KVANTNA FIZIKA

-to je mehanika čestica koja uzima u obzir njihovu TALASNU OSOBINU

-Ideja Maxa Planka da se svetlost emituje u kvantima, a ne u proizvoljnim iznosima energije
-razvoju kvantne mehanike doprineli su: Šredinger, Dirak, Hajzenberg...
-stanje čestice u kvantnoj mehanici opisujemo talasnom funkcijom
-TALASNA FUNKCIJA predstavlja verovatnoću da se čestica nadje u odredjenom trenutku, u
odredjenoj tački prostora
-A.Ajnštajn – energija se apsorbuje u kvantima
-Kvantna mehanika se pokazala kao veoma uspešna teorija na kojoj se bazira
moderna fizika i tehnologija
-Primenjuje se u modernoj biologiji i hemiji

HAJZENBERGOVE RELACIJE NEODREDJENOSTI

-ponašanje čestice se ne može opisati jednačinama klasične fizike
-tačno stanje nije moguće utvrditi u kvantnoj fizici

-stanje čestice u kvantnoj mehanici opisujemo talasnom funkcijom  (“psi”) koja

predstavlja verovatnoću da se čestica u određenom trenutku nađe u određenoj tački
prostora.
-stepen verovatnoće kojim se to stanje može odrediti daju Hajzenbergove relacije
neodredjenosti
-Za neku cesticu nije moguce znati istovremeno njenu koordinatu i impuls tj.proizvod
neodredjenosti ovih velicina zadovoljava uslov: delta x puta delta impuls >> ћ
(Px je projekcija impulsa na x-osu) , gde su x i delta Px neodredjenost koordinate položaja i
neodredjenost impulsa
TUMAČENJE I OBJAŠNJENJE
-Hajzenbergova relacija neodredjenosti: proizvod neodredjenosti koordinate i neodredjenosti
impulsa čestice, ne može biti manji od ћ, a to znaci, što se tacnije odredi velicina x to se
netacnije odredjuje Px i obrnuto!!
-p=m x v, pišemo delta p=m x delta v, pa uvrštavanjem u Hajzenbergovu relaciju dobijamo:
Delta x puta m puta delta v >> ћ  delta x puta delta v >> ћ/m
-Hajzenbergove relacije pokazuju granicu primenljivosti klasične fizike
-Delta E x Delta t >> ћ
-u relacijama neodredjenosti umesto konstante ћ, mogu stajati ћ/2 ili ћ , svejedno je jer su istog
reda veličine.

ŠREDINGEROVA JEDNAČINA
-osnovna jednačina talasne mehanike – Šredingerova jednačina (1926)

-Šredingerova jednačina je diferencijalna jednačina za veličinu koja se zove talasna funkcija –

kompleksna funkcija koordinata čestice i vremena za datu česticu.
-Šredingerova jednačina u kvantnoj mehanici ima istu ulogu kao II njutnov zakon u klasicnoj
mehanici.
-Rešavanjem Šredingerove jednačine dobijaju se:

 Energija stanja u kojima može da se nadje čestica

 Talasne funkcije ili funkcije stanja pomoću kojih mogu da se izračunaju
verovatnoće nalaženja čestica u tim energetskim stanjima
-2 razlicite situacije u kojima čestice mogu da se nadju:

 Slobodne čestice – ukupna E je pozivitna – talasne funkcije su progresivni

talasi
 Vezane čestice – ukupna E je negativna – talasne funkcije su stojeći talasi
 DISKRETNI SPEKTAR VODONIKOVOG ATOMA
-Atom emituje svetlost i toplotno zračenje
-Примећено је да под одређеним условима (у побуђеном стању) изоловани атоми, у
разређеном гасу и парама метала, емитују спектар који се састоји од већег броја
дискретних и раздвојених спектралних линија (линијски спектар).
-Проучавање ових атомских спектара послужило да се упозна структура атома. Утврђено
је је да линијски спектри атома показују карактеристике елемената који их емитују.
Линијска структура атомских спектара, омогућила је да се тачно врше анализе хемијских
елемената и одређују вредности таласних дужина (фреквенција) које одговарају
појединим линијама њихових спектара.
-Balmer je ustanovio da talasne dužine bilo koje linije u spektru atoma vodonika mogu da se
odrede po formuli:

-Ric je teorijski pokazao da Balmerova formula može da se napise u obliku:

MODELI ATOMA
1. Demokrit – prve predpostavke o atomu
2. Dalton – atome predstavio kao pune kugle
3. U srednjem veku alhemičari su se bavili dobijanjem „eliksira večne mladosti“

STATIČKI MODEL – TOMSONOV MODEL

-1903- tomsonov model
-elektroni plivaju izmedju pozivitnih naelektrisanja
-ovaj model nosi naziv „puding od sljiva“
-ovim modelom je objasnjeno:

 Pražnjenje u gasovima, jonizacija atoma, elektroliza, rasejanje X-zraka na lakšim

elementima.
RADERFORDOV MODEL – dinamički model

-1911- rasejanje  čestica na listiću zlata

-Rezultat ogleda :

 Najveći broj  čestica prolazi kroz listić zlata

 Mali broj čestica se rasejava pod nekim uglom
 Najmanji broj čestica se odbija pod uglom od 180 i vraća se nazad
-Na osnovu ogleda zaključuje:

 Masa u atomu i naelektrisanje nisu ravnomerno rasporedjeni

 Postoji jako elektricno polje koje potice od pozitivnog naelektrisanja
 Pozitivno naelektrisanje je u centru atoma i nosilac je mase atoma
-Raderford formulise osnovne ideje dinamičkog ili tzv. Planetarnog modela atoma:

 Atom se sastoji od pozitivnog jezgra, oko kojeg kruže negativno naelektrisani elektroni
 Prečnici putanja elektrona su mnogo veći od dimenzije jezgra
 Masa omotaca << masa jezgra
-Elektron koji se krece po zatvorenoj putanji oko jezgra, poseduje normalno ubrzanje, te bi
morao da umituje energiju u obliku elektromagnetnih talasa.
-spektar zracenja je linijski a ne kontinualan!
-Nedostatke Raderfordovog modela ispravio je NILS BOR, svojom teorijom.

BOROVA TEORIJA ATOMA

-polazeci od eksperimentalnih podataka, Bor je zakljucio da u mikrosvetu vladaju fizički zakoni
koji ne mogu da se razumeju na osnovu analogije sa makrosvetom.
-svojom teorijom se bazirao na pretpostavci da su i stanja elektrona u atomu kvantovana na
sličan način.
3 POSTULATA:
1. ELEKTRONI SE OKO JEZGRA KREĆU SAMO PO ODREDJENIM ORBITAMA KOJE SE NAZIVAJU
STACIONARNE. DOK SE KRECE PO STACIONARNIM ORBITAMA ELEKTRONE NE EMITUJE
ELEKTROMAGNETNO ZRAČENJE
2. ELEKTRONI SE OKO JEZGRA KRECU PO KRUZNIM PUTANJAMA (ORBITAMA) ZA KOJE JE
MOMENT IMPULSA JEDNAK PROIZVODU CELOG BROJA I PLANKOVE KONSTANTE ћ

mvr = n  ћ

m= masa elektrona v=brzina r=poluprecnik orbite n=1,2,3.... (glavni kvantni broj)

 3. ELEKTRON EMITUJE ILI APSORBUJE KVANT ENERGIJE SAMO KADA PRELAZI SA JEDNE
STACIONARNE ORBITE NA DRUGU

hf = En – Em 

En i Em su energije elektrona na orbitama izmedju kojih se vrši prelaz

NEDOSTACI BOROVOG MODELA

-Bor je dobro teorijski objasnio stabilnost atoma, spektar zracenja atoma i dimenzije atoma, ali
nije objasnio gradju i polozaj spektralnih linija ni najprostijih atoma sa vise elektrona.
-Najznacajniji doprinos izmenama Borove teorije dao je Arnold Zomerfeld koji je predpostavio
da elektroni mogu da se kreću oko jezgra ne samo kruznim, vec i po elipticnim putanjama.
FRANK-HERCOV OGLED
-to je eksperimentalni dokaz borovih postulata
-ideja ogleda bila je eksperiment rasejanja elektrona na atomima živine pare u vakuumskoj cevi
uz praćenje atoma žive.

KVANTNI BROJEVI
-za opisivanje stanja elektrona dajemo 4 kvantna broja:

 Glavni
 Sporedni
 Magnetni
 Spinski
GLAVNI KVANTNI BROJ (n)
K n=1 -glavni kvantni broj odredjuje stanje elektrona u atomu,
L n=2 -mogu biti samo pozitivne vrednosti
M n=3 -glavni kvantni broj se odnosi na elektron
N n=4

SPOREDNI KVANTNI BROJ ( l )

-naziva se i orbitalni kvantni broj i momenat impulsa
-moguce vrednosti: l=0,1,2,3......(n-1)
n=1 l=0
n=2 l=0, l=1
n=3 l=0, l=1, l=2
n=4 l=0, l=1, l=2, l=3
(kvantni broj l uzima vrednosti 0 i 1 što znači 2 mogucnosti kretanja elektrona (kruzna i
elipticna putanja))
MAKSIMALAN BROJ ELEKTRONA NA ENERG. NIVOU – 2n 2 n=gl.kvantni broj
MAKSIMALAN BROJ ELEKTRONA NA ENERG. PODNIVOU – 2(2l + 1) l=sporedni kvantni broj

OZNACAVANJE STANJA
-oznacavanje podnivoa vrsi se na sledeci nacin
Oznaka s p d f g h
Kv. Broj 0 1 2 3 4 5
-oznacavanje nivoa
Energetski nivo K L M N O
Kv.broj 1 2 3 4 5

MAGNENTI KVANTNI BROJ

-m=0, +1,-1,+2,-2,+3,-3.....
-opisuje pravce protezanja, orijentaciju orbitala u prostoru
-Zemanov efekat – kao posledica interakcije spoljasnjeg magnetnog polja i sopstvenog mag.pola
izazvanog kretanjem elektrona dolazi do daljeg razdvajanja spektralnih linija
-AKO JE l = 0 ---------- m=0
-AKO JE l=1 ------------- m= -1,0,+1

SPINSKI KVANTNI BROJ

-odredjuje smer obrtanja elektrona oko sopstvene ose. Ima vrednosti +1/2 i -1/2

-oznacavanje spina se izvrsava strelicama 

KVANTNO STANJE
V.Pauli – dva elektrona u jednom atomu ne mogu imati niz od 4 kvantna broja, odnosno moraju
se razlikovati u jednom kvantnom broju