УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

Одсек: Инжењерство заштите на раду

МОНТРЕАЛСКИ ПРОТОКОЛ
семинарски рад

Ментор: Студент:

др Наташа Елезовић Јована Ивановић 261/19

Косовска Митровица, 2020. године

Ивановић Јована Монтреалски протокол

Садржај

Увод.................................................................................................................................................3
1. Озонски омотач..........................................................................................................................4
1.1. Хемија озона........................................................................................................................5
1.2. Мерење и дистрибуција озона...........................................................................................8
2. Монтреалски протокол..............................................................................................................9
2.1. Кигали амандман...............................................................................................................11
2.2. Достигнућа.........................................................................................................................11
2.3. Србија и Монтреалски протокол.................................................................................... 13
3. Хронологија битних догађаја.................................................................................................16
Закључак.......................................................................................................................................18
Литература....................................................................................................................................18

2
Ивановић Јована Монтреалски протокол

Увод

Човек је чврсто везан за целокупну природу, односно за све оно што га окружује и
на њега, непосредно или посредно, делује. Својом делатношћу, човек је изменио
првобитни састав атмосфере што се неповољно одражава на сав живи свет, па самим тим
и на њега самог. Утицај човекових активности на атмосферу, између осталог, има за
последицу oштећење озонског омотача. Шта је допринело томе и како се тај проблем у
великој мери решио, неке су од суштинских ствари које можете прочитати у оквиру првог
поглавља. Посебан акценат је стављен, наравно, на Монтреалски протокол, што је и
суштина овог рада, што се може видети у другом поглављу. На самом крају је дат
хронолошки след догађаја, а читав рад прожимају графици и фотографије које
поткрепљују детаље текста.

3
Ивановић Јована Монтреалски протокол

1. Озонски омотач

Радник једне фирме сваког јутра устаје око 6h, тушира се, пере зубе, доручкује и
одлази на посао где проведе трећину дана. Након завршетка радног времена, одлази кући
где га чекају жена и двоје мале деце. Након ручка, породица одлази у шетњу природом
како би се опустили и напунили батерије за следећи радни дан. На спавање одлазе око
22h.

Ово је део из живота просечне породице на Земљи. Али, јесте ли се икада запитали
ко или шта одржава тај живот на планети односно омогућује раднику и његовој породици
живот? Одговор је једноставан озонски омотач.

Слика 1. Молекул озона

Атмосферски озон је мањински састојак атмосфере (приближно један молекул на

свака два милиона других молекула) који у великој мери контролише ниво UV-В зрачења
на површини Земље. Озон (όζον – мирисати, грч.) је 1839. године први открио немачки
научник Кристиjан Фридрих Шенбајн (Christian Friedrich Schönbein). Има карактеристичан
мирис паре јода који се може осетити за време муња. У атмосфери се може наћи на две
локације:

• испод 10 километара (тропосферски или приземни О 3) и

• у вишим слојевима атмосфере (стратосферски озон или озонски омотач).

4
Ивановић Јована Монтреалски протокол

1.1. Хемија озона

Тропосферски (groundlevel, енг.) озон је

озон на висинама на којима живи човек
и основни је састојак фотохемијског
смога, који настаје при стабилним
метеоролошким условима у летњој
половини године, у веома загађеним
срединама. Чини око 10 % од укупне
количине озона. Тропосферски озон
знатно ефикасније апсорбује UV
зрачење од стратосферског. Разлог за то
је присуство честица на којима се
зрачење рефлектује и расејава па је тиме
Слика 2. Озон у атмосфери пут зрачења кроз слој који апсорбује
дужи и апсорпција по јединици дебљине
апсорбујућег слоја ефикаснија. Иако и тропосферски озон ефикасније апсорбује штетно
UV зрачење на овим висинама није пожељан због своје велике реактивности.

Озонски омотач (стратосферски озон) представља слој у стратосфери који садржи

највећу количинуО 3 . То је слој који се простире изнад 10 километара надморске висине.
Он делује као невидљив штит и штити нас од опасног UV зрачења са Сунца. Оштећење
озонског омотача за последицу може имати:

• по људе - повећано UV-B зрачење изазива рак коже, катаракту очију, опекотине од
сунца, старење коже, слабљење имуног система;
• по водене екосистеме - UV-B зрачење ограничава производњу фитопланктона и
зоопланктона и наноси штету у раним фазама развоја риба, ракова, амфибија и
других морских животињских врста;
• по копнене биљке - UV-B зрачење утиче на раст (мада су неке биљке у стању да се
прилагоде повишеном нивоу зрачења);
• по материјале - UV-B зрачење, утиче на материјале употребљене у зградама, боје,
гуме, дрво и пластику итд.

Дакле, озонски омотач штити сав живот на земљи. Добро је знати да:

 уколико боравите или радите на сунцу на отвореном свакако заштитите осетљива

подручја као што су нос, врхови ушију и усне;

5
Ивановић Јована Монтреалски протокол

 посебно опрезни морају бити скијаши планинари, пливачи, једриличари (због

одбијеног зрачења);
 је добро пратити властиту сенку, што је она краћа, већа је опасност од UV зрачења;
 се препоручује ношење одеће од густо тканог материјала, јер UV зраци могу
продрети кроз ретку тканину;
 је добро потражити хлад, али треба знати да вода, песак, бетон, стене, рефлексијом
UV зрачења могу повећати њихову висину, па је и у хладу потребна заштита;
 је у време екстремних UV зрачења филм или књига, уз освежење у кући много
здравије од лежања на плажи.

Апсорпција UV зрачења од стране О 3 у области таласних дужина између 180 и 320

nm је позната као Хартлијева (Hartley) трака, а у области између 320 и 360 nm Хиџинсова
(Huggins) трака. Максимум апсорпције је на таласној дужини од 253 nm.

Озон настаје фотохемијским реакцијама под утицајем зрачења малих таласних

дужина. Осим апсорпцијом електромагнетног зрачења молекул кисеоника се може
разложити и сударом са електронима или другим честицама што се дешава приликом
електричних пражњења у атмосфери.

Процес настанка О 3се одвија у две етапе.

Прва етапа је дисоцијација молекулаО2 на два атома кисеоника. Ова реакција се

првенствено одвија у горњим деловима атмосфере у тропским областима под утицајем
зрачења високе енергије (λ < 240 nm).

У другој етапи се врши сједињавање атомског кисеоника са молекулским чиме се

формира молекулО 3 . Молекул О 3 се у атмосфери може и разложити под деловањем
сунчевог зрачења. Ова реакција се одвија уз знатно мање улагање енергије, односно
апсорпцијом зрачења таласне дужине мање од 320 nm.

Озон се уништава ако атом кисеоника и молекула озона међусобно реагују, ту

реакцију називамо рекомбинација. Реакција формирања озона постаје спорија са порастом
надморске висине, док реакција разлагања озона постаје бржа. Одређене врсте, као што су
водоник, водоникови оксиди и једињења хлора и брома убрзавају рекомбинацију.

Бројне су супстанце које оштећују озонски омотач или тзв. контролисане супстанце :

 Хлорфлуоругљеници (CFC) су најважније хемикалије које имају способност

уништења озона. У ову велику групу спадају и познате супстанце: фреон – 11
(трихлорфлуорометан), фреон - 12 (дихлорди - флуорометан) и фреон - 13
(хлоротрифлуоро - метан). Наведене супстанце, као и већина супстанци из ове
групе, имају фактор оштећења озонског омотача једнак јединици. Супстанце CFC

6
Ивановић Јована Монтреалски протокол

су се употребљавале као средства за хлађење у хладњацима и уређајима за

климатизацију, као потисни гас у лименкама аеросола, у производњи
флексибилних пена за јастуке и мадраце, те као средства за чишћење штампаријске
и друге опреме. Из употребе повучено 15 супстанци CFC.
 Хлорофлуороугљениководоници (HCFC) су непотпуно халогенирани и слични су
CFC -има, те су се у великој мери производили као заменска средства. HCFC мање
уништавају озон од CFC -а, јер их њихов додатни атом водоника чини мање
стабилним и подложнијим разградњи у доњим слојевима атмосфере, спречавајући
да већина њиховог хлора допре до стратосфере. Иако је њихов фактор оштећења
озона знатно мањи од јединице, ипак је способност HCFC за оштећење озона
превисока да би се дозволила њихова дуготрајна употреба. Четрдесет различитих
HCFC -а надзире се на светском нивоу, што ће на крају довести до њиховог
повлачења из употребе.
 Бромофлуороугљеници или халони (BFC) су најважније супстанце које садрже
бром, а снажно уништавају озон, чак 3 до 10 пута јаче о најштетнијег CFC-а:
дифлуоробромометан; трифлуоро-бромометан; дибромотетрафлуороетан.
Супстанце BFC претежно су се користиле у производњи средстава за гашење
пожара, али је њихова производња у развијеним земљама престала 1994. године.
 Бромфлуороугљоводоници (HBFC) су непотпуно халогенирани, слабији су од
халона, али ипак имају особину снажног уништавања озона. Монтреалским
протоколом је предвиђено повлачење из употребе 34 врсте HBFC.
 Карактеристичне супстанце на које је скренута посебна пажња су:
 угљеник-тетрахлорид и метил-хлороформ или трихлоретан, широко су се
користили као растварачи, најчешће за чишћење метала у машиноградњи и
фабричкој производњи.
 метил-бромид има велику способност уништавања озона и углавном се
употребљава као пестицид. С обзиром на изражену способност оштећења
озонаског омотача, Седми састанак Монтреалског протокола договорио је
поступно укидање метил-бромида до 2010. године за развијене земље, а за
земље у развоју замрзавање употребе (потрошње) на нивоу 2002. године.

Дакле, супстанце које оштећују озонски омотач су дословно коришћене у хиљадама

производа. У тропосфери су слабо реактивни, док су у стратосфери много реактивнији.

UV зрачење у стратосфери разара молекуле CFC и молекуле других хлорних једињења

као и молекуле хлора. На тај начин се ослобађа атом хлора који, не трошећи се, уништава
О 3. Процене су да један атом хлора може да разори 105 молекулаО 3.

Бром заједно са хлором може значајно да допринесе разарању озона. Бром је до сто
пута ефикаснији у разарању О 3 од хлора али је његова концентрација у атмосфери знатно
мања.

7
Ивановић Јована Монтреалски протокол

Ако би се занемарило загађење атмосфере и узео у обзир само утицај сунчевог зрачења
на О 3 у атмосфери би се после извесног времена створила одређена равнотежа између
реакција стварања и разградње О 3 . Дебљина озонског омотача би тада била мање више
константна што је веома битно због апсорпције штетног UV зрачења. Како је емисија
штетних гасова у атмосферу последњих неколико деценија у сталном порасту повећан је и
број хемијских реакција које изазивају уништавање О 3 па самим тим и количина штетног
UV зрачења које стиже до површине. Због тога се у последње време све већа пажња
поклања мерењу и прогнози количине О 3 у атмосфери.

1.2. Мерење и дистрибуција озона

Дебљина озонског омотача се

изражава Добсоновом јединицом (Dobson
unit [DU]). Једна Добсонова јединица
садржи 2,68х1016 молекула по cm2. Слој
О дебљине једне DU је дебео 0,01 mm при
3

стандардном атмосферском притиску од

1013Pa и при температури од 0C. Када се
дебљина озонског омотача спусти испод
200 DU говоримо о озонској рупи (први
пут је примећена 80-их година 20 века).

Дебљина озонског омотача може да

се мери инструментима постављеним на
површини Земље и на сателитима. Мерења Слика 3. Озонска рупа
на површини започела су 1924. године
инструментом који је конструисао Г.М.Б. Добсон (Dobson) по коме је и јединица за
изражавање дебљине озонског омотача добила име. Овај инструмент се још увек користи
иако се од 1970. године постепено замењује прецизнијим Бруер (Brewer)
спектрофотометром. Поред спектрофотометра за мерење са површине користи се и
LIDAR техника која се заснива на апсорпцији светла ласера од стране О 3.

Мерења се врше унутар Глобалног система ѕа посматрање озона (Global Ozone

Observing System [GOOS]) под вођством WMO, а подаци се чувају у Светском центру за
чување података о озону и UV зрачењу (World Ozone and Ultraviolet Radiation Data Centre
[WOUDC]) који има седиште у Торонту. Мерења на сателитима се спроводе више од
тридесет година. Најпознатији сателитски инструмент за мерење укупне дебљине озона је

8
Ивановић Јована Монтреалски протокол

„TOMS“ (Total Ozone Mapping Spectrometer) који је инсталиран на неколико сателита

Националнe ваздухопловне и свемирске агенције Сједињених Америчких држава (National
Aeronautics and Space Administration [NASA]) и који је у употреби од 1978. године. Поред
NASA-e сателитско мерење укупне дебљине озона врши и Европска свемирска агенција
(European Space Agency [ESA]).

Током зимског периода мања је количина светлости у току зиме која може да
покрене реакцију разарања, па се О 3 накупља у стратосфери. Максималне вредности О 3 у
атмосфери се налазе крајем зиме и почетком пролећа. Такође све већа количина светлости
покреће читав низ реакција које су одговорне за уништавање О 3. Због тога од почетка
пролећа количина О 3у атмосфери почиње да се смањује, што траје до јесени, када је
количина озона најмања. Годишње промене дебљине озонског омотача изнад Антарктика
су такве, да се сваке године током пролећа, услед хемијских реакција, озонски омотач
смањује за око 50 %.

Специјализовани уговори који се односе на озонски омотач и заштиту животне

средине од прекомерног UV зрачења су Бечка конвенција о заштити озонског омотача и
Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач.

2. Монтреалски протокол

Године 1980. глобална заједница је одлучила да уради нешто по питању оштећења

озонског омотача. Са повећањем доказа да су CFC супстанце уништавале озонски омотач
и схватањем многих последица неконтролисаног уништавања омотача, научници и
доносиоци одлука су позвали нације да контролишу своје употребе CFC супстанци. Као
одговор на то, 1985. године усвојена је Бечка конвенција о заштити озонског омотача, а
ступила је на снагу 1988. године. Земље које су потписале конвенцију договориле су се да
истражују и прате ефекте људских активности на озонски омотач и да предузму конкретне
кораке против активности које могу имати негативан утицај на озонски омотач.
Конвенција није захтевала од земаља да предузму специфичне активности за контролу
супстанци које оштећују озонски омотач. Ове специфичне активности су прописане
Монтреалским протоколом.

16. септембра 1987. године у Монтреалу усвојен је Монтреалски протокол о

супстанцама које оштећују озонски омотач. Овај датум представља историјску
прекретницу у заштити озонског омотача, па је од стране Уједињених нација 1994. године

9
Ивановић Јована Монтреалски протокол

проглашен као Међународни дан очувања озонског омотача. То је глобални уговор који
штити озонски омотач постепеним укидањем потрошње и производње хемикалија које га
оштећују. Протокол предвиђа сет практичних и делотворних мера за елиминацију
супстанци које оштећују озонски омотач које су универзално договорене. Протокол је
јединствен по томе што има флексибилност да одговори на нове научне информације.

Једна од првих земаља које су заговарале договор о хемикалијама које штете

озонском омотачу, биле су Сједињене Америчке Државе. Оне су утицале на многе државе
да им се придруже и биле су јасан лидер у вођењу преговора. То је омогућило да се велики
број земаља од старта активно укључи у проналажење решења и један од првих договора
који је направљен био је да потписнице споразума могу да тргују овим супстанцама само
са другим државама које су такође део протокола. Ова одредба је значила да би државе
ван споразума биле искључене из тих трговинских токова, а ниједна влада није била
спремна да плати ту цену.

Предност Монтреалског протокола је и јасна одређеност и конкретно навођење

супстанци на које се односи и процеса и производа где се оне претежно користе. То је
омогућило да од самог старта буду јасно мапирани неопходни кораци како би се проблем
решио.

Такође, и индустријски произвођачи су били укључени од самог старта преговора и

активно су сарађивали у циљу проналаска најбољег решења. Осим тога, направљен је
договор да произвођачи који се одрекну штетних једињења, добију одређене бенефите, а
имали су и стручну и финансијску подршку да развију мање штетне производе, који су се
показали као савременији и бољи и у неким другим аспектима.

Државе потписнице су се договориле да у склопу Монтреалског протокола оснују и

Мултилатерални фонд који има за циљ да пружи финансијску и инстициуналну подршку
земљама у развоју како би да достигле неопходне циљеве како би се зауставило
уништавање озонског омотача.

Подршку свим овим напорима пружала је и јасна комуникацијска кампања која је

обезбедила да грађани дају подршку за спровођење свих неопходних мера.

Многи истраживачи који се баве животном средином, али и доносиоци одлука и

правних оквира, последњих година покушавају да пронађу одговор који елементи
Монтреалског протокола су га начинили успешним и који од тих рецепата се могу
применити.

Два уговора о озону ратификовала је 197 страна (196 држава и Европска унија),
чиме су постали први универзално ратификовани уговори у историји Уједињених нација.
Ови заиста универзални уговори такође су били изванредни у примени процеса доношења

10
Ивановић Јована Монтреалски протокол

политике на глобалном нивоу, где је између основног открића научног истраживања

(1973.) и међународног споразума (1985. и 1987.) протекло само 14 година.

Од дана када је усвојен претрпeo је девет ревизија, 1990. (Лондон), 1991. (Најроби),
1992. (Копенхаген), 1993. (Бангкок), 1995. (Беч), 1997. (Монтреал), 1998. (Аустралија),
1999. (Пекинг) и 2016. (Кигали).

2.1. Кигали амандман

Иако је Монтреалски протокол био одређен да укине производњу и потрошњу

ODS-а, неке замене ових супстанци, познате као флороугљоводоници (CFC), доказане су
као моћни гасови са ефектом стаклене баште. У ствари, неки од CFC-а су више од хиљаду
пута јачи гасови него CО2 у доприносу климатским променама. После неколико година
напора, 15. октобра 2016. године, земље чланице су се договориле да измиене Протокол и
да уведу контролне мере за смањење CFC супстанци (Кигали амандман). Очекује се да ће
се успешним смањењем потрошње CFC супстанци, избећи пораст температуре на
глобалном нивоу до 0.40C до 2100. године, док ће се и даље штити озонски омотач.

Као резултат међународног споразума, озонска рупа на Антарктику полако се

опоравља. Климатске пројекције показују да ће се озонски слој вратити на ниво из 1980.
између 2050. и 2070. године. У овом случају изазова за смањивање озонског омотача,
постојала је глобална регулатива пре успостављања научног консензуса. Такође,
свеукупно јавно мњење је било уверено у могуће непосредне ризике.

Слика 4. Изглед озонског омотача са и без Монтреалског протокола

11
Ивановић Јована Монтреалски протокол

2.2. Достигнућа

Док ми и даље морамо да радимо, постоје добре вести. Светска метеоролошка

заједница и програм УН за заштиту природне средине су саопштили да ће се велики
делови озонског омотача нада Европом, Северном Америком и Азијом, на сверној
хемисфери, као и на југу Азије и Аустралије, Латинске Америке и Африке, обновити до
2049. године односно вратити до нивоа пре 1980-тих. У извештају ове две међународне
институције, у чијој је изради учествовало око 250 научника, наглашено је да ће
обнављање озонског омотача над Антарктиком, где се налази једна од озонских рупа
величине Сједињених Америчких држава, вероватно трајати до 2065. године.

Слика 5. Светска производња CFC од 1950. до 2000. године

Што се чињеница тиче, навешћемо неке од општег значаја. Глобална производња

CFC и халона опала је за преко 1 милион тона (око 89%) између 1986. и 2000. године.
Такође у том периоду опала је глобална потрошња на исти ниво (89%). Атмосферске
12
Ивановић Јована Монтреалски протокол

концентрације хлорида достигле су максимум 1994. године и од тада су у опадању и

спречено је милион случајева очне катаракте и озбиљних обољења коже. На основу
Протокола, земље у свету су укинуле готово 99 процената од око 100 ODS-а и спречиле
негативне утицаје на пољопривреду, животиње, шуме, морски живот и природне
екосистеме.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш је рекао да сваке године захваљујући

напорима за заштиту озонског омотача милиони људи не оболе од рака коже и катаракте.
Процењује се да до 2030. године сваке године може да се спречи да 2 милиона људи оболи
од канцера коже. Гутереш је истакао да Протокол помаже и у борби против сиромаштва и
климатских промена и заштити сланца хране. Споразум такође отвара нове пословне
могућности а глобалној економији ће уштедети више од две хиљаде милијарди долара до
2050. године, рекао је он. Монтреалски протокол је омогућио и да се избегне емисија више
од 135 милијарди тона угљен-диоксида (CО2).

Са технолошким напретком, јављају се иновације и на овом пољу. Наиме, поводом

30. годишњице Монтреалског протокола, огранак UNEP-а, представио је своју најновију
апликацију за паметне телефоне који треба да олакша израчунавање потенцијала
глобалног загревања и слабљења озонског омотача.

Ова апликација, названа GWP-ODP конвертор, осмишљена је да помогне

националним одељењима за спровођење тог споразума, али и другим заинтересованим
странама, пре свега у разумевању и извештавању у оквиру Монтреалског протокола.

Апликација омогућава да се лако прерачунавају ODP, еквивалент CО2 и метричке

количине расхладних средстава и других хемикалија. Калкулатор ће аутоматски извршити
конверзију између метричких тона, ODP тона и/или тона еквивалента C О2 (или kg) и
приказати одговарајуће конвертоване вредности.

Направљен је велики напредак, али морамо да наставимо заједно да радимо како би

смо заштитили озонски омотач за будућност. Док научници и истраживачи проналазе нова
решења и стварају еколошки прихватљиве производе, постоје ствари које сви можемо да
урадимо, као на пример да купујемо производе који су означени “без озона”. Опоравак
озонског омотача је велики успех, али исто тако доказује и нешто важно кад погледамо у
будућност, а то је како да се носимо са другим глобалним изазовима у животној средини.
Порука је јасна: када се људи и земље широм света удруже, уједињени заједничким
циљем, могу решити наизглед немогуће проблеме. То је свакако узрок великог оптимизма
док разматрамо за шта је још наша глобална заједница способна!

13
Ивановић Јована Монтреалски протокол

2.3. Србија и Монтреалски протокол

Република Србија је ратификовала Бечку конвенцију (“Сл. Лист СФРЈ”, број 1/90)
и уз њу Монтреалски протокол (“Сл. лист СФРЈ”, број 16/90 и “Сл. лист СЦГ”, број 24/04),
сукцесијом 2001. године, као и четири амандмана на протокол.

Своје преузете међународне обавезе Република Србија испуњава кроз рад

Националне озонске канцеларије у оквиру Одeљења за заштиту ваздуха и озонског
омотача, Сектора за управљање животном средином Министарства заштите животне
средине, уз подршку имплементационих агенција UNIDO-а (Организација УН за
индустријски развој) и UNEPA-а (Програм УН за животну средину).

Министарство заштите животне средине Републике Србије је добитник медаље и

сертификата за успешно спречавање илегалне трговине супстанцама које оштећују
озонски омотач. Признање је уручено на Годишњем састанку регионалне мреже Европе и
централне Азије царине и озонских службеника у Кијеву, Украјини, који је одржан у
септембру 2019. године.

Такође, Бојана Радески, руководилац Групе за заштиту озонског омотача у оквиру

Одељења за заштиту ваздуха и озонског омотача, Сектора за управљање животном
средином, добитник је медаље и сертификата за доследну примену и PIC механизма, као
једног од начина за превенцију илегалног промета ових супстанци.

До сада је додела награда регионалне озонске мреже организована 2010, 2012,

2014, 2016. и 2019. године и на свим доделама представници Министарства су награђени.
Петом наградом заредом Република Србија представља лидера у региону у погледу
предузимања превентивних активности у овој области.

За доследну примену и PIC механизма поред представника Републике Србије ове

године награде су добили и представници надлежних министарстава из: Белорусије, Кине,
Хрватске, Европске уније, Северне Македоније и Русије.

Контрола илегалне трговине је један од кључних фактора за испуњавање обавеза у

оквиру Монтреалског протокола, међународног споразума који за циљ има смањење
оштећења озонског омотача кроз смањење потрошње супстанци које га оштећују, а
усвајањем Кигали амандмана и смањење глобалног загревања и климатских промена.

14
Ивановић Јована Монтреалски протокол

Илегална трговина супстанцама које оштећују

озонски омотач представља озбиљан проблем за већину
потписница Монтреалског протокола о супстанцама које
оштећују озонски омотач и из тог разлога је важна добра
сарадња и размена искустава између надлежних органа
земаља потписница. Механизам PIC је неформални
механизам размене информација између надлежних
органа земаља међу којима се врши промет супстанцама
које оштећују озонски омотач и на тај начин омогућава,
на пример, земљи увозници као што је Србија да провери
да ли је одређени увоз ових супстанци легално и уз сву
потребну документацију извезен из земље извознице.
Комуникација се врши или путем електронске поште или
Слика 6. Поштанска марка користећи посебан PIC портал. Доследна примена овог
механизма довела је до смањења броја случајева
потенцијалне илегалне трговине, односно случајева у којима је утврђено да нема уредне
документације, као и до побољшања квалитета података које Србија и њени партнери
извештавају у оквиру својих обавеза.

16. септембра je oбележен Међународни дан заштите озонског омотача под слоганом:
ОЗОНСКИ ОМОТАЧ – 32 године обнављања, у циљу да се подсетимо на заједнички рад и
уложене напоре у заштити озонског омотача, који трају већ 32 године. Овај веома важан
дан нас подсећа да и убудуће наставимо са спровођењем активности и мера којима ће се
спречити даље оштећење озонског омотача и тиме осигурамо здравље људи и читаве
планете.

Сертификација сервисера је веома важна, јер је то један од начина правилног

поступања са супстанцама које оштећују озонски омотач и флуорованим гасовима са
ефектом стаклене баште, чиме се спречавају штетне емисије које утичу на оштећење
озонског омотача или на глобално загревање и климатске промене.

Oбукa се спроводи у оквиру HPMP пројекта (Национални план смањења потрошње

хлорофлуороугљоводоника – супстанцe које оштећују озонски омотач) који спроводи
Национална озонска канцеларија у саставу Министарства заштите животне средине, а у
складу са Уредбом о сертификацији лица која обављају одређене делатности у вези са
супстанцама које оштећују озонски омотач и одређеним флуорованим гасовима са
ефектом стаклене баште („Службени гласник РС“, број 24/16) кроз обуку сервисних
техничара расхладних и клима уређаја. У вези са тим, уз велику помоћ UNIDO-а
реализоване су активности које обухватају одабир и опремање тренинг центара у
Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, спроведене су две обуке тренера, припремљен
је сав потребан материјал, као и приручник који у потпуности прати програм обуке. Кроз

15
Ивановић Јована Монтреалски протокол

пројекат су обезбеђена средства за обуку 480 сервисера и до сада је обуку успешно

завршило више од 400 сервисера, а у наредном периоду ће се организивати полагање
испита и издавање сертификата.

Ове године се у Србији обележио Међународни дан заштите озонског омотача уз

активно учешће представника Министарства заштите животне средине – Националне
озонске канцеларије из Одељења за заштиту ваздуха и озонског омотача, на скупу који
организује Друштво за KGH. Такође, још једна од активности коју организује Национална
озонска канцеларија у сарадњи са UNIDO-м јесте обуке тренера за добијање Сертификата
Б.

Београд је допринео окупивши ученике, наставнике и директора Техничке школе

„Нови Београд“, студенте и професоре Катедре за термотехнику београдског Машинског
факултета, сервисере, увознике опреме, лиценциране инжењере, представнике
Министарства заштите животне средине Републике Србије, чланове Друштва за KGH
Србије – све стране укључене у заштиту озонског омотача.

Пeдeсeти мeђународни конгрeс и изложба о климатизацији, грeјању и хлађeњу

(KGH), одржали су сe од 4. до 6. дeцeмбра 2019. годинe у Сава цeнтру у Бeограду. Тeмe
Конгрeса су биле нова рeшeња на бази обновљивих извора eнeргијe, прe свeга eнeргијe
Сунца и гeотeрмалнe eнeргијe, модeрни систeми градских систeми грeјања и хлађeња,
прeпорукe за прeдвиђањe потрeба и потрошњe eнeргијe у стамбeним, пословним и јавним
објeктима, зградe будућности, памeтнe зградe и градови, расхладни систeми данас и сутра,
нови памeтни систeми KGH у зградама, зградe којe опонашају људски организам...

Професор Братислав Благојевић, председник UO SMEITS-а и потпредседник

Друштва за KGH, истакао је да је свих седам друштава у оквиру SMEITS-а одлучно да
прошири сарадњу са научним и стручним организацијама у Србији ван ње. Друштво за
KGH је одличан пример такве сарадње. Његови чланови су стубови Друштва и највећи
конгрес са изложбом о KGH у овом делу Европе, који слави полувековни јубилеј следећег
децембра ‒ резултат је њихових напора.

Г. Слободан Пејковић, председник Комитета за расхладну технику, топлотне пумпе

и енергетску ефикасност, при Друштву за KGH Србије, говорио је о новим технологијама
у расхладној техници ради очувања озонског омотача и смањења глобалног загревања
примењене на објектима широм Србије. Велики међународни прехрамбени малопродајни
ланац недавно је отворио 20 супермаркета широм Србије користећи пропан (R290) као
расхладно средство у различитим конфигурацијама и количинама. Г. Пејковић је објаснио
предности и недостатке пропана. У закључку је истакао важност стручног образовања и
успостављања међународне платформе за размену знања и искустава у вези са опремом
или постројењима која користе запаљива расхладна средства.

16
Ивановић Јована Монтреалски протокол

Република Србија преузете међународне обавезе о заштити озонског омотача

извршава одговорно, али и ми као грађани можемо ситним акцијама много допринети.
Имајте то свакодневно на уму!

3. Хронологија битних догађаја

1928: CFCs произведени;

1950-70s: Потрошња и коришћење CFCs нагло расте између 50’тих и 70’тих

година, са највећом потрошњом као аеросолима, расхладним средствима, у клима
уређајима и поризводњи пена, итд;

1971: CFCs мерени у атмосфери

1974: Rowland и Molina повезали дејство CFCs на разградњу озонског омотача

1977: План акција о озонском омотачу установљен у сарадњи Организације

Уједињених нација за заштиту животне средине (UNEP) и Светске метеоролошке
организације (WMO). UNEP је поставио Координациони комитет о озонском омотачу;

1985: Откриће постојања озонске рупе изнад Антарктика (током пролећа)

објављено од стране British Antarctic Survey мерења озона и реактивних хлорованих
супстанци са лета унутар Антарктичке озонске рупе;

1985: Бечка конвенција о заштити озонског омотача позива на добровољне мере

смањења емисија супстанци које оштећују озонски омотач;

1987: Монтралски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач

установио обавезујући распоред смањења производње и потрошње CFCs и халона;

1990,92,95,97,99: На састанцима у Лондону, Копенхагену, Бечу, Монтреалу и

Пекингу – стране потписнице прихватиле амандмане на Монтреалски протокол у циљу
условљавања/убрзавања рокова за избацивање ODS-a, као и уврставања додатних
супстанци на листу контролисаних;

1994: Заустављена је производња и потрошња халона од стране развијених земаља

(осим у изузецима – нпр. индустрија лекова)

1995: Период избацивања свих супстанци које оштећују озонски омотач

релевантних за развијене земље договорен од стране свих земаља потписница са периодом
ревизије од 10 година;

17
Ивановић Јована Монтреалски протокол

1996: Производња и потрошња CFCs , угљен тетрахлорида и метил хлороформа

заустављена у развијеним земљама (осим за неопходне случајеве), док је потрошња
HBFCs заустављена за све земље потписнице;

1997: Систем издавања дозвола за увоз и извоз свих супстанци које оштећују
озонски омотач постао обавезан за све потписнице Монтреалског протокола у циљу
контроле илегалне трговине;

1991: Основан Мултилатерални фонд, са UNDP, UNEP, UNIDO и Светском банком

као имплементационим агенцијама, у циљу обезбеђивања финансијске и техничке помоћи
земљама у развоју да достигну обавезе унутар Монтреалског протокола, Мултилатерални
фонд је веома успешан;

У периоду од 1991 до 2002 расподелио је близу 1,5 милијарди долара на преко 100
земаља у развоју; при том је код тих земаља потрошња CFC смањена за пола. Наставља са
активностима до потпуног искључивања CFC-а из употребе.

18
Ивановић Јована Монтреалски протокол

Закључак

Заштита озонског омотача је глобални проблем који тражи глобално решење кроз
координиране активности свих релевантних фактора, али увек треба имати на уму и то да
у борби за очување озонског омотача нема малих акција. Сваки појединац, чак и ако не
учествује у организованим активностима, може одговорним понашањем да допринесе
очувању озонског омотача. Једино тако можемо очекивати остварење циља, да се заустави
разградња и започне регенерација озонског омотача, за садашње и будуће генерације.

Подаци представљени у овом раду показују колико је Монтреалски протокол

допринео обнови озонског омотача, а цео његов концепт је представљен у оквиру овог
семинарског рада са циљем да се подигне свест о нашој улози у очувању озонског
омотача.

О значајности Монтреалског протокола говори то што је широко похваљен као

велики успех на пољу животне средине.

19
Ивановић Јована Монтреалски протокол

Литература
1. http://www.gi.sanu.ac.rs/site/media/com_form2content/documents/c23/a407/f466/FI
NAL%20Prelom%20UV_Spremno%20korektura%20za%20STAMPU.pdf
2. https://ozone.unep.org/sites/default/files/ozone-day/2019/EPA%20_final.pdf
3. http://gbc.me/wp-content/uploads/2014/09/leaflet-2014-FINAL.pdf
4. https://mzoe.gov.hr/UserDocsImages/NASLOVNE%20FOTOGRAFIJE%20I
%20KORI%C5%A0TENI
%20LOGOTIPOVI/doc/zastita_ozonskog_omotaca_i_klimatske_promjene_.pdf
5. https://www.yumpu.com/xx/document/read/41650067/stratosferni-ozon-i-
montrealski-protokolpdf-hemijski-
6. http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat6558.pdf

20