Mehaničke operacije

Opšte osobine fluida

1
 Opšte osobine fluida

Definicija: Fluid je materija koja se kontinualno i

nepovratno deformiše pod dejstvom smicajne sile, ma
kako mala ona bila.

Fluid se posmatra kao kontinualna sredina -

MAKROSKOPSKO GLEDIŠTE - osobine fluida se
kontinualno menjaju od tačke do tačke u posmatranom
prostoru.

Može se uspostaviti veza između osobina fluida u tački i njenoj

okolini:

T
T (r  dr )  T (r )  dr
r
2
 Opšte osobine fluida

Gustina fluida: masa jedinične zapremine:

m  kg 
  3
V m 
 = f(T, P, karakteristika fluida)

nestišljiv  const. (tečnosti)

Podela fluida
stišljiv =f(T, P) (gasovi)
(Kada su male razlike pritisaka, na pr. vazduh u
ventilacionom vodu, može se smatrati da je gustina
konstantna)

Masene (zapreminske sile)

Sile koje deluju na fluide:
Površinske sile 3
 Masene sile

Masene (zapreminske) sile:

- deluju na čitavu masu fluida bez fizičkog kontakta

Fc

Fg

gravitaciona centrifugalna magnetna

4
 Površinske sile
Površinske sile:
deluju na površinu fluida direktnim kontaktom:

Mogu se razložiti na NORMALNU

i TANGENCIJALNU komponentu:

5
 Mehaničke operacije

Fluidi u mirovanju

6
 Fluidi u mirovanju

Na fluide u mirovanju deluju samo normalne površinske sile i masene sile; ako bi
delovale tangencijalne sile, došlo bi do deformacije, tj. kretanja.

Njutnov zakon:

7
 Fluidi u mirovanju

Iz Njutnovog zakona izvodi se Paskalov zakon

8
 Fluidi u mirovanju

p p
  g  0   g
z z
p   gz  C

Granični uslov:

z  z0 p  p0

p0   gz0  C C  p0  gz0

p   gz  p0  gz0

p  p0  g ( z0  z )  p0  gh

Paskalov zakon p  p0  gh 9

 Primena Paskalovog zakona

Merenje pritiska pomoću piezometra i U manometra

piezometar U-manometar

p  p0  gh p A  p B   m gh
10
 Merenje pritiska u cevnom vodu

• Pritisak u jednoj tački – gasovi i tečnosti

• U manometar

• Pritisak u jednoj tački - tečnosti

Pijezometar

• pijezometar
p1  p0  gh
Cevovod

11
 Merenje razlike pritisaka u cevnom vodu

• U manometar

Uslov ravnoteže:

12
Mehaničke i toplotne operacije

Strujanje fluida

13
 Vrste strujanja

Strujanje, kao i brzina strujanja u opštem slučaju zavise od

prostornih koordinata i vremena:

 
u  u ( x, y , z ,  )

Stacionarno: ne zavisi od vremena

Nestacionarno: zavisi od vremena

14
 Režim strujanja fluida

Ozborn Reynolds:

Velike brzine strujanja – dolazi do

fluktuacija i formiranja vrtloga
TURBULENTNO STRUJANJE

Male brzine strujanja – fluid se

kreće u ravnim slojevima,
lamelama
LAMINARNO STRUJANJE

15
 Režim strujanja fluida

Razlika je u mehanizmu prenosa količine kretanja (KK)!

 
KK  m  w (KK, momentum, impuls)

Režim se može predvideti na osnovu Re kriterijuma:

wL
Re  Za cev je L=D

16
 Laminarno strujanje realnih fluida

• Osnovne jednačine za laminarno strujanje realnih fluida mogu se

dobiti teoretskim razmatranjem.
wD
Re   2300


Brzina fluida na rastojanju r od ose cevi:

 p 2
w
4 l

R  r2 

Maksimalna brzina fluida:

 p 2
wmax  R
4l 17
 Turbulentno strujanje fluida

wD
Re   10000


www `

w - vremenski srednja brzina u pravcu progresivnog strujanja

w` - fluktuaciona brzina

w - srednja brzina

18
 Srednja brzina fluida

Srednja brzina fluida: V
wsr  2
R
Odnos srednje i maksimalne brzine fluida:
• Laminarno strujanje wsr
 0,5
wmax
• Turbulentno strujanje

wsr
 0,8
wmax

19
 Jednačina kontinuiteta

Jednačina kontinuiteta:

1w1S1   2 w2 S 2  const.

 kg 
1w1S1   2 w2 S 2  m  
 s 
Ako je =const. (za nestišljive fluide) :

w1S1  w2 S 2  const.

20
 Bernulijeva jednačina

Specifična energija fluida po jedinici mase:

Izotermsko strujanje - nema promene u

Primeni se jednačina kontinuiteta:

Dobija se Bernulijeva jednačina:

Važi za:
•Idealni fluid
•Nestišljiv fluid
•Stacionarno strujanje
•Izotermno strujanje
•Strujanje duž strujne linije
21
 Primena Bernulijeve jednačine -
merenje lokalne brzine fluida

Pitoova cev:

=0
2 2
p1 w p w
z1   1
 z2  2  2
 g 2g  g 2g

w12 p2  p1 2( p 2  p1 )
 w  w1 
2g g 

p1  p0  gh1
p2  p1  gh
p2  p0  gh2

w  2 gh
22
 Primena Bernulijeve jednačine -
merenje lokalne brzine fluida

Pito-Prandtlova cev

2( p2  p1 )
w
 2 gh(  m   )
w

p2  p1  (  m   ) gh

2 gh(  m   ) C  f (Re)
wC
 C 1
23
 Primena Bernulijeve jednačine -
merenje srednje brzine fluida
Venturi cev Prigušna ploča
CV  f (Re, D / D0 )
CV  0,9  0,98

C PP  f (Re, D / D0 )

p1 w12 p2 w2 2
z1    z2  
 g 2g  g 2g
2(p ) / 
w1 
D 2 D02 ( D1 D0 ) 4  1
w1S1  w2 S 2 w1  w2
4 4

(p)  p1  p2  (  m   ) g h
2(p ) / 
w1  CV 24
( D1 D0 ) 4  1