Удубљење у копну испуњено водом назива се језеро.

По начину настанка језера могу бити природна и

вештачка.
Природна настају на различите начине а вештачка на
један: преграђивањем корита, углавном планинских
река.

Природно језеро Обедска бара Вештачко Власинско језеро

Природна језера у нашој земљи су мала по површини,
а у зависности од начина настанка могу бити речна,
еолска, глацијална...
Речна језера су настала поред већих панонских река, на
местима пресечених и напуштених речних меандара.
Најзначајнија речна
језера су: Обедска бара,
Засавица, Русанда,
Царска бара...

Обедска бара Царска бара

На северу наше земље, на местима еолске ерозије,
налази се седам еолских језера. Највеће међу њима
је Палићко језеро.
Еолска језера настају као изданска у међудинским
удубљењима, када ветар издувава песак све до
изданске воде.
Палићко језеро Крваво језеро
На високим планинама, посебно на
Проклетијама и Шар планини, налази се
већи број ледничких језера, насталих у
цирковима некадашњих ледника.

Штрбачко или Ливадичко језеро

Језеро Велики вир на 2 360 мнв

Ђеравичко језеро
Вештачка језера настају преграђивањем река, због
добијања електричне енергије, снабдевања насеља
пијаћом водом, наводњавања обрадивих површина,
снабдевања индустрије водом, риболова, спортова
на води, у туристичке сврхе...

Језеро Перућац (лево) и Зворничко језеро (десно) на реци Дрини

 Радоињско језеро

На реци Увац су Златарско језеро

Два највећа вештачка језера у

Србији настала су преграђивањем
реке Дунав на простору Ђердапске
клисуре. То су : Ђердап 1 и Ђердап Сјеничко језеро
2.
Ђердапска
клисура
хвала на пажњи

КРАЈ

Гордана Васић