Marko A.

Jeli

PRIRUQNIK
za izradu misaonih eksperimentalnih
zadataka na takmiqeima
iz fizike

Prvo pisano izdae

Beograd, 29. mart 2015.

Priruqnik za izradu misaonih eksperimentalnih zadataka na

takmiqeima iz fizike
Autor: Marko Jeli,
student na Elektrotehniqkom fakultetu Univerziteta u Beogradu,
bivxi ak Matematiqke gimnazije
Recenzent: Aleksandra Dimi,
saradnik u nastavi na Fiziqkom fakultetu Univerziteta u Beogradu,
profesor fizike u Matematiqkoj gimnaziji
Mentor: mr Ivan Stani,
profesor fizike u Matematiqkoj gimnaziji
Korektura: Autor
Ilustracije: Autor

Ovo izdae priruqnika je besplatno i izvorno dostupno samo na internetu. Bilo kakva umnoavaa (deea ili xtampaa) celog priruqnika ili nekog egovog dela su dozvoena iskuqivo za samostalnu
upotrebu ili u obrazovne svrhe za upotrebu u xkoli ili u drugim
nastavnim aktivnostima. Xtampae priruqnika za preprodaju nije dozvoeno. Sva idejna i moralna prava zadrava autor.

Predgovor
Priruqnik za izradu misaonih eksperimentalnih zadataka na takmiqeima iz fizike nastao je izmenama i dopunama maturskog rada Analiza i
obrada podataka u misaonim eksperimentalnim zadacima istog autora u
nadi da e nadoknaditi nedostatak literature vezane za misaone eksperimente iz fizike. Svrha priruqnika je da svim takmiqarima i drugima
zainteresovanim za ovu oblast pomogne u pokuxaju da taqno i korektno
dovedu misaoni zadatak od poqetka do kraja, poxtujui odgovarajua
pravila obrade podataka. Osim toga, poznavae materije izloene u
priruqniku moe biti odliqna osnova za izvoee (realnih) eksperimenata u fiziqkoj laboratoriji, posebno kada je potrebno nakon eksperimenta izvrxiti odreene proraqune ili izvesti neke zakuqke.
Sadraj priruqnika je najveim delom prilagoen acima svih uzrasta pred kojima se na takmiqeu moe nai eksperimentalni problem;
dakle, acima osmog razreda i nadae. Izuzetno, oblasti koje zahtevaju dodatno poznavae matematiqkih zakona (koji se uqe krajem srede
xkole tj. gimnazije) su oznaqene sa zvezdicom () posle naziva.
Za svu pruenu pomo, posebnu zahvalnost dugujem profesoru Ivanu
Staniu koji je u svojstvu mentora znaqajno uticao na poboxae kvaliteta izvornog maturskog rada tokom egove izrade, kao i profesorki
Aleksandri Dimi koja je vixe puta pregledala sadraj priruqnika i
ukazala na mesta gde su naqiene grexke i mesta gde je potrebno izmeniti i dopuniti tekst. Takoe, zahvaujem svojim kolegama takmiqarima sa Elektrotehniqkog fakulteta Dei Puji, Duxanu Popadiu i
Marku Makoviu koji su svojim sugestijama dodatno pomogli dovoee priruqnika do egovog krajeg oblika.
Sve komentare, sugestije, pitaa i informacije o uoqenim grexkama
moete uputiti na fprirucnik@yahoo.com. Kako je ovo tek prvo izdae
priruqnika, mogue je da su neke grexke u tekstu ostale neispravene
te su Vaxa zapaaa i podrxka kuqni za sva budua unapreea priruqnika.

Beograd, marta 2015.

Autor

Sadraj

Predgovor

Oblici prouqavaa u fizici

Pojmovi vezani za fiziqke eksperimente

2.1 Taqnost instrumenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2 Apsolutna grexka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3 Relativna grexka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.4 Izvoee izraza za grexku indirektno merenih veliqina*
2.5 Tablica izraza za grexku indirektno merenih veliqina .
2.6 Zaokruivae brojnih vrednosti . . . . . . . . . . . . . . .
2.6.1 Zaokruivae fiziqkih veliqina . . . . . . . . . .
2.6.2 Majorirae apsolutnih grexaka . . . . . . . . . . .
2.6.3 Zaokruivae rezultata merea . . . . . . . . . . .

7
8
9
11
11
14
15
15
16
17

Obrada eksperimentalnih rezultata

3.1 Izvoee zavisnosti . . . . . . . . . . . .
3.2 Opxte karakteristike grafika . . . . . .
3.3 Formirae tablice . . . . . . . . . . . .
3.4 Osnovna pravila za crtae grafika . .
3.5 Razmera . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.5.1 Idealna razmera . . . . . . . . . .
3.5.2 Odabir razmere . . . . . . . . . .
3.5.3 Oznaqavae osa grafika . . . . .
3.6 Ucrtavae taqaka . . . . . . . . . . . . .
3.7 Provlaqee prave . . . . . . . . . . . . .
3.7.1 Grafiqki direktan metod . . . .
3.7.2 Metod najmaih kvadrata* . . . .
3.8 Odreivae koeficijenta pravca . . . .
3.9 Odreivae traene veliqine . . . . . .
3.10 Varijacije u postavci eksperimentalnih
3.10.1 Grafik sa slobodnim qlanom . .
3.10.2 Tabela sa vixe redova . . . . . .
3.10.3 Nelinearne funkcije* . . . . . . .

18
19
20
20
23
23
23
24
25
26
27
28
29
31
33
35
35
36
37

. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .
zadataka
. . . . . .
. . . . . .
. . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

Pogovor

38

Literatura

39

Glava 1
Oblici prouqavaa u fizici
Svaki zakon, pravilo, princip ili postulat zahteva proveru kako
bi se smatrao validnim. U fizici postoje dva oblika provere: to su
posmatrae i eksperimentalna potvrda.
Posmatrae predstava plansko i sistematiqno opaae koje je vezano za uzroke, poqetak, tok i posledice prirodne pojave uz eventualno
zapisivae, crtae, neko osnovno meree, postavae pretpostavki i
izvoee zakuqaka. Posmatrae se u modernoj nauci ne uvaava kao
dovoan metod za proveru neke ideje, ali je kroz istoriju bilo mnogo
zastupenije i priznatije u vremenima kada nije postojala aparatura
za precizna fiziqka merea. Danas, posmatrae moe biti vrlo interesantno za svakog mladog uqenika koji se prvi put upoznaje sa fizikom
kao naukom. Zbog egove nepouzdanosti, umesto posmatraa se odluqujemo za neki drugi naqin istraivaa, kao xto je eksperiment.
Provere nauqnih pretpostavki se najqexe, ukoliko je to mogue,
vrxe eksperimentalno. Eksperimentalne vebe, ili krae eksperimenti1 , predstavaju vextaqko izazivae fiziqkih pojava u laboratorijskim uslovima koje moemo da drimo pod kontrolom. Na nekom
primeru, pomou instrumenata, ili prostim oqitavaem, mere se i proveravaju pretpostaveni odnosi izmeu fiziqkih veliqina ili osobina
neke pojave. Ako se u dovonom broju eksperimenata ispostavi da je
data pretpostavka dobra, ona se proglaxava taqnom, bar dok se ne dokae suprotno. Kako fizika nije egzaktna ve eksperimentalna nauka,
ovim putem nikad ne moemo zasigurno znati da li je zakon koji ispitujemo potpuno taqan u svim uslovima, ve samo da on vai ili ne vai
u sluqajevima koje ispitujemo. O svim ostalim sluqajevima ne znamo
pouzdano, takorei, nixta.
Zbog toga su se kroz istoriju fizike mnoge navodno dokazane teorije
pokazale neadekvatnim u kasnijim istraivaima u nekim ekstremnim
(ili samo drugaqijim) uslovima. udi su vekovima verovali da zakoni
klasiqne mehanike vae uvek, i tek je pojavom Ajnxtajnove Teorije relativiteta zakuqeno da su oni primenivi samo na tela koja se kreu
brzinom mnogo maom od brzine svetlosti. Ali, s obzirom na to da
se svakodnevno uglavnom bavimo mehaniqkim pojavama na Zemi, takva
sloena fizika nam najqexe nije potrebna, i utnovi zakoni su za
naxe potrebe sasvim dovono precizni.
1 Req eksperiment potiqe od latinske reqi experimentum izvedene od glagola experiri xto u prevodu
znaqi pokuxati, probati.

U svakodnevnom izraavau se najqexe pod eksperimentom podrazumeva samo prikupae podataka i ihova obrada, ali eksperiment
znaqi mnogo vixe od toga. Svaki eksperiment se sastoji od sledeih
faza:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

planirae,
prikupae ili izrada aparature,
kalibracija (podexavae) mernih ureaja,
meree,
obrada rezultata merea i
dokumentacija.

Kako bi se obrada rezultata merea xto boe uvebala, u nastavu

fizike se uvodi, takozvani, misaoni eksperiment zadatak u kome su
unapred zadate izmerene vrednost dobijene prolaskom kroz korake 1, 2,
3 i 4, uz odgovarajue dodatne podatke kao xto su opis eksperimenta i
eventualne grexke pri mereu. Ci ovakvog zadatka jeste da uqenik koji
ga radi, koristei odgovarajui postupak, obradom rezultata merea
izraquna neku nepoznatu vrednost ili izvede odgovarajui zakuqak na
isti naqin kao xto bi uradio fiziqar koji je u laboratoriji izvrxio
ceo eksperimentalni postupak, s tim xto uqenik preskaqe korake koji
se tiqu planiraa eksperimenta i samog merea.
Veliki znaqaj ovakvom tipu zadataka pridodaje to xto se u posledih
15 do 20 godina, po pravilu, na dravnim takmiqeima iz fizike u
Srbiji daje po jedan misaoni eksperiment za svaki razred poqevxi od
osmog. Kako bi se ovakav zadatak pravilno uradio, potrebno je biti
bar teoretski upoznat sa svim kuqnim pojmovima vezanim za fiziqke
eksperimente.
Eksperimenti su takoe vani zato xto se qesto za neku disciplinu
kae da je nauka tek kada se teorije te nauke mogu dokazati eksperimentalno. Izuzetak se pravi kod matematike kao jedine egzaktne nauke u
kojoj se dokazi vrxe na osnovu pretpostavki i dogovorenih osnova svih
tvrea (aksioma).

Glava 2
Pojmovi vezani za fiziqke
eksperimente
Grubo reqeno, najjednostavniji fiziqki eksperimenti podrazumevaju
samo jedno meree neke brojne vrednosti fiziqke veliqine: duine,
povrxine, zapremine, brzine, ubrzaa i dr. Razmotrimo sada zaxto
ovakav postupak nije dovono precizan.
Nijedno meree ne moe da bude potpuno taqno zbog izvesnih nesavrshenosti instrumenata i udskih grexaka. Zbog nepreciznosti, grexaka
u postupku1 , sluqajnih i namernih grexaka, uvodimo takozvane grexke
merea2 za svaku fiziqku veliqinu koju merimo, da bismo preciznije
odredili rezultat merea.
Pri svakom pokuxaju odreivaa neke veliqine, bilo direktnim mereem (neposredno) ili indirektno, pomou formula (posredno), pravimo odreenu grexku, te jednim mereem i zapisivaem rezultata neemo dobiti pouzdanu informaciju koliko taqno iznosi veliqina koju
merimo. Zato, umesto da za rezultat merea navedemo jedan broj, biramo da kao rezultat ponudimo skup vrednosti u kome se veliqina koju
merimo sigurno nalazi. Taj skup, koji se naziva i opseg, bie odreen
najmaim i najveim qlanom.

(a)

(b)

Slika 2.1: Prikazivae rezultata merea na brojevnoj pravoj

Recimo da merimo neku fiziqku veliqinu qija je taqna vrednost X,

i da se, na primer, radi o duini. Recimo, takoe, da smo metrom
izmerili duinu xi 3 . Na slici 2.1 (a) prikazan je primer odnosa taqne
veliqine X i izmerene xi , a na slici (b) jedan mogui naqin na koji
1 Grexke

u postupku qesto se u literaturi nazivaju i sistematske grexke.

je razlokovati grexke u postupku i grexke merea. Iako ova dva pojma zvuqe sliqno, prvi
oznaqava sve ono xto moe da se uradi pogrexno pri izvedbi nekog eksperimenta, a drugi oznaqava broj
koji se pridruuje rezultatu merea kako bi meree bilo taqno qak i kada se u obzir uzmu pomenute grexke
u postupku.
3 Razlog zaxto se vrednosti X i x razlikuju moete nai u sledeem odeku.
i
2 Neophodno

Taqnost instrumenta

moemo uzeti opseg vrednosti tako da mu X pripada. Naravno, ovaj

uslov ispuava i beskonaqno drugih opsega, ali se treba truditi da
onaj izabrani bude xto mai kako bi meree bilo preciznije, ali isto
tako treba da bude dovono veliki da mu vrednost X pripadne.

2.1

Taqnost instrumenta

Svaki leir ili merilo koje moemo da upotrebimo za odreivae

duine ili bilo koje druge veliqine je nesavrxeno u smislu da je za
to merilo odreena najmaa vrednost koja se moe izmeriti ime. Ta
vrednost je definisana veliqinom jednog podeoka (razmaka izmeu dve
crtice ili vrednoxu najmae cifre na digitalnom ekranu) na mernom
instrumentu. Za standardne xkolske leire duina najmaeg podeoka
je uglavnom jednaka 1mm. U sluqaju da se meree vrxi takvim leirom,
objekti qije su stvarne dimenzije, recimo, X1 = 0, 5mm, X2 = 37, 37mm
ili X3 = 722, 45mm ne moemo precizno izmeriti. Ako bismo merili
redom duine X1 , X2 i X3 xkolskim leirom, dobili bismo vrednosti
x1 1mm, x2 37mm i x3 722mm. Pri mereu se drimo principa da
u sluqaju da vrednost koju merimo padne izmeu dve crtice na leiru,
u odokativno moemo zaokruiti na veu ili mau u zavisnosti od
toga da li nam se qini da prelazi sredixte duine izmeu podeoka.
Primer jednog takvog merea dat je na slici 2.2.

Slika 2.2: Primer zaokruivaa pri mereu

Nije ispravno beleiti izmerene vrednost sa decimalnim mestima

koja su maa od najmae vrednosti koju pokazuje skala aparata koji
koristimo. Dakle, nikada za izmerenu vrednost xkolskim leirom ne
bismo zapisali x = 20, 2mm jer se duina od 0, 2mm ovim putem ne moe
izmeriti zbog toga xto je maa od 1mm, makar i ako od oka moemo da
procenimo da duina koju merimo prelazi vrednost od 20cm za jednu petinu podeoka. Naravno, uvek moemo uzeti neki precizniji instrument
(kao xto su, na primer, pomiqno kunasto merilo sa nonijusom (xubler)
ili mikrometarski zavrta), ali i za taj instrument e postojati neka
mala vrednost koju on ne moe da izmeri. Xto je ta vrednost maa,
grexka pri mereu je takoe maa, a preciznost merea vea.
Taqnost mernog instrumenta4 opisuje se najmaom vrednoxu koja
se moe izmeriti datim mernim instrumentom i najqexe se oznaqava
4 U literaturi i slobodnom govoru qesto se umesto termina taqnost instrumenta moe quti preciznost
instrumenta.

Pojmovi vezani za fiziqke eksperimente

velikim slovom C sa indeksom koji govori o tome o kojoj veliqini se

radi. U sluqaju merea xkolskim leirom, najmaa meriva vrednost
je xmin = 1mm, pa je taqnost leira Cx = 1mm.
U sluqaju da koristimo modernije instrumente, moe se desiti da izmerene vrednosti
oqitavamo sa nekog ekrana (kao na digitalnoj
xtoperici tj. hronometru). Tada se ne moe
rei da je taqnost instrumenta rastojae izmeu dva podeoka jer podeoka nema, ve se radi
samo o brojevima. U tom sluqaju, za taqnost
uzimamo vrednost posledeg decimalnog mesta
koje aparat moe da pokae. Dakle, ako, na primer, koristimo xtopericu kao sa slike 2.3 koja
Slika 2.3: Xtoperica
moe da izmeri najmae vreme od 0, 001s, onda
za taqnost instrumenta uzimamo bax tu vrednost.

2.2

Apsolutna grexka

Generalno, znamo da se pri svakom mereu, bilo direktnim oqitavaem sa mernog instrumenta, ili nakon vrxea razliqitih matematiqkih operacija nad ve poznatim izmerenim veliqinama, pravi neka
numeriqka grexka. Ova grexka predstava najveu moguu razliku izmeu vrednosti koju dobijamo kao rezultat merea i one vrednosti koju
je trebalo da izmerimo. Takve grexke nazivamo apsolutnim grexkama,
i one e nam sluiti za formirae opsega u kom bi trebalo da se nalazi traena veliqina. Apsolutne grexke se oznaqavaju velikim grqkim
slovom delta ispred veliqine, odnosno kao x u naxem primeru merea duine x. Dakle, ako se za izmerenu vrednost x dobija apsolutna
grexka x, rezultat merea ima oblik opsega od x x do x + x takav
da vai
X (x x), ili drugaqije zapisano: X (x x, x + x).
Na ovaj naqin smo formirali skup moguih rexea izmeu brojeva x
x i x + x na brojevnoj pravoj, kao na slici 2.4.

Slika 2.4: Interval vrednosti sa apsolutnom grexkom

Ukoliko je meree direktno, kao recimo oqitavae sa xkolskog leira, apsolutna grexka je jednaka taqnosti instrumenta ili polovini
te vrednosti, pa bi bilo x = Cx = 1mm ili x = Cx /2 = 0, 5mm. Ranije je reqeno da u sluqaju da veliqina koju merimo padne izmeu dva
podeoka, u moemo zaokruiti odokativno na veu ili mau vrednost. Ukoliko je ovo odokativno zaokruivae taqno, jasno je da je

10

Apsolutna grexka

maksimalna razlika izmeu vrednosti koju smo izmerili i one koju je

trebalo da dobijemo jednaka polovini podeoka na skali instrumenta.
Ovim je opravdano korixee grexke x = Cx /2 tj. x = 0, 5mm za
xkolski leir. U sluqaju da osoba koja vrxi meree ne eli da vodi
raquna o tome da li se izmerena vrednost zaokruuje na vei ili mai
podeok, maksimalna razlika izmeu vrednosti koju dobija i one koju je
trebalo da izmeri iznosie ceo podeok na skali instrumenta. Ovim je
opravdano korixee x = Cx tj. x = 1mm za xkolski leir. Pri
izradi eksperimentalnih zadataka prihvataju se korixea obe vrednosti, s tim xto se druga qexe moe nai u rexeima zadataka na
takmiqeima, a pri tom je jednostavnija za upotrebu. Dakle, taqnost
mernog instrumenta, u opxtem sluqaju, predstava najosnovniji oblik
apsolutne grexke.
Kod digitalnih instrumenata ponekad se desi da ihov proizvoaq
precizira formulu po kojoj se grexka instrumenta raquna na osnovu
taqnosti. To je sluqaj sa instrumentima koji prvo mere odreene fiziqke veliqine, a potom koriste odreene matematiqke izraze za preraqunavae da bi na kraju na ekranu prikazali odreenu izvedenu vrednost. Naravno, u takvim sluqajevima treba se pridravati formule
koju je proizvoaq priloio za raqunae grexke.
Primer. U ranijem tekstu smo za primer uzeli meree taqne duine X2 = 37, 37mm. Naxim leirom bismo dobili izmerenu vrednost
x2 = 37mm i apsolutnu grexku x2 = 1mm pa bi opseg rexea bio
x2 = (37 1)mm. Primetimo da vai da X2 pripada datom skupu jer
su ispueni uslovi X2 > (37 1)mm i X2 < (37 + 1)mm. Dakle, naxe
meree je taqno. Kao xto se moe primetiti, uobiqajeno je da se jedinice fiziqkih veliqina pixu iza zagrada kod odreenog opsega rexea
radi skraivaa zapisa. Takoe, treba voditi raquna da kraje desno
(najmae) decimalno mesto izmerene vrednosti x ne bude mae od apsolutne grexke x pri tom mereu. Dakle, zapis x = (37, 37 1)mm bi bio
nekorektan jer se datim instrumentom ne moe izmeriti duina 0, 37mm
zbog toga xto je ona maa od taqnosti C = x tj. 1mm. N
Pri izradi eksperimenata u fizici zastupena su dva tipa merea: direktno i indirektno. Direktno (neposredno) meree podrazumeva oqitavae izmerene vrednosti sa nekog ureaja, a indirektno
(posredno) meree podrazumeva meree tj. izraqunavae pri kome se
od direktno izmerenih veliqina, pomou matematiqkih formula i izraza, dobijaju druge, nove, vrednosti. Postupak za odreivae apsolutne grexke pri direktnom mereu je opisan u ovom odeku, dok je za
potrebe izraqunavaa apsolutne grexke indirektnog merea neophodno
uvesti neke nove pojmove, kao i pravila izvoea. Ova pravila bie
obraena u narednom odeku.

Pojmovi vezani za fiziqke eksperimente

2.3

11

Relativna grexka

Da bismo dae odredili preciznost nekog merea uvodimo novu veliqinu, relativnu grexku, koja pokazuje koliko puta je apsolutna grexka
merea x maa od izmerene vrednosti kod x. Po toj definiciji,
znajui da se relativna grexka oznaqava malim grqkim slovom delta
()5 ispred izmerene veliqine, bilo bi6
x =

x
.
|x|

Ovako definisana relativna grexka bi za rexea davala realne brojeve

iz intervala od 0 do 1 jer apsolutna grexka ne bi trebalo nikad da bude
ni negativna, a ni vea od izmerene vrednosti. Izuzetno, moglo bi da
se desi da relativna grexka premaxi 1 kada je meree jako neprecizno.
Zato se relativne grexke qesto zapisuju u obliku procenata od 0 do
100%, odnosno
x
x =
(100%).
|x|
Na osnovu vrednosti relativne grexke moe se odrediti koliko je meree precizno po sledeoj dogovorenoj podeli, prikazanoj u tabeli 2.1:
0 x 5%
5% < x 10%
10% < x

:
:
:

meree je precizno
meree je srazmerno neprecizno, ali prihvativo
meree je neprecizno i treba ga ponoviti

Tabela 2.1: Preciznosti merea prema vrednosti relativne grexke

2.4

Izvoee izraza za grexku indirektno merenih veliqina*

Osim direktnog merea oqitavaem sa instrumenta, u eksperimentalnoj praksi se koristi i takozvano indirektno meree. Indirektno
(posredno) meree predstava postupak izraqunavaa neke traene
vrednsti na osnovu vixe drugih poznatih, koristei unapred utvrenu
formulu ili formule. Kao xto je ve reqeno, svaku vrednost mora pratiti i ena grexka, te nije texko zakuqiti da e pravilo za izvoee
apsolutne grexke pri indirektnom mereu igrati vrlo znaqajnu ulogu
u svim eksperimentima.
Posmatrajmo funkciju f kao funkciju n meusobno nezavisnih promenivih7 : x1 , x2 , ..., xn , qiju grexku elimo da izraqunamo. Drugaqije
zapisano, bilo bi
f = f (x1 , x2 , ..., xn ).
literaturi se za relativnu grexku veliqine x ravnopravno koriste oznake x i x.
literaturi se qesto izostavaju zagrade apsolutne vrednosti x. U sluqaju da se koriste takve
formule, ponekad moe biti neophodno vextaqki promeniti znak relativne grexke jer ona nikad ne bi
trebalo da bude negativna.
7 Meusobno nezavisne promenive nazivaju se i (potpuno) nekorelisane promenive.
5U

6U

12

Izvoee izraza za grexku indirektno merenih veliqina*

Iz numeriqke analize poznato je da se apsolutna grexka f funkcije

vixe promenivih f moe odrediti koristei formulu8

n 
X
 f 


f =
 xi  xi .
i=1
gde su xi pojedinaqne promenive, a xi ihova (ulazna) apsolutna
grexka. Navedena formula ekvivalentna je izrazu






 f 
 f 
 f 
 x1 + 



f = 
 x2  x2 + +  xn  xn .
x1 
Znajui ovu formulu, mogue je izvesti izraz za grexku proizvone
sloene funkcije. Ispitajmo sada nekoliko qestih primera.
Primer 1. Neka se y dobija sabiraem dve veliqine, odnosno
y = x1 + x 2 .
Tada za apsolutnu grexku za y vai da se ona raquna po formuli
y = |1| x1 + |1| x2 = x1 + x2 .

Primer 2. Neka se y sada dobija oduzimaem dve veliqine, odnosno

y = x1 x2 .
Sliqno kao i u prethodnom sluqaju, za apsolutnu grexku za y dobija se
y = |1| x1 + | 1| x2 = x1 + x2 .

Primer 3. Iz prethodna dva primera moe se zakuqiti da, zbog apsolutne vrednosti u opxtoj formuli za grexku funkcije, znak pojedinaqnih promenivih ne utiqe na izraz za grexku funkcije. Dakle, apsolutna grexka za vrednost y oblika
y = x1 x2 x3 xn
raqunala bi se po formuli
y = x1 + x2 + x3 + + xn .

Primer 4. U sluqaju da se y dobija mnoeem dve veliqine, vai da je

y = x1 x2 .
8 Operator tj. izraz f /x predstava parcijalni izvod funkcije f po promenivoj x . On se dobija
i
i
tako xto se izraquna prvi izvod funkcije f , pri qemu se xi posmatra kao jedina promeniva, a svi ostali
faktori kao konstante.

Pojmovi vezani za fiziqke eksperimente

13

Primenom formule za grexku funkcije dobija se:

y = |x2 |x1 + |x1 |x2


x1 x2
= |x1 x2 |
+
|x1 |
|x2 |


x1 x2
+
.
= |y|
|x1 |
|x2 |

|x1 x2 |
|x1 x2 |

Transformacijom prethodnog izraza dobija se ekvivalentna formula

koja se najqexe koristi u literaturi9 :
y
x1 x2
=
+
y
x1
x2

y = x1 + x2 .

Primer 5. Iz posledeg primera moe se zakuqiti da u opxtijem

sluqaju, kada se y nalazi kao proizvod vixe od dve promenive, imamo:
y=

n
Y

xi = x 1 x2 xn

y =

i=1

n
X

xi = x1 + x2 + + xn .

i=1

Specijalan sluqaj ovakvog mnoea je kada se y dobija stepenovaem

prirodnim brojem. Tada vai:
y=

n
Y

x = xn

y =

n
X

i=1

x = nx.

i=1

Primetimo da se posleda formula moe iskoristiti i kada se y dobija

korenovaem ili stepenovaem nekim brojem koji nije prirodan. Tada
bi izraz za y, na primer, imao oblik

a
y = xb .
Znajui pravila stepenovaa, isti taj izraz moemo da zapixemo u
sledeem obliku, i da po prethodnom pravilu izvedemo grexku:
 
 
b
 b  x
y
b/a
y = (x)
= y =   x
=  
. N
a
y
a |x|

Primer 6. Neka se y dobija deeem dve veliqine, odnosno

y=

x1
= x1 x1
2 .
x2

9 U forumlama za grexku posredno merene veliqine se u literaturi qesto izostavaju zagrade apsolutnih
vrednosti. U sluqaju da se koriste takve formule, ponekad moe biti neophodno vextaqki promeniti znak
apsolutne ili relativne grexke zbog toga xto ni jedna ni druga nikada ne bi trebalo da bude negativna.

14

Tablica izraza za grexku indirektno merenih veliqina

Na sliqan naqin kao u prethodnim primerima, na osnovu formule za

grexku funkcije, dobija se:
 


1
 x1 
y =   x1 +  2  x2
x
x
 2
 2
 x1  x1  x1  x2
+ 
=  
x2 |x1 |  x2  |x2 |


x1 x2
= |y|
+
.
|x1 |
|x2 |
Transformacijom posledeg izraza dobija se sledea forumula
y
x1 x2
=
+
y
x1
x2

y = x1 + x2 .

Moe se primetiti da je ovo isti izraz kao onaj za grexku proizvoda

dve veliqine iz primera 4. N
Primer 7. Apsolutna grexka moe se odrediti i kada se veliqina y
dobija korixeem nekih elementarnih funkcija kao xto su sin, cos, ln
i exp. Razmotrimo nekoliko takvih primera:
Ako je y = exp x = ex , bie
y = ex x = y x

y = x.

Ako je y = ln x, bie
 
1
y =   x.
x

y = x.

Ako je y = sin x, bie

y = | cos x|x.

Ako je y = cos x, bie

y = | sin x|x = | sin x|x.

2.5

Tablica izraza za grexku indirektno merenih veliqina

Na osnovu navedenih formula i obraenih primera u prethodnom

odeku, mogue je formirati tablicu izraza, odnosno, formula na osnovu
kojih se izraqunavaju apsolutne i relativne grexke pri indirektnim
mereima. Pri izradi zadataka na takmiqeima najqexe nije neophodno izvoditi ove izraze ve je dovono poznavati gore dve tablice
sa sledee slike 2.5:

Pojmovi vezani za fiziqke eksperimente

funkcija y
x1 + x2
x1 x2
x1 x2
x1 /x2

izraz za grexku
y = x1 + x2
y = x1 + x2
y = x1 + x2
y = x1 + x2

funkcija y
sin x
cos x
tg x
ctg x

15

funkcija y
ax (a R)
x1 x2 xn
xa (a R)
x1 x2 xn

izraz za grexku
y = | cos x|x
y = | sin x|x
y = x/ cos2 x
y = x/ sin2 x

funkcija y
arcsin x
arctg x
exp x
ln x

izraz za grexku
y = |a|x
y = x1 + x2 + + xn
y = |a|x
y = x1 + x2 + + xn
izraz za grexku

y = x/ 1 x2
y = x/(1 + x2 )
y = yx
y = x/|x|

Slika 2.5: Tablica elementarnih izraza za grexku indirektno merenih veliqina

2.6

Zaokruivae brojnih vrednosti

Pri izradi eksperimentalnih zadataka, qesto je neophodno zaokruiti brojne vrednosti raznih veliqina radi jednostavnijeg prikaza.
Iako je zaokruivae naizgled priliqno jednostavan proces, vano je
pridravati se odreenih pravila.
2.6.1

Zaokruivae fiziqkih veliqina

Pri zaokruivau brojnih vrednosti fiziqkih veliqina kao xto su

duina, zapremina, masa, brzina, ubrzae i dr. koristi se, takozvano,
pravilo parne cifre koje glasi:
Ako posmatramo broj X qije su cifre a1 , a2 , a3 , ..., ak , i qiji je oblik
zadat sa
X = a1 10n + + am 10nm+1 + am+1 10nm + + ak 10nk+1
|
{z
}
Rm (X)

koji elimo da zaokruimo odsecaem dela oznaqenog kao Rm (X), broj

x koji se dobija na ovaj naqin ima oblik
1. x = a1 10n + + am 10nm+1

kada je Rm (X) < 10nm+1 /2

2. x = a1 10n + + (am + 1) 10nm+1 kada je Rm (X) > 10nm+1 /2

3. x = a1 10n + + am 10nm+1

kada je Rm (X) = 10nm+1 /2 i 2|am

4. x = a1 10n + + (am + 1) 10nm+1 kada je Rm (X) = 10nm+1 /2 i 2 6 |am

Izuzetno, kada je am = 9, a treba ga poveati, am postaje 0 , a am1 se
poveava za jedan.
Drugim reqima, po ovom pravilu vai: Ako je odseqeni deo broja
razliqit od polovine najmae decimale preostalog dela, primeuju se
standardna pravila zaokruivaa tako xto se posleda neodseqena

cifra ili poveava za jedan ili ostaje nepromeena, a ako je odseqeni deo taqno jednak polovini najmae decimale preostalog dela, i ako
je posleda preostala cifra parna, ona se ne mea, a ako je neparna,

16

Zaokruivae brojnih vrednosti

poveava se za jedan. Na ovaj naqin favorizuju se parne cifre kao

poslede u zaokruenom broju pa otuda i naziv pravilo parne cifre.

Razmotrimo nekoliko primera ovog zaokruivaa:
Primer 1. Zaokruiti broj X = 52, 1321 na jedno decimalno mesto.
Rexee 1. Kao xto se vidi, deo za odsecae ima vrednost 0, 0321 xto je
mae od 0, 0500 koliko iznosi polovina vrednosti posledeg decimalnog
mesta u delu koji preostaje. Dakle, primeuje se izraz pod 1. za x, te
je x = 52, 1. N
Primer 2. Zaokruiti broj X = 127, 45684 na dva decimalna mesta.
Rexee 2. Kao xto se vidi, deo za odsecae ima vrednost 0, 00684 xto
je vee od 0, 00500 koliko iznosi polovina vrednosti posledeg decimalnog mesta u delu koji preostaje. Dakle, primeuje se izraz pod 2. za x,
te je x = 127, 46. N
Primer 3. Zaokruiti broj X = 843, 245 na dva decimalna mesta.
Rexee 3. Kao xto se vidi, deo za odsecae ima vrednost 0, 005 xto je
taqno jednako iznosu polovine vrednosti posledeg decimalnog mesta u
delu koji preostaje, i pri tom je posleda cifra koja se ne odseca parna
i jednaka 4. Dakle, primeuje se izraz pod 3. za x, te je x = 843, 24. N
Primer 4. Zaokruiti broj X = 15, 95 na jedno decimalno mesto.
Rexee 4. Kao xto se vidi, deo za odsecae ima vrednost 0, 05 xto je
taqno jednako iznosu polovine vrednosti posledeg decimalnog mesta
u delu koji preostaje, i pri tom je posleda cifra koja se ne odseca
neparna i jednaka 9. Dakle, primeuje se izraz pod 4. za x, uz izuzetak
am = 9, te je x = 16, 0. N

2.6.2

Majorirae apsolutnih grexaka

Kao xto je ve poznato, apsolutne grexke slue da odrede koliko se

taqna vrednost neke veliqine razlikuje od izmerene vrednosti. Ukoliko bi se za neko gotovo meree smaila apsolutna grexka iz bilo
kog razloga, to meree vixe ne bi bilo precizno. Iz ovog jednostavnog
razmatraa sledi pravilo po kome se apsolutna grexka uvek zaokruuje na vei broj, nikako na mai. Dodatno, vrednost za apsolutnu
grexku se poveava sve dok se ne dobije broj koji u svom zapisu ima
samo jednu nenultu cifru10 (ne raqunajui eksponent ako se pojavuje).
Ovaj postupak se zbog prirode postupka koji je potrebno izvrxiti pravilno naziva majorirae, a ne zaokruivae, i pod tim imenom e biti
korixen u daem tekstu.
Izuzetno, ako je prva nenulta cifra (qitajui sa leva na desno) u
apsolutnoj grexci jednaka 1, vrednost grexke se ne mora majorirati
tj. poveavati po opisanom postupku, ve je mogue ostaviti grexku u
zapisu koji ima dve nenulte cifre. Ovakav postupak pri zaokruivau
10 Razlog zbog kog se apsolutne grexke zaokruuju na ovaj naqin zasniva se na principu sigurnih cifara
i bie izostaven u ovom priruqniku.

Pojmovi vezani za fiziqke eksperimente

17

je karakteristiqan za astronomiju dok se u fiziqkim eksperimentima

najqexe majoriraju sve apsolutne grexke.
Dakle, kolika god da je vrednost za apsolutnu grexku, ena majorirana vrednost bie prvi broj vei od date vrednosti koji u svom zapisu
ima samo jednu nenultu cifru. Razmotrimo nekoliko primera ovog zaokruivaa:
Primer 1. Majorirati apsolutnu grexku X = 52, 1321.
Rexee 1. Jasno je da je prvi broj koji u svom zapisu ima jednu nenultu
cifru, a vei je od 52, 1321, broj x = 60. N
Primer 2. Majorirati apsolutnu grexku X = 0, 0793.
Rexee 2. Jasno je da je prvi broj koji u svom zapisu ima jednu nenultu
cifru, a vei je od 0, 0793, broj x = 0, 08 N
Primer 3. Majorirati apsolutnu grexku X = 0, 012.
Rexee 3. Jasno je da je prvi broj koji u svom zapisu ima jednu nenultu
cifru, a vei je od 0, 012, broj x = 0, 02. Ali, prva nenulta cifra u
zapisu broja X je 1, te se osim x = 0, 2 moe uzeti i x = 0, 012. N

2.6.3

Zaokruivae rezultata merea

Pri formirau tablice i izraqunavau rezultata tokom izrade eksperimenta bie neophodno usaglastiti izmerenu vrednost sa enom apsolutnom grexkom. U tekstu je ranije navedeno kako je nepravilo za
rezultat merea navesti broj koji ima vixe decimalnih mesta od apsolutne grexke pridruene tom mereu. Stoga, kada se za neku izmerenu
vrednost utvrdi majorirana apsolutna grexka, potrebno je zaokruiti
i samu izmerenu ili izraqunatu vrednost tako da ona ima jednak broj
decimala kao i apsolutna grexka. Pri tom, izmerena vrednost se zaokruuje u saglasnosti sa pravilom parne cifre. Razmotrimo nekoliko
primera ovog zaokruivaa:
Primer 1. Za izraqunatu vrednost X = 543, 21 dobija se majorirana
apsolutna grexka x = 0, 5. Zaokruiti izmerenu vrednost imajui u
vidu apsolutnu grexku i prikazati rezultat u vidu opsega.
Rexee 1. Kako je broj decimala apsolutne grexke jednak jedan, neophodno je zaokruiti izmerenu vrednost X na jednu decimalu. Koristei
pravilo parne cifre dobija se x = 543, 2 te je konaqno rexee merea
x = (543, 2 0, 5). N
Primer 2. Kao rezultat nekog posrednog merea dobija se X = (14, 535
0, 064) 105 . Ispravno prikazati rezultat ovog merea.
Rexee 2. Apsolutna grexka se majorira na prvu veu vrednost koja
ima jednu nenultu cifru, tj. x = 0, 07. Odatle sledi da je neophodno
zaokruiti izmerenu vrednost na dve decimale te je x = 14, 54, pa je
konaqno rexee x = (14, 54 0, 07) 105 N

Glava 3
Obrada eksperimentalnih rezultata
Princip sreivaa i obrade eksperimentalnih rezultata najlakxe
se demonstrira na konkretnom zadatku, pa e tako i biti izloen. Na
republiqkim i dravnim takmiqeima iz fizike se, u posledih 15
do 20 godina, kao zadatak daje, takozvani, misaoni eksperiment tj. eksperiment u kom su zadate izmerene vrednosti na osnovu kojih treba
izraqunati neku veliqinu ili izvesti odreeni zakuqak. U primeru
obrade eksperimentalnih rezulata koristiemo jedan takav zadatak.
Primer. Pomou nepokretne strme ravni eksperimentalnim putem se
odreuje ubrzae Zemine tee g. Malo homogeno telo oblika kvadra se
pusti da klizi niz glatku strmu ravan, od vrha do podnoja, prelazei
uvek isti put S = 80cm, kao na slici 3.1. Pomou odgovarajuih senzora
odreena su vremena ti za koje telo, krenuvxi iz staa mirovaa, pree
taj put S za razliqite visine hi . Vreme je mereno digitalnim meraqem
qija je taqnost Ct = 0, 001s. Radi jednostavnosti zanemariti grexke
merea visine h i puta S. U tabeli 3.1 su dati rezultati merea za
pet razliqitih visina h.
h [cm]
t [s]

28
0,680

30
0,658

34
0,618

36
0,600

40
0,570

Tabela 3.1: Zavisnost vremena t od visine h

(a) Nai teorijsku zavisnost izmeu merenih fiziqkih veliqina.

(b) Nacrtati odgovarajui grafik.
(v) Grafiqkom metodom odrediti ubrzae Zemine tee i proceniti
grexku.
(Dravno takmiqee iz fizike 2010/11. xkolske godine za 1. razred)

Slika 3.1: Postavka eksperimenta za meree g

Obrada eksperimentalnih rezultata

3.1

19

Izvoee zavisnosti

Rexee. (a) Nai teorijsku zavisnost izmeu merenih fiziqkih

veliqina znaqi izvesti izraz koji na neki naqin povezuje merene vrednosti h i t, odnosno izraziti jednu u zavisnosti (funkciji) od druge.
Pri izradi ovog dela zadatka, problem moemo posmatrati kao obi
qan zadatak u kome treba izraqunati jednu vrednost (h ili t) preko
druge.
Tokom kretaa tela niz strmu ravan, kako je ravan glatka, pa je tree
zanemarivo, ploqicu mase m e pokretati samo sila Zemine tee
Fg = mg koja deluje vertikalno nanie. Tu silu moemo razloiti na
paralelnu Fa i normalnu Fn komponentu u odnosu na ravan, kao na slici
3.2.

Slika 3.2: Razlagae sila na strmoj ravni

Na osnovu sliqnosti izmeu trougla koju strma ravan gradi s podlogom

i trougla qije su stranice projekcije sile gravitacije, kao posledica
teoreme o uglovima sa normalnim kracima, znamo da je
Fa
h
=
mg
S

h
Fa = mg .
S

Za pravac kretaa tela du ravni vai jednaqina Drugog utnovog

zakona
h
h
ma = Fa = mg
= a = g .
S
S
Kako je ovo kretae tela u stvari ravnomerno-ubrzano bez poqetne brzine, vai i Zakon puta u obliku
1
1 h
1
g
S = at2 = g t2 =
=
t2 .
2
2 S
h
2S 2
U eksperimentalnim zadacima se, po pravilu, izrazi za teorijsku zavisnost, iako su ovako postaveni sasvim taqni, transformixu tako da
sa jedne strane jednakosti bude samo veliqina na koju ne moemo direktno uticati. U ovom sluqaju to je vreme t jer visinu h moemo lako
da promenimo podizaem ravni. Zbog toga, u ovom sluqaju, vreme nazivamo zavisnom, a visinu nezavisnom promenivom. Dakle, posledi
izraz moemo zapisati i kao
t2 =

2S 2 1
.
g h

()

20

Opxte karakteristike grafika

Ovim je zavrxeno izvoee teorijske zavisnosti. Postupak dovoea

formule za zavisnost do krajeg oblika f (y) = const g(x), gde su f i g
elementarne funkcije, a x i y podaci iz tabele, naziva se linearizacija
grafika.

3.2

Opxte karakteristike grafika

(b) Linearna funkcija koja preslikava skup X qiji su elementi brojevi x R u skup Y qiji su elementi brojevi y R predstava izraz
oblika
y = k x + n.
Qlan k iz ove jednaqine nazivamo koeficijentom pravca, dok qlan n
nazivamo slobodnim. Ukoliko elimo da prikaemo sve taqke y na grafiku, za ovakvu jednaqinu dobili bismo pravu. Ispostava se da na
osnovu karakteristika zadate prave moemo da izraqunamo vrednosti k
i n, xto je i smisao grafiqkog rexavaa eksperimantalnih zadataka.
Koeficijent pravca emo odrediti na osnovu nagiba prave (xto je prava
nagnutija, |k| je vee, i obrnuto), dok emo slobodan qlan odreivati
kao presek grafika i y ose.
Poseban oblik linearnih funkcija predstavaju funkcije direktne
zavisnosti (tj. proporcionalnosti). U tim funkcijama, slobodan qlan
jednak je nuli, pa je samo y = k x. Jednu takvu funkciju predstava
izraz (). Grafik ovakve funkcije bi trebalo da prolazi kroz koordinatni poqetak. Najqexe se zadaci u osnovnoj xkoli zadaju ovako,
bez slobodnog qlana dok se u sredoj xkoli qexe javaju grafici na
kojima je potrebno odrediti slobodan qlan, a ponekad qak i ekstremne
vrednosti ili integral funkcije na odreenom intervalu.

3.3

Formirae tablice

Izraz () predstava direktnu zavisnost izmeu kvadrata vremena

t2 i reciproqne visine 1/h, tj. izraz t2 = k (1/h), gde je koeficijent
pravca k = 2S 2 /g. Kao xto je ranije pomenuto u prethodnom odeku,
nakon crtaa grafika, moe se odrediti k na osnovu nagiba prave, a
kasnije iz te vrednosti izraziti g kao g = 2S 2 /k. S obzirom na to
da je put S poznat, jedina nepoznata neophodna za odreivae ubrzaa
Zemine tee je koeficijent pravca k.
Ukoliko su nove promenive iz izraza () (a to su t2 i 1/h) drugaqije od onih zadatih u tabeli u zadatku (t i h), na osnovu te tabele,
i drugih poznatih podataka, treba nacrati jox jednu tablicu za nove
promeive. Dakle, da bismo nacrtali pomenuti grafik moramo prvo
ispisati tablicu vrednosti za promeive 1/h i t2 s obzirom na to da
ihove vrednosti nisu date u zadatku. Jedinice fiziqkih veliqina, pri
formirau tablica, stavaemo u prvo poe u uglaste zagrade pored
oznake veliqine, kao xto je ranije prikazano u zadatku.

Obrada eksperimentalnih rezultata

21

Praksa kod eksperimentalnih zadataka je da se uz svaku vrednost u

tabeli odreuje i ena grexka. Kako je grexka za meree visine zanemariva, za visinu ne moramo da dodajemo jox jednu kolonu sa vrednostima za grexku te veliqine, tj. (1/h). Da smo morali, postupak za
raqunae 1/h bi bio nexto komplikovaniji.
Prvo xto je potrebno da uradimo kako bismo formirali tablicu
za 1/h jeste da preraqunamo zadate visine h iz centimetara u osnovne
SI jedinice, dakle u metre. Ovo je dobra praksa jer se time smauje
mogunost pravea grexke u daem postupku. Ovim preraqunom dobijamo novu vrstu
h [m]

0,28

0,30

0,34

0,36

0,40

Tabela 3.2: Vrsta visina u SI jedinicama

Imajui u vidu da je grexka zanemariva, vrednosti za 1/h nalaze se

prostim raqunaem reciproqne vrednosti visine h. Pri izraqunavau
ovakvih vrednosti treba voditi raquna da svi brojevi koji se upisuju
imaju jednak broj decimala1 , tako da je pogodno pre izraqunavae unapred odrediti koliko e decimala biti upisivano. Recimo da emo u
ovom primeru upisivati dve decimale. Na mestima gde postoji mae decimala nego xto bi trebalo neophodno je dodati nule na kraj dobijenog
broja (kao u sluqaju petog merea: h5 = 0, 4m; 1/h5 = 2, 5 m1 1/h5 =
2, 50 m1 ).
Primenom ve navadenih pravila za zaokruivae fiziqkih veliqina dobija se sledea tablica:
h [m]
1/h [m1 ]

0,28
3,57

0,30
3,33

0,34
2,94

0,36
2,78

0,40
2,50

Tabela 3.3: Potpuna tablica reciproqnih visina

Sada je potrebna vrsta za vrednosti kvadrata vremena (t2 ) koje dobijamo prostim kvadriraem svih vremena pojedinaqno. S obzirom na to
da grexka vremena (t) nije zanemariva, ne moe se odmah proceniti
na koliko decimala je mogue taqno da odredimo kvadrat vremena jer
to zavisi od vrednosti grexke. Zato e dobijene vrednosti biti upisivane u gori desni ugao poa. Isti postupak primeuje se kod svih
veliqina qija grexka nije nula. Vrednosti koje dobijamo kvadriraem
uglavnom nemaju neki mali broj decimala, pa za te dobijene kvadrate
sami proceujemo na koliko decimalnih mesta emo izraqunati broj zaokruiti. Naravno, xto je decimala vixe, to je meree preciznije, ali
tri do qetiri je sasvim dovono. Dakle, sada raspolaemo sledeom
tablicom:
t [s]

0,680
0,4624

0,658
0,4330

0,618
0,3819

0,600
0,3600

0,570
0,3249

t2 [s2 ]
Tabela 3.4: Nepotpuna vrsta kvadrata vremena
1 Na

ovaj naqin se postie da sve taqke budu ucrtane na grafik sa jednakom preciznoxu.

22

Formirae tablice

Znajui formulu za grexku kvadrata, primenom pravila iz prethodne

glave, dobija se da je
(t2 ) = |2|t

(t2 )
t
=2
2
t
t

t
t2 = 2t2
= 2tt,
t

gde je t jednako taqnosti merea vremena, tj. t = Ct . Ovo je sluqaj

kod svih direktnih merea (onih koja se dobijaju oqitavaem vrednosti
sa instrumenta)2 .
Sada za svaku kolonu treba odrediti proizvod 2tt i dobijenu vrednost na nekoliko decimala ponovo upisati u gori desni ugao poa
(t2 ). Dakle, dobijamo novu vrstu
0,0014

t2

0,0013

0,0012

0,0012

0,0011

[s2 ]
Tabela 3.5: Nepotpuna vrsta grexke kvadrata vremena

Saglasno pravilima za zaokruivae apsolutne grexke, dobijene vrednosti se poveavaju sve dok se ne dobije samo jedna nenulta cifra u
zapisu. Na primer, prvu dobijenu grexku ((t2 )1 = 0, 0014) zaokruujemo
(majoriramo) do prvog broja koji u sebi sadri samo jednu nenultu
cifru. U ovom sluqaju, to je broj 0, 002. U datom primeru se sluqajno
dogodilo da su sve grexke vrednosti (t2 ) jednake3 , ali to ne mora uvek
da bude sluqaj. Dakle, dobijamo tablicu za grexke kvadrata vremena:
0,0014

t2

[s2 ]

0,002

0,0013

0,002

0,0012

0,002

0,0012

0,002

0,0011

0,002

Tabela 3.6: Potpuna vrsta grexke kvadrata vremena

Sada se zna sa kolikom taqnoxu je mogue odrediti kvadrat vremena.

U ovom sluqaju to je na treu decimalu. To se zakuquje na osnovu
toga xto se proveri na kom mestu je prva nenulta cifra u grexki za tu
vrednost. Dakle, sada se vrxe zaokruivaa vrednosti t2 na tri decimale po navedenim pravilima i, konaqno se dobija tabela za vrednosti
vremena:
t [s]

0,680
0,4624

t2 [s2 ]

0,462

0,002

0,0014

t2

[s2 ]

0,658
0,4330

0,433
0,0013

0,002

0,618
0,3819

0,382
0,0012

0,002

0,600
0,3600

0,360
0,0012

0,002

0,570
0,3249

0,325
0,0011

0,002

Tabela 3.7: Potpuna tablica kvadrata vremena

2 Treba voditi raquna jer se qesto java grexka da aci pixu (t2 ) = (t)2 i (t2 ) = (t)2 , xto nije
taqno.
3 Eventualno su sve grexke mogle biti ostavene na dve decimale bez majoriraa s obzirom na to da je
prva nenulta cifra u ihovom zapisu, qitajui sa leva na desno, jednaka jedan.

Obrada eksperimentalnih rezultata

23

Spajaem ove tablice i tablice za vrednosti visina dobija se konaqna tabela 3.8 koja je potrebna za crtae grafika.
h [m]
1/h [1/m]
t [s]

0,28
3,57
0,680

t2 [s2 ]

0,462

0,002

0,4624
0,0014

t2

[s2 ]

0,30
3,33
0,658
0,4330

0,433
0,0013

0,002

0,34
2,94
0,618
0,3819

0,382
0,0012

0,002

0,36
2,78
0,600
0,3600

0,360
0,0012

0,002

0,40
2,50
0,570
0,3249

0,325
0,0011

0,002

Tabela 3.8: Vrednosti potrebne za crtae grafika

3.4

Osnovna pravila za crtae grafika

Grafici se najqee crtaju grafitnom olovkom debine 0, 5mm na milimetarskom papiru veliqine A4. Ose grafika treba ucrtati, sa strelicama na krajevima, ili na ivicama radnog dela papira ili uvuqene
za po 1cm u odnosu na pomenutu ivicu.
Ako se desi da su vrednosi na y osi (one za t2 ) odreene na znaqajno
vixe decimala nego one na x (tj. 1/h), moe se, po potrebi, okrenuti
papir vertikalno jer tako dobijamo precizniji grafik. Ovo se takoe
praktikuje kada je interval u kome su vrednosti za y osu znaqajno vei
od onog u kome su vrednosti za x. Naime, ovim se postie da, nakon
crtaa, grafik zauzima vei deo papira, te se vrednosti mogu oqitati
sa veom preciznoxu.
Dae, treba obeleiti ose grafika na egovim krajevima (pored ili
iznad strelica) koristei oznake veliqina i odgovarajue jedinice u
uglastim zagradama. U naxem sluqaju papir emo okrenuti horizontalno, na x-osi e biti nezavisna promeniva 1/h [m1 ] na koju moemo
direktno uticati, dok e na y-osi biti zavisna promeniva t2 [s2 ] koju
merimo za razliqite vrednosti h. Jox treba i napisati naslov grafika:
Zavisnost kvadrata vremena od reciproqne vrednosti visine, ali je

to pogodnije uraditi naknadno da prava sluqajno ne preseqe naslov, xto

nije poeno.

3.5

Razmera

Sledei korak xto se tiqe crtaa grafika bio bi odrediti u kojoj

razmeri se on crta, odnosno, koliku vrednost je potrebno da jedan milimetar predstava kako bi sve taqke dobijene u tablici mogle da se
ucrtaju.
3.5.1

Idealna razmera

Veliqine radnog dela milimetarskog papira se razlikuju od proizvoaqa do proizvoaqa, u zavisnosti od debine margine. U naxem
sluqaju, koristi se milimetarski deo dimenzija 27cm 18cm. U bilo
kom drugom sluqaju moe se primeniti isti postupak. Nakon xto smo

24

Razmera

ucrtali ose, potrebno je odrediti razmeru. Razmera predstava vrednosti jednog milimetra jedne ili druge ose na papiru. Ose mogu imati
razliqite razmere. Razmera se bira tako da se vrednosti iz tabele mogu
lepo oznaqiti, ali i da interval tih vrednosti zauzima xto vei deo
ose, da bi povrxina milimetarskog papira bila xto vixe iskorixena.
Za brojne vrednosti razmere se najqexe uzimaju brojevi oblika4
1 10Z ,

2 10Z ,

4 10Z ,

5 10Z ,

8 10Z ,

16 10Z

...

tj. takozvani umnoxci brojeva 2 ili 5. Ove razmere nazivamo prirodnim razmerama jer je ih lako koristiti i ucrtavati. Ostale razmere
koje se ne koriste su umnoxci broja 3 ili nekog drugog prostog broja
(koji nije 2 ni 5). Treba napomenuti da se razmere oblika 810Z i 1610Z ,
a ponekad qak i 4 10Z izbegavaju osim ako ih nije neophodno koristiti,
s obzirom na to da se pri ihovoj upotrebi komplikuje raqun pri unosu
i oqitavau podataka sa grafika.
Nakon xto je formirana tabela potrebna za crtae grafika, treba
odrediti koliki raspon vrednosti treba ucrtati na odgovarajue ose.
Raspon vrednosti odreen je razlikom najmae i najvee vrednosti koju
treba oznaqiti na osi, za odreenu fiziqku veliqinu. Oznaqimo ovu
razliku sa D, i neka je L duina dela milimetarskog papira koji nam
je na raspolagau. Idealna razmera r koja bi mogla da se koristi u
ovom sluqaju bila bi
D
r= .
L
Ovako dobijena razmera najqexe nije prirodnog tipa pa je neophodno
umesto e koristiti neku drugu, oj blisku po brojnoj vrednosti. Ako
odaberemo razmeru veu od r, duina dela milimetarskog papira koji
je potrebno zauzeti e se smaiti, a ako odaberemo mau, pomenuta duina e se poveati. Jasno je da u drugom sluqaju interval koji treba
da ucrtamo ne bi stao na papir, pa moemo zakuqiti da je potrebno
uzeti neku razmeru veu od r. Neka je R ona prirodna razmera koja je
vea od idealne razmere r, i koju emo koristiti za ucrtavae taqaka
na osama.
3.5.2

Odabir razmere

U naxem sluqaju, na x osi treba predstaviti interval za reciproqne

vrednosti visina izmeu (1/h)5 = 2, 50m1 (koja je najmaa) i (1/h)1 =
3, 57m1 (koja je najvea). To je duina intervala |1/h| = (1/h)1 (1/h)5 =
1, 07m1 . Kako na raspolagau imamo Lx = 27cm = 270mm, moemo da
naemo idealnu razmeru kao koliqnik duine intervala i duine ose
na raspolagau:
rx =

|1/h|
(1/h)1 (1/h)5
1, 07 m1
m1
=
=
= 0, 00396
.
Lx
Lx
270mm
mm

Dakle, za najveu iskorixenost x ose moemo da uzmemo jednu od dve

1
1
prirodne razmere koje se nameu: Rx = 0, 004 mmm ili Rx = 0, 005 mmm .
4 aZ

(a = const.) je neformalna oznaka za skup koji se definixe kao aZ = {ax | x Z}.

Obrada eksperimentalnih rezultata

25

Ovakve procene o tome koliku razmeru treba uzeti se obiqno vrxe odokativno i praksom se znaqajno usavrxavaju, pa posle malo vebe ovakva
raqunica nee vixe biti potrebna. Uzmimo da je u ovom primeru raz1
mera Rx = 0, 005 mmm .
Za y osu moe se odrediti idealna razmera kao
ry =

|t2 |
(t2 t25 )
(0, 462 0, 325)s2
s2
= 1
=
= 0, 00076
.
Ly
Ly
180mm
mm

S obzirom na to da razmere za x i y osu ne moraju da imaju iste vrednosti, moe se uzeti prirodna razmeru Ry = 0, 001s2 /mm za y osu.
3.5.3

Oznaqavae osa grafika

Kako je nax zadatak, u stvari, da nacrtamo jedan deo koordinatnog

sistema na kome emo ispitivati grafik, koordinatni poqetak5 ne mora
da ima vrednosti (0, 0), ve egove koordinate biramo tako da nemamo
previxe praznog prostora. Ta izabrana vrednost mora da bude maa od
najmaih vrednosti reciproqne visine i kvadrata vremena iz tablice.
U ovom sluqaju, za x vrednost koordinatnog poqetka biramo npr. 2, 35,
a za y vrednost 0, 320.
Nakon odreivaa koordinatnog poqetka, sledei korak je obeleiti neke vrednosti na jednakim razmacima, na obe ose, kako bi se kasnije
lakxe ucrtavale taqke i analizirao grafik. Da bi se izbegla pretrpanost i neurednost grafika, na svakoj osi treba oznaqiti samo nekoliko
podeoka tako da je mogue lako se snai, ali, i da osa nije prepuena.
Vrednosti ovih podeoka ne moraju nuno da budu jednaki izmerenim vrednostima osim ako se sluqajno ne poklope sa ima. Razmak izmeu podeoka treba birati nezavisno od podataka iz tabele za crtae grafika.
Primer ovakvog ucrtavaa na x osi moe se videti na slici 3.3.
Imajui u vidu da je razmera jednaka u svim delovima date ose, lako
se nalazi formula po kojoj se moe izraqunati duina na milimetarskom papiru L, tako da se na oj oznaqena vrednost na osi promeni za
neko d. Iz formule za izraqnavae razmere imamo
d
d
= L = .
L
R
Znajui ovo, moemo da oznaqimo neke vrednosti na x-osi na razmacima
od npr. 0, 20m1 , poqevxi od recimo 2, 40m1 . Kako znamo da je razmera
Rx = 0, 005(m1 )/mm, a vrednost razmaka dx = 0, 20m1 , primenom formule
od maloqas nalazimo da je Lx = dx /Rx = 40mm duina jednog razmaka.
Zakuqujemo da se razmaci crtaju na 40 kvadratia jer je duina svakog
kvadratia jednaka jednom milimetru. Nakon oznaqavaa vrednosti na
x-osi, dobijamo sliku 3.3.
Primetimo da interval vrednosti koje treba da upixemo poqie na
(1/h)5 = 2, 50m1 xto je vrlo blizu poqetka, a zavrxava se na (1/h)1 =
3, 57m1 xto je vrlo blizu kraja. To nam govori da je prostor za grafik
po tom pravcu dobro iskorixen.
R=

5U

ovom kontekstu, pod koordinatnim poqetkom se podrazumeva taqka preseka x i y ose na grafiku.

26

Ucrtavae taqaka

Slika 3.3: x-osa grafika

Preimo sada na y-osu. Oznaqimo korake od po 0, 020s2 poqevxi od

koordinatnog poqetka. Kako je razmera Ry = 0, 001s2 /mm, a dy = 0, 020s2
primenom formule za duinu intervala dobijamo da je Ly = dy /Ry =
20mm, pa korake, sliqno kao maloqas, crtamo na razmacima od po 20
kvadratia. Sliku y-ose neemo sada davati, ve crte moete proveriti na slici kompletnog grafika u daem tekstu.

3.6

Ucrtavae taqaka

Posmatrajmo ponovo tablelu sa vrednostima potrebnim za crtae

grafika. Svaka kolona sadri informacije za jednu taqku na grafiku koja je odreena x koordinatom (1/h vrednoxu), y koordinatom (t2
vrednoxu), i odgovarajuim grexkama (1/h) i (t2 ). Taqke se oznaqavaju kao mali ispueni krugovi na preseku horizontalne i vertikalne
linije milimetarskog papira koja odgovara koordinati date taqke.
Na svakoj osi obeleimo sada vrednosti iz tabele tako xto emo na
odgovarajuoj duini da povuqemo crticu, koristei formulu L = d/R.
Treba voditi raquna da se pri ovom oznaqavau ne unose brojne vrednosti na osama, ve samo crtice! U sluqaju da neku taqku ne moemo
precizno da smestimo, postavamo je na prvu susednu liniju, sa leve ili
desne strane, u zavisnosti od toga kojoj je blia. Dakle, nije pravilno
ucrtati taqku van preseka dve linije. Pomou leira, bez povlaqea
dodatnih dui, moemo da konstruixemo taqke na grafiku, kao preseke
pravih koje prolaze kroz oznaqene mere na osama. Na slici 3.4 oznaqeni
su poloaji tih taqaka. Treba imati na umu da isprekidane dui sa
slike koje vode od taqaka ka osama ne treba da postoje, a nacrtane su da
bi se doqaralo kako se dolazi do taqaka.

Slika 3.4: Eksperimentalne taqke na grafiku

Obrada eksperimentalnih rezultata

27

Grexke taqaka se predstavaju kao intervali oko taqke po vertikalnom ili horizontalnom pravcu. Primeri oznaqavaa grexaka, na
uveanom delu papira, po osama, dati su na slici 3.5. Oznake duina
x i y (sa slike 3.5 (a) i (b)) ne treba crtati, ve samo dui koje
odreuju intervale.

(a) Taqka sa x
grexkom

(b) Taqka sa y
grexkom

(c) Taqka sa x i
y grexkom

Slika 3.5: Prikazivae grexaka na grafiku

Ucrtavaem grexaka dobijamo du (slika (a) i (b)) ili pravougaonik

(slika (c)) kome data taqka pripada. Kako je u naxem primeru grexka
visine zanemariva, grexka po x osi se ne ucrtava, ve grexke crtamo
samo po y osi, kao na slici 3.5 (b). Iz tehniqkih razloga, nemogue je
prikazati grexe tako da one mogu lepo da se vide na umaenoj slici zbog
toga xto duina grexke treba da bude po 2mm sa obe strane taqke na
papiru. Znajui navedena pravila, sada za svih 5 taqaka treba oznaqiti
vrednosti grexaka. Na sledeoj slici 3.6 nalazi se grafik sa ucrtanim
apsolutnim grexkama taqaka.

Slika 3.6: Eksperimentalne taqke sa grexkom na grafiku

3.7

Provlaqee prave

Postoji vixe razliqitih metoda kojim se moe odrediti naqin za

provlaqee prave koja najboe aproksimira linearnu zavisnost na grafiku. Dva najpoznatija metoda za takvo odreivae su grafiqki direktni metod (odokativna metoda) i raqunski metod najmaih kvadrata.

28

3.7.1

Provlaqee prave

Grafiqki direktan metod

Kao xto moemo da vidimo sa grafika, dobijene taqke su kolikotoliko kolinearne pa kroz ih moemo da provuqemo pravu bez mnogo
problema.
Broj pravih koje mogu da se provuku je beskonaqan, pa bi svako ko ovo
pokuxa da uradi trebalo da dobije, koliko-toliko, razliqito rexee,
ali bez velikih razlika u odnosu na ostale. Najboe je za provlaqee prave koristiti providan dugaqak leir (duine 30cm). Linija se
povlaqi izmeu prve i poslede taqke (sa grexkama)6 , tako da prolazi
kroz sve grexke ostalih taqaka. Grafik sa pravom dat je na slici 3.7.

Slika 3.7: Grafik sa provuqenom pravom i grexkama

Nakon dopisivaa naslova, crtae grafika je zavrxeno.

Dexava se, zbog sluqajnih grexaka i kvarova na aparaturi, da jedna
ili dve taqke oqigledno bee sa prave, pa je ihov poloaj potpuno

nelogiqan. U takvim sluqajevima, ako moemo da objasnimo zaxto je

doxlo do grexke, te taqke zanemarujemo, proglaxavamo ih omaxkama i
ponaxamo se kao da ih nema. Jedan takav primer dat je na slici 3.8 (a).
Oqigledno je da taqka A predstava neku veu grexku pri mereu.
Isto tako, ne mora da se desi da prava moe da proe kroz sve taqke.
Tada se treba potruditi da se prava postavi tako da se sa obe ene
strane nalazi isti broj taqaka, i da je zbir rastojaa izmeu taqaka i
prave xto mai. Takav primer dat je na slici 3.8 (b). U naxem sluqaju
za to nema potrebe jer postoji prava koja prolazi kroz sve grexke tj.
taqke.
6 Pojedini qlanovi komisije za takmiqea insistiraju na tome da se prava iskuqivo crta izmeu eksperimentalnih taqaka dobijenih u tabeli, dok drugi smatraju da je kod funkcija direktne proporcionalnosti,
kada je to tehniqki izvodivo, potrebno ukuqiti i taqku (0, 0) pri provlaqeu prave.

Obrada eksperimentalnih rezultata

29

(a) Provlaqee prave kada postoji omaxka

(b) Provlaqee prave kada ona ne moe da proe

kroz sve grexke

Slika 3.8: Provlaqee nekih pravih

3.7.2

Metod najmaih kvadrata*

Osim odokativne metode, mogue je doi do optimalne prave za linearnu zavisnost i raqunskim putem. Postoji vixe razliqitih postupaka
za to, ali meu ima najpoznatiji je metod najmaih kvadrata.
Pretpostavimo da prava y = ax + b sa nepoznatim koeficijentima a
i b najboe aproksimira skup od n taqaka qije su koordinate (x1 , y1 ),
(x2 , y2 ),..., (xn , yn ), kao na slici 3.9.

Slika 3.9: Optimalna prava sa skupom taqaka

Posmatrajmo zbir

n
X
i=1

di =

n
X

|yi axi b|

i=1

svih rastojaa di izmeu eksperimentalnih taqaka i optimalne prave

sa slike 3.9. Za najbou aproksimaciju bi trebalo da ova suma postie
minimalnu vrednost. Ali, za analizu je mnogo pogodnije posmatrati
sumu kvadrata ovih rastojaa umesto sume rastojaa jer se tada mogu
izostaviti apsolutne zagrade. Pri tome, iz toga da za optimalnu pravu
vai da je zbir rastojaa di minimalan, oqekuje se i da e zbir kvadrata
rastojaa takoe biti minimalan. Dakle, bie
P
P
n
n
X
X
ni=1 d2i
ni=1 d2i
2
2
di =
(yi axi b) = min =
=0
= 0.
a
b
i=1
i=1

30

Provlaqee prave

Kada se parcijalni izvodi sa desne strane raspixu dobija se sledei

sistem jednaqina
!
!
n
n
n
n
X
X
X
X
2
2
(yi axi b)(xi ) = 0 =
xi a +
xi b =
(xi yi ),
i=1
n
X

(yi axi b)(1) = 0

i=1

i=1
n
X
i=1

i=1

!
xi

a + nb =

i=1
n
X

yi .

i=1

Metodom zamene, iz poslede dve jednaqine mogu se izraqunati nepoznati koeficijenti a i b kao
P
P
P
n ( ni=1 xi yi ) ( ni=1 xi ) ( ni=1 yi )
,
a=
P
P
2
n ( ni=1 x2i ) ( ni=1 xi )
P
P
P
P
( ni=1 xi ) ( ni=1 xi yi ) ( ni=1 x2i ) ( ni=1 yi )
b=
.
P
P
2
( ni=1 xi ) n ( ni=1 x2i )
Na osnovu posleda dva izraza, za proizvono zadate eksperimentalne
taqke, mogue je analitiqki izraqunati koeficijent pravca i slobodan
qlan prave koja bi najboe aproksimirala dati skup taqaka, i na osnovu
ih provui pravu na grafiku. Ako se sa i oznaqi reciproqna vrednost
kvadrata pojedine grexke po y osi, odnosno
i =

1
,
yi2

bez izvoea, navodimo izraze za grexke koeficijenata a i b za metod

najmaih kvadrata:
s
Pn
i
a =
P
Pn i=12
Pn
2
( i=1 i )( i=1 i xi ) ( ni=1 i xi )
s
Pn
i x2i
b =
P
Pn
Pn i=1 2
2.
( i=1 i )( i=1 i xi ) ( ni=1 i xi )
Velika mana ovog metoda je to xto je neophodno iz tablice za crtae grafika izraqunati sve sume koje se pojavuju u ovim izrazima, te
je za metod najmaih kvadrata, u opxtem sluqaju, neophodno izdvojiti
mnogo vremena. Na takmiqeima iz fizike se ne zahteva poznavae
ovog metoda, i grafiqka metoda za provlaqee prave se uzima kao dovono precizna. Zbog toga se u svim drugim odecima ovog priruqnika
nakon ovog podrazumeva da je prava provuqena odokativnom metodom.
U specijalnom sluqaju kada skup (x1 , y1 ), (x2 , y2 ),..., (xn , yn ) opisuje
funkciju direktne proporcionalnosti, optimalna prava bi imala oblik
y = ax, gde je a nepoznati koeficijent. Tada se posmatra minimum sume
kvadrata rastojaa di = |yi axi | u nexto drugaqijem obliku nego maloqas:
P
n
n
X
X
ni=1 d2i
2
2
di =
(yi axi ) = min =
= 0.
a
i=1
i=1

Obrada eksperimentalnih rezultata

31

Raspisivaem parcijalnog izvoda sa desne strane dobija se sledea

jednaqina
n
X
2
(yi axi )(xi ) = 0.
i=1

Iz posledeg izraza direktno sledi formula za izraqunavae koeficijenta pravca

Pn
i=1 (xi yi )
a= P
.
n
2
i=1 xi
Kao xto se moe primetiti, ovaj izraz je znatno jednostavniji za upotrebu od onog u opxtem sluqaju.
Kako bismo primenili metod najmaih kvadrata u naxem primeru
zadatka, neophodno je da proxirimo tablicu za crtae grafika za dve
vrste: jednu sa vrednostima t2 (1/h) (tj. xi yi ) i jednu sa vrednostima
(1/h)2 (tj. x2i ). Nakon proxirivaa dobijamo sledeu tablicu 3.9:
1/h [1/m]
t2 [s2 ]
2
t /h [s2 /m]
1/h2 [1/m2 ]

3,57
0,462
1,649
12,745

3,33
0,433
1,442
11,089

2,94
0,382
1,123
8,644

2,78
0,360
1,000
7,728

2,50
0,325
0,880
6,250

Tabela 3.9: Vrednosti potrebne za metod najmaih kvadrata

P 2
Sumiraem
dve
novodobijene
kolone
dobija
se
(t /h) = 6, 095s2 /m i
P
1/h2 = 46, 456m2 . Iz ove dve vrednosti se izraqunava nepoznati koeficijent pravca po utvrenoj formuli kao
P 2
(t /h)
6, 095s2 /m
k=a= P
=
= 0.1312ms2 .
2
2
(1/h )
46, 456m
Treba imati na umu da ako u postavci zadatka eksplicitno pixe da je
neophodno odrediti neku vrednost grafiqkim putem, prava na grafiku
mora biti provuqena i samo numeriqko rexee nee biti priznavano.

3.8

Odreivae koeficijenta pravca

(v) Podsetimo se zavisnosti () koja povezuje kvadrat vremena i reciproqnu vrednost visine od pre nekoliko strana:
t2 =

2S 2 1

g h

()

Qlan ovog izraza 2S 2 /g naziva se koeficijentom pravca prave ili nagibom prave i on se moe odrediti sa grafika. Ukoliko ga oznaqimo sa
k, moemo zapisati da je
t2 = k

1
h

odakle nalazimo da je

k=

t2
Ly
=
1/h
Lx

32

Odreivae koeficijenta pravca

gde su Lx i Ly katete nekog pravouglog trougla koji prava gradi sa

pravcima paralelnim sa osama, kao na slici 3.10 (a) gde je jedan takav trougao xrafiran. Takvih trouglova ima beskonaqno mnogo, ali
postoji definisano pravilo za odreivae vrednosti k. Postupak za
odreivae nagiba je sledei: Odaberimo dve taqke A i B na pravoj, jednu izmeu prve dve i jednu izmeu poslede dve eksperimentalne
taqke. Taqke izabrati tako da se one nalaze taqno na preseku jedne horizontalne i jedne vertikalne prave na grafiku. Treba voditi raquna
da se izabrane taqke ne poklope sa onim eksperimentalnim. Nakon xto
smo ih izabrali i oznaqili, spustimo normale iz tih taqaka na ose u
vidu isprekidanih linija. Oqitajmo koordinate tih taqaka i zapishimo ih. Na naxem grafiku dve takve taqke su A = (2, 60m1 , 0, 338s2 ) i
B = (3, 40m1 , 0, 441s2 ), kao na slici 3.10 (b). Odgovarajue koordinate
ovih taqaka oznaqavaju se sa XA , YA , XB i YB .

(a) Neki troguao sa kog moe da se odredi nagib

(b) Taqke za odreivae nagiba na grafiku

Slika 3.10: Odreivae nagiba prave na grafaiku

Kao xto smo ranije utvrdili, nagib je jednak koliqniku naspramne i

nalegle katete pravouglog trougla, pa vai
k=

YB YA
(0, 441 0, 338)s2
Ly
=
=
= 0, 1288ms2 .
1
Lx
X B XA
(3, 40 2, 60)m

Kako jox uvek ne znamo grexku za k, dobijenu brojnu vrednost treba

zaokruiti na nexto vixe decimala (tri do qetiri), dok ne odredimo
vrednost grexke.
Korisno je nakon izraqunavaa vrednosti za k proveriti da li se
ene jedinice slau sa oqekivanim jedinicama iz zavisnosti () pre
nastavka postupka. Ovakva provera naziva se dimenziona analiza i za
ve odreeno [k] = 1ms2 vrxi se tako xto se iz izraza () oqita formula
po kojoj se k raquna i uporede dobijene fiziqke jedinice. Dakle,
k=

2S 2
g

[k] =

[S 2 ]
1m2
m2 s2
=
=
1
= 1ms2 ,
[g]
1m/s2
m

pa se na osnovu jednakosti jedinica moe oqekivati da je izraqunata

vrednost nagiba taqna.

Obrada eksperimentalnih rezultata

33

Pomou formula za izvoee grexaka dobija se da je



YB YA
YB YA
k=
= k =
XB XA
X B XA
= k = (YB YA ) + (XB XA )
(YB YA ) (XB XA )
k
=
+
=
k
YB YA
XB X A
YB + YA XB + XA
k
=
+
,
=
k
YB YA
XB XA
pri qemu se po pravilu za vrednosti apsolutnih grexaka taqke A ili B
uzimaju vee od grexaka susednih eksperimentalnih taqaka na grafiku.
Ukoliko za neku osu nema grexke, za grexku taqke uzima se vrednost
najmaeg podeoka (jednog milimetra tj. vrednost razmere) po toj osi.
Korisno je primetiti da formule za izraqunavae koeficijenta pravca
i egove apsolutne grexke grafiqkim putem, a to su


YB + YA XB + XA
YB YA
k=
i k = k
+
,
XB XA
YB YA
XB X A
vae uvek u istom obliku nezavisno od zadatka u kome se koriste.
Kako je u naxem sluqaju grexka po x zanemariva, a sve grexke za y
su jednake, moemo da odredimo grexku nagiba po ve navedenoj opxtoj
formuli:



YB + YA XB + XA
k = k
+
YB YA
X B XA


(0, 002 + 0, 002)s2 (0, 005 + 0, 005)m1
2
= 0, 1288ms
+
= 0, 0066ms2 .
(0, 441 0, 338)s2
(3, 4 2, 6)m1
Saglasno pravilima za majorirae grexke sledi da je k = 0, 007ms2 ,
pa je i k = 0, 129ms2 , tj.
k = (0, 129 0, 007)ms2 .

3.9

Odreivae traene veliqine

Iz zavisnosnosti () dobija se naqin na koji se g odreuje preko k:

k=

2S 2
g

g=

2S 2
m
= 9, 923 2 .
k
s

Kako se jox uvek ne zna taqna vrednost grexke za g, dobijena vrednost

se ne moe odmah zaokruiti ve se ostava nezaokruena sa nekoliko
decimalnih mesta. Znajui da su grexke konstantnih realnih brojeva
jednake nuli i da je grexka za put zanemariva (po uslovu zadatka),

34

Odreivae traene veliqine

dobija se
2S 2
g=
k


2S 2
g =
= (2S 2 ) + k
k
g
(2S 2 ) k
=
+
g
2S 2
k
g
k
k
m
=
= g = g
= 0, 54 2 .
g
k
k
s


=
=
=

Zaokruivaem se dobija da je g = 0, 6m/s2 i da je g = 9, 9m/s2 . Konaqno

rexee se zapisuje u obliku
g = (9, 9 0, 6)

m
.
s2

Iako nije neophodno, nakon zavrxenog izraqunavaa konaqnog rexea, pogodno je izraqunati relativnu grexku kako bi se ocenila preciznost odabranog postupka merea. U ovom primeru je
g =

0, 6
g
=
0, 061 = 6, 1%,
g
9, 9

pa se moe zakuqiti da je meree prihvative preciznosti.

Osim toga, u zadacima kao xto je ovaj kada je potrebno izraqunati
neku konstantu, trebalo bi proveriti da li tabliqna vrednost pripada
ponuenom intervalu rexea. U ovom primeru vai gBG = 9, 81m/s2
(9, 9 0, 6)m/s2 xto dodatno govori o taqnosti dobijenog rexea.
Pri analizi dobijene traene veliqine potrebno je razlikovati termine preciznost i taqnost rexea. Preciznost govori o tome koliko
je veliki dobijeni opseg vrednosti, tj. kolika je apsolutna grexka u
odnosu na dobijenu vrednost. Za opsivae preciznosti najpogodnije je
koristiti relativnu grexku. Sa druge strane, taqnost merea govori
o tome koliko je dobijena vrednost bliska sa onom vrednoxu koja se
oqekuje kao rezultat eksperimenta. Naravno, ako rezultat eksperimenta
nije ni otprilike poznat unapred, taqnost je nemogue proceniti.

Obrada eksperimentalnih rezultata

3.10

35

Varijacije u postavci eksperimentalnih zadataka

Naalost, ne postoji dovono jednostavan eksperiment u qijoj izradi

se mogu obraditi svi postojei detai pri obradi eksperimentalnih
rezultata. Zato e u ovom odeku biti posebno objaxeni oni koji su
izostaveni u zadatku koji je ranije obraen.
3.10.1

Grafik sa slobodnim qlanom

Linearne zavisnosti ne moraju da budu iskuqivo direktne (y = kx)

ve postoje i one sa slobodnim qlanom (y = kx + n), pa se u zadacima
moe traiti da se odredi taj slobodan qlan kao i egova grexka.
Pri odreivau slobodnog qlana veoma je bitno da se za koordinatni
poqetak uzme vrednost (0, R). Dakle, x-osa treba da poqie od nule, a
y-osa od nekog realnog broja. Ali, takoe, treba imati na umu da vrednost slobodnog qlana mora biti iznad koordinatnog poqetka kako bi ona
mogla da se oqita prilikom analize grafika, pa tako nee svi izbori
vrednosti poqetka y-ose biti pogodni. Ponekad je neophodno pre samog
crtaa grafika proceniti koliko e n biti, pa na osnovu toga izabrati
poqetak y ose.
Recimo da imamo ve nacrtanu pravu na grafiku, kao sa slike 3.11
(a).

(a) Ve nacrtana prava

(b) Prava sa produetkom

Slika 3.11: Odreivae slobodnog qlana

Produimo sada pravu tako da ona preseqe y-osu (produetak predstava isprekidani deo sa slike 3.11 (b)). Mesto na kom taj produetak
prave seqe osu ima vrednost n koja se odreuje prostim oqitavaem.
Provucimo sada jox dve prave na grafiku, jednu najveeg (slika 3.12
(a)) i jednu najmaeg mogueg nagiba (slika 3.12 (b)), ali tako da one
jox uvek prolaze kroz sve grexke.
Neka su n1 i n2 vrednosti na kojima ove nove prave seku y-osu, a n1 i
n2 apsolutne razlike izmeu tih vrednosti i oqitane vrednosti slobodnog qlana. Dakle, ako je n1 = |n n1 |, a n2 = |n n2 |, grexka
slobodnog qlana se tada odreuje po formuli
1
n = (n1 + n2 ).
2

36

Varijacije u postavci eksperimentalnih zadataka

(a) Prava najveeg nagiba

(b) Prava najmaeg nagiba

Slika 3.12: Odreivae grexke slobodnog qlana

Eventualno, ako se desi da je najvea grexka za neku eksperimentalnu

taqku po y-osi sa grafika vea od dobijene vrednosti, za grexku slobodnog qlana se uzima ta najvea vrednost, ali to je redak sluqaj.
Za sluqaj da se slobodan qlan n nadae koristi u formuli za izraqunavae neke druge vrednosti, primeuju se ista pravila za odreivae
grexke te vrednosti kao iz odeka 2.4.
3.10.2

Tabela sa vixe redova

Kao xto je poznato, xto se vixe puta ponovi neko meree, rezultat
koji se dobija bi trebalo da bude precizniji. Zato postoje primeri
zadataka u kojima je data tabela gde je umesto, na primer, jednog izmerenog vremena, dato vixe, za isti sluqaj. Recimo da se za svaku visinu
h iz primera eksperimentalnog zadatka qetiri puta meri vreme i da je
zadata sledea tablica 3.10 za jednu od tih visina.
h[m]
1
2
3
4

0,28

t[s]
0,683
0,680
0,681
0,678

Tabela 3.10: Primer sa vixe merea iste veliqine

Da bi vreme kretaa tela za tu visinu koristilo u daem raqunu,

sva qetiri vremena treba predstaviti kao jedno, srede vreme (ts )7 uz
odgovarajuu grexku (ts ). Sreda vrednost vremena je aritmetiqka
sredina svih merenih vremena, odnosno koliqnik zbira svih vremena i
broja merea. Dakle, za n merea
n

ts =

1X
1
ti = (t1 + t2 + + tn ).
n i=1
n

U naxem sluqaju sa 4 merea dobija se

ts =
7U

1
(0, 683 + 0, 680 + 0, 681 + 0, 678)s = 0, 6805s.
4

litaraturi se za sredu vrednost proizvone veliqine t ravnopravno koriste oznake ts , t i < t > .

Obrada eksperimentalnih rezultata

37

Dobijenu vrednost upisujemo u gori desni ugao nove kolone, malim

brojkama, jer jox uvek ne znamo enu grexku.
Kod raqunaa srede vrednosti, apsolutna grexka predstava najveu razliku izmeu neke pojedinaqne izmerene vrednosti i srede vrednosti tj. ts = max{|ts ti |} u ovom primeru. Oduzimaem redom dobijaju se 0, 0025s, 0, 0005s, 0, 0005s, 0, 0025s odakle je oqigledno da je najvea
grexka 0, 0025s, odnosno 0, 003s kada se zaokrui. Konaqnim zaokruivaem srede vrednosti i upisivaem dobija se tablica 3.11:
h [m]
1
2
3
4

0,28

t [s]
0,683
0,680
0,681
0,678

ts [s]
0,6805

0,680

ts [s]
0,0025

0,003

Tabela 3.11: Obraena tabela za vixe merea iste veliqine

Nakon odreivaa grexke za srede vreme, postava se pitae koju

vrednost koristiti za grexku ovog izraqunatog vremena ts , taqnost instrumenta ili grexku srede vrednosti vremena. U ovakvim sluqajevima uzima se ona vea grexka. Ako se podsetimo, taqnost naxeg digitalnog meraqa je Ct = 0, 001s pa bismo u ovom konkretnom primeru na
dae umesto grexke vremena t = Ct , koristili da je t = ts jer je
ts > Ct .
3.10.3

Nelinearne funkcije*

U teoriji je mogue zadati i nelinearnu funkciju kao jednaqinu za

koju je potrebno nacrtati grafik. Ali, to se vrlo retko praktikuje
jer se prvo, ta funkcija ne moe precizno nacrtati, a drugo, da moe,
sa om bi bilo jako texko operisati i ispitivati je. Sa grafika nelinarnog tipa mogue je, na primer, odrediti povrxinu ispod krive
prebrojavaem kvadratia na milimetarskom papiru, ili oqitati neke
ekstremne vrednosti ili asimptote.
Dobar primer obrade podataka kod nelinearnih funkcija je, recimo,
analiza spektralne emisione moi apsolutno crnog tela. Na grafiku se
tada moe odrediti talasna duina maksimalnog zraqea, kao i energija tog zraqea. Ovakav zadatak javio se 2010. godine na dravnom
takmiqeu za 4. razred srede xkole.

Pogovor
U ovom priruqniku demonstriran je princip osnovne (ruqne) analize
i obrade rezultata u misaonim eksperimentima iz fizike, onako kako
se od uqenika zahteva da to rade na takmiqeima i u xkoli. Kako su
eksperimentalne vebe sastavni deo u nastavi fizike, analiza rezultata tih eksperimenata je od velike vanosti za razumevae principa
saznaa putem provere.
Naravno, ovakav metod rada koristili su i nauqnici, ali u vremenima kada napredna kompjuterska aparatura nije bila dostupna. Sledei
korak u razvijau sposobnosti obrade rezultata eksperimenata za uqenike bio bi upoznavae sa nekim od softverskih alata koji se nude.
Takvi su, na primer:
M atLab, o kome se moe vixe saznati na adresi
http : //www.mathworks.com/products/matlab/
Origin/OriginP ro, o kome se moe vixe saznati na adresi
http : //www.originlab.com/index.aspx?go = PRODUCTS/Origin.
Za rad sa signalima i za potrebe prikupaa podataka sa (realne)
aparature, pogodan je i
LabV iew, o kome se moe vixe saznati na adresi
http : //www.ni.com/labview/.

Literatura
[1] Rak Lajox, dr Slobodan Backovi, Nada Marinkovi: Tehnika
fiziqkog eksperimenta za III razred usmerenog obrazovaa prirodnotehniqke struke, fiziqko-tehniqkog smera, Nauqna kiga, Beograd,
prvo izdae, 1979. godina
[2] dr Duxanka Obradovi, dr Boidar Vujiqi, dr Jovan Xetrajqi: Praktikum eksperimentalnih vebi iz fizike, PrirodnoMatematiqki fakultet, Novi Sad, prvo izdae, 1991. godina
[3] dr Vladeta Uroxevi, dr ura Krmpoti: Priruqnik iz primeene
fizike za IV razred usmerenog obrazovaa, prirodno-tehniqke struke,
Nauqna kiga, Beograd, prvo izdae, 1981. godina
[4] dr Dragixa Ivanovi, ivojin ulum, Milan Raspopovi, dr Jaroslav Labat: Priruqnik za laboratorijske vebe i raqunske zadatke iz fizike za IV razred usmerenog obrazovaa, prirodno-tehniqke,
matematiqko-tehniqke, hidrometeoroloxke i graevinske struke, Nauqna kiga, Beograd, prvo izdae, 1986. godina
[5] dr Milan Napijalo, dr Boxko irilov, mr Miodrag Xmelcerovi:
Priruqnik iz primeene fizike za III razred usmerenog obrazovaa
prirodno-tehniqke struke, fiziqko-tehniqkog smera, Nauqna kiga,
Beograd, drugo izdae, 1981. godina
[6] prof. dr Mio Mitrovi: Pripreme olimpijaca - eksperimentalni
zadaci, dokument dostaven e-mail-om