ENA

PRIM
OVA
RI I NJIH
LASE
 I Bi Svetlo
Elektromagnetni talas:
Vibriranje električnog i magnetnog polja
 vetlo
I Bi S
I Bi S
v e tl o
-toplo
meha tn i
niz a m
I Bi S
v e tlo
– net
o p lo t
meha ni
niz a m
Spek
tr oskop
ija
UVOD
• Fizika lasera predstavlja
relativno mladu granu moderne
fizike koja se intezivno razvija
zadnjih 30 godina.

• Razvoj laserskih ure|aja bazira

se na fundametalnim otkri}ima
poja~anja elektromagnetnih
oscilacija u oblasti IC , a
kasnije I u oblasti opti~kog
spektra pomo}u kvantnih
sistema: atoma , jona I
molekula .
 j
razvo
lasera
Prvi laseri napravljeni su 1960 godine , bili su to
takozvani ,, Maseri “, radili su u IC delu spektra .
nak i

Naziv ,, Laser “ poti~e od po~etnih slova Engleskih re~i :

,,Light Amplification by Stimulited Emission of
Radiation“.
Nasta

Principe rada lasera postavio je Albert Einsten 1916 godine .

1964 godine trojica fizi~ara :

Rusi : Nikolaj T. Basov I Aleksej M. Prohorov i
Amerikanac Carls Taunes dobijaju Nobelovu nagradu za
fiziku zbog doprinosa razvoju fizike lasra .
 A D A
C IP R A
PR IN A SER
L pso rc i ja
A
i
sti
s ve t l o
s i ja
e mi
 Da bismo razumeli pricipijelne osnove rada lasera podjimo od Borove
teorije atoma . Po toj teoriji elektron koji se u atomu kre}e oko jezgra
mora da poseduje slede}a svojstva :

Kretanje elektrona mogu}e je samo

po kru`nicama sa ta~no odredjenim
polupre~nicima putanja .
Pri tome elektron ima ta~no
definisanu energiju i ne zra~I
energiju .

Energija i ugaoni moment

elektrona su kvantirani .
 Eksitacije i deeksitacije
Prilikom prelaska elektrona u vi{i odnosno u ni`i nivo atom
apsorbuje odnosno emituje kvant elektromagnetne radijacije ~ija je
energija jednaka razlici energija ova dva nivoa .
E=E2-E1
Kasnije su otkrivena odstupanja od ovog principia {to
se obja{njava pojavom neradiacionih prelaza .
Du`ina `ivota atoma u pobudjenom stanju
Posle apsorcije fotona atom prelazi
u neko pobudjeno stanje u kome
boravi odredjeno vreme .
Ako predpostavimo da se u
trenutku t=0 svih N atoma u
jednom sistemu nalazilo u
pobudjenom stanju , onda
vreme posle koga u sistemu
ostane 40 % pobudjenih atoma
nazivamo
Srednjim vremenom `ivota atoma u
pobudjenom stanju () .
 Eksperimentalno je utvrdjeno da se Srednja vremena
`ivota atoma u pobudjenom stanju kre}u u dijapazonu od
10-3 do 10-8 sekundi .
Iz ovako {irokog intervala srednjih vremena posebno su
interesantna ona u intervalu od 10-3 do 10-5 sekundi. To

n ja
su takozvana METASTABILNA STANJA .
Utvrdjeno je da se broj atoma u pobudjenom stanju

na sta pokorava funkciji :

N(t)=N0 exp ( -t/)
Ovakav tok opadanja broja pobudjenih atoma u
funkciji od vremena pokazuje statisti~ku prirodu
|e

ove pojave koja se ogleda u ~injenici da atomi

Pobu

prelaze u ni`e stanje slu~ajno bez ikakvog

spoljanjeg vidljivog razloga .
 Prom
enu b
tokom roja n
vrem epobu
nasta ena p djeni
la ter od us h i po
modi lovom budje

IJA
preds nami d nih a
taviti ~ k a j e u toma
zavis a ravno sistem
no{} te ` a u
EMIS u: mo`e
mo
dN /
1 dt =
ULIS ANA I

dN /
2 dt
I =W
12 N -
1 A
LOST
21 N -
Gde j 2 W
21 N
ANA

e : N 2
1 – broj a
T

toma
N2 – u osn
SPON

Broj ovno
W1 – atom m sta
SVET

Koef aup nju

2
icijen obud
at ver jenom
A21 – ov. A stanju
Koef psorc
icijen ije fo
at ver tona
W2 – ov. S
koefi pontan
STIM

1
cijen e emi
at stim sije
ulisan
e emi
sije
 Vidimo da se u formuli i ~lan W21N2 .
Ovaj ~lan opisuje pojavu stimulisane
emisije .

ja
emisi Kada blizu pobudjenog atoma prodje foton onda
taj foton stimuli{e atom da se vrati u osnovno
stanje emisijom fotona . Pri tome emitovani foton
ima iste karakteristike
is a n a

( pravac , energija ) kao upadni foton.

l

Uzimaju}I u obzir populacije Atoma jednog

Stimu

sistema u osnovnom i pobudjenom stanju sve

Kvantne sisteme mo`emo podeliti u dve grupe :

1. Sistemi sa normalnom populacijom

2. Sistemi sa inverznom populacijom
Sistemi sa normalnom naseljeno{}u
Kod sistema sa normalnom
naseljeno{}u

Broj atoma u osnovnom stanju

je mnogo ve}i od broja atoma
u nekom pobudjenom stanju .

U ovakvim sistemima
preovladava deeksitacija
spontanom emisijom.
Sistemi sa inverznom naseljeno{}u
Kod sistema sa inverznom
naseljeno{}u populacija
atoma u nekom pobudjenom
stanju je mogo ve}a od one u
osnovnom stanju .
Ovakvo stanje je jedino
mogu}e u sistemima koji se
sastoje od dugo`ive}ih pobu|
enih atoma – Metastabila .
 Princip Lasera
Sistem sa normalnom populacijom
apsorbuje upadni zrak fotona , tako
da se na izlasku iz ovog sistema
uo~ava slabljenje upadnog snopa .
Sistem sa inverznom populacijom
poja~ava}e upadni snop usled
stimulisane emisije koja nastaje
interakcijom upadnog zra~enja sa
pobudjenim atomima .
Opti~ki rezonator
Ako sada inverzno populisan
sistem stavimo izmedju ogledala
snop zra~nja }e se usled
mnogostrukih prolaza kroz
Inverzno Populisan Sistem
mnogostruko poja~ati . Ovakav
sistem nazivamo opti~kim
rezonatorom a uredjaje u kojima su
oni realizovani LASERI .
Delovi lasera U principu laseri se sastoje od
slede}ih delova :
1. Izvora punpanja
2. Radne sredine
3. Ogledala R-100%
4. Ogledala R-20 do 90%
 21

Visok
a koh
mono erntn
hrom ost i
ati~n
SVET SKE
BINE

I o st
LOST
Visok
a usme
R

reno
OSO

st
LASE

Velik
a sna
povr{ ga po
i ne jedin
ici
 Lasere mo`emo podeliti na dva osnova i to prema
agrgatnom stanju radne sredine i prema
osobinama emitovanog snopa .
Prema agregatnom stanju radne sredine lasere
mo`emo podeliti na :

RA
1. Lasere sa ~vrstom radnom sredinom

LASE
( kristalni , amorfni , poluprovodni~ki)
2. Lasere sa te~nom radno sredinom
( laseri sa retkim zemljama I organskim
bojama )
TE

3. Gasne lasere
VRS

(Atomski , jonski , molekulski )

Prema osobinama emitovanog snopa lasere mo`emo

podeliti na :
1. Inpulsne lasere
2. Lasere sa neprekidnom emisijom
Hemijski laseri
He-Ne laser
Kao aktivna sredina He-Ne
lasera koristi se sme{a gasova
Helijum i Neona koja se nalazi
u tankoj i dugoj cevi.

Punpanje se vr{i elektronima

koji se ubrzavaju jakom
potencijalnom razlikom.

Imaju malu relativnu snagu

izlaznog snopa me|utim po
usmerenosti snopa su bez
premca .
Konsrtukcija
 du
r u ra
e la s e
He-N
 Form
iranje
me t a
s ta b i l
a
[ema rada He-Ne lasera
Brzi elektroni sudaraju se sa
atomima helijuma i vr{e njihovu
eksitaciju
Ekscitovani atomi helijuma
sudaraju se sa atomima neona i
pobu|uju ih na metastabilni nivo pri
~emu se oni vra}aju u osnovno
stanje.
Neon se nizom kaskadnih
deeksitacija vra}a u osnovno stanje
 r
e la s e
He-N
 Ru b i
nski
la
ser
+3 )
C r
( Al O 3+
ub ina 2

r is tal R
K
 b in a
al Ru
Krist
 n sk o g
Rub i
Prese
k lasera
 a
er šem
ns k i la s
Rubi
 laser
nski
Ru b i i p rad
a
princ
 Nauk
metro a ( lasersk
logija a spe
, …) ktros
kopij
a,
Indus
mate trija ( lase
rijala rska o
sera ) brada
Medi
cina
a
ena L

Holo
g r af i j
a
Prim

Vojna
prim en a
 ružlje
sko o
Lasre
Laserski vođena bomba