1

Лекција 4. Атом. Изотоп. Хемијски елемент. Маса атома

1. Увод

Каже се да је супстанца изграђена од атома. За описивање структуре

супстанце непходно да разматрамо још и молекуле и јоне, али како и ове честице
настају од атома у том смислу и није претерано рећи да је материјални свет
изграђен од атома.

2. Шта су атоми? Како их представљамо?

Атоми се могу замислити као тела сферног (лоптастог) облика, тј. као
куглице (слика 1А), врло малих димензија (полупречник реда величине 10−12 m) и
маса (реда величине 10−27 kg). Међутим, док куглица има јасне границе па можемо
да кажемо где престаје куглица, а где почиње околина, атом нема тако јасно
дефинисану границу. Без обзира на то погодно је атом замишљати као куглице.
Штавише, погодно је разматрати и пречник (полупречник) атома као начин да се
укаже на величину атома, што је резултат његове унутрашње структуре. Из тог
разлога, куглица би била адекватан начин за представљања атома, или њени цртежи
(слика 1Б, ). Међутим, како је цртање куглице захтевно, то се атом може представити
и путем кружића (слика 1В).

Слика 1. A. Приказ сфере (лопте) са уцртаним полупречником (радијусом), који се

обично означава словом r (или R). Дијаметар или пречник лопте, обично се означава словом d, и
представља d = 2r. Б, В. Атом натријума (1) и хлора (2) приказани као куглица и кружић. Боја
куглица не одражава боју атома, јер атоми немају боју. Боја је овде у функцији декорације. Разлика у
величини куглица/кружића указује на то да се атоми разликују према величини, тј. пошто су атоми
сфере они се разликују према свом полупречнику. Атоми, као сферна тела, имају полупречнике
који се погодно исказују у пикометрима (pm), где је 1 pm = 10−12 m; поједностављено речено,
полупречници атома су у опсегу 30 pm – 250 pm (о чему ће више речи бити у посебној лекцији). На
пример, полупречник атома натријума износи око 185 pm, а атома хлора око 100 pm. Уколико
није могуће различите атоме приказати куглицама и кружићима различите величине то се могу
приказати куглице или кружићи истих димензија, али са различитом бојом или шрафуром.

3. Из чега је изграђен атом?

Атом је честица која је изграђена од мањих тела: протона, неутрона и

електрона. Називамо их субатомске честице (суб: “испод”), или елементарне
честице. Иако се ради о врло малим телима, њихова маса је позната. Маса протона
је слична маси неутрона и износе око 1,66×10−27 kg, док је маса електрона око 1800
пута мања (ред величине 10−31 kg). Протони су позитивно наелектрисани, а
електрони негативно. Неутрони нису наелектрисани. О овом својству говорићемо у
 2
посебној лекцији. У атому број протона је једнак броју електрона. Број протона
назива се атомски или редни број и обележава се словом Z.
У центру атома, тзв. језгро атома, смештени су протони и неутрони. У
простору око језгра смештени су електрони; тај простор се назива електронски
омотач. (За хемију је од изузетног значаја уређење, тј. структура електронског
омотача о чему ће се детаљније говорити у наредној лекцији). Простор који заузима
језгро је много пута мањи у односу на простор који заузима сам атом. Ради
успоредбе, замислимо да смо орах ставили у центар неког врло великог фудбалског
стадиона.

4. Колико има врсти атома? Како их називамо?

Постоји 118 различитих врста атома.1 Врста атома односи се на то колико је

протона присутно у језгру. Уколико је присутан један протон у језгру и један
електрон у електронском омотачу, такве атоме називамо “водоник”. Означавамо их
словом: H. Атоми чије језгро садржи шест протона и шест електрона у
електронском омотачу називамо “угљеник”; обележавамо атоме угљеника словом C.
Хемичари су се договорили да се атоми представљају путем симбола, а то су једно
или два латинична слова. На пример, H и C су симболи атома водоника и угљеника.
Врсте атома називамо другачије: хемијски елементи. Дакле, водоник и угљеник су
два хемијска елемента. То даље значи да постоји 118 различитих хемијских
елемената. Из тог разлога уобичајено кажемо: симболи хемијских елемената
водоник и угљеник јесу: H и C. Хемичари су формирали таблицу, тзв. Периодни
систем елемената (ПСЕ), која садржи симболе и називе свих врста атома, тј.
симболе и називе хемијских елемената. То је један од најзначајнијих достигнућа
хемије и физике. Број протона (тзв. атомски или редни број, означен са Z) написан
је уз симбол елемента у ПСЕ. Рећи да има 118 хемијских елемената значи да је 1 ≤ Z
≤ 118. Уобичајено редни број је написан у левом доњем углу у односу на симбол
елемента. Ако са Е означимо симбол елемента, претходно речено би било: ZE. На
пример, реди број атома натријума је 11, што бисмо записали: 11Na, а хлора 17, што
бисмо записали: 17Cl.

Задатак 1. Ако је редни број натријума 11, а хлора 17, колико је протона у њиховим
атомима? Где су протони смештени?

Одговор. Како је број протона дефинишућа карактеристика сваког елемента, а

представљен је редним (атомским) бројем, то на основу датих података следи да
атом натријума има 11 протона, а атом хлора 17. Протони су смештени у центру
атома, тзв. језгро атома.

Од поменутог броја хемијских елемената око 90 елемената се налази у

природи (природни елементи), а остали су вештачки направљени у лабораторији.
Сви до сада уочени елементи у свемиру, пронађени су на Земљи, или су
синтетизовани.

5. Шта су изотопи?

Атоме који имају исти број протона, али се разликују по броју неутрона,
зовемо изотопима. Један хемијски елемент може имати више изотопа. Свега
двадесетак природних елемената има само један изотоп. На пример, у природи се
налазе само они атоми натријума који у језгру имају 11 протона и 12 неутрона.

1
Последња врста атома откривена је 2010. године. Могуће је да ће будућа истраживања
показати постојање нових врста.
 3
Остали природни елементи имају два или више изотопа. У лабораторијским
условима могу се направити вештачки изотопи практично било ког елемента.
Дакле, постоје природни и вештачки добијени изотопи.
Збир протона и неутрона назива се масени број и обележава се симболом A.
У случају хемијског елемента водоник, најзаступљенији атоми на Земљи су они у
чијим језгрима нема неутрона (тзв. протијум). Следећи по заступљености јесу
атоми водоника који поред једног протона имају један неутрон (тзв. деутеријум),
док су најмање заступљени атоми који поред једног протона садрже два неутрона
(трицијум). Сви они представљају хемијски елемент водоник и фраза „атом
водоника“ не одређује о ком се изотопу ради, тј. подразумевају се сви изотопи.
Дакле, „атоми водоника“ указује на то да се ради о атомима који имају један протон.
Симболичко приказивање атома изотопа ради се на начин да се масени број
прикаже у горњем левом углу, у форми АE. На пример, за поменуте атома водоника
написали бисмо: 1H, 2H, 3H.

Задатак 2. Колики је број неутрона у 35Cl и 37Cl?

Одговор. 35Cl и 37Cl су симболички записи двају изотопа хемијског елемента хлор.
Оба атома имају 17 протона, али изотоп хлор-35 (другачије записано 35Cl) има 18
неутрона, а изотоп хлор 37 (другачије записано 37Cl) има 20 неутрона. Бројеви
неутрона израчунати су на основу следећег. Речено је да је масени број једнак збиру
броја протона N(p+) и неутрона N(n0), што приказано на примеру хлора јесте:
A = N(p+) + N(n0), и даље следи:
35 = 17 + N(n0), N(n0) = 18
37 = 17 + N(n0), N(n0) = 20

6. Распад језгра

Карактеристика језгра јесте тзв. распадање језгра, промена која може

довести или до стварања језгра другог изотопа или језгра другог хемијског
елемента. То подразумева да се протон или неутрон мењају. Промене воде ка
емитовању алфа, бета или гама зрачења. Алфа честице се састоје из два протона и
два неутрона, бета честице су електрони (називају се бета честицама како би се
нагласило да их емитује језгро) док су гама честице фотони, електромагнетно
зрачење високих енергија. Назив зрачење потиче од првих научника који су их
крајем деветнаестог века проучавали. Они су приметили да извесна руда уранијума
у мраку оставља промене на фотографској плочи као и светлост Сунца.
Распадање језгра може бити природан тј. спонтан процес или може бити
изазвана вештачким путем. Природна радиоактивност подразумева емитовање
поменутог зрачења. Један број елемената (сви после бизмута) су радиактивни тј. бар
један природни изотоп се спонтано (“сам од себе”) распада. То је случај са
елементима: радон, радијум, уранијум, торијум и полонијум. Вештачка промена
језгра подразумева бомбардовање језгара неутронима (сударање језгра са врло
брзим неутронима) те распадање језгра уобичајено на два језгра са мањим бројем
протона (тј. добијају се два хемијска елемента). Уз ово уобичајено је емитовање
зрачење. То је тзв. процес фисије.
Значајан број елемената постоји само као резултат намерно изаваних
распадања језгара. Зашто се тако добијена језгра узимају као елементи? Одговор је
тај да се тиме добија “целина”, макар и у кратким временским периодима, која
испуњава критеријум дефиниције елемента, онај о постојању језгра са утврђеним
бројем протона.

7. Атомска маса
 4

Атомима се може експериментално одредити маса. Маса атома (ma) је

превасходно одређена језгром, јер су масе протона и неутрона далеко веће од масе
електрона. На пример, маса једног атома угљениковог изотопа 12C је:
ma (12C ) = 19,926 × 10–27 kg.
Маса атома се погодно изражава преко константе атомске масе (mu)2.
Вредност константе атомске масе износи (заокругљено на две децимале) mu =
1,67×10−27 kg. Она је дефинисана изразом:
mu = ma (12C ) /12 (дванаестина масе једног атома угљеника-12).
Самим тим може се маса атома угљеника-12 написати као:
ma(12C)=12×mu.
Размотримо сада масу атома угљеника-13, тј. масу атома другог природног
изотопа угљеника који има шест протона, али седам неутрона. Маса једног атома
угљеника-13 је:
ma(13C)=13,003×mu.
Прво приметимо да маса атома овог изотопа није умножак 13×mu. Иако је
број (13,003) који множи константу атомске масе врло близу масеном броју (А=13)
она није једнака масеном броју, и није једнака ни код једног атома других
елемената, осим код угљеника-12, јер је то узето за дефинисање саме константе.
(Зашто је то тако, превазилази наставу хемије у првом разреду.) Из претходног
следи битна чињеница: масе свих изотопа приближно се могу израчунати као A×mu,
производ масеног броја тог изотопа и константе атомске масе, док за угљеник-12
производ A×mu даје егзактну вредност масе његових атома.

Задатак 3. Шта представљају симболички записи:

ma(35Cl)=34,97mu≈ Amu = 35mu
ma(35Cl)=36,97mu ≈ Amu = 37mu

Одговор. С обзиром на то да су бројчане вредности маса атома изотопа, изражене

преко константе атомске масе, врло близу масеном броју, за поменута два изотопа
хлора могу се њихове масе, записано: ma(35Cl) и ma(35Cl), изразити као умножак
масеног броја и константе атомске масе, што јесте 35mu и 37mu, јер су масени
бројеви ових изотопа, редом, 35 и 37.

Задатак 4. Интерпретирајте табелу испод полазећи од тога да су приказани подаци

за природне изотопе.

Изотоп ma/mu
1
H (протијум) 1.007825
2
H (деутеријум) 2.014102
35
Cl 34.968853
37
Cl 36.965903

Одговор. У првој колони “изотопи”, приказани су симболи четирију изотопа. Два

природна изотопа водоника имају називе протијум и деутеријум. Изотопи других
елемената немају посебне називе. Обележавамо их писањем масеног броја у горњем
левом углу поред симбола елемента. Поред тога, у говору може се рећи нпр.
“водоник 2” или “хлор 35”, док би писали “водоник-2” (или 2H) односно “хлор-35”
(или 35Cl). У десној колони у заглављу пише “ma/mu” што представља количник масе
атома тог изотопа и константе атомске масе. Тиме се обезбеђује приказивања у
ћелијама табеле само бројних вредности масе атома приказаних изотопа. То је један

2
Или, како се то још каже унифицирана јединица масе. Користи се и ознака је u.
 5
од формалних начина писања ћелија загљавља табеле. Дакле, маса атома водоника
је

ma(1H)=1,007825 × mu
ma(1H)=1,007825 × 1,66×10−27 kg
ma(1H)=1,66×10−27 kg

што значи да се маса атома протијума може приказати као:

ma(1H)=1,008 ×mu