Језеро је веће удубљење на копну испуњено водом која
се привидно не креће
Под утицајем различитих фактора (ветра, падавина,
разлика у температури и густини воде, деловања човека ) стварaју се таласи и језерске струје, издиже се или спушта површина језера, напредује или се повлачи обалска линија .
Језера се налазе у свим климатским зонама и на свим
висинама
Језеро Тенгри-нор на Тибету налази се на 4.672 м.н.в
Језеро – “Мртво море” између Израела и Јордана налази
се испод нивоа мора на -430 метара
Криптодепресије су језера код којих је површина изнад, а
дно испод морског нивоа .
Језера криптодепресије су: Бајкалско, Тангањика, Гарда,
Скадарско, Велика америчка језера итд.
Типови језера према нивоу мора
.
Бајкалско језеро – Највећи резервоар слатке воде
у свету и уједно највећа криптодепресија на свету .
Језера чија су површина и дно испод нивоа мора називају
се депресије. Најпознатије су Каспијско језеро и Мртво море
Мртво море- Најсланије језеро и највећа
депресија на свету -430 м Подела језера Језера се међусобно разликују по облику, величини, дубини, физичким и хемијским особинама, живом свету и извору храњења водом
Основна подела језера је на: тектонска, ерозивна,
акумулативна и вештачка
Тектонска језера настала су у котлинама спуштених дуж
раседа у Земљиној кори
Тектонска језера су: Бајкалско, Тангањика, Малави(Њаса),
Балатон, Охридско, Преспанско, Дојранско и др. .
Ерозивна језера настала су радом спољашњих сила,
односно ледничком, речном, крашком и еолском ерозијом Ледничком ерозијом настала су глацијална или ледничка језера на високим планинама
Штрбачко језеро на Шар Планини Глацијална језера на планини -Рила у
Бугарској .
Речна језера се формирају у напуштеним меандрима
равничарских река
Речна језера се називају мртваје и полумесечастог су
облика
Овом типу језера припада Обедска бара у долини Саве у
Срему и језеро Русанда у Банату
Крашка језера образују се у вртачама, увалама и крашким
пољима .
Акумулативна језера леже у удубљењимаобразованим
нагомилавањем наноса ледника, река, мора и материјала органског порекла
Акумулативна језера су Бледско и Бохињско у Словенији,
Гарда, Комо, Мађоре у Италији, Плавско и Биоградско у Црној гори и др.
Вулканска језера се образују у кратерима угашених
вулкана ( Кратерско језеро у САД, Албано у Италији) .
Бледско језеро у Словенији
Плавско језеро у Црној Гори у терминалном басену .
Кратерско језеро у САД Охридско језеро у Македонији
.
Вештачка језера или загати настају преграђивањем речних
долина бранама
Највећа вештачка језера су: Волта на истоименој
реци,Кујбишевско на Волги, Насерово на Нилу, Братско на Ангари и Кариба на Замбезију
У Србији су највећа вештачка језера Ђердапско, Власинско,
Газиводе, Зворничко, Перућачко, Сјеничко, Златарско, Батлавско итд. .
Језеро Волта
Језеро Волта у Гани, највеће
вештачко језеро на свету Ђердапско језеро у Србији Живи свет језера У свим језерима без обзира на њихове специфичности, постоје три главне еколошке групе организама: планктон, нектон и бентос
Вода језера садржи одређену количину растворених
хранљивих материја које служе као храна воденим организмима
У зависности од садржаја хранљивих материја и органске
производње постоје три групе језера: еутрофна,олиготрофна и дистрофна језера Значај језера и њихова заштита Језера као и море значајан су регулатор климе своје околине На језерима се обавља промет роба и путника
Језера су значајна за снабдевање становништва и
индустрије водом
Језерска вода има велики значај за наводњавање
обрадивих површина
Развој енергетике не може се замислити без изградње
вештачких језера .
Риболов у језерима све више губи економски значај због
загађивања отпадним водама
Због својих природних лепота језера су привлачна за
туризам
У Европи су нарочито посећена швајцарска, италијанска и
аустријска алпска језера, Балатон у Мађарској, Охридско језеро у Македонији
У Србији се по промету туриста издвајају Палићко,
Ђердапско и Власинско језеро .
Боденско језеро на граници између Језеро Балатон у Мађарској