајни и привремени,
основна грађа. - да рукују микроскопом и израде Методе рада: микроскоп
једноставне препарате вербално-текстуална,
9. Понављање – особине живих бића и
- да упознају основну јединицу грађе дескриптивно- илустра-
жива бића су изграђена од ћелија.
живих бића тивна, лабораторијска, Уџбеник, радна свеска,
10. Вежба: Посматрање биљне ћелије - да стекну основна знања о грађи метод самосталног рада дидактички материјал,
под микроскопом (покорица црног организама од једноћелијских до ученика, демонстрација графофолије
лука). вишећелијских организама
18
11. Једноћелијски и вишећелијски - да схвате да је ћелија основни ниво
организми – ткива, органи, системи организације живих организама
органа, организам - да препознају просторну и времен
ску променљивост биолошких
12. Понављање једноћелијских и система различитог нивоа
вишећелијских организама организације
13. Класификација живих бића у пет - да схвате опасност од вируса
царстава
Задаци:
14. Вируси – на граници живог и неживог - развијати хигијенске навике не-
опходне за лично здравље и
здравље околине
15. Понављање – класификација живих
- развијање функционалне писменос-
бића вируси
ти из биологије
16. Једноћелијски организми без - разумевање феномена у природи и
организованог једра – бактерије, развијање биолошких појмова
одлике, начин живота и улога у - развијање логичког и апстрактног
природи мишљења кроз изучавање биолош-
ких феномена
17. Једноћелијски организми са органи- - ослањање на ученичко искуства
зованим једром – једноћелијске алге, - развијање самосталности у раду,
једноћелијске гљиве и праживотиње спретности, упорности, мануелне и
– одлике, начин живота и улога у експресивне активности
природи
18. Тематско понављање – особине

живих бића и разноврсност живог
света
19
III Царство биљака – грађа и животни процеси биљака
19. Ботаника. Свет биљака – настанак и Циљ: Облици рада: Лабораторијски прибор,
развој биљака - да схвате појам ботанике као научне фронтални, групни, рад природни материјал,
области биологије у паровима, слике, препарати –
20. Грађа биљака – биљни организам - да упознају и објасне грађу вегета- индивидуални трајни и привремени,
21. Понављање – ботаника. Свет биљака. тивних биљних органа, делове, микроскоп
Грађа биљака облике и значај у природи за човека Методе рада:
- да знају да објасне грађу цвета грађу вербално- текстуална,
22. Корен – делови, облици, улога и улогу плода и грађу и улогу дескриптивно- илустра- Уџбеник, радна свеска,
семена тивна, лабораторијска, дидактички материјал,
23. Вежба: Разликовање делова и облика
- да схвате процес опрашивања и метод самосталног рада графофолије, живи
корена
оплођења, као и животне процесе ученика, демонстрација материјал, збирке
24. Стабло – спољашња грађа и улога. (фотосинтеза, дисање и семена, калем гранчице,
Преображај стабла транспирација) цветни дијаграм, збирка
плодова
25. Понављање – стабло, грађа и улога; Задаци:
преображај стабла - да разликују основне биљне органе
26. Лист – делови, облици, улога - да науче да раде са лупом и
микроскопом
27. Понављање – лист - да науче да посматрају трајне
препарате
28. Објективно проверавање знања – - да савладају технику прављења
свет биљака, грађа биљака, корен, препарата
стабло, лист - да науче да планирају и постављају
29. Животни процеси – фотосинтеза. огледе
- да очитавају и описују резултате
30. Вежба: Издвајање хлорофила из листа огледа
- да схвате основне принципе
31. Животни процеси: дисање и размножавања, раста и развића
транспирација - да схвате значај светлости у примар-
32. Вежба: Доказивање транспирације и ној производњи органске материје
дисања на земљи
- да разумеју да је кружење материје
33. Понављање – животни процеси и пренос енергије у природи
(фотосинтеза, транспирација и последица закона одржања
дисање) - да схвате узајамне односе живих
бића и животне средине, као и
34. Цвет – делови, облици, једнополан и динамику кружења материје и
двополан цвет, цвасти протицања енергије
20
35. Вежба: Разликовање делова једнопол- - да схвате основне принципе
них и двополних цветова и цвасти размножавања, раста и развића
- да схвате вегетативно размножа-
36. Опрашивање и оплођење вање као облик бесполног
37. Понављање – цвет, опрашивање и размножавања
оплођење - да знају да се сналазе у лаборато-
рији, користе литературу, књигу и
38. Плод – делови плода, разноврсност приручник
плодова - да разумеју биологију као експери-
менталну науку
39. Семе – грађа и значај семена
- да умеју да осмисле, поставе и
40. Распростирање плодова и семена реализују једноставан биолошки
експеримент
41. Вежба: Клијање семена, услови - да умеју да прикажу, тумаче резулта-
клијања те и донесу закључке
42. Вежба: Израда школске збирке - да умеју да пореде добијене резул-
плодова и семена тате са другима и процене њихову
вредност
43. Понављање – плод и семе, услови - да знају да је остављање потомства
клијања предуслов за опстанак врста живих
бића
44. Вегетативно размножавање и значај.
- да знају да користе различите
45. Вежба: изворе информација
Вегетативно
размножавање – калемљење
46. Како биљке расту, реагују и покрети

биљака
47. Како биљке добијају имена
48. Тематско понављање градива –
царство биљака, грађа и животни
процеси
49. Објективно проверавање знања

(цвет, плод, семе, вегетативно
размножавање, раст, покрети, како
биљке добијају имена)
21
IV Разноврсност биљака, значај и заштита
50. Алге (вишећелијске алге) – одлике, Циљ: Облици рада: Лабораторијски прибор,
начин живота, разноврсност, најзна- - усвајање знања о алгама, маховина- фронтални, групни, рад природни материјал,
чајнији представници, значај и ма и папратима као једноставних у паровима, слике, препарати –
заштита алги биљака са недовољно развијеним индивидуални трајни и привремени,
биљним органима микроскоп
51. Понављање – алге - схватање процеса развоја од Методе рада:
52. Маховине – одлике, начин живота, једноставнијих биљних врста ка вербално- текстуална,
разноврсност, најзначајнији пред- сложенијим, као што су дескриптивно- илустра- Уџбеник, радна свеска,
ставници, значај и заштита маховина скривеносменице. тивна, лабораторијска, дидактички материјал,
метод самосталног рада графофолије, живи
53. Папратнице – одлике, начин живота, Задаци: ученика, демонстрација, материјал, хербаријум
разноврсност, најзначајнији пред- - да се код ученика развије способ- објашњења и писани
ставници, значај и заштита ност да на основу стечених знања рад
папратница резимирају и изводе закључке
- да уопштавају и спецификују
54. Понављање – маховине и папратнице биолошке феномене на више нивоа
- да схвате да је различитост живих
55. Голосеменице – одлике, начин
бића услов опстанка
живота, разноврсност, најзначајнији
- да умеју да прикупе податке уз
представници, значај и заштита
помоћ мерења, експеримената и
голосеменица
теренским радом
56. Вежба: Голосеменице (препознавање) - да правилно схвате и користе
научну терминологију
57. Скривеносеменице – одлике, подела - да знају да правилно користе
(дикотиледоне, монокотиледоне) биолошке појмове у опису природе
- да се с љубављу односе према
58. Скривеносеменице – одлике, начин
природи
живота, разноврсност, најзначајнији
- да умеју да осмисле план и програм
представници, значај и заштита
теренског рада, да га реализују и
скривеносеменица
прикажу резултате и донесу закључке
59. Понављање – голосеменице и
скривеносеменице
60. Јестиве и лековите биљке
61. Житарице
62. Понављање – јестиве и лековите
биљке и житарице
22
63. Упутство за прикупљање биљака за
хербаријум
64. Практичан рад: Прикупљање биљака
за школски (заједнички хербаријум)
65. Тематско понављање и систематизо-
вање – разноврсност биљака, значај
и заштита
66. Објективно проверавање знања

четврте теме
V Царство гљива
67. Гљиве – нису биљке, нису животиње Циљ: Облици рада: Лабораторијски прибор,
- да усвајањем знања о гљивама фронтални, групни, рад природни материјал,
68. Разноврсност гљива – квасци, плесни схвате њихов положај у природи, у паровима, слике, препарати –
и печурке поделу, разноврсност, симбиозу и индивидуални трајни и привремени,
значај микроскоп
69. Улога и значај гљива у природи.
Методе рада:
Симбиоза алги и гљива – лишајеви
Задаци: вербално- текстуална,
70. Вежба: Посматрање квасца и хлебне - да схвате разноврсност живог света дескриптивно- илустра- Уџбеник, радна свеска,
буђи под микроскопом - да схвате да су жива бића по тивна, лабораторијска, дидактички материјал,
сродности груписана у пет царстава метод самосталног рада графофолије, живи
71. Значај биљака и гљива. Ишчезавање - да умеју да користе методе мерења, ученика, демонстрација, материјал
и заштита. Биодиоверзитет посматрања и експеримента објашњења и писани
72. Тематско понављање – царство - да развијају интересовање за рад
гљива проширивање знања у институцијама
(ботаничка башта, природњачки
музеј, национални парк)
- да схвате да човек може да угрози
опстанак живих бића
- да се жива бића именују на ма-
терњем језику у свакодневном
животу, а да у науци имају латинске
називе
23
БИОЛОГИЈА 5 - ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
УЗ ПРЕДЛОГ ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНА
ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИ НИВО

У области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/ца: У области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/ца:
БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света; БИ.2.1.1. п римењује критеријуме за разликовање живог од не-
БИ.1.1.2. разликује живу и неживу природу у непосредном живог на карактеристичном биолошком материјалу
окружењу и у типичним случајевима; (препарати, огледи);
БИ.1.1.3. п репознаје основне сличности и разлике у изгледу и БИ.2.1.2. познаје и користи критеријуме за разликовање биља-
понашању биљака и животиња; ка и животиња и примењује их у типичним случаје-
БИ.1.1.4. уме да наведе називе пет царстава и познаје типичне вима;
представнике истих; БИ.2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусоб-
БИ.1.1.5. з на да постоје просторне и временске промене код но разликују на основу њихових својстава до нивоа
живих бића и познаје основне чињенице о томе. кола/класе;
У области Ј ЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА БИ.2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и
ЖИВОТА ученик/ца: временском окружењу и промена које се дешавају
БИ.1.2.1. з на да су најмањи организми саграђени од једне ће- код живих бића у околностима када делује мањи
лије у којој се одвијају сви каракатеристични животни број чинилаца на типичне заједнице живих бића или
процеси и зна основне карактеристике грађе такве организме.
ћелије; У области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА
БИ.1.2.2. зна да је ћелија најмања јединица грађе свих ви- ЖИВОТА ученик/ца:
шећелијских организма у чијим се одељцима одвијају БИ.2.2.1. разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у
разноврсни процеси, и зна основне карактеристике зависности од функције коју обављају у вишећелијским
грађе тих ћелија; организмима (разлике између биљне и животињске
БИ.1.2.3. з на основне карактеристике грађе биљака, животиња ћелије, између коштане и мишићне ћелије и сл.);
и човека и основне функције које се обављају на нивоу БИ.2.2.2. зна и упоређује сличности и разлике између нивоа
организма; организације јединке; зна да се ћелије које врше исту
БИ.1.2.4. п ознаје основну организацију органа у којима се функцију групишу и образују ткива, ткива са истом
одвијају различити животни процеси; функцијом органе, органи са истом функцијом сис-
БИ.1.2.5. разуме да је за живот неопходна енергија коју орга- теме органа;
низми обезбеђују исхраном; БИ.2.2.3. зна карактеристике и основне функције спољашње
БИ.1.2.6. разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива грађе биљака, животиња и човека;
бића (дисање, надражљивост, покретљивост, растење, БИ.2.2.4. разуме да је за живот неопходна енергија која се про-
развиће, размножавање). изводи, складишти и одаје у специфичним процесима
БИ.1.2.7. з на да организми функционишу као независне целине у ћелији и да се тај процес назива метаболизам;
у сталној интеракцији са околином. БИ.2.2.5. разуме да биљне ћелије, захваљујући специфичној
У области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/ца: грађи, могу да везују енергију и стварају (синтетишу)
БИ.1.3.1. разуме да јединке једне врсте дају потомке исте врсте; сложене (хранљиве) материје;
БИ.1.3.2. зна основне појмове о процесу размножавања. БИ.2.2.6. разуме да и у биљној и животњској ћелији сложене
У области ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ученик/ца: материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа
БИ.1.4.3. уме на задатом примеру да одреди материјалне и енергија у процесу који се назива дисање;
енергетске токове у екосистему, чланове ланаца БИ.2.2.7. познаје термин хомеостаза и зна да објасни шта он
исхране и правце кружење најважнијих супстанци значи;
(вода, угљеник, азот); БИ.2.2.8. з на да је неопходна координиција функција у вишеће-
БИ.1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нес- лијским организмима и зна који органски системи
танак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, омогућују ову интеграцију;
отпад); БИ.2.2.9. зна да нервни и ендокрини системи имају улогу у
БИ.1.4.7. п репознаје основне процесе важне у заштити и одржавању хомеостазе.
очувању животне средине (рециклажа, компост) и У области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/ца:
заштити биодиверзитета (Националних паркова, БИ.2.3.1. разуме основне разлике између полног и бесполног
природних резервата); размножавања;
БИ.1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непо- БИ.2.3.2. разуме механизам настанка зигота.
средног животног окружења. У области ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ученик/ца:
У области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/ца: БИ.2.4.3. уме на разноврсним примерима да одреди основне
БИ.1.5.6. разуме предности и недостатке употребе додатака у материјалне и енергетске токове у екосистему, основ-
храни (конзерванси али и неконтролисана употреба не односе исхране, и најважнија својства биоценоза
витамина, антиоксиданата, минерала итд) и опасности и популација;
до којих може да доведе неуравнотежена исхрана БИ.2.4.4. зна да у природи постоји кружење појединих суп-
(редукционе дијете, претерано узимање хране и сл) и станци (вода, угљеник и азот);
познаје основне принципе правилног комбиновања БИ.2.4.8. разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта
животних намирница. као и значај очувања природних ресурса и уштеде
енергије;
24
БИ.2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе БИ.3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и
(националних паркова, природних резервата, бота- временском окружењу и промена које се дешавају код
ничких башта, зоо-вртова). живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим
У области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/ца: заједницама.
БИ.2.5.2. разуме значај и зна основне принципе правилног У области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА
комбиновања животних намирница; ЖИВОТА ученик/ца:
БИ.2.5.3. з на како се чува хранљива вредност хране. БИ.3.2.1. з на карактеристике и основне функције унутрашње
грађе биљака, животиња и човека;
НАПРЕДНИ НИВО БИ.3.2.2. разуме морфолошку повезаност појединих нивоа
организације и њихову међусобну функционалну
У области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/ца:
условљеност;
БИ.3.1.1. п
римењује критеријуме за разликовање живог од
БИ.3.2.3. разуме узроке развоја и усложњавања грађе и функ-
неживог у граничним случајевима и у атипичним при-
ције током еволуције;
мерима (вируси, делови организама, плодови и сл.);
БИ.3.2.4. разуме да је у остваривању карактеристичног пона-
шања јединке неопходна функционална интеграција
БИ.3.1.2. уме да објасни зашто је нешто класификовано као
више система органа и разуме значај такве интегра-
живо или неживо;
ције понашања за преживљавање;
БИ.3.1.3. р
азуме критеријуме по којима се разликују биљке
БИ.3.2.5. разуме сличности и разлике у интеграцији грађе и
и животиње и уме да их примени у атипичним слу-
функција јединке током животног циклуса;
чајевима;
БИ.3.2.6. зна и разуме главне морфолошке и функционалне
БИ.3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусоб-
карактеристике органа који информишу организам о
но разликују на основу њихових својстава до нивоа
стању у околини и њихову улогу у одржавању унутра-
класе/реда најважнијих група;
шње равнотеже (улога нервног система).
наставна ОБРАЗОВНИ
РБ Назив наставне јединице Тип часа
тема СТАНДАРДИ
Упознавање ученика са новим наставним предметом.

1. уводни час
Биологија и њен значај за развој и напредак човечанства.
Како се природа упознаје (посматрање, праћење и

2. обрада
описивање појава, истраживања у лабораторији)
БИ.1.1.1, БИ.1.1.2,
3. Лабораторијски прибор, лупа и микроскоп. обрада БИ.2.1.1, БИ.3.1.1,
УВОД
БИ.3.1.2.
4. Вежба: Лупа и микроскоп, руковање и одржавање. вежба
5. Вежба: Техника микроскопирања. вежба
Понављање – биологија и њен значај за развој и напредак

6. понављање
човечанства. Како се природа упознаје. Лупа и микроскоп.
7. Особине живих бића обрада
Жива бића су грађена од ћелија – откриће ћелије, облик,

8. обрада
величина и основна грађа.
Понављање – особине живих бића и жива бића су изграђена

од ћелија.
Вежба: Посматрање биљне ћелије под микроскопом

10. вежба
(покорица црног лука).
Једноћелијски и вишећелијски организми – ткива, органи,

11. обрада
системи органа, организам
БИ.1.1.1, БИ.1.1.2,
ОСОБИНЕ
ЖИВИХ БИЋА 12. Понављање једноћелијских и вишећелијских организама понављање БИ.2.1.1, БИ.3.1.1,
И РАЗНО- БИ.3.1.2, БИ.1.1.3,
ВРСНОСТ 13. Класификација живих бића у пет царстава обрада БИ.2.1.2, БИ.3.1.3.
ЖИВОГ СВЕТА
14. Вируси – на граници живог и неживог обрада
15. Понављање – класификација живих бића вируси понављање
Једноћелијски организми без организованог једра –

16. обрада
бактерије, одлике, начин живота и улога у природи
Једноћелијски организми са организованим једром –

17. једноћелијске алге, једноћелијске гљиве и праживотиње – обрада
одлике, начин живота и улога у природи
Тематско понављање – особине живих бића и разноврсност

живог света
25
19. Ботаника. Свет биљака – настанак и развој биљака обрада
20. Грађа биљака – биљни организам обрада
21. Понављање – ботаника. Свет биљака. Грађа биљака понављање
22. Корен – делови, облици, улога обрада
23. Вежба: Разликовање делова и облика корена вежба
24. Стабло – спољашња грађа и улога. Преображај стабла обрада
25. Понављање – стабло, грађа и улога; преображај стабла понављање
26. Лист – делови, облици, улога обрада
27. Понављање – лист понављање
Објективно проверавање знања – свет биљака, грађа биљака, провера

28.
корен, стабло, лист знања
29. Животни процеси – фотосинтеза. обрада
30. Вежба: Издвајање хлорофила из листа вежба

БИ.1.1.3, БИ.2.1.2,
31. Животни процеси: дисање и транспирација обрада БИ.3.1.3, БИ.1.1.5,
БИ.2.1.4, БИ.3.1.5,
32. Вежба: Доказивање транспирације и дисања вежба БИ.1.2.1, БИ.1.2.2,
Понављање – животни процеси (фотосинтеза, транспирација БИ.1.2.3, БИ.2.2.1,
33. понављање БИ.2.2.2, БИ.2.2.3,
ЦАРСТВО и дисање)
БИЉАКА БИ.3.2.1, БИ.3.2.2,
– ГРАЂА И 34. Цвет – делови, облици, једнополан и двополан цвет, цвасти обрада БИ.3.2.3, БИ.1.2.4,
ЖИВОТНИ БИ.1.2.5, БИ.1.2.6,
ПРОЦЕСИ Вежба: Разликовање делова једнополних и двополних
БИЉАКА 35. вежба БИ.2.2.4, БИ.2.2.5,
цветова и цвасти БИ.2.2.6, БИ.3.2.4,
36. Опрашивање и оплођење обрада БИ.3.2.5, БИ.1.2.7,
БИ.2.2.7, БИ.2.2.8,
37. Понављање – цвет, опрашивање и оплођење понављање БИ.2.2.9, БИ.3.2.6,
БИ.1.3.1, БИ.1.3.2,
38. Плод – делови плода, разноврсност плодова обрада БИ.2.3.1, БИ.2.3.2.
39. Семе – грађа и значај семена обрада
40. Распростирање плодова и семена обрада
41. Вежба: Клијање семена, услови клијања вежба
42. Вежба: Израда школске збирке плодова и семена вежба
43. Понављање – плод и семе, услови клијања вежба
44. Вегетативно размножавање и значај. обрада
45. Вежба: Вегетативно размножавање – калемљење вежба
46. Како биљке расту, реагују и покрети биљака обрада
47. Како биљке добијају имена обрада
Тематско понављање градива – царство биљака, грађа и

животни процеси
Објективно проверавање знања (цвет, плод, семе, вегетатив- провера

49.
но размножавање, раст, покрети, како биљке добијају имена) знања
26
Алге (вишећелијске алге) – одлике, начин живота, разноврс-

50. обрада
ност, најзначајнији представници, значај и заштита алги
51. Понављање – алге понављање
Маховине – одлике, начин живота, разноврсност,

најзначајнији представници, значај и заштита маховина
Папратнице – одлике, начин живота, разноврсност,

53. обрада
најзначајнији представници, значај и заштита папратница
54. Понављање – маховине и папратнице понављање
Голосеменице – одлике, начин живота, разноврсност,

55. обрада
најзначајнији представници, значај и заштита голосеменица
56. Вежба: Голосеменице (препознавање) вежба

БИ.1.1.4, БИ.2.1.3,
Скривеносеменице – одлике, подела (дикотиледоне, БИ.3.1.4, БИ.1.2.1,
57. обрада БИ.1.2.2, БИ.1.2.3,
монокотиледоне)
БИ.2.2.1, БИ.2.2.2,
РАЗНО- Скривеносеменице – одлике, начин живота, разноврсност, БИ.2.2.3, БИ.3.2.1,
ВРСНОСТ 58. најзначајнији представници, значај и заштита обрада БИ.3.2.2, БИ.3.2.3,
БИЉАКА,
ЗНАЧАЈ И скривеносеменица БИ.1.4.3, БИ.2.4.3,
ЗАШТИТА БИ.2.4.4, БИ.1.4.6,
59. Понављање – голосеменице и скривеносеменице понављање БИ.1.4.7, БИ.1.4.8,
БИ.2.4.8, БИ.2.4.9,
истраживачка БИ.1.5.6, БИ.2.5.2,
60. Јестиве и лековите биљке БИ.2.5.3.
екскурзија
61. Житарице обрада
62. Понављање – јестиве и лековите биљке и житарице понављање
63. Упутство за прикупљање биљака за хербаријум обрада
Практичан рад: Прикупљање биљака за школски (заједнички истраживачка

64.
хербаријум) екскурзија
Тематско понављање и систематизовање – разноврсност

биљака, значај и заштита
провера
66. Објективно проверавање знања четврте теме
знања
67. Гљиве – нису биљке, нису животиње обрада
68. Разноврсност гљива – квасци, плесни и печурке обрада
Улога и значај гљива у природи. Симбиоза алги и гљива БИ.1.2.1, БИ.1.2.2,

69. обрада
– лишајеви БИ.1.2.3, БИ.2.2.1,
ЦАРСТВО
ГЉИВА БИ.2.2.2, БИ.2.2.3,
Вежба: Посматрање квасца и хлебне буђи под БИ.3.2.1, БИ.3.2.2,
70. вежба
микроскопом БИ.3.2.3, БИ.2.4.9.
Значај биљака и гљива. Ишчезавање и заштита.
71. обрада
Биодиоверзитет
72. Тематско понављање – царство гљива понављање
27
РАСПОРЕД ИЗВОЂЕЊА НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА
I Увод 36. Опрашивање и оплођење

37. Понављање – цвет, опрашивање и оплођење
1. Упознавање ученика са новим наставним предметом 38. Плод – делови плода, разноврсност плодова
Биологија и њен значај за развој и напредак човечанства 39. Семе – грађа и значај семена
2. Како се природа упознаје (посматрање, праћење и описи- 40. Распростирање плодова и семена
вање појава, истраживања у лабораторији) 41. Вежба: Клијање семена, услови клијања
3. Лабораторијски прибор, лупа и микроскоп 42. Вежба: Израда школске збирке плодова и семена
4. Вежба: Лупа и микроскоп, руковање и одржавање 43. Понављање – плод и семе, услови клијања
5. Вежба: Техника микроскопирања 44. Вегетативно размножавање и значај
6. Понављање- биологија и њен значај за развој и напредак 45. Вежба: Вегетативно размножавање – калемљење
човечанства. Како се природа упознаје. Лупа и микроскоп 46. Како биљке расту, реагују и покрети биљака
47. Како биљке добијају имена
II Особине живих бића и разноврсност живог света 48. Тематско понављање градива – царство биљака, грађа и
животни процеси
7. Особине живих бића 49. Објективно проверавање знања (цвет, плод, семе, вегетатив-
8. Жива бића су грађена од ћелија – откриће ћелије, облик, но размножавање, раст ж, покрети, како биљке добијају
величина и основна грађа имена)
9. Понављање – особине живих бића и жива бића су изграђена
од ћелија IV Разноврсност биљака, значај и заштита
10. Вежба: Посматрање биљне ћелије под микроскопом
(покорица црног лука) 50. Алге (вишећелијске алге) – одлике, начин живота, разновр-
11. Једноћелијски и вишећелијски организми – ткива, органи, сност, најзначајнији представници, значај и заштита алги
системи органа, организам 51. Понављање – алге
12. Понављање једноћелијских и вишећелијских организама 52. Маховине - одлике, начин живота, разноврсност, најзначај-
13. Класификација живих бића у пет царстава нији представници, значај и заштита маховина
14. Вируси- на граници живог и неживог 53. Папратнице - одлике, начин живота, разноврсност, најзначај-
15. Понхављање – класификација живих бића - вируси нији представници, значај и заштита папратница
16. Једноћелијски организми без организованог језгра – 54. Понављање – маховине и папратнице
бактерије, одлике, начин живота и улога у природи 55. Голосеменице - одлике, начин живота, разноврсност,
17. Једноћелијски организми са организованим једром – најзначајнији представници, значај и заштита голосеменица
једноћелијске алге, једноћелијске гљиве и праживотиње – 56. Вежба: Голосеменице (препознавање)
одлике, начин живота и улога у природи 57. Скривеносеменице – одлике, подела (дикотиледоне,
18. Тематско понављање – особине живих бића и разноврсност монокотиледоне)
живог света 58. Скривеносеменице - одлике, начин живота, разноврсност,
најзначајнији представници, значај и заштита
III Царство биљака – грађа и животни процеси биљака скривеносеменица
59. Понављање - голосеменице и скривеносеменице
19. Ботаника. Свет биљака – настанак и развој биљака 60. Јестиве и лековите биљке
20. Грађа биљака – биљни организам 61. Житарице
21. Понављање – ботаника. Свет биљака. Грађа биљака. 62. Понављање – јестиве и лековите биљке и житарице
22. Корен – делови, облици, улога 63. Упутство за прикупљање биљака за хербаријум
23. Вежба: Разликовање делова и облика корена 64. Практичан рад: Прикупљање биљака за школски (заједнички
24. Стабло - спољашња грађа и улога. Преображај стабла. хербаријум)
25. Понављање – стабло, грађа и улога; преображај стабла 65. Тематско понављање и систематизовање – разноврсност
26. Лист – делови, облици, улога биљака, значај и заштита
27. Понављање – лист 66. Објективно проверавање знања четврте теме
28. Објективно проверавање знања – свет биљака, грађа
биљака, корен, стабло, лист V Царство гљива
29. Животни процеси – фотосинтеза
30. Вежба: Издвајање хлорофила из листа 67. Гљиве – нису биљке, нису животиње
31. Животни процеси: дисање и транспирација 68. Разноврсност гљива – квасци, плесни и печурке
32. Вежба: Доказивање транспирације и дисања 67. Улога и значај гљива у природи. Симбиоза алги
33. Понављање – животни процеси (фотосинтеза, транспира- и гљива – лишајеви
ција и дисање) 70. Вежба: Посматрање квасца и хлебне буђи под микроскопом
34. Цвет – делови, облици, једнополан и двополан цвет, цвасти 71. Значај биљака и гљива. Ишчезавање и заштита.
35. Вежба: Разликовање делова једнополних и двополних Биодиоверзитет
цветова и цвасти 72. Тематско понављање – царство гљива
28
Могућности извођења наставе биологије по наставним јединицама
ПРЕДЛОГ ПИСМЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА

1. НАСТАВНИ ЧАС
Наставни предмет: биологија Разред: V Датум:
Наставна тема: Увод у биологију
Наставна јединица: Упознавање ученика са новим наставним предметом

Биологија и њен значај за развој и напредак човечанства
Тип часа: уводни час Облик рада:
појам и значај изучавања биологије, биолошке дисциплине, примењене научне

Образовни задаци:
дисциплине
Функционални задаци: формирати позитиван однос према учењу и изучавању наставног предмета
пробудити код ученика љубопитљивост, изазвати заинтересованост и спремност за
Васпитни задаци: самостално решавање задатака, развијати љубав према природи и очувању животне
средине
Наставне методе: Наставна средства и помагала:
разговор, дискусија, излагање наставника уџбеник, слајдови, речник страних речи
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.1.1.1; БИ.1.1.2.
Уводни део часа Мотивација

- приказати неколико слајдова различитих области на Земљи
- организми насељавају различите пределе
- користити предзнање ученика из познавања природе и њихова искуства из живота
Главни део часа Истицање циља:

Биологија је природна наука која проучава жива бића: биљке, животиње и човека.
Дискусија на теме:
- који су живи организми
- шта је нежива природа
- шта је одлика живота
- подела на биолошке дисциплине
- упућивање на уџбеник
- упутити заинтересоване ученике да прочитају текст у одељку „За радознале” и објасне
зашто се одређене биолошке дисциплине тако зову
Сарадња са ученицима:
- један ученик чита питања из књиге и прозива своје другове да дају одговоре на њих
- дати упутство за коришћење уџбеника
Завршни део часа - разговор и употреба свеске и радне свеске

- значај биологије као науке
- очување природе
- рекапитулација наставне јединице
29
Домаћи задатак Одговорити на постављена питања користећи уџбеник.
Изглед БИОЛОГИЈА
табле – графофолије - Биологија је природна наука која проучава жива бића:
- биљке
- животиње
- човека
- микроорганизме
- гљиве
БИОЛОШКЕ ДИСЦИПЛИНЕ:
- ботаника
- зоологија
- антропологија
- микробиологија
Белешке

30
Наставна јединица: Како се природа упознаје

(посматрање, праћење и описивање појава, истраживања у лабораторији)
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: фронтални
Упознавање са природом; значај експеримената, огледа и истраживање у

лабораторијама
Формирати однос брижљивости према природи, пробудити љубопитљивост учени-
Функционални задаци: ка, изазвати заинтересованост за изучавање природе, развијати жељу за самостално
решавање задатака
Разликовање живе и неживе природе, схватање њихове међусобне условљености и
Васпитни задаци:
променљивости у времену и простору
метода усменог излагања, демонстрација уџбеник, слајдови, графофолија
Уводни део часа -поновити предмет изучавања биологије и поделу на научне дисциплине
-прочитати одговоре на питања из уџбеника (провера домаћег задатака) и радне свеске
-истицање важности посматрања, уочавања, праћења, описивања и извођења
закључака

- експеримент, оглед, лабораторија
Разговор:
- искуство ученика о посети некој лабораторији
- разговор и дискусија о посети зоолошком врту, ботаничкој башти
Завршни део часа - поставити оглед: засејати семенке пасуља обезбеђујући различите животне услове:
- чаша са земљом на прозору
- чаша са влажном ватом на прозору
- чаша на прозору (светло)
- чаша у фрижидеру (тама)
резултате огледа користити за објашњење процеса клијања семена
поставити и неки други, сличан оглед
31
Домаћи задатак Постављање огледа код куће, чији ће се резултати користити на наредним часовима у
разговору о семенкама.
Изглед Како се природа упознаје:

табле – графофолије
ВАЖНО
истраживати
проучавати
посматрати
анализирати
извести закључак
бележити
лабораторија
оглед
екперимент
Белешке

32
Наставна јединица: Лабораторијски прибор, лупа и микроскоп

Тип часа: обрада новог градива Облик рада: рад у паровима, индивидуални рад
Образовни задаци: руковање микроскопом, лупом и лабораторијским прибором

Функционални задаци: развијање самосталности у раду, развијање интересовања за рад у лабораторији
развијати однос брижљивости у раду са прецизним инструментима, развијати
љубопитљивост и интересовање за самосталан рад
самосталан рад, демонстрација, лабораторијска, лупа, микроскоп, лабораторијски прибор, уџбеник, слајд
разговор
Уводни део часа Мотивација:

- разговор о искуствима ученика о посети некој лабораторији
- демонстрација слајда лабораторије
- дискусија

- лабораторијски прибор
- демонстрација прибора: стаклени, дрвени, метални
Активност ученика:
- рад у паровима, упознавање са лупом
- рад у паровима: упознавање са микроскопом уз помоћ уџбеника
- разговор
- цртање и бележење у свеску, обележавање
Активност наставника:
- демонстрација слајда електронског микроскопа
Завршни део часа - рекапитулација сазнања о лабораторијском прибору, лупи и микроскопу

33
Домаћи задатак - одговорити на питања из радне свеске.
Изглед Лабораторијски прибор:

табле – графофолије - стаклени
- метални
- дрвени
Лупа – видно поље лупе
Микроскоп:
механички делови:
цев микроскопа
ручица
сточић
постоље
завртањ (велики и мали)
оптички делови:
окулар
објектив
кондензатор
огледало
Белешке

34
Наставна јединица: Вежба: лупа и микроскоп, руковање и одржавање

Тип часа: вежба Облик рада: лабораторијски, индивидуални и рад у паровима
Образовни задаци: руковање лупом и микроскопом

Функционални задаци: развијати спретност, самосталност, упорност и прецизност у раду
Васпитни задаци: оспособљавање ученика да раде са микроскопом и лупом
лабораторијска лупа, микроскоп, уџбеник, радна свеска, наставни листић

- поновити градиво о деловима микроскопа, лабораторијском прибору и лупи

- рад са лупом
Индивидуални рад:
- употреба лупе, упоређивање слике и текста из уџбеника и предмета који се посматра
- рад у паровима
- читање текста из књиге, одговарање на питања
- излагање
- упозорење о одржавању микроскопа
- руковање микроскопом
Завршни део часа - петоминутна провера нивоа усвојености знања

- подела наставних листића
Питања:
1. Први микроскоп је направио
2. Наброј делове микроскопа:
оптички:
механички:
3. Наброј лабораторијски прибор:
дрвени:
стаклени:
метални:
35
Домаћи задатак - одговорити на постављена питања у књизи. Урадити задатке из радне свеске
Белешке

36
Наставна јединица: Вежба: техника микроскопирања

Тип часа: вежба Облик рада: лабораторијски, индивидуални и рад у паровима
Образовни задаци: руковање микроскопом, савладавање технике прављења микроскопских препарата

Функционални задаци: развијати самосталност, прецизност и упорност у раду
развијање љубопитљивости и интересовања за лабораторијски рад и откривање го-
лим оком невидљивог живог света
разговор, демонстрација, излагање наставника уџбеник, радна свеска, микроскоп, плочица, пинцета, ка-
паљка, чаша са водом, штапић за ухо
Уводни део часа - саопштити резултате петоминутне провере знања

- уписати прве оцене
- похвалити најбоље
- подстицати остале ученике на успешније савладавање градива

- микроскопирање
- налажење видног поља
- руковање микроскопом
- померање тубуса и завртња
- демонстрација, објашњење и давање упутства за прављење привремених микроско-
пских препарата
- прављење препарата према упуству наставника
- штапићем за ухо извадити из уста са зуба скраму и ставити на плочицу
- капнути кап воде
- пажљиво спустити покровну плочицу под одређеним углом
- препарат поставити на сто микроскопа
- посматрати препарат под различитим увећањем
Завршни део часа Активност ученика:

- поспремање радног места
- понављање научене технике микроскопирања
- рекапитулација вежбе
- најава контролног задатка
Домаћи задатак Поновити пређено градиво

37
Белешке

38
Наставна јединица: Понављање и утврђивање градива

Тип часа: понављање и утврђивање Облик рада: фронтални и индивидуални
Функционални задаци:
писмена провера градива (контролни задатак уџбеник, приручници, радна свеска, тестови, стручна
литература
Образовни стандарди који се могу применити: Сви наведени у наставним јединицама од 1. до 5.
Уводни део часа - најавити контролни задатак.
Главни део часа -поделити јасно издиференциран контролни задатак објективног типа:
1. Допуни реченицу...
2. У следећој скупини задатака понуђено је више одговора, али је само један тачан.
Заокружи слово испред тачног одговора.
3. За наведене тврдње заокружи исказ ДА, ако их сматраш тачним, а НЕ ако су према твом
мишљењу нетачне.
4. У датим задацима повежи леви и десни ред. Слово испред левог реда упиши испред
одговарајућег податка у десном реду (колони).
5. У понуђеним задацима од четири одговора два су тачна. Заокружи слово испред тач-
ног одговора.
6. Обележи слику или цртеж.
Завршни део часа Активност наставника:

- прикупљање контролних задатака.
- разговор, објашњење
39
Белешке

40
Домаћи задатак урадити задатке у радној свесци на странама 10, 11, 12 и 13

Наставна тема: Особине живих бића и разноврсност живог света
Наставна јединица: Особине живих бића

схватање основних особина живих бића (исхрана, дисање, размножавање, наслеђи-

вање, старење и смрт као биолошки феномен)
развијање свести о променљивости природе, основним законитостима и феномени-
ма природе. Развијање функционалне писмености из области биологије.
Васпитни задаци: развијање логичког и апстрактног мишљења кроз изучавање биолошких феномена.
разговор, дискусија и демонстрација слајд, уџбеник, графофолије и свеска
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.1.1.1; БИ.1.6.2; БИ.1.2.6; БИ.2.1.1; БИ.3.1.2.

- разговор и дискусија о познавању биолошких феномена

- истаћи као циљ наставну тему – особине живих бића водећи разговор по етапама
- рађање – разговор о познавању ове особине живих бића. Разговор о бризи опотомству,
разликама између биљака и животиња
- раст
- развој
- исхрана – истаћи различитости у биљном и животињском свету
- аутотрофни организми – биљке
- хетеротрофни организми – животиње
- паразити
- дисање – узимање кисеоника и избацивање угљен-диоксида, кружење материје и про-
тицање енергије
- размножавање – полно и бесполно
- наслеђивање
- старење
- смрт
- водити разговор о наведеним особинама користећи при томе предзнање и информи-
саност ученика; уз помоћ уџбеника, забележити основне појмове у свеску
Завршни део часа - рекапитулација усвојених појмова
41
Домаћи задатак - пронаћи у енциклопедији или на интернету податке о Роберту Хуку
- разбити јаје у посуду и посматрати шта се дешава, уочити и забележити виђено
- урадити задатке у радној свесци на страни 14
Изглед Особине живих бића:

табле – графофолије Рађање
Раст
Развој
Исхрана
Дисање
Размножавање
Наслеђивање
Старење
Смрт
Белешке

42
Наставна јединица: Жива бића су изграђена од ћелија – откриће ћелије, облик, величина и основна грађа
Образовни задаци: усвајање појмова: ћелија, ћелијска мембрана, цитоплазма, једро са органелама
упознавање са основном јединицом грађе живих бића; Стицање основних знања о
ћелији као основном нивоу организације живих организама.
Васпитни задаци: развијање мануелних и експресивних активности, развијање естетских вредности
разговор, демонстративно-илустративна, излагање уџбеник, графофолија, енциклопедија

- резултати првог контролног задатка; просечна оцена одељења; истицање залагања
појединаца; подстицање осталих ученика за бољи рад
- разговор о домаћем задатку; резултати огледа са јајетом
- демонстрација наставника: ољуштити поморанџу и показати да су кришке сачињене од
коморица

ћелија
- упутити ученике да уз помоћ уџбеника пронађу дефиницију ћелије и забележе је у
свеску
- откриће ћелије; разговор о томе шта су сазнали из енциклопедије или на интернету о
Роберту Хуку; разговор о Роберту Хуку
- излагање о грађи ћелије – слајд, графофолија, бележење на таблу
- величина ћелије
- разлика између биљне и животињске ћелије
- бележење у свеске
Завршни део часа - рекапитулација усвојених појмова и градива
43
Домаћи задатак - научити лекцију о ћелији
- нацртати приказ ћелије у свеску
Изглед Ћелија – основна јединица грађе и функције свих живих бића

Роберт Хук 1665. Биљна и животињска ћелија – сличности и разлике
ћелијска мембрана животињска ћелија биљна ћелија
цитоплазма ћелијска мембрана ћелијски зид
једро цитоплазма ћелијска мембрана
једарце органеле вакуоле
органеле једро хлоропласти
центриола једро
органеле
Белешке

44
Наставна јединица: Понављање и утврђивање

Тип часа: понављање, вежбање и проверавање Облик рада: фронтални
Образовни задаци: утврдити знање о особинама живих бића и ћелији

Функционални задаци: провера градива
развијање мануелних и експресивних активности, мисаоних радњи и логичког
закључивања
текст метода, демонстративно-илустративна, графофолија, наставни листић, микроскоп, трајни
лабораторијска препарати
Уводни део часа Мотивација ученика:
1. задатак:
- исписати речи које дефинишу ћелију без реченичног редоследа; задатак ученика је да
сложе реченицу:
грађе свих је основна бића јединица функције ћелија живих и
- саставити дефиницију
2. задатак:
- од наведених речи одабрати оне које су потребне за дефиницију ћелије:
свако јединица камен вода

ћелија најмања функције грађе
живог бића ваздух је и
- саставити дефиницију
Главни део часа Активност наставника:

- подела наставних листића
- текст наставног листића:
Допуни реченице:
Ћелију обавија . Кроз ћелијску мембрану врши се
између ћелије и њене . Живи део ћелије је .
Састоји се од , , и .
Једро је . У њему се налази
у коме су записане особине родитеља на . Биљна ћелија поред
мембране, цитоплазме и једра садржи и: ,
и . У хлоропластима је зелени који даје биљкама
боју и могућност да стварају . Животињске ћелије поред мембра-
не, цитоплазме и једра имају и које играју улогу при
ћелије.
45
- попуњавање листића
- размена попуњених листића међу ученицима
- провера тачности
- разговор
- демонстрација трајних препарата биљне и животињске ћелије
- посматрање, дискусија
Завршни део часа - провера степена усвојености градива о ћелији
Домаћи задатак - донети главицу лукa на следећи час
Белешке

46
Наставна јединица: Вежба: Посматрање биљне ћелије под микроскопом

Тип часа: вежба Облик рада: рад у паровима
Образовни задаци: уочити и упознати се са биљном ћелијом покорице лука

Функционални задаци: развијати прецизност, тачност и уредност у раду
развијање способности запажања, уочавања и извођења закључака, као и развијање
међусобне толеранције и поштовања личности својих другова
демонстративно-илустративна и лабораторијска микроскоп, предметна плочица, покровна плочица, пин-
цета, капаљка, лук, мастило, ножић, уџбеник
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.1.6.1, БИ.2.2.2.
Уводни део часа Активност наставника:

- мотивациони моменат – поновити делове микроскопа и лабораторијски прибор
- разговор

- техника прављења препарата
- ослањање на уџбеник (вежба на страни 33)
- прављење препарата
- посматрање
- цртање и обележавање
- поређење са сликом у уџбенику
- провера очекиваног резултата
- разговор и упоређивање препарата са графофолијом и сликом
- распремање радног места
Завршни део часа - уопштавање наставног градива о ћелији
Домаћи задатак - поновити градиво о особинама живих бића
47
Белешке

48
Наставна јединица: Једноћелијски и вишећелијски организми – ткива, органи, систем органа, организам
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: групни
Образовни задаци: вишећелијски организми, ткива, органи, систем органа.

Функционални задаци: развијање интересовања за изучавање биологије.
Васпитни задаци: развијање мишљења, закључивања; подстицање сналажљивости и радозналости.
разговор, излагање микроскоп, трајни препарати ћелија и ткива
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.2.2.1, БИ.2.2.2; БИ.3.2.2; БИ.3.2.3; БИ.3.2.4.

- поновити грађу ћелије
- поделити ученике у групе
- дати свакој групи задатке, материјал и упутство за рад

- ћелија, ткиво, орган, систем органа, организам
1. група:
- дефинисати ћелију
- дефинисати ткиво (скуп међусобно повезаних ћелија које су сличне по облику и имају
исту улогу)
Прибор и материјал:
- микроскоп
- трајни препарати животињског и биљног ткива
- уџбеник
- мануелно-експресивна активност (посматрање, уочавање, бележење)
2. група
- дефинисати орган (више различитих ткива гради орган)
- микроскоп
- трајни препарати пресека листа
- уџбеник
- графофолија
3. група
- дефинисати систем органа
- корелација са четвртим разредом – Познавање природе
49
- слика система органа за варење
- уџбеник
- графофолија
4. група
- посматрање биљке у саксији
- мануелно-експресивна активност (посматрање, уочавање, бележење) – описати које
органе има биљка

- обједињавање резултата рада група
- бележење, објашњавање
Домаћи задатак Урадити задатке у радној свесци на страни 19
Изглед ћелија
табле – графофолије ткиво
орган
систем органа
организам: - једноћелијски
- вишећелијски
Белешке

50
Наставна јединица: Понављање једноћелијских и вишећелијских организама

Тип часа: понављање и утврђивање Облик рада: фронтални
утврђивање појмова: ћелија, ткиво, орган, систем органа, организам (једноћелијски,

вишећелијски).
Функционални задаци: развијање интересовања за изучавање биологије.
Васпитни задаци: развијање мишљења, закључивања, подстицање сналажљивости и радозналости.
разговор и демонстрација графофолија, речник страних речи, дидактички материјал
и дидактичке игре
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.2.2.1, БИ.2.2.2; БИ.3.2.2; БИ.3.2.3.

- помоћу графофолије поновити пређено градиво уз коришћење дидактичких игара типа
мозгалица, асоцијација или укрштеница
Главни део часа Пример 1:

- понудити речи које означавају биљне и животињске органе на фолији
- разврстати дате појмове на биљне и животињске органе:
корен плод око цвет лист

ухо плућа стабло кожа бубрег
мозак јетра срце кост семе
Пример 2:
- понудити појмове неког система органа, нпр. органа за варење (на фолији)
- понуђене појмове поређати по редоследу уз помоћ слике, фолије и слајда
Пример 3:
- направити укрштеницу са појмовима везаним за наставну јединицу
Пример 4:
- дати неки биолошки појам (нпр. лист). Задатак је да се за свако слово задатог појма
понуди нови биолошки појам
Л – лишај, И –_______, С – стабло, Т – ткиво
- за слово И употребити речник страних речи (упућивање на коришћење литературе)
51
Пример 5:
- од задатих комбинација слова направити биолошке појмове:
ОГИЈАЛОБИ - БИОЛОГИЈА
ИКИТВО - ТКИВО
ИЛИЈАЋЕ - ЋЕЛИЈА
АРНОГ - ОРГАН
ПОКСОРКИМ - МИКРОСКОП
Пример 6:
- осмислити ребус везан за појмове из градива
Завршни део часа
Домаћи задатак - осмислити неколико дидактичких игара и записати их у свеску
Белешке

52
Наставна јединица: Класификација живих бића у пет царстава

усвојити основне појмове класификације живих бића у царству: монера, протиста,

царство гљива, царство биљака и царство животиња.
Функционални задаци: схватити различитост царства гљива у односу на царства биљака и животиња.
Васпитни задаци: развијање логичког мишљења кроз изучавање биолошких феномена.
разговор, демонстрација разговор, демонстрација
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.1.1.3; БИ.1.1.4; БИ.2.1.2; БИ.2.1.3.

- разговор о разноврсности живог света
- заслуге појединих научника за развој биологије

- истицање циља: царства и подела, упућивање на уџбеник
- читање одређених пасуса и самостално извођење закључака о царству монера
- закључивање; бележење на табли и у свеске
- свако царство понаособ забележити у свеску; водити разговор о кључним појмовима и
правити белешке
- демонстрација слика и слајдова
- разговором доћи до закључка и забележити особине биљака (исхрана, хлоропласти,
кретање, раст) и особине животиња (поред великих различитости међу њима, живо-
тиње су сврстане у једно царство); царство гљива је посебно царство које ће се посеб-
но изучавати
Завршни део часа - рекапитулација и евалуација
Домаћи задатак - научити поделу живог света на царства

Изглед Царство монера

табле – графофолије Царство протиста
Царство гљива
Царство биљака
Царство животиња
53
Белешке

54
Наставна јединица: Вируси – на граници живог и неживог

Образовни задаци: основна грађа, начин живота, облик, изазивачи болести

Функционални задаци: схватити опасност од вируса
развијање хигијенских навика неопходних за лично здравље и здравље околине, раз-
вијање логичког мишљења, мануелне и експресивне активности
илустративно-демонстративна слике вируса виђене електронским микроскопом

- разговор о различитим болестима и њиховим изазивачима (кијавица, грип, богиње);
- користити искуство ученика и поновити особине живих бића
Главни део часа - истицање циља: вируси
- демонстрација слике
- објашњење порекла речи вирус (лат. virus – отров)
- живе у ћелијама животиња, човека и биљака
- начин живота: паразитски
- грађа, облици, размножавање, изазивачи болести
- водити разговор о СИДИ и изазивачу – ХИВ вирусу
- водити разговор о вакцини, имунитету
Завршни део часа - поновити пређено градиво: грађа, начин живота, размножавање, облици, изазивачи бо-
лести, заштита
Домаћи задатак - пронаћи у литератури податке о вакцинама и њиховим проналазачима и написати кра-
так реферат. Решити укрштеницу у радној свесци на страни 21 и одговорити на питања
Изглед Вируси
Грађа
Начин живота
Размножавање
Облици
Изазивачи болести
Заштита
Вакцина
Имунитет
55
Белешке

56

Наставна јединица: Понављање пређеног градива о класификацији живих бића и вируса
Тип часа: понављање Облик рада: фронтални, индивидуални и рад у паровима
Образовни задаци: утврдити поделу живог света на пет царстава и вирусе на граници живог и неживог
Функционални задаци: схватити различитости царстава и опасности од вируса
развијање хигијенских навика неопходних за лично здравље и здравље околине, раз-
вијање логичког мишљења, мануелне и експресивне активности
текстуална и дијалошка метода радни листић, реферати
Уводни део часа - петоминутна провера знања: радни листић са допуњавањем реченица
Латински назив за вирусе значи __________________. Имају особину живих бића да се _

____________. Живе у ____________________. Изазивају болести: __________________
__, __________________________, __________________________ и ________________
______. Да би се спречиле болести користе се _______________________. У њима су
умртвљени вируси који подстичу организам да ствара _________________________.

- разговарати о обављеном задатку, исправити грешке и са ученицима који су погрешили
коментарисати понуђене одговоре
Сарадња међу ученицима:

- ученици међусобно размењују листиће и исправљају их једни другима
- излагање реферата на тему: Вакцине и њихови проналазачи
Заједничка активност:
- разговор о хигијени и борби против заразних болести

- похвалити ученичку активност писања реферата; оценом наградити залагање, излагање
и активност на часу
Домаћи задатак - поновити пређено градиво
57
Белешке

58

Наставна јединица: Једноћелијски организми без организованог једра – бактерије. Одлике, начин живота и улога
у природи
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: индивидуални
једноћелијски организми без организованог једра – бактерије. Одлике, начин живота

и улога у природи
Функционални задаци: мануелна и експресивна активност
Васпитни задаци: развијање прецизности и упорности у раду.
лабораторијска микроскоп, предметна плочица, покровна плочица, шта-
пић за уши, капаљка и туш.
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.1.1.4; БИ.1.2.1; БИ.1.2.2; БИ.1.2.6; БИ.2.1.3; БИ.3.1.4.
Уводни део часа - поновити грађу ћелије, при чему треба посебно истаћи постојање организованог једра.
Главни део часа Истицање циља: бактерије – ћелије без организованог једра
- излагање и бележење на табли или помоћу графофолија:
- одлике бактерија
- станиште
- исхрана
- грађа
- бележење у свеске и микроскопирање
- прављење микроскопског препарата
- бележење
- цртање
Завршни део часа - рекапитулација и евалуација
Домаћи задатак - прочитати и информисати се о туберкулози; направити инфузум (упутство прочитати у

уџбенику и радној свесци)
59
Изглед Царство монера
Станиште: Грађа: Облици:
- земља, - једноћелијска - коке
- вода - ћелијски зид -бацили
- ваздух - ћелијска мембрана - спирили
- жива бића - цитоплазма
- једров материјал
- органеле
Исхрана: Размножавање: Болести:
- хетеротрофна - проста деоба - каријес
- аутотрофна - туберкулоза
- паразитска - тетанус
- гнојна упала
Белешке

60

Наставна јединица: Једноћелијски организам са организованим једром (алге, гљиве, праживотиње); Одлике,
начин живота и улога у природи
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: фронтални, индивидуални
једноћелијски организам са организованим једром (алге, гљиве, праживотиње)

Одлике, начин живота и улога у природи
Функционални задаци: развијати мануелне активности
Васпитни задаци: развијање тачности, упорности, прецизности и радозналости код ученика
лабораторијска микроскоп, уџбеник, графофолија, инфузум и прибор за
микроскопирање.
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.1.1.4; БИ.1.2.6; БИ.2.1.2; БИ.2.1.3; БИ.3.1.3;БИ.3.1.4.

- подсетити се грађе бактерија и болести које оне изазивају

- царство протиста
- навести групе протиста
- микроскопирање инфузума
- прављење микроскопског препарата
- мануелна, експресивна и визуелна активност
- упућивање, објашњавање, демонстрирање, фолије са папучицом
Завршни део часа - поновити поделу протиста; навести представнике; нагласити да еуглена због присуства
хлоропласта представља прелазни облик између биљака и животиња
Домаћи задатак - нацртати у свесци еуглену и обележити главне делове; урадити задатке у радној свесци
на страни 22
Изглед Једноћелијски организми – царство протиста

Амебе Живе у води и на влажним местима
Бичари
Трепљари
Спорозое
Исхрана: Размножавање:
- хетеротрофна деобом
- аутотрофна
61
Белешке

62
Наставна тема: Тематско понављање

Наставна јединица: Жива бића су изграђена од ћелија – откриће ћелије, облик, величина и основна грађа
Тип часа: понављање и утврђивање Облик рада: комбиновани
Образовни задаци: рекапитулација и систематизација обрађене теме

Функционални задаци: развијање вербалне активности
Васпитни задаци: развијање тачности, упорности, прецизности и радозналости код ученика
разговор и демнострација разни облици дидактичких игара

- упознавање ученика са начином понављања и проверавања градива
Главни део часа - тематско понављање извести уз помоћ дидактичких игара
Завршни део часа - рекапитулација и систематизација обрађене теме
Домаћи задатак - урадити задатке из радне свеске
63
Белешке

64
Наставна тема: Царство биљака – грађа и животни процес биљака

Наставна јединица: Ботаника – свет биљака, настанак и развој биљака
Образовни задаци: учврстити појмове: морфолошке, анатомске и физиолошке карактеристике

развијати тачност изражавања, јасноћу и уредност писања и цртања, самосталност у
извођењу закључака и раду;богаћење речника.
развијање интересовања за изучавање биологије, љубави и поштовања према
Васпитни задаци: природи и заштити животне средине; схватање узајамног односа биљака и животне
средине
разговор – дијалошка, демонстрација уџбеник, слике, енциклопедија, слајдови
Уводни део часа - разговор о биологији као науци и подели на њене дисциплине

- истицање циља: ботаника – научна област биологије
- повести разговор о настанку биљака.
- демонстрација слајдова биљних фосила
- разговор о користима које имамо од биљака
- бележење на табли
Ученичка активност:
- разговор
- бележење
Завршни део часа - рекапитулација усвојених појмова из ботанике
Домаћи задатак Пронаћи у енциклопедији или на Интернету информације о изумрлим врстама биљака.
Донети мању биљку у саксији или коровску биљку на следећи час. Ставити семенке па-
суља у чашу са натопљеном ватом да проклијају
Изглед БОТАНИКА
Физиологија биљака Екологија биљака
раст и развој међусобни односи
Значај биљака:
- произвођачи органске хране
- произвођачи кисеоника
- користе се у исхрани
- користе се у индустрији
- користе се у фармацији
65
Белешке

66

Наставна јединица: Грађа биљака – биљни организам
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: фронтални и комбиновани
Образовни задаци: научити кључне појмове: цветнице, бесцветнице, прабичари и фосили

развијање свести о утицају средине на развој живог света; схватање узајамних односа
биљака и живе средине и утицај промене услова средине на развој живог света
развијање интересовања за изучавање биологије, љубави и поштовања према приро-
Васпитни задаци: ди и заштити животне средине; схватање узајамног односа биљака и животне
средине
разговор – дијалошка, демонстрација уџбеник, слике, енциклопедија, графофолија, Интернет,
живи материјал (коровска или саксијска биљка).
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.1.2.3; БИ.2.2.3; БИ.3.2.1;БИ.3.2.2.

- разговор о ботаници, подели и предмету изучавања ове дисциплине; користити инфор-
мације о изумрлим биљкама до којих су ученици дошли користећи предложене изворе
(енциклопедије, интернет)

- истицање циља: грађа биљке, биљни организам
- излагање и бележење на табли
- демонстрација целе коровске биљке или биљке из саксије
- разговор о грађи биљке; користити предзнање ученика; основни биљни органи;
разговор о разноврсности биљног света; разговор о постанку живог света
Ученичка активност:
- разговор, посматрање, бележење
Завршни део часа - рекапитулација усвојених појмова о грађи биљака, постанку и разноврсности биљног
света
67
Домаћи задатак - поновити градиво о ботаници и биљним органима; урадити задатке у радној свесци на
страни 26
Изглед праокеан
табле – графофолије прабичари
једноћелијске биљке фосили
вишећелијске биљке остаци изумрлих организама
- бесцветнице
- цветнице
Биљни органи:
- репродуктивни - вегетативни
цвет корен
плод стабло
семе лист
Белешке

68

Наставна јединица:
Тип часа: понављање и утврђивање Облик рада: комбинован
Образовни задаци: утврдити научне чињенице и кључне речи и појмове

формирати и развијати писмено изражавање, као и самосталност у извођењу
закључака
развијање мишљења, истрајности и стрпљења у раду; подстицање на радозналост и
љубопитљивост.
разговор, демонстрација дидактичке игре
Образовни стандарди који се могу применити: Сви наведени у наставним јединицама 19. до 20.
Уводни део часа Осмислити дидактичке игре које подстичу на размишљање о изученим појмовима:
- ребуси
- укрштенице
- мозгалице
- асоцијације
- замена слова у речи и речи у реченици
Главни део часа Ученичка активност:

-решавање, бележење, осмишљавање, размишљање
Завршни део часа - зазговор о урађеним задацима
69
Белешке

70
Домаћи задатак - ставити корен першуна у чашу са мастилом. Поставити оглед из радне свеске на страни 28


Наставна јединица: Корен – делови, облици, улога
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: рад у паровима
Образовни задаци: научити грађу корена, облике и његову улогу

Функционални задаци: развијати самосталност, мануелну и експресивну активност
развијање интересовања за изучавање биологије, љубави и поштовања према
Васпитни задаци: природи и заштити животне средине; схватање узајамног односа биљака и животне
средине
разговор – дијалошка, демонстрација, лабораторијска природни материјал, лупа, графофолија, уџбеник
Уводни део часа Сарадња са ученицима:

- разговор о биљним органима; користити предзнање ученика о корену
- истицање циља: корен – биљни орган
- подела ученика на парове
- подела прибора и материјала; објашњење; упутство за рад
Главни део часа Активност ученика:

Прва фаза:
- посматрање лупом и поређење са сликом у уџбенику и графофолијом
- грађа семена пасуља
- доношење закључка: корен се развија из коренка клице
Друга фаза:
- облици коренова
- поређење природног материјала различитих облика коренова са сликом у уџбенику и
графофолијом
- доношење закључка: репаст, вретенаст, жиличаст, осовински корен
Трећа фаза:
- поређење корена са сликом у уџбенику и графофолијом
- доношење закључка: главни, бочни корен и коренске длачице
- излагање и демонстрација о проводним снопићима, улози коренских длачица и улози
корена
71
Завршни део часа - рекапитулација пређеног градива о корену
Домаћи задатак Нацртати у свесци облике и грађу корена. Донети шаргарепу на следећи час
Изглед Корен – биљни орган који се развија из коренка клице

табле – графофолије КОРЕН
главни бочни
коренове
длачице
коренова
капа
Облици коренова:
- гранат
- жиличаст
- вретенаст
- репаст
Улога корена:
- упија и спроводи воду са минералним материјама
- учвршћује биљку за подлогу
- расте у правцу силе земљине теже
- служи за смештај резервне хране
Белешке

72

Наставна јединица: Вежба. Разликовање делова и облика корена
Тип часа: вежбање Облик рада: индивидуални
Образовни задаци: утврдити и усвојити појмове везане за корен

Функционални задаци: развијати самосталност, мануелну и експресивну активност
Васпитни задаци: развијање самосталности, прецизности и љубопитљивости
лабораторијска природни материјал (шаргарепа, корен першуна који је
стајао у мастилу и различити облици коренова), лупа,
микроскоп, трајни препарати

- разговор о деловима корена, његовим облицима и улози
- упућивање на рад: индивидуални облик рада

Прва фаза:
- различити облици коренова
- посматрање, цртање, обележавање
- пресећи шаргарепу уздуж
- уочити средишњи део и бочни корен
- посматрање, уочавање, цртање
- пресећи корен першуна уздужно и попречно
- уочавање плаве нити – проводни снопићи
Четврта фаза:
- посматрање коренских длачица лупом
- уочавање, цртање
- демонстрација микроскопског пресека корена (трајни препарат)
- ученици појединачно посматрају препарат
Завршни део часа Анализа и синтеза појмова и појава везаних за корен
Домаћи задатак Донети у школу гранчицу кестена, храста или јоргована са пупољком
73
Белешке

74

Наставна јединица: Стабло. Спољашња грађа и улога. Преображај стабла
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: фронтални и рад у паровима
Образовни задаци: схватити основну улогу стабла, његову грађу и значај

инсистирати на посматрању, уочавању и анализирању као основним задацима изуча-
вања биологије
Васпитни задаци: развијање истраживачког духа, прецизности и знатижеље код ученика
дијалошка и демонстрација гранчице кестена, јоргована, слике стабала, лупа, уџбе-
ник, радна свеска
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.1.2.3; БИ.1.2.4; БИ.2.1.4; БИ.2.2.3; БИ.3.2.1;БИ.3.2.3; БИ.3.2.5.

- поновити кроз разговор грађу биљке и њених органа – вегетативне органе
Главни део часа Активност наставника: истицање циља - стабло

- вегетативни биљни орган на којем се развијају пупољци
- објашњење даљег начина рада
- подела материјала
Прва фаза:
- активност ученика: рад у паровима
- посматрање, уочавање, цртање, обележавање: пупољак
- материјал: гранчица са пупољцима
- рашчлањивање пупољка, закључивање; лисни и цветни пупољци обавијени су љуспас-
тим листовима; смоласти су и длакави (ради заштите)
- активност наставника: излагање
- изданак: подела, упућивање на уџбеник и слику – графофолију
- бележење на табли и објашњење
- активност ученика: рад са уџбеником, бележење
- активност наставника: излагање наставника
- преображај стабла: упућивање на уџбеник и слику – графофолију
- бележење на табли и објашњење
- активност ученика: рад са уџбеником, бележење
- активност наставника: излагање наставника
- улога стабла: демонстрација слике стабла са двосмерним кретањем течности – воде и
биљног сока
- објашњење, разговор, закључивање
Завршни део часа - рекапитулација наставног градива
75
Домаћи задатак - донети различита стабла зељастих биљака у школу
Изглед СТАБЛО
табле – графофолије -вегетативни биљни орган на коме се развијају пупољци
ПУПОЉАК ИЗДАНАК ПРЕОБРАЖЕНА СТАБЛА
-темени -надземни -витице
-бочни -подземни -трн
-лисни -зељасти -келераба
-цветни -дрвенасти -глог
-кртола
-поданак
-луковица
Улога – провођење воде, провођење биљног сока, спремиште резервне хране
Белешке

76

Наставна јединица: Понављање градива. Стабло. Спољашња грађа и улога. Преображај стабла
Тип часа: понављање и утврђивање, вежбање Облик рада: фронтални, рад у паровима
Образовни задаци: схватити основну улогу стабла, грађу и значај

инсистирати на посматрању, уочавању, анализирању, као основним задацима изуча-
вања биологије; мануелна и визуелна активност
Васпитни задаци: развијање истраживачког духа, прецизности и знатижеље
разговор, демонстрација, експеримент природни материјал, црни лук, перуника, трајни препара-
ти, микроскоп
Образовни стандарди који се могу применити: Сви наведени у наставној јединици 24.

- кроз разговор поновити појмове обрађене претходног часа: стабло, грађа и улога
Главни део часа Активност наставника: истицање циља:

- подземни изданак – вежбање
Прва фаза:
- активност наставника: објашњење, упућивање на рад
- ативност ученика: индивидуални рад
- пресећи уздужно луковицу, уочити задебљале листове, корен, стабло,
нацртати, обележити уз помоћ наставника и коришћења уџбеника
Друга фаза: активност наставника: демонстрација пресека дрвенастог стабла

- објашњење, кора, дрво, срж, годови
- упућивање на уџбеник и радну свеску
- активност ученика
- уочавање, посматрање, бележење, цртање
- активност ученика: рад у паровима
- посматрање, уочавање, цртање, обележавање подземног стабла ђурђевка
или перунике – корен, стабло, пупољчић
- активност наставника: помагање ученицима у раду, упућивање, објашњење
- активност наставника: демонстрација трајног препарата пресека стабла зељасте
биљке
- активност ученика: посматрање демонстрираног препарата (један по један)
Завршни део часа - рекапитулација наставног градива; распремање радног места; разговор
Домаћи задатак -донети листове различитих биљака у школу; решити укрштеницу у радној свесци на
страни 31
77
Белешке

78

Наставна јединица: Лист. Делови, облици, улога.
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: групни рад
Образовни задаци: основни делови листа. Облици, функција и значај

инсистирати на посматрању, уочавању и анализирању као основним задацима изуча-
вања биологије; мануелна и визуелна активност, разумевање писаних задатака
Васпитни задаци: навикавање на међусобно разумевање, помагање и подстицање у раду – тимски рад
лабораторијска метода, самосталан рад ученика, текст свежи листови биљака, уџбеник, графофолија
метода
Уводни део часа - поновити градиво о вегетативним биљним органима, њиховим деловима, значају и
улози

- истицање циља: лист – вегетативни орган биљака
- подела ученика на групе
- упућивање на рад
- посматрање и обележавање
- подела задатака
Прва група: изглед листа

- читање текста из уџбеника (одређени пасус)
- упоређивање слике са листом
- цртање, обележавање
- подношење извештаја
Друга група: нерватура листа

- упоређивање слике са природним материјалом
- уочавање, цртање, обележавање
- реферисање
Трећа група: подела листова према спољашњој грађи

- упоређивање слике са природним материјалом
- уочавање, цртање, обележавање
- реферисање
Завршни део часа - обједињавање градива; уопштавање; бележење на табли или приказивање
графофолије
79
Домаћи задатак - поновити о листу; нацртати у свеску делове и нерватуру листа; донети листове различи-
тих лековитих биљака; на интернету или у литератури пронаћи податке о њиховим ле-
ковитим својствима; написати реферате на ту тему
Изглед
ЛИСТ
делови листа: нерватура листа:
-лице -мрежаста
-наличје – стоме -паралелна
-лисна основа
-лисна дршка
-лисна плоча
Облик листа
једноставан: сложени лист:
- срцаст - перасто
- јајаст - прстасто сложен
- бубрежаст
- игличаст
Улога листа:
-фотосинтеза
-дисање
-транспирација
-садрже лековите, мирисне и ароматичне материје
Белешке

80

Наставна јединица: Понављање. Лист
Тип часа: понављање и утврђивање Облик рада: омбиновани
Образовни задаци: проверити ниво усвојености градива

оспособљавати логичко мишљење, вербално изражавање и сналажење у
литератури
подстицање на рад и мишљење, изграђивање смисла за лепо, развијање парламен-
тарности и поштовања другова
разговор, демонстрација природни материјал, графофолије, различите лековите
биљке, прибор за чај, ученички реферати о лековитом
биљу
Уводни део часа - поновити научено градиво о вегетативним биљнима органима: корен, стабло, лист

- истицање циља: Понављање, лист и његова улога
- разговор са ученицима
- провера домаћих задатака
- читање реферата о лековитим својствима листова неких биљака
- кување чаја од листова жалфије, нане, мајчине душице
- послужити чај и водити разговор о лековитим својствима ових биљака
Завршни део часа - рекапитулација усвејеног градива; распремање радног места; разговор
Домаћи задатак - поновити градиво о биљним органима и најавити објективно проверавање
81
Белешке

82

Наставна јединица: Објективно проверавање знања. Корен, стабло, лист.
Тип часа: понављање и утврђивање Облик рада: писмена провера знања
Образовни задаци: рекапитулација усвојеног градива

Функционални задаци: рекапитулација вештина и навика
стицање навике за писмену проверу знања; развијање мишљења и самосталног
закључивања
текст метода контролни задатак објективног типа

- упућивање; објашњење; подела контролних задатака*

- израда контролних задатака
Завршни део часа - прикупљање контролних задатака; разговор, објашњење
Домаћи задатак - на интернету се информисати о фотосинтези
*контролни задаци су на странама 78-82

83
КОНТРОЛНИ ЗАДАТАК група А
Име и презиме ученика
Одељење Датум
1. Повежи поjмове леве и десне колоне одговарајућим бројем:
1. биљке шаргарепа
2. животиње лабораторија
3. вирус ботаника
4. оглед болест
5. видно поље вакуола
6. центриоле цвет
7. биљна ћелија шишарка
8. цветнице микроскоп
9. бесцветнице зоологија
10. вретенаст корен животињска ћелија
10 бодова
2. Напиши одговарајуће – стручне појмове на дате линије:
1. – одавање воде кроз стоме листа.

2. – наука која проучава биљке.
3. – наука која проучава животиње.
4. – налази се у зеленим листовима и учествује у процесу фотосинтезе.
5. – једноћелијски организми са организованим једром.
5 бодова
3. Заокружи слово испред тачног одговора:
Зелена боја листа потиче од:

а) врсте биљке
б) хлорофила
в) сунца
Биологија проучава:
а) природне лепоте земље
б) жива бића
в) историјат развоја земље
Ћелија је саставни део:

а) свих живих бића
б) само биљака и животиња
в) само једноћелијских организама
Бактерије се убрајају:
а) у биљке
б) у животиње
в) у једноћелијске организме без организованог једра
Лист је биљни орган који се развија:

а) из лисног пупољка
б) из цветног пупљка
в) из корена
5 бодова
84
4. Упиши називе означених делова листа:
в) г)
а)
б)
б)
a)
в)
г)
4 бода
5. У следећим задацима нешто се тврди.

Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а уколико је нетачна, заокружи Н.
1. Само биљна ћелија има једро. Т Н

2. Кртола кромпира је подземно стабло. Т Н
3. Вакуола је органела у којој се налази ћелијски сок. Т Н
4. Организам је изграђен од више органа. Т Н
5. Вегетативни органи биљци обезбеђују храну. Т Н
6. Вишегодишње биљке имају зељасто стабло. Т Н
7. Пупољак је неразвијен изданак. Т Н
8. Дрвенасте биљке немају добро развијен корен. Т Н
9. У репастом корену је резервна храна. Т Н
10. Нерватуру листа чине проводни судови листа. Т Н
10 бодова
6. Допуни реченице:
Вегетативни органи су , , .
Репродуктивни органи су , .
Корен се развија из .
Врх корена је заштићен .
Корен по облику може бити: , ,
и .
11 бодова
Сви одговори у овом тесту вреде 45 бодова

Број бодова Оцена
0-14 1
15-25 2
26-35 3
36-40 4
41-45 5
Број бодова ученика/ученице
Оцена
Наставник/наставница
85
КОНТРОЛНИ ЗАДАТАК група Б
1. антропологија микроорганизми
2. ботаника животиње
3. зоологија биљке
4. микробиологија човек
5. видно поље болест
6. вирус цвет
7. цветнице ћелија
8. вакуола микроскоп
9. вретенаст корен шаргарепа
10. оглед лабораторија
10 бодова
2. Напиши одговарајуће – стручне појмове на дате линије:
1. – наука о животу.
2. – наука о микроорганизмима.
3. – једноћелијски организми без организованог једра.
4. – налази се у зеленим листовима и учествује у процесу фотосинтезе.
5. – организми који се хране на рачун свог домаћина.
5 бодова
Биологија проучава:
а) природне лепоте
б) жива бића
в) историјат развоја земље
Бактерије се убрајају у:
а) биљке
б) животиње
в) једноћелијске организме без организованог једра
Корен је биљни орган који се:

а) развија из земље
б) развија изкорена клице
в) развија из воде
Ћелија садржи:
а) само воду
б) органеле
в) само једро
У окцима кромпира налази се:

а) пупољaк
б) корен
в) цвет
5 бодова
86
4. упиши називе обележених делова бактерије: г) д)
в)
а) б)
б)
а)
в)
г)
д)
5 бодова
5. у следећим задацима нешто се тврди.

1. Вируси су изазивачи болести. Т Н

2. Вакцине повећавају отпорност организма. Т Н
4. Пупољак је неразвијен изданак. Т Н
5. У вретенастом корену је смештена резервна храна. Т Н
6. Корен се развија и коренка клице. Т Н
7. Вегетативни органи су: корен, стабло и цвет. Т Н
8. Нерватура листа је проводни снопић листа. Т Н
9. Приликом бесполног размножавања образују се полне ћелије. Т Н
10. Стабло је вегетативни орган биљке. Т Н
10 бодова
Корен, стабло и лист су биљни органи.

Организми без организованог једра су .
Ћелију је открио научник .
Жива бића су груписана у царстава, а то су: , ,
, , .
Биљке које образују цветове зову се .
10 бодова

0-14 1
15-25 2
26-35 3
36-40 4
41-45 5
Оцена
87
Белешке

88

Наставна јединица: Фотосинтеза – животни процес
стицање знања о процесу фотосинтезе, узимању угљен-диоксида и воде у присуству

сунчеве светлости и хлорофила, издвајање кисеоника, настајање скроба.
Функционални задаци: развијати и изграђивати свест о кружењу материје и протицању енергије
Васпитни задаци: оспособљавање ученика за научни поглед на свет
разговор, излагање наставника, демонстрација уџбеник, графофолија, јод, епрувета, раствор штирка,
кромпир
Уводни део часа - поновити научено градиво о листу и његовој улози

- истицање циља: фотосинтеза
Прва фаза:
- презентовати развој научне мисли о фотосинтези на графофолији
- кратка историја откривања процеса фотосинтезе:
Истраживач Година Откриће

Аристотел Биљке узимају припремљену храну из тла
Хелмут 1635. Биљке граде своју материју само од воде без узимања
супстанце из тла
Мариот Биљке узимају из тла основне састојке и поново их ком-
бинују у биљне материје
Малпиги Функција биљних органа: узимање воде и хранљивих
материја кроз корен, транспорт воде и гасова, претва-
рање материје у листовима под садејством Сунца
Пристли 1771. Биљке побољшавају ваздух загађен дисањем животиња
и чине га поново употребљивим за дисање. Дакле, пос-
тоји кружни ток ваздуха између биљака и животиња
Ингенхаус 1779. За биљну размену потребни су светлост, угљен-диок-
сид и хлорофил
Мајер 1845. Биљка претвара енергију Сунца у хемијску енергију
Сахс 1862. Хлорофил апсорбује енергију светлости. Сунчева енер-
гија претвара се у хемијску фотосинтезом
- разговор; објашњење
89
- активност наставника: демонстрација графофолије – шема кружења воде у биљци; по-
себно нагласити долажење воде у лист; објашњење
- активност ученика: визуелизација и бележење
-активностнаставника:дефиницијафотосинтезе;објашњење;бележењенатабли–графофолији
-активност наставника: демонстрација огледа са скробом – на месту пресека кромпира
канути неколико капи јода; раствореном штирку у епрувети (скроб) додати јод; објасни-
ти промене, бележити
Завршни део часа - рекапитулација усвојених појмова о фотосинтези
Домаћи задатак - усвојити градиво о фотосинтези; одговорити на постављена питања у уџбенику и рад-
ној свесци
Белешке

90

Наставна јединица: Вежба. Издвајање хлорофила из листа
Тип часа: вежбање Облик рада: рад у паровима
разговор, демонстративно-илустративна, излагање уџбеник, графофолија, енциклопедија

- разговор о грађи листа, процесу фотосинтезе, значају фотосинтезе

- истицање циља: доказ присуства хлорофила у листу
- подела задатака за рад у паровима.
- упућиваиње ученика у начин извођења вежбе
- ученици уз помоћ уџбеника и радне свеске изводе вежбу
- извођење закључака
- визуелизација
- мануелна и експресивна активност
- изношење резултата
- упућивање ученика на важност:
- истраживања
- проверавања
- посматрања
- анализирања
- извођења закључака
- бележења
Завршни део часа - рекапитулација урађене вежбе; распремање радног места
Домаћи задатак - приказати и записати у свеску резултате изведене вежбе; одговорити на питања у рад-
ној свесци
91
Белешке

92

Наставна јединица: Животни процеси: Дисање и транспирација
дисање – важан физиолошки процес; обрнут процес од фотосинтезе; испуштање воде

из биљке – транспирација.
Функционални задаци: развијати и изграђивати свесто о кружењу материје и протицању енергије
демонстративно-илустративна графофолија, оглед којим се демонстрира процес дисања,
оглед којим се демонстрира процес транспирације
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.1.2.4; БИ.1.2.5; БИ.1.2.6; БИ.1.2.7;БИ.2.2.4; БИ.2.2.5; БИ.2.2.6;
БИ.2.4.4.

- обновити градиво о фотосинтези као важном животном процесу; обновити део градива
о хлорофилу; истаћи значај фотосинтезе
Главни део часа Прва фаза

- активност наставника: истицање циља: дисање
- извести унапред припремљен оглед и демонстрирати процес дисања:
Проклијале семенке пасуља или пшенице ставити у теглу и добро затворити. Након не-
колико сати (на часу) отклопити и принети шибицу. Извести закључак о потрошњи кисе-
оника – угљен-диоксид не потпомаже горење. Повести разговор о овом огледу.
Закључити шта је потребно да би се процес дисања обавио, шта се ослобађа при томе и
закључити да су фотосинтеза и дисање два супротна процеса
Друга фаза
- активност наставника: извести оглед и демонстрирати процес транспирације:
Саксију са биљком обавити целом, прозирном најлон кесом. Заједно са ученицима за-
кључити шта се десило након неколико сати.
активност ученика: посматрање, бележење, закључивање
Завршни део часа - рекапитулација

- задаци за размишљање:
- зашто је у гомили сена топло
- зашто ратари окопавају биљке
- зашто окопавамо биљке у саксији.
Сарадња са ученицима: водити разговор; закључивање
93
Домаћи задатак - оледе изведене на часу поставити код куће
Изглед ДИСАЊЕ ТРАНСПИРАЦИЈА

табле – графофолије узимање кисеоника одавање воде у облику водене паре
одавање угљен-диоксида стоме
одвија се и дању и ноћу
у свим живим ћелијама
егзотерман процес – ослобађа се енергија
Белешке

94

Наставна јединица: Вежба: доказивање процеса транспирације и дисања
Тип часа: вежбање Облик рада: групни
Образовни задаци: доказати процесе дисања, фотосинтезу и транспирацију

развијати самосталност, мануелну и експресивну активност, прецизност и тачност.
Функционални задаци: Оспособљавати ученике за лабораторијски рад и руковање лабораторијским
прибором
Васпитни задаци: развијање парламентарности и поштовања својих другова
разговор, демонстративно - илустративна, лабораторијс- прибор за оглед са саксијом, прибор за оглед са семенка-
ка метода ма и прибор за оглед са кречном водом, графофолија,
уџбеник
Уводни део часа - мотивација: од датих речи саставити дефиницију фотосинтезе
стварање органских у присуству

фотосинтеза биљака сунчеве у
светлости је материја хлорофилу
- Напомена – саставити сличне мотивационе задатке на тему: Дисање и транспирација
Главни део часа - активност наставника: истицање циља – доказивање процесатранспирације и дисања;
поделити ученике у групе; поделити задатке; упутити ученике у начин извођења вежбе
- активност ученика:
Прва група: доказивање процеса дисања – оглед
- разговор
- бележење
- закључивање
Друга група: транспирација – извођење огледа

- разговор
- бележење
Трећа група: Доказивање процеса транспирације – оглед са биљком у саксији:

- разговор
- бележење
95
Четврта група: Попуњавање табеле – Фотосинтеза и дисање
- разговор
- бележење
Табела: Фотосинтеза и дисање

ФОТОСИНТЕЗА ДИСАЊЕ
Завршни део часа - Вође група износе саопштења о резултатима истраживања
Сарадња са ученицима: обједињавање елемената градива о процесима који се врше у

биљкама
Домаћи задатак - научити и поновити део градива о животним процесима биљака
Белешке

96

Наставна јединица: Понављање и утврђивање животних процеса
Тип часа: понављање и утврђивање Облик рада: комбиновани
Образовни задаци: утврдити знање о животним процесима

Функционални задаци: развијати и изграђивати свест о кружењу материје и протицању енергије
разговор, демонстрација табла, графофолија, радна свеска, дидактичке игре
Уводни део часа Mотивација:

објаснити зашто није добро спавати у соби препуној биљака; зашто биљке окрећу
листове према сунцу
Главни део часа Прва фаза:

- активност наставника: представљање дидактичких игара на графофолији
- разговор
- финализација решења
Сарадња са ученицима: попуњавање табеле – Фотосинтеза и дисање
- бележење резултата
- записивање у свеске
Трећа фаза: решавање различитих дидактичких игара
Четврта фаза: попуњавање табеле
Органи биљке Називи биљака од којих се користе наведени органи

корен
стабло
лист
- наставник поставља питања; ученици одговарају и уписују у свеску
Завршни део часа - рекапитулација градива о животним процесима биљака
Домаћи задатак - донети цвет у школу
97
Белешке

98

Наставна јединица: Цвет – делови; једнополни, двополни, цваст
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: фронтални и индивидуални
Образовни задаци: грађа цвета; биљни орган за размножавање; једнополан и двополан цвет; цваст
Функционални задаци: оспособљавање за самосталан рад, уочавање, размишљање и закључивање
Васпитни задаци: развијање естетског доживљаја; способности посматрања, запажања и мишљења
разговор, демонстративно-илустративна цвет, модел, слике, графофолија, лупа, пинцета, уџбеник
Уводни део часа - користити предзнање ученика о цвету; водити разговор о цветовима, њиховој лепоти и
значају

активност наставника: истицање циља – грађа цвета; објаснити грађу цвета на моделу
активност ученика: посматрање цвета донетог у школу уз употребу лупе; рашчлањивање

цвета пинцетом; бележење назива делова цвета уз помоћ уџбеника и наставника
- бележење
- извођење закључака
активност наставника: објашњење поделе на једнополне и двополне цветове: цваст
активност ученика: посматрање, бележење, закључивање
Завршни део часа - уопштавање знања о цвету, грађи, подели и цвасти
Домаћи задатак - донети цвет у школу (нпр. цвет мушкатле или неки други)
Изглед Грађа цвета

цветна дршка чашица круница прашник тучак
цветиште чашични листићи крунични листићи прашнички кончић плодник
прашничке кесице стубић
жиг
Поделе цветова према полу

двополан једнополан
Цваст – више цветова на заједничкој цветној дршци
99
Белешке

100

Наставна јединица: Вежба: грађа цвета
Тип часа: вежбање Облик рада: индивидуални
Образовни задаци: утврдити грађу цвета

визуелизацијом, мануелном и експресивном активношћу усавршавати сазнање о цве-
ту и деловима цвета.
Васпитни задаци: оспособљавање за естетско доживљавање и самосталан рад
лабораторијско – експериментална цвет, картон, лепак, маказе, пинцета, уџбеник, свеска, лупа,
радни листић
Уводни део часа - поновити грађу цвета и мотивисати ученике за самосталан рад

активност наставника: истицање циља - рашчлањивање цвета
- подела радних листића; упутство за рад
- рашчлањивање цвета мушкатле или неког другог цвета
- прибор и материјал: пинцета, шестар, картон, лепљива трака, лупа.
- самосталан рад:
- нацртати концентричне кругове
- пинцетом ишчупати листиће и залепити их у одговарајуће кругове
- користити уџбеник
- користити лупу
активност наставника: демонстрација графофолије и природног материјала једнополних
цветова, двополних цветова и цвасти
активност ученика: визуелизација; мануелна и експресивна активност
Завршни део часа - уопштавање знања о цвету
Домаћи задатак - обновити градиво о биљним органима
101
Белешке

102

Наставна јединица: Опрашивање и оплођење
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: комбиновани
усвојити знања о процесу опрашивања и оплођења. Објаснити процес размножавања

којим се остварује континуитет живота
Функционални задаци: изграђивати позитиван однос према процесима и феноменима у природи
Васпитни задаци: развијање естетског доживљавања, изоштравање сазнања о процесу размножавања
разговор, демонстративно – илустративна, текст метода уџбеник, графофолија, свеска

- обновити грађу цвета
- водити разговор о значају пчела за опрашивање и фенолошким појавама у природи

активност наставника: истицање циља – опрашивање; упућивање ученика на уџбеник;
проналажење дефиниције
активност ученика: читање одређеног пасуса у уџбенику; размишљање; закључивање;

записивање у свеску; преношење поленовог праха на жиг тучка
активност наставника: нразговор; закључивање; бележење на таблу или графофолију
активност наставника: истицање циља – оплођење; упућивање ученика на уџбеник; про-
налажење дефиниције
активност ученика: читање одређеног пасуса у уџбенику; размишљање; закључивање;

записивање у свеску
активност наставника: демонстрација слике тучка или графофолија; објашњење: клијање

полена у поленову цев, долазак до плодника тучка, спајање мушке полне ћелије и женске
полне ћелије, настајање плода, настајање семена
Завршни део часа - рекапитулација усвојеног градива уз истицањем процеса оплођења
103
Домаћи задатак - донети плодове и семенке различитих биљака; урадити задатке у радној свесци на
странама 45 – 48
Изглед ОПРАШИВАЊЕ ОПЛОЂЕЊЕ

табле – графофолије преношење поленових зрна из прашни- спајање мушке и женске полне ћелије у
ка на жиг тучка семеном заметку
- самоопрашивање плод
- укрштено опрашивање семе
преношење поленовог праха:
- ветром,
- водом
- инсектима
- посредством човека
Белешке

104

Наставна јединица: Понављање. Цвет, опрашивање и оплођење
Тип часа: понављање и утврђивање Облик рада: групни
Образовни задаци: утврдити знање о цвету и процсима, опрашивању и оплођењу

Васпитни задаци: развијање естетског доживљавања, изоштравање сазнања о процесу размножавања
разговор, лабораторијска уџбеник, наставни листићи, микроскоп, лупа, живи мате-
ријал, прибор за микроскопирање
Образовни стандарди који се могу применити: Сви наведени у јединицама од 34. до 36.
Уводни део часа - подела ученика у групе и подела задатака
Главни део часа Прва група: цвет; делови цвета; рашчлањивање цвета; живи материјал
- мануелно-експресивна активност
Друга група: прашник и полен; живи материјал; лупа, микроскоп

Трећа група: тучак, грађа

- посматрање лупом
Четврта група: цвасти, природан материјал

- поредити са уџбеником и графофолијом
Пета група: оплођење; наставни листић – шематски приказ цвета и плодника

- повући линије и обележити
Шеста група: опрашивање; наставни листић

- поредити са уџбеником и графофолијом
- мануелно- експресивна активност
Завршни део часа - евалуација: критиковање, просуђивање, оправдање, оцењивање, вредновање
Домаћи задатак - донети плодове различитих биљака и ставити семенке пасуља у воду да исклијају; ура-
дити задатке у радној свесци на страни 39
105
Белешке

106

Наставна јединица: Плод. Делови плода. Разноврсност плодова
Образовни задаци: плод. Делови плода. Разношење плодова.

Васпитни задаци: развијање уочавања, мануелне и експресивне активности
лабораторијска, демонстративна уџбеник, наставни листићи, разни плодови биљака
Уводни део часа Сарадња са ученицима: поновити оплођење и настајање плода

активност наставника: истицање циља - грађа плода
- упућивање ученика на уџбеник
активност ученика: рад у паровима - плод јабуке пресећи напола; уочити оплодницу и
семе
- уочавање
- цртање
- обележавање
активност наставника: разговор; закључивање; бележење на таблу или графофолију
активност наставника: истицање циља – сушни плодови
- упућивање ученика на уџбеник и графофолију
активност ученика: посматрање плода јавора, јасена, чауре мака, кукуруза

- размишљање; закључивање; записивање у свеску
Завршни део часа - евалуација градива о плодовима и њиховој подели; бележење на табли
Домаћи задатак - нацртати у свеску врсте плодова и донети проклијале семенке пасуља у школу
Изглед ПЛОД
Врсте плодова
СОЧНИ СУШНИ
- коштуница - чаура
- бобичаст - махуна
- јабучаст - крупа
107
Белешке

108

Наставна јединица: Семе. Значај семена и грађа семена
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: индивидуални
Образовни задаци: грађа семена, делови, разноврсност, котиледони

визулизацијом и мануелно-експресивном активношћу усавршити сазнања о семену и
деловима семена
Васпитни задаци: развијање самосталности, прецизности и опажања
лабораторијска живи материјал, пасуљ и кукуруз, лупа, уџбеник, свеска
Уводни део часа Сарадња са ученицима: поновити грађу цвета, плода и процес оплођења

активност наставника: истицање циља – грађа семена; семе пасуља
- упућивање ученика на уџбеник
активност ученика: индивидуални рад – семенка пасуља

- анализирање
- упоређивање са уџбеником
- бележење

активност наставника: истицање циља – семе кукуруза
- упућивање ученика на уџбеник, графофолију
активност ученика: индивидуални рад; посматрање семена кукуруза

- размишљање
- записивање у свеску
Завршни део часа - уочити разлику између семена пасуља и семена кукуруза; забележити на табли
109
Домаћи задатак - информисати се у литератури или на интернету о распростирању плодова и семена
Изглед СЕМЕ
ПАСУЉ КУКУРУЗ
-семењача -семењача
-два котиледона -један котиледон
-јабучаст -крупа
Котиледон
- коренак
- стабаоце
- пупољчић
Значај семена
- размножавање биљака
- исхрана људи и животиња
- у индустрији
Белешке

110

Наставна јединица: Распростирање плодова и семена
улога различитих израштајиа на плодовима у процесу расејавања. Улога животиња и

човека
Функционални задаци: увежбавање самосталности у раду и сналажење у литератури.
Васпитни задаци: развијање позитивног односа према природи и њеним различитостима.
разговор и демонстрација слике, слајдови, природни материјал, хербарски
материјал
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.2.2.3; БИ.3.2.3; БИ.3.2.5.
Уводни део часа Сарадња са ученицима: поновити грађу цвета, настајање плода и семена и делове
семена

- истицање циља – распростирање плодова и семена
- подела ученика у групе; подела задатака; подела природног материјала
- објашњење
Прва група:
- плодови које разноси ветар (природни материјал, слике, уџбеник, свеска, фолија, слајд,
литература, читање текста, разгледање слика и материјала, разговор, размишљање, бе-
лежење у свеску и на фолију)
Друга група:
- плодови које разноси вода (природни материјал, слике, уџбеник, свеска, фолија, слајд,
- читање текста, разгледање слика и материјала. Разговор. Размишљање. Бележење у
свеску и на фолију
Трећа група:
- плодови које разносе животиње (природни материјал, слике, уџбеник, свеска, фолија,
слајд, литература, читање текста, разгледање слика и материјала, разговор, раз-
мишљање, бележење у свеску и на фолију)
- читање текста, разгледање слика и материјала; разговор; размишљање; бележење у
свеску и на фолију
Четврта група:
- плодови које разноси човек (природни материјал, слике, уџбеник, свеска, фолија, слајд,
- читање текста, разгледање слика и материјала, разговор, размишљање, бележење у
свеску и на фолију, сејање семена и исхрана
111
Завршни део часа - вође група саопштавају резултате, обједињавање резултата, бележење на табли или
графофолији, сређивање радних места
Домаћи задатак - научити градиво о расејавању и пронаћи на интернету о врстама расејавања
Изглед РАСЕЈАВАЊЕ – разношење плодова и семена на нове просторе

ветар – крилца, длачице, малени, лагани
вода – лаки, садрже уље или ваздух у коморицама
животиње – сочни, слатки, имају кукице
човек – семена за исхрану
Белешке

112

Наставна јединица: Клијање семена и услови клијања семена
Тип часа: вежбање Облик рада: фронтални и комбиновани
Образовни задаци: утврдити знање о семену, бубрењу, клијању, клијанцу.

оспособљавање за самостално и рационално учење, коришћење уџбеника и приме-
ну стеченог знања у пракси.
изграђивање позитивног односа о настанку и развоју биљака цветница и поступнос-
ти у развоју биљних врста.
разговор, демонстрација, оглед природни материјал, уџбеник, свеска, графофолија, чаше
са различитим фазама клијања семена

- поновити о репродуктивним органима биљке; разговарати о цвету; плоду и семену;
разговарати о пословици: Каква сетва – таква жетва

- истицање циља - клијање семена
- сваки ученик пред собом има семенке пасуља у различитим фазама клијања; први
услов – вода – изазива бубрење; записати на табли, а ученици у свеске: Бубрење је
процес упијања воде и повећање семена
- записивање на табли
- упућивање на уочавање
- напомена: фазе клијања објаснити на живом материјалу
- посматрање и закључивање излагања о деловима клице: коренак, стабаоце и
пупољчић
- клијанац – млада биљка са зеленим листовима
- уочавање
- бележење
Завршни део часа - обједињавање градива

- поставити проблемске задатке:
1. Која се семена брже развијају: крупнија или ситнија? Зашто?
2. Зашто биљке остављају велики број семенки и плодова?
- поставити у учионици оглед за испитивање процента клијавости: стотину семенки
поставити на влажну подлогу и после неколико дана испитати проценат клијавости
Домаћи задатак - донети различите плодове у школу
113
Изглед СЕМЕ – бубрење – клијање – клијанац
Услови клијања – клијавост – вода – ваздух – топлота
Припрема семена за сетву – чишћење – испитивање клијавости - заштита
Белешке

114

Наставна јединица: Вежба: израда школске збирке плодова и семена
Тип часа: вежбање Облик рада: индивидуални и групни
на природном материјалу утврдити знање о врстама плодова и њиховој

различитости
Функционални задаци: развијатње самосталности, знатижеље и љубопитљивости
развијање позитивног односа према раду, подржавање позитивних ученичких идеја,
развијање другарства и солидарности
Илустративно-демонстративна, лабораторијска различити плодови биљака, уџбеник, фотографија

- објашњење о начину рада и могућностима прављења збирке
- упућивање на уџбеник
Главни део часа - Семенке и плодове скупљене на терену заједно са ученицима распоредити у: теглице,
најлон врећице и кутијице
- на свакој написати назив биљке, датум и место прикупљања
- израда збирке уз помоћ наставника
Завршни део часа - разговор о обављеном послу

- сређивање радног места
- упутства за даљи рад
Домаћи задатак - поновити градиво о плодовима, семенкама, расејавању и условима клијања
115
Белешке

116

Наставна јединица: Понављање: плод, семе, услови клијања
Тип часа: понављање, вежбање, утврђивање Облик рада: групни
Образовни задаци: утврдити усвојене појмове, плод, семе, услови клијања

увежбавање самосталности у раду, сналажење у литератури и расположивом
материјалу
Васпитни задаци: развијање позитивног односа према природи
разговор, лабораторијска расположиви материјал плодова, семена и исклијалих
семена

- објашњење о начину понављања и утврђивања градива
- подела ученика у групе
- извлачење задатака везаних за ову област
Главни део часа - први задатак: плодови које разноси ветар

- други задатак: плодови које разноси вода
- трећи задатак: плодови које разносе животиње
- четврти задатак: плодови које разноси човек
- пети задатак: испитивање процента клијавости
- решавање задатака
- разговор
- писање запажања и резултата
- излагање
Завршни део часа - вође група излажу резултате постављених задатака; рекапитулација; похвалити
појединце и групе; најуспешније наградити оценама; слабије ученике охрабрити и
дати им могућност за напредовање
Домаћи задатак - донети у школу гранчице врбе, мушкатлу и афричку љубичицу
117
Белешке

118

Наставна јединица: Вегетативно размножавање. Значај
Образовни задаци: вегетативно размножавање као облик бесполног размножавања. Значај.

Функционални задаци: научити ученике да планирају и постављају огледе
остављање потомства је предуслов за развој живих бића. Развијање логичног и апс-
трактног мишљења кроз изучавање биолошких феномена
експеримент, оглед кртола кромпира, поданак, мушкатла, афричка љубичица,
гранчица врбе
Уводни део часа - сарадња са ученицима: разговор о полном размножавању и биљним органима

- истицање циља: вегетативно размножавање
- објашњење о начину обраде ове наставне јединице
- подела у групе
- извлачење наставних листића са задатком
Прва група: размножавање цветница; наставни листић; уџбеник
- бележење одговора на постављене задатке
(читање текста, бележење, размишљање, разговор)
Размножавање цветница :
полно бесполно
К
С
Л
Друга група: уписати имена биљака које се размножавају датим органима
Биљни органи Биљке

корен
стабло
лист
- читање текста
- разговор
- бележење
119
Трећа група: постављање огледа - ожиљавање листа афричке љубичице, гранчице муш-
катле и врбе;
- исећи кромпир на комаде са окцима и ставити у саксију са земљом; задатак је трајни
- пратити
- уочавати
- бележити резултате
- саопштити резултате на неком од наредних часова
Четврта група: калемљење

- читање текста из уџбеника
- разговор
- покушај да се уз помоћ гранчице и ножића направи калем
Завршни део часа - ртекапитулација усвојеног градива
Домаћи задатак - донети у школу гранчице
Изглед ВЕГЕТАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ

НАДЗЕМНИМ ОРГАНИМА ПОДЗЕМНИМ ОРГАНИМА КАЛЕМЉЕЊЕ
лист кртола
стабло поданак
луковица
Белешке

120

Наставна јединица: Вежба: Калемљење
Тип часа: вежбање Облик рада: лабораторијски
Образовни задаци: калемљење је облик вегетативног размножавања

Функционални задаци: подстицање мануелне активности
Васпитни задаци: развијање логичког мишљења, опажања и навикавања на рад
лабораторијска гранчице, ножић, гумице, канап
Уводни део часа - поновити облике вегетативног размножавања
Главни део часа Активност наставника: давање упутства за индивидуални рад; демонстрација
Активност ученика: читање текста у уџбенику; прављење калема по избору
Завршни део часа - поновити врсте калемљења; похвалити најбоље; подстицати остале
Домаћи задатак - направити код куће калемове који нису успели на часу
121
Белешке

122

Наставна јединица: Како биљке расту и реагују. Покрети биљака
Образовни задаци: Растење биљака. Услови растења. Покрети. Привремени покрети биљака
Функционални задаци: Оспособљавање ученика за самосталан рад, коришћење уџбеника
Развијање моћи опажања у природи, навикавање на посматрање и праћење природе
и биолошких феномена
разговор, илустрација, текст метода уџбеник, свеска, литература
Образовни стандарди који се могу применити: БИ.2.1.4; БИ.2.2.7; БИ.2.2.8;БИ.3.1.5; БИ.3.2.4; БИ.3.2.6.

- разговор о биљним органима, ткиву, ћелијама, особинама биљака (корен расте у смеру
силе земљине теже, а надземни део у супротном смеру, ка сунцу)
Главни део часа Активност наставника: 0подела ученика у групе; подела задатака; упућивање на рад са
уџбеником
- први задатак: растење биљака
- други задатак: покрети биљака
- трећи задатак: биљни хормони
- разговор
- закључивање.
Завршни део часа - обједињавање ученичког излагања; бележење на таблу и у свеске
Домаћи задатак - информисати се о животу и раду научника Карла Линеа на интернету; написати и доне-
ти реферат на ову тему
Изглед ПОКРЕТИ БИЉАКА

РАСТЕЊЕ ПРИВРЕМЕНИ ПОКРЕТИ
спољашњи фактори унутрашњи фактор
плодна подлога биљни хормони
влага
светлост
топлота
123
Белешке

124

Наставна јединица: Како биљке добијају имена
Образовни задаци: систематика. Систематски појмови. Имена биљака. Карл Лине

Функционални задаци: значај класификације биљака за проучавање биљног света
оспособљавање ученика за естетско доживљавање. Јачање сналажљивости, до-
мишљатости и упућивање на коришћење извора информација
разговор, демонстрација, излагање наставника литература: Лековите биљке Србије, слајд, хербарски или
живи примерци
Уводни део часа сарадња са ученицима: разговор о различитости имена биљног света. пример за разли-
чите називе камилице у одређеним деловима Србије: титрица, мацина трава
Главни део часа Прва ситуација:

- мотивација ученика навођењем и објашњењем значења народних изрека у вези са
биљкама
„Бити мањи од маковог зрна” – покуњити се

„Свашта у божијој башти” – разноликост коју треба уважавати
„Као врбов клин” – несигурност
„Као бос по трњу” – лоше проћи
„Тиква без корена” – човек без порекла
„Нема га ни од корова” – нема му трага

Друга ситуација:
- мотивација ученика одгонетањем загонетки у чијем се решењу крије биљка:
Пуна школа ђака, ниоткуда врата – лубеница

У шумици на једној ножици – печурка
Трећа ситуација:
- имена градова у чијој основи је назив биљке
Бор, Сувобор
- имена људи настала према називима биљака
Ружа, Рада, Растко
- презимена настала према називима биљака
Церовић
Четврта ситуација: читање реферата о Карлу Линеу

активност наставника: излагање; објашњење
- пример: објаснити по етимолошким правилима (по пореклу) латински назив неке биљ-
ке: нпр. Achillea millefolium – хајдучка трава, столисњак; Ахилеј је херој Тројанског рата,
mille – хиљаду; folium – лист: хиљаду листова посвећених у част Ахилеју
125
Завршни део часа - рекапитулација усвојених појмова; евалуација
Домаћи задатак Белешке

- поновити поглавље: царство биљака – грађа и животни процес биљака
Изглед ИМЕНА БИЉАКА

Народна Научна – латинска

описују особину биљке
љутић

једић
сладић

трњина

Карл Лине – утемељивач систематских појмова
врста – род – фамилија – ред – класа – тип – царство

126

Наставна јединица: Тематско понављање градива
Тип часа: понављање градива Облик рада: групни
обрађене морфолошке, анатомске и физиолошке појмове, утврдити, проверити, про-

ширити и анализирати
Вербално-текстуална, метода писане речи уџбеник, наставни листић, сва расположива средства
Уводни део часа - подела ученика на групе; подела наставних листића са задацима; упутство за рад
Главни део часа активност ученика:

прва група: Корен
друга група: Стабло
трећа група: Лист
четврта група: Цвет
пета група: Плод
шеста група: Семе
седма група: Транспирација, дисање и фотосинтеза
Завршни део часа - групе подносе извештај; рекапитулација наставне теме
Домаћи задатак - поновити поглавље: царство биљака – грађа и животни процеси биљака ради
објективног проверавања знања
127
Белешке

128

Наставна јединица: Објективно проверавање знања

стицање навике за писмену проверу знања: развијање способности мишљења и са-
мосталног закључивања

- упућивање, објашњење, подела контролних задатака
Главни део часа Активност ученика: израда контролних задатака
Завршни део часа - прикупљање контролних задатака, разговор, објашњење
Домаћи задатак - урадити задатке у радној свесци на странама 48 – 52
129
1. хлорофил плодник
2. водена пара семе
3. прашник калемљење
4. тучак Карл Лине
5. котиледон ветар
6. расејавање ћелија
7. вакуола фотосинтеза
8. вирус транспирација
9.систематски појмови полен
10. вегетативно размножавање болест
10 бодова
2. Од наведених речи састави дефиницију фотосинтезе:
органска материја хлорофилу уз

кисеоника стварање је
Фотосинтеза Сунчеве светлости у
присуству ослобађање биљака.

.
5 бодова
3. Попуни табелу:
Фотосинтеза Дисање
Где се одвија?
Шта се користи?
Шта настаје?
Када се одвија?
Шта се ослобађа из биљке?
10 бодова
130
1. Цваст је скуп цветова на стаблу. Т Н

2. Окце кромпира је пупољак. Т Н
3. Током процеса фотосинтезе ослобађа се кисеоник. Т Н
4. Преношење цветног праха на жиг тучка је оплођење. Т Н
5. Семе пасуља има два котиледона. Т Н
6. Расејавање плодова врши само ветар. Т Н
7. Бубрење је упијање воде и смањење семена. Т Н
8. Из оплођене јајне ћелије настаје плод. Т Н
9. У семеним замецима развија се женска полна ћелија. Т Н
10. Дисање се обавља и дању и ноћу. Т Н
10 бодова
5. Испред сваког објашњења упиши појам на који се то објашњење односи.
– развија се из оплођене јајне ћелије.

– развија се из семеног заметка.
– развија се из из плодника.
– женски део цвета.
– мушки део цвета.
5 бодова
6. Упиши називе обележених делова семена пасуља:
а) a)
б) б)
в) в)
г) г)
д) д)
5 бодова

0-14 1
15-25 2
26-35 3
36-40 4
41-45 5
Оцена
131
1. вегетативно размножавање семе

2. вирус калемљење
3. водена пара ветар
4. тучак болест
5. вакуола плодник
6. полен ћелија
7. хлорофил прашник
8. Карл Лине фотосинтеза
9. расејавање транспирација
10. котиледон систематски појмови
10 бодова
2. Од наведених речи састави дефиницију дисања:
Дисање испуштање је
угљен-диоксида узимање а
кисеоника чему при
ослобађа енергија се.

.
5 бодова
3. Попуни табелу:
Фотосинтеза Дисање
Где се одвија?
Шта се користи?
Шта настаје?
Када се одвија?
Шта се ослобађа из биљке?
10 бодова
132
4. у следећим задацима нешто се тврди.
1. Неорганске материје садрже енергију. Т Н

2. Органске материје садрже енергију. Т Н
3. Биљке стварају органске материје (шећер, скроб, уље, беланчевине). Т Н
4. Биљке стварају неорганске материје (воду и соли). Т Н
5. Органска материја се ствара у у хлорофилу (биљном зеленилу). Т Н
6. Стварање органских материја зове се транспирација. Т Н
7. Током процеса фотосинтезе ослобађа се кисеоник. Т Н
8. Током процеса фотосинтезе ослобађа се угљен-диоксид. Т Н
9. Дисање се обавља дању. Т Н
10. Дисање се обавља и дању и ноћу Т Н
10 бодова
5. Испред сваког објашњења упиши појам на који се то објашњење односи.
– скуп више цветова на једној цветној дршци.

– цвет који има и прашнике и тучак.
– цвет који има само прашник.
– цвет који има само тучак.
– преношење цветног праха на жиг тучка.
5 бодова
6. Напиши називе означених делова цвета:

д)
а)
г)
б)
в)
г)
д)
б) в) a)
5 бодова

0-14 1
15-25 2
26-35 3
36-40 4
41-45 5
Оцена
133
Белешке

134

Наставна јединица: Алге (вишећелијске алге) – одлике, начин живота, разноврсност
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: фронтални и групни
алге (вишећелијске алге) – одлике, начин живота, разноврсност; подела алги по

бојама
Функционални задаци: визуелизација, мануелна и експресивна активност
Васпитни задаци: развијање способности запажања, мишљења, уочавања и извођења закључака
текстуална, разговор, демонстрација уџбеник, додатна литература о алгама, хербарски мате-
ријал, графофолија, слике
Уводни део часа - разговор о градиву обрађеном на претходним часовима (аутотрофна исхрана,
фотосинтеза)

- истицање циља: алге
- излагање
- записивање о месту где живе:
- немају биљне органе
- поседују хлорофил
- аутотрофна исхрана
Активност ученика: слушање, бележење.
Активност наставника: подела ученика у групе

-подела задатака
-упутство за рад
-подела материјала
-свака група има одређени задатак
-употреба уџбеника и додатне литературе
-рад на сликама и хербарском материјалу
-решавање задатака, посматрање, писање
-рад на тексту
-излагање вође групе
-разговор
-анализа рада групе
-бележење
-нова информација – размножавање алги: полно, бесполно
135
Завршни део часа Поновити градиво о алгама и разговарати о значају алги – забележити
Домаћи задатак - научити и поновити градиво о алгама, пронаћи податке на Интернету и написати рефе-
рат о значају алги
Белешке

136
Наставна тема: Разноврсност биљака, значај и заштита

Наставна јединица: Понављање градива о алгама
Тип часа: понављање, утврђивање, вежбање Облик рада: фронтални и индивидуални
Образовни задаци: утврдити, увежбати, усвојити градиво о алгама

Функционални задаци: развијати самосталност и прецизност
Васпитни задаци: навикавање на самосталан рад и извођење закључака
демонстрација, самосталан рад ученика микроскоп, вода из баре, алга спирогира, прибор за
микроскопирање

- разговор о алгама, начину живота, подели и представницима

- истицање циља: микроскопирање слатководне алге спирогире
- објашњење о начину и редоследу микроскопирања алге:
- ставити кончић на микроскопску плочицу
- направити препарат
- посматрати препарат под малим и великим увеличањем
- забележити и нацртати
- микроскопирање слатководних алги - индивидуални рад
- бележење
- цртање
- сређивање радног места
Завршни део часа - читање ученичких реферата о значају алги; разговор; дискусија
Домаћи задатак - донети маховину у школу; одговорити на питања из уџбеника
137
Белешке

138

Наставна јединица: Маховине - одлике, начин живота, разноврсност, представници и значај
Образовни задаци: маховине: одлике, начин живота, разноврсност, представници и значај.

Функционални задаци: визуелизација, мануелна и експресивна активност.
Васпитни задаци: развијање способности запажања, мишљења, уочавања и извођењеа закључака.
рад у паровима, демонстрација живи материјал, лупа, слика, слајд, уџбеник
Уводни део часа - поновити о алгама и разноврсност света алги

- истицање циља: маховине
- разговор и искуство ученика на тему где се све сусрећу маховине
- истаћи да немају прави корен, али имају стабло и лист; да су широко распрострањене
на Земљи
- подела литературе
- увођење у рад
Активност ученика: рад у паровима

- посматрање живог материјала уз помоћ лупе
- коришћење уџбеника
- посматрање, уочавање, бележење
- обједињавање сазнања ученика о маховинама
- објашњење о грађи, размножавању, подели и значају
Завршни део часа - рекапитулација градива о маховинама
139
Домаћи задатак - поновити о алгама, научити о маховинама и урадити задатке у радној свесци на
странама 54 и 55
Изглед МАХОВИНЕ
табле – графофолије широко распрострањене
Грађа Размножавање Подела
-ризоид -спорама -лиснате
-стабаоце -режњевите
-листићи -тресетнице
-дршка
-чаура
-спора
Белешке

140

Наставна јединица: Папратнице – одлике, начин живота, разноврсност, представници и значај
Образовни задаци: папратнице – одлике, начин живота, разноврсност, представници и значај

Васпитни задаци: развијање способности запажања, мишљења, уочавања и извођења закључака
рад у паровима, демонстрација живи материјал, хербарски материјал, лупа, уџбеник,
графофолија
Уводни део часа - поновити градиво о маховинама с нагласком да немају све биљне органе
Главни део часа Активност наставника: истицање циља: папратнице

- објашњење, излагање, бележење:
- распрострањеност
- грађа
- подземно стабло – ризом
- корен – жиличаст
- лист
- упутство за рад: рад у паровима; Подела материјала, живог и хербарског

- упутство за рад: демонстрација – графофолије
Активност ученика: рад у паровима

- посматрање уз помоћ лупе
- разговор
- бележење
- уочавање
Завршни део часа - обједињавање сазнања о папратницама

- распремаље радних места
Домаћи задатак - научити градиво о алгама, маховинама и папратима

- урадити задатке на странама 56 и 57 из радне свеске
Изглед ПАПРАТНИЦЕ
табле – графофолије Грађа Размножавање Подела
- ризом - полно - пречице
- лист са спорангијама - бесполно - раставићи
- споре - спорама
141
Белешке

142

Наставна јединица: Понављање: маховина и папратница
Тип часа: понављање, утврђивање Облик рада: комбиновани
разговор, демонстрација графофолија, хербар, радна свеска, дидактичке игре, на-
ставни листић

- упућивање ученика на то како ће изгледати час
Главни део часа - градиво поновити уз помоћ наставних листова, дидактичких игара, радне свеске и кроз
посматрање хербарског материјала
Завршни део часа - дискусија
Домаћи задатак - донети гранчице четинара и шишарке
143
Белешке

144

Наставна јединица: Голосеменице – одлике, начин живота, разноврсност, представници и значај
голосеменице – одлике, начин живота, разноврсност, представници и значај; биљке

које немају плод, а имају семе
развијање естетског доживљавања четинарских шума и позитивног односа према жи-
вотној средини
демонстративно – илустративна природани материјал, уџбеник, графофолија

- разговор о четинарским шумама, новогодишњој и божићној јелки, заштити

- истицање циља: голосеменице
- објашњење појма – семе голо, нема плод.
- изглед четинара: лист – четина, цвет – једнополан
- поновити о једнополним и двополним цветовима и грађу цвета
- објашњење: мушки цветови – ресе; женски цветови – шишарке
- значај
- заштита
- слушање
- бележење
Завршни део часа - поновити градиво о четинарима; забележити у свеске
Домаћи задатак - информисати се у литератури и на интернету о Јосифу Панчићу и сибирским тајгама;

саставити реферат
Изглед ГОЛОСЕМЕНИЦЕ
табле – графофолије - дрвенасте биљке - снажног корена - немају плод
- лист – четина - семе голо – семени заметак
- зимзелене - цветови једнополни
- смола - заштита - шишарка се развија две до три године, одрвењава
145
Белешке

146

Наставна јединица: Препознавање голосеменица
Тип часа: вежбање Облик рада: комбиновани
Образовни задаци: усвојити појмове: четине, четинарске врсте; разноврсност, представници, заштита
усавршавати запажање и самосталност у извођењу закључака, изоштравати моћ
посматрања
Васпитни задаци: развијање запажања и извођења закључака
демонстрација природни материјал, гранчице, шишарке, лупа,
микроскоп

- понављање градива о четинарима, основне одлике, распрострањеност, грађа цвета,
значај

- истицање циља: Вежба: препознавање четинара
- излагање слика, слајдова, графофолија
- објашњење о начину реализације задатака
- посматрање природног материјала: четине, шишарке, семена
- употреба лупе
- провера разумевања обрађеног материјала
- демонстрација микроскопског препарата – полен четинара
- демонстрације слика, слајдова
- објашњење.
- читање реферата о Јосифу Панчићу и о сибирским тајгама
Завршни део часа - дискусија
Домаћи задатак - одговорити на питања у радној свесци на страни 59

- посејати семенке различитих четинара у саксију
147
Белешке

148

Наставна јединица: Скривеносеменице – одлике, подела (дикотиледоне и монокотиледоне)
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: фронтални и групни
скривеносеменице – одлике, подела (дикотиледоне и монокотиледоне), биљке са

добро развијеним органима
изградити умеће тражења и проналажења одговарајућих решења, способност по-
ређења и доношења закључака
Васпитни задаци: развијање прецизности, уредности, савесности и самосталности у раду
разговор, демонстрација, текстуална метода уџбеник, слике, слајд, табла

- водити разговор о биљним органима, поновити одлике корена, стабла, листа, цвета,
плода и семена

- истицање циља – скривеносеменице
- излагање наставника: - биљке са добро развијеним органима
- најприлагођенија група биљака
- подела: монокотиледоне и дикотиледоне биљке
- подела задатака
- упућивање на рад са уџбеником
Прва група: одлике монокотила
- разговор
Друга група: одлике дикотила

- бележење.
- постепено бележење одлика монокотила и дикотила на табли или графофолији уз
сарадњу са ученицима, демонстрацију слика, објашњење
Завршни део часа - утврђивање градива о скривеносеменицама
149
Домаћи задатак - завршити цртеже
- урадити задатак у радној свесци на страни 63
Изглед СКРИВЕНОСЕМЕНИЦЕ
табле – графофолије дикотиледоне монокотиледоне
корен прави жиличаст
стабло дрвенасто зељасто
лист прост – нерватура паралелна нерватура
цвет жиличаста трочлани
плод петочлани сушан
семе сочан један котиледон
два котиледона
Белешке

150

Наставна јединица: Скривеносеменице – начин живота, размножавање, разноврсност, представници и значај
подела биљака у породице према грађи цвета: руже, купуси, бобови, помоћнице, ус-
натице и траве
Функционални задаци: изградити способност поређења и доношења закључака
изграђивање естетског осећања, позитивног односа према околини и љубави према
природи
разговор, демонстративно – илустративна природни материјал, хербарски материјал, слике, слајд

- повести разговор о биљним органима, посебно истаћи грађу цвета; поновити
систематске категорије Карла Линеа и појмове:
врста – род – породица – ред – класа – тип – царство

- истицање циља – поделити скривеносеменице у породице на основу њихове грађе
- подела ученика у шест група
- подела задатака:
1. руже
2. купуси
3. помоћнице
4. уснатице
5. бобови
6. траве
- подела природног материјала
- подела хербарског материјала
- упућивање на рад.
- рад у групама
- рад уз помоћ уџбеника
- поређење природног материјала са сликом
- разговор
- бележење
- доношење закључака
Завршни део часа - изношење резултата рада групе

- попуњавање табеле на табли
151
Домаћи задатак - завршити табелу код куће
Изглед представник корен стабло лист цвет плод семе посебност

Белешке

152

Наставна јединица: Понављање: голосеменице и скривеносеменице
Тип часа: понављање градива Облик рада: комбиновани
утврдити градиво о голосеменицама и скривеносеменицама, начину живота, размно-

жавању, значају
природи
разговор, демонстративно-илустративна, текст метода расположиви материјал, наставни листићи

- објашњење начина провере знања
Главни део часа Сарадња са ученицима:

- рекапитулација и евалуација усвојеног градива различитим облицима рада уз ко-
ришћење расположивог материјала, литературе и интернета
- провера знања наставним листићима.
- објашњење недовољно усвојеног градива
Завршни део часа - провера усвојености знања

- провера разумевања
Домаћи задатак - припремити се за терен

- понети најлон врећице, цедуљице, дрвену оловку
153
Белешке

154

Наставна јединица: Јестиве и лековите биљке
Тип часа: истраживачка биолошка екскурзија Облик рада: рад у паровима
стицање знања о самониклим, јестивим и лековитим биљкама. Значај биљака у

природи
развијати сналажљивост, опажање и перцепцију уз сакупљање природног
материјала
природи
разговор, самосталан рад, демонстрација живи материјал из околине, најлон врећице, цедуљице,
дрвена оловка

- најава изласка на терен
- циљ и задаци
- упутство о биљкама које се могу наћи: багрем, зова, маслачак, слез, коприва
- место изласка
- упутство о међусобној сарадњи ученика
- наглашавање о томе на шта треба обратити пажњу
Истицање циља: Самоникле, јестиве и лековите биљке

- излазак на терен
- ослањање на уџбеник
- сарадња са наставником
- сакупљање биљака у врећице
- на папириће исписати имена биљака уз помоћ наставника и прикачити их на
одговарајуће биљке
- повратак у учионицу
Завршни део часа Сарадња са ученицима:

- сређивање прикупљеног материјала
- провера имена нађених биљака
- размењивање утисака са терена
- похвала рада појединаца
Домаћи задатак - прочитати упутство у уџбенику и радној свесци о пресовању биљака

- испресовати сакупљене биљке и научити градиво о лековитим, јестивим и зачинским
биљкама
155
Белешке

156

Наставна јединица: Житарице
Образовни задаци: стицање знања о житарицама: пшеница, овас, јечам, кукуруз

Функционални задаци: развијање моћи опажања, маштуе и перцепције
Васпитни задаци: развијање коректног односа према другима и усменог излагања
разговор, демонстративно-илустративна метода слајд, хербарски материјал, природни материјал, уџбеник,
радна свеска

- дискусија о обављеном терену
- разговор о начину пресовања поновити монокотиледоне биљке
- истицање циља: житарице

- читање о врстама житарица и користима од житарица
- бележење
- разговор
- надзор
- упућивање
- демонстрација живог и хербарског материјала
- разговор
Завршни део часа - рекапитулација градива о житарицама

- бележење на таблу
- разговор о здравој исхрани
157
Домаћи задатак - одговорити на питања из књиге и радне свеске
- донети у школу пресоване биљке
Изглед ЖИТАРИЦЕ
табле – графофолије пшеница кукуруз
- овас
- јечам
- раж
- пиринач
Користи:
- исхрана: људи и животиње
- индустрија
Белешке

158

Наставна јединица: Понављањеградива: јестивих, лековитих биљака и житарица
Образовни задаци: понављање јестиве и лековите биљке; житарице

Функционални задаци: изграђивање способности поређења и доношења закључака
природи
разговор, демонстративно-илустративна, текст метода хербарски и живи материјал, наставни листићи
Образовни стандарди који се могу применити: Сво наведени у наставним јединицама од 60. до 61.

- објашњење начина рада

- провера знања наставним листићима
- провера стања хербарског материјала прикупљеног на терену
- даља упутства о пресовању
- примедбе на хербарски материјал
Завршни део часа - провера усвојености знања

- провера разумевања
Домаћи задатак - припремити се за терен
159
Белешке

160

Наставна јединица: Упутство за прикупљање биљака за хербар
Образовни задаци: упутство за прикупљање биљака за хербаријум.

природи.
истраживачка биолошка екскурзија, разговор, самосталан радна свеска и уџбеник
рад, демонстрација

- објашњење и упутство за рад
Главни део часа - упутство за прикупљање и пресовање биљака из радне свеске и уџбеника
Завршни део часа - евентуални излазак на терен
Домаћи задатак - припремити се за теренски рад за следећи час
161
Белешке

162

Наставна јединица: Практичан рад: Прикупљање биљака за школски заједнички хербар
Тип часа: истраживачка биолошка екскурзија Облик рада: комбиновани
Образовни задаци: сналажење на терену

природи
истраживачка биолошка екскурзија, разговор, самоста- најлон врећице, цедуљице, оловке
лан рад, демонстрација

- објашњење и упутство за рад

- излазак на терен
- ослањање на уџбеник
- сарадња са наставником
- сакупљање биљака у врећице
- на папириће исписати имена биљака уз помоћ наставника и прикачити их на одгова-
рајуће биљке
- повратак у учионицу

- сређивање прикупљеног материјала
- провера имена нађених биљака
- размењивање утисака са терена
- похвала рада појединаца
Домаћи задатак - поновити градиво о разноврсности биљака ради тематског понављања
163
Белешке

164

Наставна јединица: Тематско понављање и систематизовање
Образовни задаци: утврдити градиво о разноврсности биљака, значају и заштити

природи
разговор, демонстративно-илустративна, текст метода расположиви материјал, наставни листићи

- објашњење начина провере знања

- провера знања наставним листићима
Завршни део часа - провера усвојености знања; провера разумевања
Домаћи задатак - припремити се за контролни задатак
165
Белешке

166

Наставна јединица: Објективно утврђивање знања о разноврсности биљака, значају и заштити

Васпитни задаци: стицање навике за писмену проверу знања, мишљења, самосталног закључивања

- упућивање, објашњење, подела контролних задатака

- израда контролних задатака
Завршни део часа - прикупљање контролних задатака

- разговор
Домаћи задатак - оставити хлеб у најлон кеси да се убуђа и донети на следећи час
167
1. породица букве јабука, вишња

2. породица уснатица пасуљ, багрем
3. породица бобова парадајз, паприка
4. породица главочика јечам, ливадарка
5. породица купуса кестен, буква
6. породица трава жалфија, босиљак
7. породица помоћница кељ, келераба
8. породица ружа маслачак, бела рада
10 бодова
2. Напиши главне одлике монокотиледоних биљака:
Корен –
Стабло –
Лист –
Цвет –
Плод –
Семе –
8 бодова
3. Попуни празна места у табели:
Маховине Где живе? Представник

Лиснате маховине
Режњевите маховине
Тресетнице
8 бодова
168
1. Скривеносеменице имају све вегетативне органе. Т Н

2. Монокотиледоне биљке су скривеносеменице. Т Н
3. Породицу чини група биљака које имају сличне цветове и плодове. Т Н
4. Лековите биљке садрже и отровне материје. Т Н
5. Алге су храна и склониште за многе морске животиње. Т Н
6. Маховине се размножавају семенима. Т Н
7. Папрати се размножавсју спорама. Т Н
8. Шишарке су органи за размножавање четинара. Т Н
9. Четинари имају листове – четине. Т Н
10. Дикотиледоне биљке имају непаран број котиледона. Т Н
12 бодова
Голосеменице имају добро развијене вегетативне органе, али немају праве .

Семе им је . Листови су иглице или .
Шишарке код јеле на грани, а шишарке код смрче на грани.
7 бодова

0-14 1
15-25 2
26-35 3
36-40 4
41-45 5
Оцена
169
1. Повежи одговарајућим бројем породице и представнике тих породица:
1. породица ружа маслачак, бела рада

2. породица помоћница кељ, келераба
3. породица уснатица пасуљ, багрем
4. породица купуса јечам, ливадарка
5. породица бобова кестен, буква
6. породица трава жалфија, босиљак
7. породица букве парадајз, паприка
8. породица главочике јабука, вишња
10 бодова
2. Напиши главне одлике дикотиледоних биљака:
Корен –
Стабло –
Лист –
Цвет –
Плод –
Семе –
8 бодова
3. Попуни празна места у табели:
Алге Зелене алге Мрке алге Црвене алге Силикатне алге

Где живе?
Број ћелија
Биљна боја
Представници
8 бодова
170
1. Голосеменице су биљке чија семена настају у посебним листићима. Т Н

2. Четинари су голосеменице чији су листови игличасти. Т Н
3. Шишарке су органи за размножавање четинара. Т Н
4. Алге су биљке које имају корен, стабло и листове. Т Н
5. Алге су храна и склониште за многе морске животиње. Т Н
6. Маховине су зељасте биљке које имају корен. Т Н
7. Маховине се размножавају семеном. Т Н
8. Папрати се размножавају семеном. Т Н
9. Монокотиледоне биљке имају мрежасту нерватуру листа. Т Н
9. Четинари имају листове – четине. Т Н
10. Дикотиледоне биљке имају један котиледон. Т Н
12 бодова
Скривеносеменице имају све вегетативне органе и праве ,

и .
Семе скривеносеменица се налази у .
Скривеносеменице могу бити и .
7 бодова

0-14 1
15-25 2
26-35 3
36-40 4
41-45 5
Оцена
171
Белешке

172
Наставна тема: Царство гљива

Наставна јединица: Гљиве – нису биљке, нису животиње
Тип часа: обрада новог градива Облик рада: фронтални и индивидуални
упознавање са разликама у начину живота, исхрани и грађи; уочавање особина и

биљака и животиња
развијати систематичност у раду, смисао за логичко повезивање, уочавање и логично
закључивање
Васпитни задаци: развијање савесности, самосталности, уредности и осећаја одговорности у раду
разговор, дијалошка метода, излагање, демонстративно- слика, слајд, живи материјал, печурка, плесан на хлебу,
илустративна, лабораторијска микроскоп, квасац у шећерном раствору, прибор за
микроскопирање

- разговор о плеснима на хлебу, компоту и лимуну; коришћење искуства ученика о
познавању плесни
- разговор о значају печурака у исхрани
- разговор о томе како се прави хлеб
Истицање циља:
- гљиве
Главни део часа Активност наставника - објашњење:

- појава хитина у ћелијама
- специфичан начин исхране (растварају хранљиве супстанце које затим упијају,
нису ни биљке ни животиње)
- демонстрација слика, слајда, живог материјала
- објашњење, бележење
- бележење
- разговор
- демонстрација микроскопског препарата на два микроскопска места
- квасци – објашњење, бележење
- грађа и размножавање гљива – објашњење и бележење
Завршни део часа - дијалошком методом поновити обрађено градиво о гљивама
173
Домаћи задатак - научити градиво о гљивама и донети печурку у школу, евентуално и плесни
Изглед ГЉИВЕ
табле – графофолије једноћелијске вишећелијске Грађа Размножавање
- квасци - буђи хифа – мицелијум спорангије
- печурке (сплет хифа) споре
пупљењем – квасци
Белешке

174

Наставна јединица: Разноврсност гљива – квасци, плесни, печурке
Образовни задаци: упознати разноврсност гљива, њихову улогу и значај у природи

Функционални задаци: развијати самосталност у раду и смисао за логичко закључивање
Васпитни задаци: развијање савесности, самосталности, уредности и осећаја одговорности у раду
дијалошка, лабораторијска живи материјал, микроскоп, прибор за микроскопирање,
уџбеник, радна свеска
Уводни део часа - Дијалошком методом поновити гљиве – грађу, распрострањеност, размножавање
- разноврсност гљива

- упутство за рад
- подела задатака и материјала
Активност ученика: визуелна, мануелна и експресивна активност

1. група:
- посматрање, уочавање и закључивање сазнања о квасцима
- прављење микроскопских препарата
- закључивање да су квасци једноћелијске гљиве и да се размножавају бесполно –
пупљењем (уз помоћ уџбеника)
2. група:
- посматрање, уочавање и закључивање о буђи
- посматрање лупом буђи хлеба
- прављење микроскопских препарата буђи на хлебу или лимуну
- закључивање да се буђи размножавају спорама које се развијају у спорангијама (уз
помоћ уџбеника)
3. група:
- посматрање, уочавање и закључивање сазнања о печуркама
- посматрање лупом
- закључивање да се печурка састоји из дршке и шешира и да се размножавају спорама
(уз помоћ уџбеника)

- објединити ученичка сазнања о гљивама
- вође група износе своја сазнања
- бележење на табли и у свеске
175
Домаћи задатак - пронаћи у литератури или на интернету податке о животу и раду Александра
Флеминга
Изглед ГЉИВЕ
табле – графофолије једноћелијске вишећелијске Грађа Размножавање
- квасци - буђи хифа – мицелијум спорангије
- печурке (сплет хифа) споре
пупљењем – квасци
Антибиотици су супстанце које убијају бактерије.
Антимикотици су супстанце које убијају гљиве.
Миколози су научници који проучавају гљиве.
Белешке

176

Наставна јединица: Улога и значај гљива у природи. Симбиоза – лишај
Образовни задаци: значај гљива у природи, исхрана, лекови, компост

Функционални задаци: визуелизација, мануелно-експресивна активност
Васпитни задаци: развијање способности запажања, уочавања и доношења закључака
текст метода и демонстрација слајд, слика, уџбеник, живи материјал
Уводни део часа - дијалошком методом поновити разноврсност гљива и њихову грађу
- улога и значај гљива

1. фаза
- водити разговор о искуству ученика о коришћењу печурака у исхрани
- водити разговор о гљивама које се користе за добијање лекова
- саслушати ученичке реферате на тему: Александар Флеминг, живот и рад
- водити разговор о пеницилину
- водити разговор о значају гљива у разлагању органске материје
- бележење на табли и у свеске
- водити разговор о паразитским гљивама, бележење и објашњење
2. фаза
- упућивање ученика на текст у уџбенику
- разговор о лишају
- демонстрација слике
- демонстрација микроскопског препарата
- посматрање трајног препарата
Завршни део часа - рекапитулација градива: значај гљива; лишаји
177
Домаћи задатак - донети убуђани хлеб или неке плесни
Изглед Значај гљива

табле – графофолије -у исхрани: - за лекове: - компост – Лишај – симбиоза
печурке за пеницилин разлагање органске алге и гљиве
прављење хлеба материје
- паразитске гљиве изазивају болести човека, животиња и биљака
Белешке

178

Наставна јединица: Вежба: посматрање квасца и хлебне буђи под микроскопом
Тип часа: вежбање Облик рада: групни
Образовни задаци: визуелно утврдити стечене појмове о гљивама и њиховој грађи

Функционални задаци: развијати уредност и тачност при извођењу вежби
развијање самосталности, прецизности, уочавања креативности ученика и коректног
односа према друговима
лабораторијска микроскоп и прибор за микроскопирање, уџбеник, живи
материјал: буђ, печурка, лишај

- упућивање на извођење вежбе
- објашњење задатака
- подела живог материјала
- напомена: водити рачуна да групе добију различите задатке у односу на претходни час

- коришћење слика и слајдова
- коришћење живог материјала
- посматрање, разговор, закључивање

- вође група износе своја запажања и утврђују научне чињенице
- обједињавање знања о гљивама
- распремање радних места
- разговор и договор о даљем раду
Домаћи задатак - пронаћи у литератури и на интернету податке о националним парковима и биодивер-

зитету у нашој земљи
179
Белешке

180

Наставна јединица: Значај биљака и гљива. Ишчезавање и заштита. Биодиверзитет
Утврдити важне чињенице о заштити животне средине. Инсистирати на задатку очу-

вања природе јер тиме обезбеђујемо опстанак на планети. Биодиверзитет
Функционални задаци: развијати стваралачко и функционално мишљење
Васпитни задаци: развијање самосталности у раду, лепо изражавање и колегијалност
текст метода и дијалошка метода ученички реферати и наставни листићи

- подела наставних листић
- петоминутна провера усвојености градива о гљивама
- значај биљака и гљива
Главни део часа 1. фаза

- решавање задатака
- читање
- писање
- замена листића
- провера тачности
- изношење закључака о тачности петоминутне провере
- оцењивање задатака.
Активност наставника: бележење предложених оцена у дневник
2. фаза
Симбиоза алге и гљиве – лишај
- читање реферата о националним парковима
- разговор о угрожености биљних врста – Црвена књига
- разговор о разноврсности живог света – биодиверзитету
Завршни део часа - обједињавање сазнања о биодиверзитету и значају биљака и гљива
Домаћи задатак - поновити градиво о разноврсности биљног света и гљивама
181
Белешке

182

Наставна јединица: Тематско понављање гљива
Тип часа: понављање и утврђивање Облик рада: групни
Образовни задаци: утврђивање градива о гљивама

Функционални задаци: развијати стваралачко и функционално мишљење
Васпитни задаци: развијање самосталности у раду, лепо изражавање и колегијалност
лабораторијска микроскоп и прибор за микроскопирање, живи
материјал

- упутство ученицима о начину рада
- подела ученика на групе.
- упућивање на радна места

- групни рад - микроскопирање
- визуелизација микроскопских препарата
- свакој групи ученика дати раније припремљене препарате које су током полугодишта
посматрали. Ученици у групи треба да пронађу слику под микроскопом и запишу шта
посматрају. Свака група ради “тајно” тако да остале групе не сазнају шта је предмет
њиховог посматрања. Затим групе треба да замене места у смеру казаљке на сату,
понове поступак и запишу шта посматрају. При свакој замени ученике подсетити да се
смењују приликом микроскопирања, а да им остали чланови групе помажу колико је
потребно
- када све групе направе пун круг, тј. замене места, враћају се на своје радно место и
читају називе препарата. Победник је она група која има више погођених назива.
Завршни део часа - провера разумевања, решења, разговор и понављање кључних речи
Домаћи задатак - преко лета направити хербаријум.
183

Гљиве су царство: Хифа је основна јединица грађе:
а) монера а) корена
б) протиста б) листа
в) посебно царство в) мицелијума
У гљиве се убрајају: Квасци се размножавају:
а) монокотиледоне биљке а) цветом
б) праживотиње б) пупљењем
в) печурке в) полно
Гљиве су:
а) биљке
б).животиње
в) нису ни биљке ни животиње
5 бодова
2. На празне линије упиши тачне одговоре:
1. Гљиве се деле на:

2. Угрожене врсте биљака су законом заштићене и не смеју се уништавати.

Наброј неколико законом заштићених биљака:

3. Лишаји се деле на:

4. Паразитске гљивице биљака су:

5. Значај гљива за човека и природу је велики. Гљиве се користе у:

6. Печурке могу бити отровне, али има и оних које се користе у исхрани, а то су:

184
7. Буђи су гљивице које се сусрећу на:

Сваки задатак носи по 3 бода
(укупно 21 бод)


2. Кртола кромпира је подземно стабло. Т Н
3. Тучак је део листа. Т Н
4. Гљиве припадају биљном царству. Т Н
5. Дикотледоне биљке имају два семена. Т Н
6. Дисање биљака одвија се само дању. Т Н
7. Мицелијум је сплет хифа. Т Н
7 бодова
Сплет гради .
Гљиве се могу јести, али могу бити и . Отровне печурке су: ,
, .
Квасци су гљивице. Размножавају се бесполно: и
.
Скривеносеменице могу бити и .
7 бодова
5. Напиши дефиницију задатих појмова.
1. Симбиоза је .
2. Биодиверзитет је .
2 бода

0-14 1
15-25 2
26-35 3
36-40 4
41-45 5
Оцена
185

У гљиве се убрајају: Квасци се размножавају:
а) плитичарка a) цветом
б) траве б) полно
в) печурке в) пупљењем
Гљиве су: Гљиве се деле на:
а) биљке а) буђи, квасце и лишаје
б) животиње б) печурке, алге и лишаје
в) цветнице в) печурке, буђи и квасце
г) нису ни биљке ни животиње
Јестива гљива је:
а) лудара
б) мухара
в) шампињон
5 бодова
5 бодова
2. На празне линије упиши тачне одговоре:
1. Јестиве гљиве су:

2. Лишаји се деле на:

3. Печурке се размножавају:

4. Квасци се размножавају:

5. Гљиве живе на: и у
6. Плодоносно тело печурке чине: и
7. Буђи су гљивице које се сусрећу на:

Сваки задатак носи по 3 бода
(укупно 21 бод)
186
1. Гљиве припадају биљном царству. Т Н

2. У печурке спадају буђи и плесни. Т Н
3. Осим плесни и буђи у гљиве спадају и печурке. Т Н
4. Печурке се размножавају спорама. Т Н
5. Квасци се размножавају спорама. Т Н
6. Мицелијум је сплет хифа. Т Н
7. Дикотелидоне биљке имају два семена. Т Н
7 бодова
4. Напиши тачну дефиницију задатих појмова:

а) Симбиоза је .
б) Биодиверзитет је .
2 бода
Сплет гради .
Гљиве могу бити јестиве али и .
Отровне печурке су: , , .
Квасци су гљивице.
Размножавају се бесполно: и .
10 бодова

0-14 1
15-25 2
26-35 3
36-40 4
41-45 5
Оцена
187
Белешке

188
16. Скала за евалуацију наставног часа
Бр. Дидактичко-методички елементи рада на часу: Степени:

1. Припремање наставника за час а б в
2. Припрема (мотивација) ученика за рад а б в
3. Облици рада
3.1. Фронтални а б в
3.2. Групни а б в
3.3. Рад у паровима а б в
3.4. Индивидуални а б в
3.5. Индивидуализовани а б в
4. Врсте наставе
4.1. Традиционална настава а б в
4.2. Проблемска а б в
4.3. Програмирана а б в
4.4. Тимска а б в
4.5. Настава путем телевизије а б в
4.6. Учење откривањем а б в
5. Наставне методе
5.1. Вербално-текстуалне наставне методе а б в
5.2. Демонстративно-илустративне наставне методе а б в
5.3. Методе самосталног рада ученика а б в
6. Наставна средства
6.1. Вербална а б в
6.2. Визуелна а б в
6.3. Аудитивна а б в
6.4. Аудио-визуелна а б в
6.5 Текстуална а б в
7. Артикулација наставног часа (уводни, основни и завршни а б в
део)
8. Реализација образовних задатака часа а б в
9. Реализација функционалних задатака часа а б в
10. Реализација васпитних задатака часа а б в
11. Активност ученика на часу а б в
12. Оспособљавање ученика за самосталан рад а б в
13. Однос наставника према ученицима а б в
14. Општи утисак
(а – изнад просека; б – просечно; в – испод просека)
Анализом наставних часова наставник стиче увид у свој рад, као и могућност да након извршене
анализе изврши одговарајуће корелације. Анализу структуре плана ћаса и његове реализације би
требало обавити непосредно после одржаних часова.
189
Литература
1. Баковљев Милан, Дидактика, Научна књига, Београд, 1990.
2. Божић Мирјана, Приручник за математику уз уџбеник, БИГЗ Publishing, Београд, 2007.
3. Букуров Наталија, Приручник за рад биолошке секције, Завод за уџбенике, Београд, 2002.
4. Доленец Фрањо, Приручник за наставнике познавања природе, Загреб, 1960.
5. Грујичић М., Миљановић Т. и Ждерић М., Методика наставе биологије, Завод за

уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2004.
6. Ждерић М. и Миљановић Т., Методика наставе биологије, Универзитет у Новом Саду,

Нови Сад, 2001.
7. Милошевић Л., Настава биологије у основној школи, Завод за уџбенике, Београд, 1996.
8. Милошевић Симоновић Л., Радна свеска за биологију за пети разред основне школе,
Завод за уџбенике, Београд, 2007.
9. Миљановић Т. и Ждерић М., Дидактичко- методички примери из методике наставе

биологије, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 2001.
10. Николајевић Р., Методика наставе хемије, Завод за уџбенике, Београд, 1999.
190
мр Наталија Букуров
МЕТОДИЧКИ ПРИРУЧНИК
за наставу биологије
у петом разреду основне школе
ИЗДАВАЧ
БИГЗ школство
11000 Београд, Булевар војводе Мишића 17/III
ЗА ИЗДАВАЧА
Мирјана Милорадовић
ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА
Тања Јанковић
ШТАМПА
Ротографика, Суботица
ТИРАЖ
1 000
ISBN 978-86-13-01123-1
Друго издање 2011. године

Biologija 5 - Prirucnik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Biologija 5 - Prirucnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

мр Наталија Букуров

МЕТОДИЧКИ ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВУ

У ПЕТОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

©БИГЗ школство, Београд, 2008.

2. Циљ и задаци наставе биологије 6

3. Припремање наставника за наставу биологије 7

4. Наставни облици и врсте наставе 8

7. Методе рада у настави биологије 10

8. Наставна средстваи наставна помагала 13

9. Типови часова у настави биологије 14

Час проверавања и оцењивања 14

10. Припрема за наставну јединицу 15

11. Начела наставе 15

12. Подсетник за писање припреме 16

13. Припрема за наставну јединицу 16

14. Распоред часова наставе биологије 17

15. Оперативни план рада из биологије за пети разред основне школе 18

Образовни стандарди уз предлог оперативног плана 24

Могућности извођења наставе биологије по наставним јединицама 29

Контролни задаци 84, 130, 168, 184

16. Скала за евалуацију наставног часа 189

Овај приручник је намењен наставницима биологије. Приређен је са

Приручник прати уџбеник и радну свеску аутора Весне Сурчински-

Писањем припреме наставник утврђује структуру сваког појединог часа и

На крају приручника налази се предложена скала за евалуацију наставног

Све примедбе, сугестије и питања можете послати аутору електронским

Оперативни Ученици треба да:

За припремање наставе значајно је следеће:

Основне врсте • редовна настава;

Посебне врсте • тимска настава;

Задаци биолошких • материјални – стицање знања, умећа и навика;

Фронтални облик рада

При задавању задатака наставник треба да води рачуна о индивидуалним разликама

7. Методе рада у настави биологије

Наставне методе су посредник између научних сазнања и ученика, а уз присуство настав-

Вербално-текстуалне наставне методе

Метода усменог • монолог

Метода писане речи • рад са уџбеником

Демонстративно- • демонстрирање у природи

Метода самосталног • лабораторијска метода

Наставников говор мора бити граматички коректан, једноставан, правилне интонације,

Овом методом се остварује непосредна комуникација наставника и ученика, а наставник

Питања у настави у настави постоји више врста питања, а најважнија су:

Ученици треба да одговарају потпуним, целовитим реченицама и не смеју одговарати углас.

Метода писане речи (текстуална метода)

Текстуалном методом наставник приближава ученике новим сазнањима, продубљује њихово

Методе самосталног рада ученика

Краткотрајни оглед Дуготрајни огледи

Визуелна наставна средства су:

За пројекцију аудио-визуелних наставних средстава користе се:

Лабораторијска наставна помагала су:

Наставна средства Вербална наставна средства су:

приручник за наставнике атласи, кључеви за детерминацију

биографије, мемоари, дневна штампа,

Визуелна наставна средства:

живе биљке и животиње у живом кутку тродимензионална наставна средства

природни комплекси дводимензионална наставна средства

животне заједнице фотографије

Са циљем да се мотивишу за рад, ученике на овом часу треба упознати са:

Час обраде новог градива

Час проверавања и оцењивања

Образовни Функционални Васпитни

Формулације: Формулације: Формулације: