3.

OSNOVE ZA PROUAVANJE
KRETANJA TENOSTI
3.1 Relativna nepreciznost
hidrodinamike
Hidrostatika, deo Hidraulike koji izuava mirovanje fluida,
predstavlja skoro potpuno egzaktnu (tanu) nauku. Za sve
probleme koje smo razmatrali u okviru Hidrostatike reenja su
dobijana iskljuivo na osnovu teorijske analize problema.
Problemi kretanja tenosti, kojima se bavi hidrodinamika su
izuzetno sloeni. Veina praktinih problema u hidraulici se
moe reiti primenom tri osnovne jednaine:
1. jednaina odranja mase
2. jednaina odranja koliine kretanja
3. jednaina odranja energije




Sva tri ova zakona potuju naelo odranja ili nepromenljivosti.
Tako je masa nepromenljiva, jer se ne moe ni unititi ni stvoriti.
Koliina kretanja se odrava sve dok je sila ne promeni. Zakon
odranja energije dozvoljava samo prelazak iz jedne vrste
energije u drugu, a kao i masa energija se ne moe ni unititi ni
stvoriti.
Struja (tok) je izdueno strujno polje sa odreenim
pravcem prenoenja tenosti.
Primeri za struje su
teenja u cevima,
kanalima, rekama, itd.
Provizorij
Sloenost proizilazi iz injenice da je teenje promenljivo u
prostoru (nejednoliko) i promenljivo u vremenu (neustaljeno).
Jednaine kojima se opisuje kretanje realnog fluida, a koje
pretpostavljaju da je teenje neustaljeno, nejednoliko, koje
uzimaju u obzir promenu brzine po poprenom preseku su u
optem sluaju nereive, pa se uvode razliita pojednostavljenja.
Pretpostavke:-Fluid je neprekidan
-Fluid je izotropan
-Fluid je homogen
Karakteristike fluida: -Realni fluidi i idealni fluidi
-Stiljiv i nestiljiv fluid
-Homogen i nehomogen fluid
Podela strujanja prema osnovni karakteristikama toka:

-Ustaljeno i neustaljeno strujanje
Ukoliko se posmatrane veliine ne menjaju u odreenom, konanom
vremenskom intervalu strujanje je ustaljeno. Uslov za ustaljeno
strujanje:


-Jednoliko i nejednoliko strujanje
Pod jednolikim teenjem podrazumeva se teenje kog koga su veliine
kojima se opisuje kretanje istovetne u svim poprenim presecima u
jednom vremenskom trenutku. Uslov za jednoliko teenje:


Ustaljenost je vezana za promene po vremenu u jednom preseku fluidne
struje, a jednolikost je vezana za promenu du fluidne struje u jednom
vremenskom trenutku.
. const Q
) t , t ( ervalu int u 0
t
2 1
=
=
c
c
j
t t trenutak za 3 , 2 , 1 i , 0
x
i
= = =
c
c
Jedna od najvanijih kategorizacija strujanja u
Mehanici fluida je podela na
1. laminarna i
2. turbulentna.
1. LAMINARNO
teenje u slojevima, koji se meusobno ne meaju
trajektorija pravolinijska
javlja se samo pri vrlo malim brzinama toka
2. TURBULENTNO
vrlo intenzivno meanje izmeu slojeva
trajektorija vrlo sloena i nepravilna
kretanje trodimenzionalno i neustaljeno (promene i u
prostoru i u vremenu)
javlja se kod veih brzina
Rejnoldsov eksperiment
Rejnolds je konstatovao da reim teenja zavisi od:
brzine
viskoznosti i
geometrije

Rejnolds (Reynolds) je definisao bezdimenzionalni
parametar, kao pokazatelj reima teenja.
Nazvan Rejnoldsov broj.
Rejnoldsov broj izraava odnos inercijalnih sila
(posledica ubrzanja toka, tj. promene brzine u vremenu
i prostoru) i viskoznih sila.
v
D v v
Re

=

=
D

v =
- dinamiki koeficijent viskoznosti (kg/(m
2
s
2
))
v- kinematski koeficijent viskoznosti (m
2
/s)
D- prenik cevi (m)
v- srednja brzina strujanja (m/s)
v~10
-6
m
2
/s za vodu t=20
o
C
Za male vrednosti Rejnoldsovog broja (Re < 2000)
estice tenosti u toku se kreu du paralelnih vlakana
koja se meusobno ne meaju.
Takvo strujanje naziva se laminarno a naziv potie od
latinske rei lamina = sloj.
Uticaji viskoznosti su veoma znaajni, a gubici usled
trenja su proporcionalni srednjoj brzini strujanja
GUBICI ~ v
Strujanje je laminarno sve dok je viskoznost sposobna
da delie tenosti prisiljava da se kreu u slojevima, koji
klize jedan preko drugog, pri emu bri trenjem povlae
sporije, a sporiji koe bre. (Hajdin)
Pri velikim vrednostima Rejnoldsovog broja strujanje
postaje vrtlono sa veoma izraenim meanjem estica
tenosti iz pojedinih slojeva.
Takvo strujanje se naziva turbulentno teenje.
Uticaji viskoznosti postaju beznaajni, a gubici usled
trenja su proporcionalni kvadratu srednje brzine
GUBICI ~ v
2

Izmeu laminarnog i turbulentnog reima strujanja
postoji prelazna zona u kome vlada prelazni reim
teenja. GUBICI ~ v
n
gde je 1<n<2
laminarno - turbulentno
Turbulentni tok ima vrtlonu strukturu strujnog polja.
Vrtlozi su razliitih dimenzija, od h toka do manjih od mm.
Vei vrtlozi prelaze u manje.
Karakteristike: prostorno haotino kretanje,
vremenski- vrlo brze promene.
Ove promene su turbulentne fluktuacije ili pulzacije.
Sa energetskog stanovita, u turbulentnom toku se
odigrava prenos mehanike (kinetike) energije glavnog
toka (koji pronosi masu tenosti u pravcu strujanja) u
mehaniku energiju vrtloga.
Deo mehanike energije vrtloga se gubi, pretvaranjem u
toplotu a drugi deo energije vrtloga transportuje reni
nanos!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Kod strujanja sa slobodnom povrinom ( u kanalima i
prirodnim vodotocima), kao geometrijski parametar
strujanja se uzima srednja dubina toka h, pa izraz za
Re glasi

U ovom sluaju granica izmeu laminarnog i turbulentnog
reima je Re~500.
Primer:
kanal: h=1m, v=1m/s, v~10
-6
m
2
/s za vodu t=20
o
C

Re=10
6
>>500 teenje izuzetno turbulentno
v
h v
Re

=
S obzirom da se u praksi laminarna strujanja veoma
retko sreu, kurs se posveuje turbulentnim
strujanjima koja dominiraju kako kod strujanja pod
pritiskom tako i kod strujanja sa slobodnom
povrinom.

Veliine kojima se opisuje kretanje fluida i
koje se definiu za fluidni deli:
-brzina
-ubrzanje
-protok
Pojam trajektorije, strujnice i emisione linije


Trajekotorija-linija koja opisuje putanju jednog delia kroz vreme
Strujnica-linija koja povezuje poloaje razliitih delia u istom
vremenskom trenutku.
Emisiona linija linija koja za jedan vremenski trenutak opisuje
poloaje svih delia koji su proli kroz jednu
taku
t
0
t
-1
t
-2
t
-3
t
-4
t
1
t
2
t
3
t
4
t
r
a
j
e
k
t
o
r
i
j
a
s
t
r
u
jn
i
c
a
3.2. Uslovi i pretpostavke za prouavanje
ustaljenih strujanja nestiljivih fluida
Za prouavanje se uvek bira onaj presek kod koga je
strujanje pravolinijsko, paralelno i upravno na presek.
Kod prouavanja struja najee uporeujemo stanje u dva
poprena preseka, a za opisivanje struja u preseku koriste
se veliine koje vae za ceo presek .
Veliine koje opisuju
struje u poprenom
preseku najee su
pijezometarska kota i
prosena brzina
strujanja.
I Za dati presek struje
[ mora biti ista za
ceo presek.

Za bilo koji presek
predpostavlja se da
vlada hidrostatiki
raspored pritiska.
Osnovne predpostavke i uslovi za
izuavanje ustaljenih strujanja nestiljivih
fluida
II Brzina strujanja u datom
preseku izraava se preko
srednje (prosene) brzine
za presek (v)
Oznaimo sa Q proticaj tenosti, odnosno proteklu
zapreminu tenosti u jedinici vremena kroz presek struje A
ili proizvod iz povrine proticanja i brzine (tanije reeno iz
komponente brzine u pravcu normalnom na povrinu), koji ima
pozitivnu vrednost ako fluid istie.
dQ elementarni proticaj kroz povrinu dA

dQ=udA
(

=
(

T
L
L
T
L
3
2
Srednju odnosno prosenu brzinu u preseku , v ,
definisaemo kao odnos proticaja Q i povrine A
Proticaj kroz popreni presek struje:
III Prouavaju se samo nestiljive tenosti, odnosno
tenosti kod kojih je gustina =const. Fluid je nestiljiv,
gustina se ne menja ni po vremenu ni od take do
take. Ista masa uvek i svuda zauzima istu zapreminu,
koja se ne menja bez obzira na vladajui pritisak, jer je
fluid, kako sam naziv kae, nestiljiv.
A
dA u
dA u
A A
Q
v
n
i
i
A

}
=

= = =
1
1
}

=
= =
A
n
i
i i
dA u dA u Q
1
IV Prouavaju se iskljuivo ustaljena strujanja. Strujanje je
ustaljeno (permanentno) ako je istovetno u svim
vremenskim trenucima (kakvo je u jednom trenutku, takvo je
stalno).
V Pri prouavanju kretanja tenosti predpostavlja se da od
zapreminskih sila (sile proporcionalne masi) deluje samo
teina tenosti.
VI Pri prouavanju kretanja tenosti predpostavlja se da od
povrinskih sila deluju sile usled dejstva pritiska (sile pritiska) i
sile usled napona trenja izmeu fluidnih delia (sile trenja).
VII Izmeu dva poprena preseka struje, struja je ograniena
omotaem.
Ako je omota vrsta nepokretna granina povrina, onda izmeu
njega i struje nema izmene energije
(nema rada jer se on ne kree).
3.3. Jednaina kontinuiteta
(jednaina odranja mase)
Jedan od osnovnih principa koji mora biti zadovoljen kod
svih strujanja je kontinuitet strujanja.
Jednaina kontinuiteta proizilazi iz nepromenljivosti mase
tenosti, odnosno iz neprekidnosti tenosti to znai
tenost ispunjava u potpunosti prostor u kome se nalazi.
Prema zakonu o odrzanju mase, masa jednog
fluidnog delia je nepromenljiva.
Masa fluida koja u odreenom trenutku zauzima zapreminu
izmeu poprenih preseka I i II struje, ostaje neprome-
njena i uvek e potpuno ispunjavati prostor koji zauzima
(ne prekida se). Stoga su jednake zapremine koju pos-
matrana masa za vreme dt napusti, odnosno osvoji (fluid je
konstantne gustine pa jednakost masa znai i jednakost
zapremina a ustaljenost ne doputa promenu zapremine
izmeu preseka).
masa u jedinici vremena
koja ulazi u cev
masa u jedinici vremena
koja izlazi kroz cev
=

I
v
I
A
I
=
II
v
II
A
II

I
Q
I
=
I
Q
II
v
1
A
1
= v
2
A
2

Q
1
= Q
2


Kako je tenost nestiljiva,
1
=
2
= = const
dm=dV
masa u jedinici
vremena
A Q
dt
dV
dt
dm
= = = v
dV
dm
=
dt
dV
Q =
Ako se struja rava:
Q
m
=Q
1
+Q
n
v - srednja brzina u preseku struje
A - povrina poprenog preseka
Za nestiljive fluide kao to su tenosti jednaina
nepromenljivosti mase odnosno jednaina
kontinuiteta (neprekidnosti) se moe izraziti i u
sledeem obliku: v
1
A
1
= v
2
A
2
= v
n
A
n
= Q = const
gde je:
3.4 Energetska
(Bernulijeva)
jednaina
3.4.1. Energetska (Bernulijeva) jednaina

Bernulijeva jednaina izraava zakon o odranju
energije, jer ona pokazuje da je zbir potencijalne i
kinetike energije na jedinicu teine tenosti
konstantan du strujnice idealne tenosti.

Prema zakonu o odranju energije, energija u jednom
zatvorenom sistemu se ne moe ni unititi ni stvoriti. Energija
koja je ula u sistem mora biti jednaka energiji koja je napustila
sistem.
Rad je skalarni proizvod sile i pomeranja pod uticajem te
sile.
Polazi se od stava da je prirataj kinetike energije
posmatrane mase u vremenskom intervalu At jednak radu
svih realnih sila na toj masi umanjen za energiju koja iz
mehanike pree u toplotnu.
Kinetika energija posmatrane mase je: mv
2
/2

Prirataj kinetike energije za trenutke (t+At) i (t):



F
i
- sve realne sile koje deluju na masu
(*) E x F
2
v
m
2
v
m
i i
) t (
) t t (
2
2

A =
A +

U preseku 1 se gubi kinetika energija:
Ukupni prirataj kinetike energije za celokupnu
masu fluida je:

2 2 2
1 1 1 1 1
1
2 2 2
2 2 2 2 2
2
mv A v tv v
E Q t
2 2 2
a u preseku 2 se dobija :
mv A v tv v
E Q t
2 2 2
A A
= = = A
A A
= + = + = + A
2 2
2 1
v v
Q t( ) (*)
2 2
A


Za posmatranu masu fluida izmeu preseka I i II, radovi
pojedinih sila su:
Rad sile teine: rad potreban da se premesti
naputena u osvojenu zapreminu, pri emu se rad vri
samo u z pravcu:

Rad sile pritiska na presecima 1 i 2 je proizvod sile pritiska
P
1
=p
1
A
1
i P
2
=p
2
A
2
na pomeranjima usled dejstva tih sila:

Rad konturne sile se razdvaja na deo usled normalne sile N i
sile tangencijalnih napona (trenja) T. Radom sile trenja nastaje
gubitak, odnosno energija koja se troi na prelazak korisne
mehanike energije u toplotnu:
) z z ( t gQ ) z z ( G
2 1 2 1
A =
) p p ( t Q t v A p t v A p
2 1 2 2 2 1 1 1
A = A A
izg
E A
Izjednaavanjem jednaine (*) sa sumom svih radova,
dobija se jednaina mehanike energije:
Ako se jednaina podeli sa teinom fluida, odnosno sa silom,
dobija se izraz koji ima dimenziju duine:






2 2
2 1
1 2 1 2 izg
v v
Q t( ) Q t(z z ) Q t(p p ) E
2 2
A = A + A A
2 2
2 1 1 2
1 2 1 2
2 2
2 1
1 2
1 2
1 2
v v p p
(z z ) ( ) E
2g 2g g g
v v
prirataj kinetike energije
2g 2g
(z z ) rad sile teine
p p
rad sile pritiska
g g
E izgubljena energija po jedinici teine

= + A





A
Daljim sreivanjem izraza, mogu se lanovi rada sile teine i sile
pritiska grupisati po presecima:
Pijezometarska kota predstavlja potencijalnu energiju
fluida po jedinici teine, odnosno sposobnost fluida da
obavi rad. Potencijalnu energiju ini:
-energija usled visinskog poloaja delida z
-energija usled delovanja pritiska p/g

1
1 1
2
2 2
p
z
g
p
z
g
+ = H

+ = H

2 2
1 2
1 2 1 2
1 2 1 2
v v
E
2g 2g
E E E

H + = H + + A
= + A
Bernulijeva jednaina se
moe pisati i obliku:
Ukupna energija (po jedinici teine) u uzvodnom preseku
jednaka je ukupnoj energiji u nizvodnom preseku uveanoj za
izgubljenu energiju.
[ - pijezometarska kota se moe shvatiti kao zdruena
potencijalna energija usled teine i pritiska, izraena u
odnosu na nultu kotu i nulti pritisak.
-je takozvana brzinska visina, odnosno
kinetika energija po jedinici teine
g
v
2
2
const
g
v
E = + H =
2
-je energetska kota, odnosno ukupna kota
(potencijalna + kinetika),
sve po jedinici teine.
Zanemarenjem ili izostavljanjem E
izg
dolo bi se do
zakljuka da se ukupna energija du struje ne menja,
to je zapravo pretpostavka IDEALNOG FLUIDA.
II I
g
v
g
v
|
|
.
|

\
|
+ H =
|
|
.
|

\
|
+ H
2 2
2 2
tj.
II I
E E =
2
v
z
2g
H = +
Bernulijeva jednaina za strujnicu idealanog fluida

Energetska linija niz struju stalno opada, a pijezometarska
linija moe i da raste ako brzina opada.
Ako je pijezometarska kota ispod preseka, pritisak je u tom
preseku manji od atmosferskog.
Pijezometarska kota se poklapa sa poloajnom kotom, kada je
pritisak jednak nuli.
Pijezometarska i energetska kota se poklapaju ako je brzina
jednaka nuli.
Pijezometarska linija spaja pijezometarske kote za razliite
preseke du struje.
Linija energije spaja energetske kote za razliite preseke du
struje.
3.5 Jednaina odranja koliine
kretanja
(Dinamika jednaina)
Posmatrajmo strujanje tenosti u cevi koja se postepeno
suava:
Sila K je sila kojom
omota deluje na fluid
Koliinom kretanja nekog tela nazivamo proizvod njegove
mase i brzine:
mv= koliina kretanja
Zakon o odranju koliine kretanja zasniva se na drugom
Njutnovom zakonu i moe se formulisati na sledei nain:
Promena koliine kretanja posmatrane mase u
vremenskom intervalu At jednaka je rezultanti sila
koje na tu masu deluju.
ili Sila koja pokree telo u nekom pravcu je jednaka
promeni koliine kretanja tela u pravcu te sile.
m a = F
masa x ubrzanje = sila
(drugi Njutnov zakon- promena
kretanja nekog tela srazmerna je
delujuoj sili i obavlja se u pravcu
te sile)
promena koliine kretanja
m = V = A Ax = A v At = Q At

dt
dv
a =
( ) ( ) mv t t mv t F t +A = A

I I I I I I
Q t v Q t v Q t v v A + A = A
smanjeno (-)
povedano (+)
masa brzina
koliina kretanja
prirataj koliine kretanja mase
izmeu preseka I i II,
u toku vremena
I I I
Q t v v = A
Promena koliine kretanja u jedinici
vremena jednaka je sumi svih sila na
konanu zapreminu izmeu preseka 1 i 2
P = p
T
A
G = V
I = Q v
Izraz I = Q v nazivamo inercijalna sila, ili fiktivna
inercijalna sila pa se jednaina odranja koliine kretanja
svodi na ravnoteu svih sila koje deluju na masu
tenosti: inercijalna, sila teine i sila pritiska.
Dalamberov
princip: Prirataj
koliine kretanja
zamenjuje se
silom
Inercijalna sila je usmerena uvek ka masi tenosti, pa je
inercijalna sila u preseku I u pravcu brzine strujanja v
I
a u
preseku II smer inercijalne sile je suprotno od smera brzine v
II
.
Inercijalna sila deluje u teitu preseka.
Od povrinskih sila deluju sile pritiska u presecima I i II kao i
sila po konturi (omotau) K.
Od zapreminskih sila deluje samo sila teine G.
Primenom Dalamberovog principa prirataj koliine kretanja
zameni fiktivnom inercijalnom silom dinamiki zadatak se svodi
na statki.
Sve sile moraju stajati u ravnotei, pa se zatvaranjem poligona
sila u koji ulaze i fiktivne inercijalne sile nalazi sila K kojom
omota deluje na tenost.
Sile pritiska u presecima se odreuju po naelima hidrostatike,
dok je G teina tenosti izmeu dva preseka.
Nas obino interesuje sila kojom fluid deluje na konturu, a to je
sila istog intenziteta ali suprotnog znaka od sile K kojom
kontura deluje na fluid.
Jednaina odranja koliine kretanja najee se primenjuje za
reavanje dva tipa zadataka:
1.Ako se trai sila kojom tenost deluje na konturu (npr.
krivina)
2.Ako su lokalni uslovi teenja toliko sloeni da se promene
energije ne mogu definisati za taj lokalitet. Tada se jednaina
odranja koliine kretanja primenjuje na granicama lokaliteta
na kome dominiraju sloeni uslovi teenja. (npr. suenje)