UTICAJ BOLESTI NA VREDNOSTI EERA U KRVI Ovo poglavlje je naroito bitno za roditelje ija su deca obolela od dijabetesa.

Svaka bolest (to je najee infekcija) mora da se lei na odgovarajui nain, najee isto kao i kod deteta koje nema dijabetes. Zato dete treba obavezno da se odvede na pregled kod pedijatra u Dom zdravlja. Bolest moe da dovede kako do pada, tako i do porasta nivoa eera u krvi. Infekcije praene povienom telesnom temperaturom (na primer prehlada, grip, upala uha, infekcije mokranih puteva, upala plua) najee prouzrokuju porast koncentracije eera u krvi. S druge strane, oboljenja koja se manifestuju mukom, prolivom i povraanjem prouzrokuju pad eera u krvi. Zbog moguih poremeaja u kontroli dijabetesa, koncentracija eera u krvi (glikemija) treba da se meri mnogo ee nego inae, a na poetku bolesti na svaka dva do tri sata. Akutna bolest moe da prouzrokuje ketonuriju (pojava ketona u mokrai) ili ak ketoacidozu. LABORATORIJSKI TESTOVI Priprema pacijenta za pregled krvi i urina Dan pre odlaska u laboratoriju , ne treba veerati posle 18h. Pre davanja krvi i urina na analizu ne treba uzimati ni lekove, sem ako ordinirajui lekar ne proceni drugaije. Uzimanje krvi ne traje due od dva do tri sata, pa se uzimanje nekih lekova moe odloiti. Neki lekovi menjaju vrednost eera u krvi, pa ih ne treba uzeti sem u hitnm sluajevima. Merenje eera u laboratoriji vri se uzimanjem uzorka venske krvi natate ( nakon gladovanja od 12 do 16 sati). Ukoliko se pokae da je vrednost eera poviena, obavezno je ponavljanje merenja iz prsta ( kapilarne krvi ). Vrednost iznad 7 mmol/L u dva uzastopna merenja, u razmaku od nekoliko dana, upuuju na potrebu da se uradi oralni test optereenja glukozom. Oralni test optereenja glukozom se izvodi u jutarnjim asovima , nakon gladovanja od 12 do 14 sati. Na poetku se uzme jedan uzorak kapilarne krvi ( iz prsta) natate i odredi koncentracija glukoze. Zatim pacijent popije 75g glukoze rastvorene u 250-300ml vode, i naredna 2 sata meri se eer u krvi na svakih pola sata. Vrednost izmeu 7.8 i 11.1 mmol/L posle dva sata i najmanje jo jedna vrednost iznad 7.8 mmol/L ukazuju na smanjenu toleranciju glukoze. Glukoza u urinu se ne pojavljuje kod normalnih vrednosti eera u krvi. Kod dijabetiara, kada vrednost eera u krvi pree 10 mmol/l , eer se pojavljuje i u urinu ( glikozurija). Glukoza u urinu se kod dijabetiara ispituje u tri porcije : nona i dve dnevne. Ketoni u urinu Pojava ketonskih tela u urinu ukazuje na loe regulisanu eernu bolest i mogue akutne komplikacije dijabetesa. Glikozilirani hemoglobin ( HbA1c) Ovaj parametar predstavlja onaj procenat hemoglobina za koji se glukoza vezuje neenzimskim putem. Proporcionalan je prosenom nivou eera u krvi u poslednja dva-tri meseca i ukazuje na dugotrajnu vrednost eera u krvi. Poto se glukoza vee ireverzibilno ( nepovratno ) za hemoglobin, on ostaje glikoziliran do kraja ivotnog veka eritrocita. Ovaj parametar je stoga dragocen za procenu nivoa eera u krvi u prethodna dva- tri meseca i ukazuje nam na injenicu da li je bolest u prethodnom periodu bila dobro ili loe regulisana, na potrebu za korekcijom terapije, da li se pacijent pridrava saveta lekara u vezi uzimanja lekova i naina ishrane. Vrednosti HbA1c ne zavise odo toga da li je pacijent jeo, primio insulin ili nije. Merenje se vri iz venske krvi u bilo koje doba dana. Ukoliko je vrednost HbA1c ispod 7% smatra se da je eerna bolest optimalno regulisana. Vrednosti iznad 8% ukazuju na potrebu za korekcijom terapije. Ukoliko je vrednost iznad 9% vea je mogunost razvoja hroninih komplikacija na oku, bubrezima i nervnom sistemu.