1 od 22

Modeli atoma

Tip časa: Profesor:

Utvrđivanje Gerov Boban
 2 od 22

1. Daltonova hipoteza – atom nedeljiv !

2. Tomson – model jagode
3. Raderfordov model atoma
4. Borov model atoma
• Plank – konstanta h, KVANT E
• Luj de Brolji – e– je talas i čestica
• Hajzenbergov princip neodređenosti i
5. ŠREDINGER-ova jednačina (talasna)
 Daltonova hipoteza 3 od 22

• Atomi su nedeljive čestice.

• Krajem 19. veka...

Nije se više mogla održati

 J.J.Tomson 4 od 22

•Dokazao da su katodni zraci u stvari

brzi elektroni.
•Pošto je atom elektroneutralan:

Postoje i pozitivno naelektrisane

čestice.
 DŽON TOMSON 5 od 22

1897. g.
MODEL JAGODE

Džon Tomson izneo teoriju –

atom se sastoji od međusobno izmešanih…
pozitivnih i negativnih čestica
 6 od 22

Složene čestice,
ravnomerno izmešani
+ i – delići

ORBITE

ORBITALE
 RADERFOD 7 od 22

• Raderfod - tanak sloj Au

bombardovao + q alfa-česticama,
dokazao netačnost Tomsonovog
modela.
• Potvrdilo je hipotezu o postojanju +
naelektrisanja atomskog jezgra.
 8 od 22

Raderfod - Atom je slične građe kao

SUNČEV SISTEM – ORBITE
Raderfod - Atom je slične građe kao
9 od 22

SUNČEV SISTEM – orbite!

Aliiiii........
e– kada se kreće – zrači E i
trebalo bi da padne u jezgro
!!!!
 NILS BOR 10 od 22

• Razradio je ideje Raderforda i postavio novi model

atoma.
• STACIONARNA STANJA – kada e– ne zrači E jer se
kreće po nekoj od dopuštenih putanja (orbita).
• e– se kreće po putanji najbližoj jezgru => osnovno ili
normalno stanje, koje je i najstabilnije stanje.
Atom je slične građe kao SUNČEV
SISTEM – ORBITE
 NILS BOR 11 od 22

• Ako atomu H dovedemo E spolja, on prelazi u tzv.

pobuđeno, ekscitovano stanje
• Povratkom e– na nižu putanju, emituje se KVANT E,
koji je jednak:

E2 — E1 = hν
gde je h Plankova konstanta , ν frekvencija zračenja.
 PLANKOVA KONSTANTA 12 od 22

• Maks Plank – teorija raspodela E na čestice materije

pri emisji i apsorpciji zračenja ne ostvaruje se
kontinuirano sa bilo kojim priraštajem, već
diskontinuirano u tačno određenim iznosima -
kvantima.
• I najmanji iznos E, kvant energije, određen je
Plankovom jednačinom:
E = hν
 NILS BOR 13 od 22

• Bor nije imao eksperimentalne dokaze za svoju

tvrdnju nego ju je dao u formi POSTULATA
(AKSIOMA), a tek kasnije je dokazano da je bio u
pravu.
• Bor je izračunao i prečnik putanje po kojoj se kreće
e–, brzinu kruženja e– i E stacionarnih stanja H
atoma.
Pretpostavio da su putanje kružnice e–

koje je nazvao - ORBITE.

 KLIPOVI 14 od 22

3. Rutherford-ov model atoma 4min. 16 sec.

4. Rutherford-ov model atoma 4min. 26 sec.

Bor-ov model atoma 4min.

 Aliiiiii Borova teorija... 15 od 22

•Borova teorija imala je ozbiljnih nedostataka.

•Nije mogla opstati tvrdnja da se e – kreće po
kružnoj putanji tačno određenog poluprečnika.
•Nije mogla da objasni ni prirodu hemijske veze
•e– ne emituju E za vreme dok se kreću oko jezgra??

TALASNO-MEHANIČKI MODEL ATOMA

 Luj de Brolji 16 od 22

• Izveo hipotezu, čisto teorijskim razmatranjem, da bi

e– morali da se ponašaju i kao talas i kao čestica.
• De Brolji je zatim pretpostavio da za e– mase m i
brzine važi sledeći odnos:

Povezao je KORPUSKULARNA i
TALASNA svojstva materije
 Šredinger 17 od 22

•Talasna dužina (λ) e–, tj.

njen celobrojni umnožak
(nλ) mora biti JEDNAK
obimu kružne putanje
(slika).
•Ervin Šredinger –
MATEMATIČKI je predstavio
vezu između korpuskularnih
i talasnih svojstava e–
 Šredinger 18 od 22

•Postavio je TALASNU JEDNAČINU e,

– koja se
zove Šredingerova jednačina.

•Talasi e– su u stvari stojeći talasi tj. slični su

njima.

•„Običan" stojeći talas kreće se samo u jednom

smeru, na primer duž X ose,
 Šredinger 19 od 22

•Stojeći talas je TRODIMENZIONALAN i

e–

rasprostire se u svim smerovima.

•amplituda stojećeg talasa,

•amplituda talasa elektrona,

 Šredinger 20 od 22

•Funkcija

Naziva se amplitudna funkcija ili TALASNA FUNKCIJA.

Obeležava se sa PSI ψ
 Hajzenberg – princip neodredjenosti 21 od 22

• Hajzenberg – nije moguće istovremeno

odrediti
1. brzinu, odnosno impuls ( ) e– i
2. položaj u prostoru e–.

Princip
neodredjenosti
Verovatnoća nalaženja e–
 Hajzenberg – princip neodredjenosti 22 od 22

•Odredimo li BRZINU, ne možemo

odrediti položaj.
•I obrnuto.
• Možemo samo govoriti o
VEROVATNOĆI nalaženja e u –

prostoru oko jezgra...

Verovatnoća
e– OBLAK
nalaženja e–
KLIPOVI 1. ATOM – OMOTAČ 2 min.