Анализа ефикасности шумског заштитног појаса (локални пут за Долово) у заштити пута од снежних наноса

АНАЛИЗА ЕФИКАСНОСТИ ШУМСКОГ ЗАШТИТНОГ ПОЈАСА (ЛОКАЛНИ

ПУТ ЗА ДОЛОВО) У ЗАШТИТИ ПУТА ОД СНЕЖНИХ НАНОСА
Младен Марковић1
1студент докторских академских студија, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, e-mail:
mladenmarkovic88@gmail.com

Резиме: Зимски услови на путу карактеришу се појавом снежних сметова који могу да утичу на измене режима
саобраћаја, смањење видљивости на путу, узрокују саобраћајне незгоде и повећање трошкова одржавања пута.
Када ветар дува преко снежног покривача, остварује смицање и напрезања у структури снега, што изазива
избацивање честица снега и стварање снежних сметова. Зимски метеоролошки подаци представљају основу за
планирање квалитетног спровођења активности у циљу обезбеђења проходности и заштите путне
инфраструктуре. У раду су анализирани услови средине подручја истраживања који обухватају показатеље
завејавања (режим ветра, водени еквивалент снега и количину транспортованог снега).Шумски заштитни
појасеви поред путева представљају еколошко, економично и ефикасно решење заштите путева од снежних
сметова. Њихова главна функција се одликује пресецањем правца и смањење брзине ветра, услед чега долази до
таложења снежних наноса ван саобраћајница. У раду је приказана ефикасност шумског заштитног појаса, који се
налази уз локални пут за место Долово, да спречи завејавање. Ефикасност заштите зависи од елемената појаса
(висина, ширина, оптичка порозност и др.) који утичу на аеродинамичке карактеристике појаса и капацитета
задржавања снега. За анализу протока ваздуха кроз модел шумског заштитног појаса примењена је симулација
рачунарске динамике флуида (CFD) на основу које је процењена могућа дужина снежног наноса. Резултати рада
представљају допринос могућности примене шумских заштитних појасева као решења заштите путева од
снежних наноса у зимском периоду.

Кључне речи: шумски заштитни појасеви, снежни наноси, заштита путева, просторно моделовање, ГИС, CFD

ANALYSIS OF THE EFFICIENCY OF THE PROTECTION FOREST BELT

(LOCAL ROAD FOR DOLOVA) IN THE PROTECTION OF ROAD FROM
SNOW DRIFTING
Abstract: Winter conditions on the road are characterized by the appearance of snow debris that can affect changes in
traffic, reduce visibility on the road, cause traffic accidents and increase road maintenance costs. When the wind blows over
the snow cover, it creates shear and stress in the snow structure, which causes the ejection of snow particles and the
creation of snow debris. Winter meteorological data are the basis for planning the quality implementation of activities in order
to ensure passability and protection of road infrastructure. The paper analyzes the environmental conditions of the research
area, which include indicators of snowfall (wind regime, water equivalent of snow and the amount of transported snow).
Protection forest belts next to roads are an ecological, economical and efficient solution for protecting roads from snow
debris. Their main function is characterized by intersecting the direction and reducing the wind speed, which results in the
deposition of snow deposits outside the roads. The paper presents the efficiency of the forest protection zone, which is
located along the local road to Dolovo, to prevent snowstorms. The effectiveness of protection depends on the elements of
the belt (height, width, optical porosity, etc.) that affect the aerodynamic characteristics of the belt and the snow retention
capacity. For the analysis of air flow through the forest protection zone model, the simulation of computational fluid dynamics
(CFD) was applied, on the basis of which the possible length of snowfall was estimated. The results of the work represent the
contribution of the possibility of using forest protection belts as a solution for protecting roads from snow deposits in the
winter period.

Keywords: forest protection belts, snow drifting, road protection, spatial modeling, GIS, CFD

1. Увод

Снежни сметови изазвани ударима ветра утичу неповољно на услове на путу, смањујући видљивост,
проузрокују саобраћајне незгоде, продужавајући време путовања и повећавајући трошкове одржавања
пута. Велике количине снежног наноса представљају физичке препреке за кретање моторних возила које
могу узроковати обуставе саобраћаја. Када ветар дува преко снежног покривача, остварује смицање и
напрезања у структури снега, што изазива избацивање честица снега и стварање снежних сметова. Са
аспекта утицаја ветра на стварање снежних наноса, од значаја су брзине ветра које су изнад минималне

627
Младен Марковић

брзине, које покрећу честице снега са површине. Применом одговарајућих мера, као што су шумски
заштитни појасеви, могу се побољшати зимски услови на путу и спречити завејавање. Шумски заштитни
појасеви препознати су као економски исплативо и еколошки одрживо решење које доприноси повећању
безбедности саобраћаја [1,2]. Појас делује као препрека за снег, физички пресеца правац дувања и
смањује брзину ветра и узрокују акумулирање снега. Утицај шумског заштитног појаса на проток ваздуха
је хоризонтално пропорционалан његовој висини (H). Појасеви могу да редукују брзину ветра на
растојању од 35 H (m) на заветринској страни и на растојању од око 5 H (m) на стани уз ветар [3]. Највеће
редукције ветра су на заветринској страни појаса, око 70% на растојању од 10 H (m) и око 20% на
растојању од 20 H (m) од појаса [4]. Утицај шумског заштитног појаса на проток ваздуха и способност
спречавања завејавања, зависи од структуре појаса (висина, ширина, распоред вегетације, оптичка
порозност и др.). Поред бројних истраживања, аеродинамика шумских заштитних појасева и даље није у
потпуности схваћена [5]. Применом методе рачунарске симулације динамике флуида (eng. computational
fluid dynamics-CFD) може се анализирати проток ваздуха кроз модел појаса [6].

У раду је приказана способност шумског заштитног појаса подигнутог уз локални пут за место Долово, да
спречи завејавање. Одређени су елементи појаса од којих зависи способност и ефикасност заштите.
Применом рачунарске симулације динамике флуида анализиран је модел који обухвата сценарио у коме
шумски заштитни појас представља препреку која пресеца ветар који носи снег и акумулира снег у зони
заштите у којој је брзина ветра смањена. Проценом формирања снежног наноса одређена је ефикасност
појаса у заштити пута од завејавања. Циљ рада је приказ ефикасности шумског заштитног појаса у
конкретним условима и разматрање могућности примене шумских заштитних појасева као
биоинжењерске мере за контролу завејавања на путевима.

2. Материјал и метод рада

2.1. Подручје истраживања

Шумски заштитни појас налази се на источном делу АП Војводине на подручју јужнобанатског округа.
Појас се налази са десне стране паралелно уз локални пут према месту Долово и укупна дужина појаса
износи око 50 m. Шумски заштитни појас је подигнут на удаљености од 12,5 m од пута. Састоји се од два
реда црног бора (Pinus nigra) и два реда брезе (Betula pendula). Појас се подигнут са циљем заштите
спречавање завејавање пута и еолске ерозије која угрожава околне пољопривредне површине.

Слика 1.Шумски заштитни појас уз локални пут за Долово

Извор: аутор
2.2. Услови средине

Анализирани зимски метеоролошки подаци преузети из годишњака Републичког метеоролошког завода

за 11 климатолошких станица које покривају подручје АП Војводине. Зимски метеоролошки подаци су
анализирани за период (децембар – март) 2000/2001-2019/2020 године. Метеоролошки подаци су
анализирани у ГИС окружењу помоћу технике интерполације (eng. inverse distance weighted-IDW) који су
просторно приказани. Анализа услова средине подручја истраживања обухвата показатеље завејавања:
количине падавина у виду снега (водни еквивалент снега - Swе), преносно растојање снега (F), количине

628
 Анализа ефикасности шумског заштитног појаса (локални пут за Долово) у заштити пута од снежних наноса

транспортованог снега (Q) и режим ветра. Водени еквивалент снега представља количину воде која је
садржана у снежном покривачу која зависи од висине снежног покривача. Водени еквивалента снега
зависи од просечне годишње висине снежног покривача (S) изражен у (mm) који се одређује по следећој
једначини [7]:
𝑠
𝑆𝑤𝑒 = (1)
10

Пређени пут снега током транспорта који је најчешће дефинисан удаљеношћу између препреке и места
депозиције снега, назива се преносно растојање снега (F). За потребе овог истраживања за вредност
преносног растојања снега по препоруци је узета вредност од 300 m која се сматра константном. Маса
снега коју помера ветар у ширини фронта дувања током одређеног времена, дефинише се као количина
транспортованог снега израженог у тонама по метру. Количина транспортованог снега одређује се према
једначини [8]:

𝑄 = (1500) ∙ (0,2) ∙ (𝑆𝑤𝑒 ) ∙ (1 − 0,14𝐹/3000 ) (2)

где јe: Q-количина транспортованог снега (t m -1), Swe- водени еквивалент (m), 0,2-коефицијент релокације
снега за Србију (Đurđević et al., 2016), F- преносно растојање снега (m)

Са аспекта утицаја ветра на стварање снежних наноса, од значаја су брзине ветра које су изнад
минималне брзине које покрећу честице снега са површине [9,10]. При брзинама ветра од 4 m s-1 почиње
приземно кретање сувог снега и услова за стварање снежног наноса [11,12]. У раду су анализиране
брзине ветра ≥ 4 m s-1 које су од значаја за процес стварање снежних наноса.

2.3. Способност шумског заштитног појаса да спречи завејавање

Шумски заштитни појас састављен је од живих елемената који се развијају у времену и простору.
Елементи појаса утичу на способност спречавања завејавања и ефикасност заштите. Примарни
вегетациони елементи које утичу на капацитет задржавања снега (Q c) су оптичка порозност (P) и висина
(H) појаса. Шумски заштитни појас ће испунити услов заштите када капацитет задржавања снега (Qc) =
количини транспортованог снега (Q).Појас постиже потпун ефекат заштите од завејавања (Qc>2Q) када је
капацитет задржавања снега већи од екстремне количине снежних падавина једном у хиљаду зима, тј.
два пута већа количина транспортованог снега (2Q). Капацитет задржавања снега може се одредити
применом следеће једначине [13]:

𝑄𝑐=(3+4𝑃+44𝑃2−60𝑃3)∙𝐻2,2 (3)

где је: Qc – капацитет задржавања снега, P – оптичка порозност, H – висина појаса

Оптичка порозност појаса је дводимензионална мера која представља однос отвореног простора према
заклоњеној површини коју заузимају делови вегетације [14]. Оптичка порозност служи као параметар који
дефинише продувност шумског заштитног појаса. Вредност оптичке порозности појаса може се одредити
помоћу фотографских техника и обрадом фотографија применом различитих софтвера [15,16]. У раду је
фотографисана страна појаса уз ветар под правим углом на месту које је репрезентативно (висина,
густина, распоред садње и др.) за цео појас. Фотографија је обрађена помоћу софтвера Photoshop CC
2019 који квантификујте отворени простор у односу на вегетацију. Висина појаса утиче на дубину и
дужину акумулације снежног наноса. Дупло увећање висине појаса повећава четвороструки капацитет
складиштења снега . Просечна висина шумског заштитног појаса на подручју истраживања је одређена
помоћу инструмента клинометра EC II-D. Облик и дужина снежног наноса заснива се на аеродинамици
суспендованих честица снега које долазе у контакт са појасем. Дужина снежног смета зависи од односа
количине транспортованог снега и капацитета задржавање снега. Користећи једначину за процену
дужине снежног наноса са заветринске стране појаса [13], процењена је ефикасност појаса у заштити
пута од завејавања.

629
Младен Марковић

2
𝑄 𝑄
[10,5+6,6∙( )+17,2∙( ) ]
𝑄𝐶 𝑄𝐶
𝐿={ } ∙ (12 + 49𝑃 + 7𝑃2 + 37𝑃3 ) ∙ (𝐻) (4)
34,3

где је: L–дужина снежног наноса, Q – годишња количина транспортованог снега, Qc – капацитет
задржавања снега, P – оптичка порозност, H – висина појаса
2.4. Примена CFD на шумски заштитни појас

Нумеричка симулација модела шумског заштитног појаса захтева математички модел који описује
аеродинамику и утицај појаса на проток ваздуха. За анализу протока ваздуха кроз модел шумског
заштитног појаса примењена је метода рачунарске симулације динамике флуида (CFD) у софтверском
окружењу Ansys Student 2019. Анализа укључује проток флуида ваздуха за задату геометрију модела и
услова средине. Шумски заштитни појасеви имају неправилну геометрију и теже их је представити кроз
модел. У раду је усвојен једноставнији геометријски модел за анализу ефекта протока ваздуха кроз појас
са следећим параметрима модела појаса: порозност, висина и ширина. Симулација модела обухвата
сценарио у коме шумски заштитни појас представља препреку која пресеца доминантан правац дувања
ветра који носи снег и узрокује акумулацију снега у зони заштите у којој је брзина ветра смањена.

3. Резултати

3.1. Показатељи завејавања

На основу анализе зимских метеоролошких података одређени су показатељи завејавања (водни

еквивалент снега, количине транспортованог снега и режим ветра) за подручје истраживања (слика 2). За
посматрани период истраживања вредности висине снежног покривача у месецу јануару су 4.75-6.48 cm,
док су у истом месецу највише вредности S=5.34-6.48 cm на југo-истоку АП Војводине. У месецу
фебруару, висина снежног покривача је највиша (4.72-7.22 cm) у односу на друге зимске месеце, посебно
се истиче југо-исток АП Војводине. За посматрани период истраживања вредност воденог еквивалента
снега за подручје истраживања је 0,481 m. Просторном анализом података преносног растојање снега,
воденог еквивалента снега и коефицијента релокације је израчуната количина транспортованог снега која
износи 25,66 t m-1 за подручје истраживања. Просторном анализом података праваца и брзине ветра ≥ 4
m s-1 на подручју истраживања у току зиме се најчешће јављају ветрови из правца југа, док брзина ветра
износи 5,05m s-1.

Слика 2.Показатељи завејавања за подручје истраживања

630
 Анализа ефикасности шумског заштитног појаса (локални пут за Долово) у заштити пута од снежних наноса

Извор: аутор

3.2. Ефикасност шумског заштитног појаса

Ефикасност заштите појаса зависи од елемената појаса који утичу на аеродинамичке карактеристике
појаса и капацитета задржавања снега. Фотографисањем једног дела појаса и обрадом фотографије
помоћу одговарајућег софтвера (слика 3), одређена је вредност од 33% оптичке порозности за
анализирани шумски заштитни појас.

Слика 3.Одређивање вредности оптичке порозности обрадом фотографије

Извор: аутор

На основу мерења на терену, утврђена је просечна висина појаса од 12,0 m, док су растојања између
редова 3,0 m са унутрашњим размаком око 2,5 m. На основу података оптичке порозности и висине
појаса одређен је капацитет задржавања снег који износи Qc=1646,34 t m-1. Упоређивањем вредности Qc у
односу са Q, капацитет задржавања снега је много већи од количине транспотованог снега за подручје
истраживања. Ефикасност деловања шумског заштитног појаса представља се дужином снежног наноса
са заветринске стране појаса. Нумеричком анализом података (количина транспортованог снега,
капацитета задржавања снега, оптичке порозности и висине појаса) одређена је дужина снежног наноса
која износи L=10,5 m. На основу процењене дужине снежног наноса са заветринске стране појаса, снежни
нанос ће се акумулирати у зони измећу појаса и пута (удаљености појаса од пута износи 12,5 m) и на тај
начин биће обезбеђена заштита пута од завејавања. Већи капацитет задржавања у односу на количину
транспорта снега (Q>Qc) скраћује дужину снежног смета у заветринској страни појаса, док се акумулација
снега повећава на страни уз ветар. Појас испуњава и услов Q c>2Q у случају екстремних зимских
падавина, појас има 32 пута већи капацитет задржавања снега од неопходног. Резултати анализе
протока ваздуха кроз модел појаса и процене формирања снежног наноса, добијени су помоћу
нумеричког експеримента коришћењем метода рачунарске симулиране динамике флуида (слика 4). На
основу услова средине подручја истраживања, брзина ветра износи 5,05 m s-1. Ветар прелази преко
горње површине појаса брзином већом од долазне брзине ветра, зато што се струјнице сабијају услед
смањене површине попречног пресека који протиче кроз ваздух. На удаљености од 10 m на страни појаса
уз ветар, долази до смањења брзине ветра на ≥ 4,0 m s-1. Због смањења брзине ветра у овој зони може
се очекивати почетак формирања снежног наноса. Непосредно иза појаса брзина ветра је око 3 m s-1 и
почиње зона појаве вртлога који се у виду ваљака спуштају до површине. Серија хоризонталних вртлога

631
Младен Марковић

простире се све даље од појаса, у смеру струјања ваздуха, подижу се у висину и губи на јачини. Ефекат
стварања зоне заштите, представља утицај појаса на струјање ваздуха и аеродинамичког момента
понирања, где део вучних сила ветра које делују на појас успостављају турбулентан режим.

Слика 4.Анализа CFD за модел шумског заштитног појаса

Извор: аутор

4. Закључци

Зимски услови на путу карактеришу се појавом снежних наноса који неповољно утичу на режим
саобраћаја и безбедност учесника у саобраћају. На основу анализе зимских метеоролошких података
одређени су показатељи завејавања за подручје истраживања. Количина транспортованог снега износ
25,66 t m-1, док у току зиме се најчешће јављају ветрови из правца југа са брзином ветра која износи 5,05
m s-1.

Анализирана је способност шумског заштитног појаса, подигнутог уз локални пут за место Долово, да
спречи завејавање пута. Одређени су елементи појаса од којих зависи ефикасност заштите.
Фотографисањем појаса и обрадом фотографије помоћу одговарајућег софтвера, одређена је вредност
оптичке порозности која износи 33%. На терену је мерена просечна висина појаса која износи 12,0 m, док
растојање између редова износу 3,0 m са унутрашњим размаком око 2,5 m. Нумеричком анализом
одређен је капацитет задржавања снег који износи Q c=1646,34 t m-1 и дужина снежног наноса са
заветринске стране појаса (L). Већи капацитет задржавања у односу на количину транспорта снега
(Q>Qc) скраћује дужину снежног смета у заветринској страни појаса, док се акумулација снега повећава
на страни уз ветар. Појас испуњава и услов Q c>2Q у случају екстремних зимских падавина. Применом
методе рачунарске симулације динамике флуида, приказан је сценарио у коме шумски заштитни појас
представља препреку која пресеца ветар који носи снег и узрокује акумулацију снега у зони заштите у
којој је брзина ветра смањена. На удаљености од 10 m на страни појаса уз ветар, долази до смањења
брзине ветра на ≥ 4,0 m s-1 и почетак формирања снежног наноса. Непосредно иза појаса брзина ветра је
око 3 m s-1 где серија хоризонталних вртлога се простире све даље од појаса, у смеру струјања ваздуха,
подижу се у висину и губи на јачини. Снежни нанос се формира већим делом на страни појаса уз ветар у
зони брзине ветра ≥ 4,0 m s-1, док ће се са заветринске стране појаса снежни нанос акумулирати у зони
измећу појаса и пута у дужини од 10,5 m.

Може се закључити да је анализирани шумски заштитни појас ефикасан у заштити од завејавања

локалног пута за Долово и да ће појас пружити вишедеценијску контролу снежних сметова.

632
 Анализа ефикасности шумског заштитног појаса (локални пут за Долово) у заштити пута од снежних наноса

Литература

[1] Wyatt, G., D. Zomora, D. Smith, et al. (2012). Economic and Environmental Costs and Benefits of Living
Snow Fences: Safety, Mobility, and Transportation Authority Benefits, Farmer Costs, and Carbon
Impacts. Final report for the Minnesota Department of Transportation. MN/RC 2012-03.
[2] Lashmet M (2013) Snow and ice control in New York State. Presentation from Lake George Park
Commission Forum, April, 2013. New York State Department of Transportation, Office of Transportation
Maintenance, Albany
[3] Nordstrom K.F., Hotta S. (2004) Wind erosion cropland solutions in the USA: a review of problems and
prospects. Geoderma 121:157-167
[4] Kilaka, ЕК. 2015. The effects of windbreaks on the effectiveness of sprinkler irrigation systems, final
master thesis, University of Canterbury Christchurch, New Zealand.
[5] Heisler G.M., Dewalle D.R. (1988) Effects of windbreak structure on wind flow. Agric Ecosystems
Environ 22/23: 41–69
[6] Petrie J., Zhang K., Shehata M., (2019) Numerical Simulation of Snow Deposition around Living Snow
Fences, Center for Environmentally Sustainable Transportation in Cold Climates, University of Alaska
Fairbanks
[7] Tabler, R. D. (1994): Design Guidelines for the Control of Blowing and Drifting snow. Strategic Highway
Research Program. National Research Council, Washington, DC.
[8] Tabler, R.D. (2000): Climatological analysis for snow mitigation in New York State. Tabler and
Associates, Niwot, CO.
[9] Kotlyakov, V. M., 1961: Results of study of the ice sheet in Eastern Antarctica. Antarctic Glaciology,
Publ. 55, IAHS Press, 88–99.
[10] Schmidt, R. A.,1986: Transport rate of drifting snow and the mean wind speed profile. Bound.-Layer
Meteor., 34, 213–241.
[11] Pomeroy J. W.; Marsh P.; Gray D. M. (1997): Application of a distributed blowing snow model to the
arctic, hydrological processes, vol. 11, 1451-1464
[12] Liston, G. E., Haehnel, R. B., Sturm, M., Hiemstra, C. A., Bere zovskaya, S., and Tabler, R. D. (2007):
Instruments and methods simulating complex snow distributions in windy environments using
SnowTran-3D, J. Glaciol., 53(181), 241–256.
[13] Tabler, R.D. (2003). Controlling blowing and drifting snow with snow fences and road design. National
Cooperative Highway Research Program Project 20-7(147). Tabler and Associates, Niwot, CO.
[14] Raine, J. K. and D. C. Stevenson. 1977. Wind protection bymodel fences in simulated atmospheric
boundary layer. J. IndustrialAero. 2:159-180
[15] Loeffler A. E., Gordon A. M., Gillespie T. J. (1992) Optical porosity and windspeed reduction by
coniferous windbreaks in Southern Ontario, Department of Environmental Biology and 2 Department of
Land Resource Science, University of Guelph, Guelph, Ontario, Canada.
[16] Heavey J.P., Volk T.A.(2014) Living snow fences show potential for large storage capacityand reduced
drift length shortly after planting, Springer Science+Business Media Dordrecht 2014

633