УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Одсек за географију

КЛИМЕ ГРАДОВА
семинарски рад

Ментор: Студент:

др Радомир Ивановић, ван.проф. Немања Костић 506/19

Косовска Митровица, 2019. године

 Климе градова

Садржај

УВОД....................................................................................................................................................3
1. КЛИМА ГРАДОВА.....................................................................................................................4
2. КЛАСИФИКАЦИЈА КЛИМЕ.....................................................................................................6
3. ЗАГАЂЕНОСТ ВАЗДУХА У ВЕЛИКИМ ГРАДОВИМА......................................................9
3.1. До 2050. године драматичне промене климе ?................................................................11
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................................13

2
 Климе градова

УВОД

За разлику од суседних планета, на планети Земљи постоје и опстају облици

живог света. То су омогућили природни услови. Основни природни ресурс је клима.
Клима је производ климатског система. Климатски систем је сложен динамички систем
кога чине атмосфера, хидросфера, биосфера и литосфера. Клима је базични природни
ресурс и има доминантан утицај на развој друштва и људске цивилизације уопште.
Последњих двадесетак година поклања се све већа пажња проучавању климе
градова. Метеоролози су установили да чак и поједине градске улице имају своју
специфичну климу. Градска клима се знатно разликује од климе околних сеоских
насеља. Многи сматрају да је Крацер данас најбољи познавалац климе градова. Он
истиче да се савремени велики градови одликују мноштвом грађевина, као и велика
присутност асфалта, због тога он назива градове каменим пустињама. Али, ове су
пустиње густо насељене. У њима се троше стотине хиљада тона угља и других горива,
док су им улице закрчене аутомобилима, чији број у неким градовима прелази милион.
Човек не може директно управљати процесима у климатском систему и тако
утицати ни климу. Нагли раст атмосферске концетрације гасова стаклене баште,
узрокован људским активностима, довео је до нарушавања биланса атмосфере и њеног
загрејавања у глобалним размерама.

3
 Климе градова

1. КЛИМА ГРАДОВА

Прогресиван раст броја становника на планети, како у урбаним тако и у

руралним срединама, има директне и негативне последице на окружење и саму природу.
Енергетске потребе становништва у градовима постале су покретач циклуса загађења
ваздуха и главна претња опстанка самих градова као епицентра загађења, па тако и
читаве планете.
Својим дејством град и окружење под утицајем метеоролошких фактора стварају
измењене локалне климатске услове. Њихова међусобна интеракција представља
сложен систем који је тешко у потпуности одредити и предвидети. Природна
вентилација градског простора представља изузетно битан фактор смањења загашђења
и обезбеђивања егзистенцијалног комфора становништва. Имајући у виду трендове
загађења урбаних средина, ова ставка ће представљати све важнији фактор у
функционисању живота града.
Велики индустријски градови могу се, без претеривања, поредити са вукланима,
који већ годинама избацују у атмосферу стубове дима, гаса и пепела. Нарочито су јаки
такви вулкани у индустријским реонима, у којима се градови спајају један с другим, као
што је случај у Горњем Шљонску (Пољска), у Рурској области (Западна Немачка),
Париском и Лондонском басену итд. Само у Горњешљонском индустријском реону
постоји 671 индустријско предузеће. Слично је стање и у недалеком индустријском
реону, око индустријског комбината у Немачкој.

Сл.1. (Загађеност ваздуха индустријским путем)

Извор:(https://www.nationalgeographic.rs/eko-metropola-najzagadjeniji-gradovi-na-svetu.html)

4
 Климе градова

Треба истаћи да управо у таквим градским вулканима живе милиони становника

Велике Британије, Француске, Немачке, Пољске, Русије, Јапана итд.
Како се град развија, његова присутност врши утицај на атмосферску средину
која на крају доминира. У таквим условима могуће је идентификовати градску климу
као посебну врсту мезоклимата. Просечна температура града је обично око 1° C већа
због близине зграда за становање, транспорта и индустрије, и због релативно ниског
албеда зграда и поплочаних површина. Количина кишних падавина је такође 5-10% већа
у граду због веће турбуленције зрака изнад урбаних подручја и због веће концентрације
честица прашине која могу послужити као хигроскопска језгра. Учесталост облачности
и магле је такође већа у градовима. Са друге стране, због трења око зграда, просечне
брзине вјетра су ниже, иако се могу десити екстремни налети ветра. Трајање сунчеве
светлости је у просеку 5-15% мање.
Задатак у потрази побољшања градског живота, делимично је тај да очува
предности градске климе, које су ретке, и да сузбија недостатке, којих је много. Међу
таквим недостацима су проблеми који произилазе због кишних падавина које изазива
град, укључујући саобраћајне несреће, веће трошкове водопривреде. Иако учинак
градских подручја на локалну климу изгледа суђено да повећава како број возила, тако
и број електрана са фосилним горивом расте и наставком урбаног пораста. Мало тога су
јавни службеници урадили по питању временских аномалија или по питању
прилагођавања на њихов утицај. То је делом и због друштвених проблема, као што су
криминал, лоши стамбени услови и транспорт представља проблем.
Загађивање ваздуха је евидентно у свим, а поготово у великим индустријским
градовима. Оно се врши емисијом дима, прашине и плина. Урбанизоване регије су
највећи потрошачи различитих енергената, а тиме највећи загађивачи околине.
Потрошачка енергетска постројења као кућна ложишта и сл. избацују различите
полутанте као што су плинови и чврсте ствари. Од ових полутаната изнад градова се
формирају густи слојеви дима, који са маглом образују смог. Смог је учестала појава у
многим градовима, а најнаглашенија је хладнијем дијелу године. Смог, према енглеској
речи, чини маглу са великом концентрацијом угљендиоксида и других отровних гасова
и својевремено је био карактеристичан за енглеска индустријска подручја, а посебно за
Лондон у којем је 1952. године од последица такве магле, умрло 4000 становника.
Лондон, нажалост, није усамљен пример са појавом смога, присутност смога је
евидентан у свим већим градовима Европе и Света.

5
 Климе градова

2. КЛАСИФИКАЦИЈА КЛИМЕ

Постоји неколико начина класификације клима у сличне режиме. Оригинално,

климе су дефинисане у старој Грчкој ради описивања времена зависно од локације.
Модерни методи класификација клима се деле у генетске методе, чији фокус је на
узроцима климе, и емпиријске методе, чији фокус је на ефектима климе. Примери
генетичке класификације обухватају методе базиранена релативној фреквенцији
различитих типова ваздушних маса или локација унутар синоптичких временских
поремећаја. Примери емпиријских класификација обухватају климатске зоне
дефинисане путем биљне отпорности или у виду општије Кепенове класификације
клима која је оригинално била дизајнирана за идентификацију клима асоцираних са
појединим биомима.

Карта 1. Класификација климе по Кепену

Извор: (https://www.geografija.in.rs/geografski-podsetnik/priroda/atmosfera/glavni-tipovi-klime )

ПРАШУМСКА КЛИМА САВАНСКА КЛИМА

6
 Климе градова

СТЕПСКА КЛИМА ПУСТИЊСКА КЛИМА

7
 Климе градова

УМЕРЕНО ТОПЛА ВЛАЖНА КЛИМА СРЕДОЗЕМНА КЛИМА

КЛИМА ТУНДРЕ КЛИМА ВЕЧИТОГ МРАЗА

Графици 1,2,3,4,5,6,7,8. ( Типови климе и градови са карактеристичном климом)

Извор: (https://www.geografija.in.rs/geografski-podsetnik/priroda/atmosfera/glavni-tipovi-klime)

8
 Климе градова

3. ЗАГАЂЕНОСТ ВАЗДУХА У ВЕЛИКИМ ГРАДОВИМА

Градови се битно разликују од своје околине због великих површина

прекривених бетоном и асфалтом, високих бетонских зграда, малих зелених површина,
паркова и великог присуства аеросола (честица дима, пепела, прашине и различитих
гасова). Због тога се и клима и градова, посебно оних великих, битно да се разликује од
климе њихове околине.
Аеросоли замућују ваздух и упијају и рефлектују Сунчево зрачење. И поред
тога, температура ваздуха у градовима је због загревања, бетонских површина и
асфалта, а зими због грејања многобројних објеката виша него ван градова. Влажност
ваздуха у градовима је мања јер све падавине брзо отицу канализационим системом,
чиме се смањује испаравање.
Без обзира на мању влажност ваздуха, у градовима је повећана облачност и
количина падавина. Узрок за то је присуство веће количине аеросола, који представљају
језгра око којих се врши кондензација. Услед великог загревања, падавине се чешће
излучују у пљусковима праћеним непогодима. Брзина ветра је у градовима мања него у
околини због трења ваздуха о подлогу и бројних зграда које су препрека услед његовог
кретања.

Сл.2. Загађеност Париза

Извор: (http://balkans.aljazeera.net/vijesti/evropski-gradovi-pod-velom-smoga)

9
 Климе градова

Последице брзе и често нерационалне урбанизације у свету и код нас су

интензивне. Урбанизацијом је наглашена нерационална потрошња ограниченог
простора нарочито продуктивног пољопривредног тла чије су површине на Земљи
ограничене.
Урбанизоване зоне и индустријски градови значајно и веома опасно угрожавају
квалитет животне средине и њених компонентних делова, воде (подземних и
површинских), продуктивног тла, биљних и живнотињских врста. Поред тога,
неконтролисан раст градова и урбаних система, како по хоризонтали, тако и по
вертикали значајно утичу на измену микроклиматксих обележја и других природних
вредности, води дехуманизацији живота, различитим напетостима и другим
социолошким и психолошким поремећајима.
Постоји неколико иницијатива којим је могуће побољшати услове градске
средине. То се може урадити одредбом стабала за хлад, посипањем улица да би се
повећало евапоративно хлађење и повећањем албеда, нпр. кориштењем светлијих боја
на крововима и заменом отворених паркинга гаражама. Корисност вегетације за
побољшање градске климе је врло признато, такође. Као и повећање хлађења лети
евапотранспирацијом, дрвеће и друге биљке смањују отицање и ако су плански
засађени, узрокују смањење концентрације честица у зраку и смањују буку. Неки од
нежељних ветровитих вртлога који се стварају због високих грађевина урбаних кањона,
могу се избећи планском изградњом улица, њене ширине и оријентације, кориштењем
одговарајућег дизајна изградње. У градовима где су снег и лед уобичајни зимски
проблеми, одвођењем отпадне топлине из пешачких стаза и улица, барем у критичним
деловима градског саобраћајног система (као што су мостови, стазе и пешачки прелази),
је корисно у борби против учинка снега и поледице, који могу паралисати град. Мали
број урбанистичких планова, међутим, узима климатска разматрања у обзир.

10
 Климе градова

3.1. До 2050. године драматичне промене климе ?

Према најновијим истраживањима швајцарског Краутер лаба, до 2050. године 77 %

градова проћи ће кроз драматичне и потенцијално катастрофалне промене, које се пре
свега тичу "загревања" планете.
Лондон ће имати климу за 30 година какву Барселона има данас, а Мадрид ће до
2050. бити попут Маракеша, наведено је у истраживању. Што се тиче наше земље,
Београд ће имати климу као Сан Антонио, у најтоплијим месецима имаће повећање од
7,9 °C, а на годишњем нивоу повећање од 3,5°C. Нови Сад ће имати температуру као
Далас, у најтоплијим месецима имаће повећање од 7,9°C, а на годишњем нивоу
повећање од 2,9°C.
Широм света градови који се налазе у хладним зонама северне полулопте, у
будућности ће имати климу као градови који су 1.000 километара ближе екватору са
штетним ефектима по здравље и инфраструктуру. Студија показује да ће Москва имати
температуру као Софија, Сиетл као Сан Франциско, а Њујорк као Вирџинија Бич.
Недостатак воде ће утицати на велики број градова у умереним климатским
условима као резултат глобалног загревања, за који се предвиђа да ће у летњим
месецима износити цак 3.5°C, а зими 4,7°C. Међу 10 градова који ће претрпети
најдраматичније климатске промене биће Љубљана која ће имати климу као Вирџинија
Бич и имати повећање од 8°C у најтоплијим месецима, односно на годишњем нивоу
3,5°C.
Услед климатских промена на Арктику се догађа све више шумских пожара који
доприносе загађењу ваздуха због емисије велике количине угљен-диоксида. Шумски
пожари су чести на северној хемисфери између маја и октобра, али ове године били су
необичних размера и интензитета, Већина пожара догодила се у америчкој савезној
држави Аљаска и у руском Сибиру, али и један у Алберти у Канади који је захватио
површину од 300.000 фудбалских терена или једног Луксембурга.
На Аљасци је од почетка године до сада било више од 400 шумских пожара, а сваки
дан избије по један нови. У Сибиру је температура у јуну била виша за скоро 10 степени
од просека, док је на Аљасци ово био други најтоплији јун, а 4. јула измерено је чак 32
степени. "То није време типично за Аљаску". У Фербанску на Аљасци овог месеца
забележено је највеће загађење ваздуха на свету због чега су становници морали да
остану у својим домовима.

11
 Климе градова

ЗАКЉУЧАК

Брз и неконтролисан урбани развој намеће потребу планског уређења због

квалитетније организације простора и подизања квалитета живота. Климатска обилежја
део су природних услова поднебља која се у урбаним срединама значајно
трансформишу антропогеним деловањем што постаје све израженије у великим
градским насељима. Праћење климатских промена и усклађивање урбаних решења и
човековог деловања са позитивним климатским испољавањима може значајно утицати
на побољшање услова живота, смањену испољеност болести изазваних комбинованим
деловањем климатских елемената и људских активности, смањење трошкова
одржавања, лакше одвијање саобраћаја и др. Успостављање константног мониторинга
кретања климатских елемената (просечне и екстремне вредности) и прилагођавање
стандарда урбане изградње умањило би негативне последице савремених климатских
колебања и учинило урбани простор угоднијим за живот.

12
 Климе градова

ЛИТЕРАТУРА

[1] Дукић, Д. (1981). Климатологија, Београд: Географски факултет Универзитета у

Београду.
[2] http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/04a.htm
[3] https://archive.org/stream/KLIMAGRADOVA_Dusan0Dukic#mode/2up
[4] http://balkans.aljazeera.net/vijesti/evropski-gradovi-pod-velom-smoga
[5] https://www.geografija.in.rs/geografski-podsetnik/priroda/atmosfera/glavni-tipovi-klime
[6] https://www.nationalgeographic.rs/eko-metropola-najzagadjeniji-gradovi-na-svetu.html

13