Sokobanja

zapaliizgrada.rs/sokobanja

9. јануар
2019.

“Sokobanja, Sokograd, dođeš star, odeš mlad” – Branislav

Nušić
Na jugoistoku Srbije, u zagrljaju karpatskih lepotica Ozrena i Device i pod večnom
stražom mističnog Rtnja, skutkala se Sokobanja. Iznad obala prelepe reke Moravice
dominira ruža vetrova koji neumorno donose dah stoletnih četinara, zlatni prah
lipovog cveta i opojne mirise lekovitog planinskog bilja. Glas o njoj daleko seže, tako da
nema čoveka koji nje čuo za Sokobanju. Potpuno zasluženo se nalazi pri vrhu liste
srpskih banja.

Koordinate: 43.644554, 21.877218

Rastojanje od BG: 230km

Težina: 2 – LAGANEZZE

Način realizacije: SOLO

Oprema: RANAC, PATIKE

1/24
Organizovani banjski turizam je započeo knjaz Miloš Obrenović još davne 1837. godine.
Među brojnim posetiocima bila je i omiljeno odmorište naših velikana Branislava
Nušića, Ive Andrića, Stevana Sremca…

Ljudi koji dolaze na porodični odmor i rehabilitaciju uglavnom koriste parkove, bazene,
šetaju po promenadi… Međutim, nas je zanimala „druga strana medalje“. Ona uključuje
aktivan odmor, istraživanje divlje strane Sokobanje i pronalaženje predivnih lokacija za
koje većina ni ne zna da postoje. Ili ih u najboljem slučaju mrzi da se „cimaju do tamo“.
Toliko puno smo zanimljivih mesta našli, da je ostala samo žal što nismo imali još neki
dan za istraživanje i uživanje.

Foto:Dejan Ristov
Prvi dan smo odvojili za upoznavanje sa čarima Device. Iako se ne može pohvaliti
nekom velikom visinom, ova šumovita planina pleni širokom lepezom fantastičnih
lokacija. Na svakom koraku je nešto zanimljivo, lepše od prethodnog.
2/24
Krenuli smo od parka Banjica nošeni idejom da malo švrljamo uz Moravicu. Postoji
nekoliko lepih virova pogodnih za kupanje, a svakako je najinteresantnija plaža Šest
kace. Naziv dolazi od kanjonskog krajolika i reke koja je formirala šest malih kotlova,
nalik na burad ili kace. Na žalost, zbog obilnih kiša voda je bila mutna i hladna tako da
smo propustili kupanje na divljoj plaži. Samo smo na kratko stigli da se divimo
izuzetnim vajarskim radovima.

3/24
Nastavljamo dalje obeleženom stazom ka Popovici. Dobro je obeležena, vodi mahom
kroz hladovinu i nije uopšte zahtevna. Nakon pola sata stižemo do cilja – klupice i
nadstrešnica koje predstavljaju dobru osnovu za uživanje u pogledu. Sokobanjska
kotlina, kanjon Moravice i drevni Sokograd izgledaju zaista impresivno.

4/24
Foto: Dejan Ristov
Posle „gušterisanja“ na vertikalnim odsečenim liticama, koje ne savetujem početnicima
i deci, krećemo ka najpopularnijem izletištu, Lepteriji. Ovu zelenu oazu krasi gusta
šuma i brojni virovi, brzaci i plaže koje se nalaze tik uz krivudavu obalu Moravice. Ne
samo to, već su postavljene klupice, kante za otpatke i drveni mostići što je potpuno
atipično za naša izletišta.

5/24
Ovde su svoj dom našla i dva nesvakidašnja čuda. Sa desne strane obale nalazi se pećina
u kojoj se na svaki Veliki petak pojavljuje snažno vrelo vode i traje samo par dana, dok
se na levoj obali u steni uklesala Bogorodica. Da li je u pitanju igra svetlosti, ugao
posmatranja ili religiozna poruka preneta kroz stvaralačke moći prirode, ostaje da sami
zaključite. Ja nisam našao dobar ugao posmatranja, ali svi vidimo drugačije.

6/24
Staza uz obilje fantastičnih foto kadrova vodi do Sokograda. Za one koji bi da vide i
nešto van utabanih turističkih tokova savetujem da potražite staze koje vode do, kako
smo je nazvali, „Fantomove pećine“ i tajnih kanjonskih uvala i plaža Moravice.

7/24
8/24
9/24
Sokograd je podignut za vreme vizantijskog cara Justinijana, kao tvrđava za sprečavanje
slovenskih i avarskih upada na Balkan. Usled izuzetnog strateškog položaja i prirodnog
blagostanja koji ga okružuje kroz istoriju je bio meta čestih osvajanja, pa i rušenja i
10/24
obnavljanja. Stolovali su Rimljani, Stefan Nemanja, Turci, a zadnji ga je srušio Musa
Kesedžija 1413. godine.

„Nekad, u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Soko-grada, jahaše sam
kotlinom. Odjednom, smrači se nebo nad Ozrenom, sevnu munja s Oštre čuke, pa, grunu
grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na surom Rtnju. Poskoči uplašeni at. Jahač pade s
njega i izgubi svest. Kad se gospodar Soko-grada osvesti, učini mu se da su mu sve kosti
polomljene. Nije mogao na noge da se osloni. Ležao je bespomoćno i čekao smrt.
Iznenada, začu klokot vodenog ključa. Polako i bolno se pridiže da vidi odakle to dopire i
vide sokola slomljenog krila kako prilazi kladencu. Soko gurnu krilo u vodu i krilo zaceli.
Videvši to, primače se kladencu pa desnicu ruku u vodu stavi, a snaga u njoj ožive. Kad to
gospodar Soko grada vide, onako u odelu gospodskome, okupa se u kladencu, dotle
nepoznatom, ozdravi odmah pa se orno vrati u tvrdi grad. Odmah naredi da se kuća nad
izvorom digne. Kako se glas o tome daleko pročuo počeli su ljudi sa svih strana dolaziti i
tako nastade Sokobanja“.

Među ostacima nekada tako poželjnog grada na dva nivoa nalaze se bedemi, zatvor i
kule sa kojih se pruža nesvakidašnji vidikovac.

11/24
12/24
13/24
Drugog dana nas je čekao Ozren. Pre nego što smo otišli u epicentar zelenila i ozona,
posetili smo Sesalačku pećinu koja se nalazi na 20-ak kilometara od Sokobanje. Vredni
meštani obezbedili su klupice, stolove i igralište na platou ispred pećine, ali i struju koju
možete uključiti na prekidaču sa leve strane odmah nakon ulaza.

14/24
Od dva kilometra kanala osvetljeno je oko 200 metara, ali sasvim dovoljno za uživanje u
brojnom pećinskom nakitu, lavirintu prolaza i jednoj od najvećih kolonija slepih miševa
u Evropi. Odmah pored pećine je i veštačko jezerce koje može da posluži kao osveženje u
vrelim letnjim danima.

15/24
Ripaljka je jedna od nezaobilaznih atrakcija ovog kraja. Postoji ceo uređeni izletnički
kompleks oko serije kaskada i vodopada – klupice i stolovi, ložišta, kante i stazice koje
omogućavaju duži boravak i uživanje u različitim delovima parka kroz koji teče
Gradašnica. Naravno da je glavni magnet za posetioce vodopad Velika Ripaljka i
doživljaj ripanja vode sa petnaestak metara preko bigrene stene u tirkizni vir.

Iako jedan od najlepših vodopada Srbije, često mu se zbog vodosnabdevanja Sokobanje

i Ozrena oduzima biološki minimum, te moćni vodopad često od Ripaljke postaje
„Kapaljka“. Ovo je dodatno neshvatljivo ako se zna da je Ripaljka među prvima
zaštićena kao prirodno dobro u Srbiji.
16/24
17/24
18/24
Za pravi doživljaj ipak se mora otići u aprilu ili maju kad se usled topljenja snegova
stvaraju enormne količine vode koje ni cevi ne mogu da odvedu. Ovakvo prirodno
blagostanje prija i ostalim stanovnicima, pa ako ne budete pravili bučne i nagle pokrete
postoji velika šansa da se sretnete i sa njima.

19/24
Kako se krene uzvodno brzo se dolazi do parka Ozren koji se nekako prirodno
nadovezuje i čini jednu veliku zelenu oazu u kojoj uživaju mnogi izletnici. Obzirom na
kakvom se mestu nalazi, slobodno mogu reći da dišu punim plućima. Vodopad Mala
Ripaljka, jezerce puno pastrmke i neverovatno zelenilo su glavni aduti ovog divnog
izletišta.

20/24
Bez obzira na izuzetno sadržajan vikend, planinarski duh se nije dao lako primiriti, pa
smo morali i nešto da popenjemo kako bi zaokružili vikend kako dolikuje. Izbor je pao
na Oštru čuku, a markirana staza kreće iz dela oko Očnog i Kalinovice.

21/24
Iako rogobatnog naziva koji izaziva strahopoštovanje, penjanje na Oštru čuku spada u
srednje teške akcije i mogu je priuštiti i početnici.Vrh karakterističnog izgleda se nalazi
na 1070 mnv i do njega se stiže stazama koje vode kroz gustu šumu i preko šarenih
livada oslikanih raznobojnim cvećem.

22/24
Posebnu draž celoj stazi daju šumske jagode koje ovde uspevaju u neverovatnim
količinama. Sam vrh nije velike površine, ali uvek se može naći neki zgodan kamen i
uživati u vijugavoj moravskoj kotlini, Suvoj planini, Maliniku, Jastrepcu, Ozrenu…

23/24
Kada sam se vraćao kući, primetio sam kako auto bolje „vuče“, tako da sam iz prve ruke
osetio Nušićeve reči sa početka teksta.

24/24