Meumolekulske interakcije

Privlaenje izmeu jona jonska veza Deljenje zajednikog elektronskog para kovalentna veza nastaju molekuli Tri agregatna stanja meterije vrsto, teno i gasovito

Meumolekulske interakcije

Od ega zavisi da li e neka supstanca biti vrsta, tena ili gasovita pri nekim standardnim uslovima (pritisak, temperatura)? Od molekulske mase tih molekula (tei molekuli e biti vrsti, laki teni ili gasoviti) Od oblika tih molekula molekuli iste mase a razliitog oblika imaju razliite TT i TK Od meumolekulskih interakcija koje postoje izmeu tih molekula

Meumolekulske interakcije

Meumolekulske interakcije koje postoje izmeu nenaelektrisanih molekula: 1. Dipol-dipol interakcije 2. Londonove disperzione sile (interakcije) 3. Vodonina veza Ove tri interakcije zajedno se zovu van der Waals-ove interakcije U rastvoru postoje (i veoma su znaajne) jo i jon-dipol interakcije

Meumolekulske interakcije

Jon-dipol interakcije: Postoje izmeu jona i polarnih molekula u rastvoru, jake to je jon vie naelektrisan interakcije su jae to je vei intenzitet dipola molekula interakcije su jae Odgovorne za rastvaranje jonskih jedinjenja u vodi

Meumolekulske interakcije

Dipol-dipol interakcije: Postoje izmeu polarnih molekula u rastvoru Zavise od polarnosti (diplonog momenta) tih molekula Znatno slabije od jon-diplol i veoma zavise od rastojanja izmeu molekula opadaju sa r3 Uglavnom odgovorne i posmatraju se kada priamo o TK Teke za raunanje i odreivanje

Meumolekulske interakcije

Dipol-dipol interakcije:

Meumolekulske interakcije

Londonove (disperzione) sile: Objanjavaju zato nepolarni molekuli pa ak i plemeniti gasovi pri niskim temperaturama i/ili visokim pritiscima prelaze u teno stanje. Trenutni dipol koji zatim indukuje dipol u molekulu (atomu) do sebe i tako se poremeaj prenosi.

Meumolekulske interakcije

Londonove (disperzione) sile: Vaan pojam polarizabilnost sposobnost da se elektronski oblak molekula ili atoma deformie. to se elektronski oblak lake deformie molekul je polarizabilniji i Londonove sile su jae. to je molekul vei to je i polarizabilniji

Meumolekulske interakcije

Londonove (disperzione) sile: Oblik molekula takoe moe da utie na polarizabilnost a time i na Londonove sile Molekuli koji si izdueni su polarizabilniji od onih koji su kompaktni Disperzione sile postoje izmeu svih molekula bez obzira na njihovu polarnost i uvek se maraju uzimati u obzir prilikom odreivanja fizikih osobina

Meumolekulske interakcije

Vodonine veze: Neloginosti kod taaka kljuanja za neke molekule najdrastiniji primeri voda i amonijak

Meumolekulske interakcije

Vodonine veze: Neloginosti kod taaka kljuanja za neke molekule najdrastiniji primeri voda i amonijak

Meumolekulske interakcije

Vodonine veze: Vodonina veza je specijalan tip meumolekulskih privlanih interakcija izmeu vodonikovog atoma, koji je vezan za neki elektronegativan atom (najee H-F, H-O, H-N itd.) i slobodnog elektronskog para koji se nalazi na oblinjem elektronegativnom atomu (najee F, O, N atom drugog molekula) Kada crtate vodoninu vezu OBAVEZNO morate nacrtati sva tri atoma koja uestvuju u toj interakciji (vodonik, atom za koji je vodonik vezan kovalentnom vezom i atom na kome se nalazi slobodan elektronski par)

Meumolekulske interakcije

Vodonine veze: Energija vodonine veze zavisi od polarnosti kovalentne veze u kojij je vodonik i od elektronegativnosti atoma koji prima vodonik Donor i akceptor vodonine veze Energije vodoninih veza se kreu od 4 do 25 kJ/mol i dosta su slabije od kovalentnih i jonskih veza a jae od dipol-dipol i Londonovih interakcija

Neke osobine tenosti koje zavise od meumolekulskih interakcija

Viskoznost: to su meumolekulske interakcije jae tenost je viskoznija Povrinski napon tenosti: to su meumolekulske interakcije jae povrinski napon tenosti je vei

Fazne promene

Prelasci izmeu razliitih agregatnih stanja Razlika je samo u rastojanju izmeu molekula Specifina toplota topljenja i specifina toplota isparavanja

Fazne promene

Prelasci izmeu razliitih agregatnih stanja Razlika je samo u rastojanju izmeu molekula Specifina toplota topljenja i specifina toplota isparavanja

Fazne promene

Prelasci izmeu razliitih agregatnih stanja Friider, klima ureaj i ventilator ta ovde hladi? Pregrejana i prehlaena tenost.

Fazne promene Kritina temperatura i kritini pritisak Vodenu paru na 110 oC moemo kondenzovati i prevesti u teno stanje (bez promene temperature) samo pomou poveanja pritiska na 1,4 atm. Na 374 oC vodenu paru moemo kondenzovati na 217,7 atm pritiska. Na temperaturama preko 374 oC vodenu paru vie ne moemo kondenzovati samo poveanjem pritiska. Na ovoj T i pritiscima veim od 217,7 atm vodena para i tena voda se vie ne mogu razlikovati. Temperatura od 374 oC se naziva kritina temperatura za vodu a pritisak od 217,7 atm (pritisak pri kom dolazi do kondenzacije na kritinoj temperaturi) se naziva kritini pritisak

Fazne promene

Kritina temperatura i kritini pritisak

Fazne promene napon pare

Kada neku tenost stavimo u sud iz koga je izvuen sav vazduh (evakuisani sud) ona e poeti da ispara sve dok pritisak pare u sudu ne dostigne neku odreenu vrednost. Ta vrednost pritiska je napon pare te tenosti na toj temperaturi.

Fazne promene napon pare

Objanjenje na molekulskom nivou: Uspostavlja se dinamika ravnotea izmeu broja molekula koji naputaju povinu tenosti i prelaze u gasnu fazu i onih koji se vraaju u tenost. Ako je sud otvoren sva tenost e nakon odreenog vremena ispariti Napon pare zavisi od temperature to je temperatura via i napon pare e biti vii

Fazne promene napon pare

Kljuanje: Tenost kljua kada napon pare tenosti dostigne vrednost spoljanjeg pritiska Tada mehurovi pare mogu da se formiraju unutar same tenosti i izlaze na povrinu Noramlna taka kljuanja je TK na pritisku od 1 atm. Taka kljuanja zavisi od spoljanjeg pritiska kuvanje na planini ili u avionu

Fazni dijagrami

Fazni dijagrami su grafiki nain prikazivanja uslova u kojima postoji ravnotea izmeu razliitih stanja materije

Fazni dijagrami

Fazni dijagrami vode i ugljen-dioksida