Uslovi reenja jednaine difuziteta

Utok nafte u buotinu odvija se pri konstantom izotermnom protoku(qo) ili pritisku(Pwf) kroz ogranieno leite,
bilo koje geometrije ili heterogenosti.
 Pritisak i protok kao funkcija vremena

U uslovima prelaznog protoka, kada leini pritisak nije pod uticajem prisustva spoljne granice
(neogranieno leite) ili kada su karakteristike leita takve da se period dostizanja pseudostacionarnog ili
stacionarnog stanja ne moe ostvariti i kada je protok konstantan, ponaanje dinamikog pritiska u buotini
definisan je uslovom:
pwf pwf
2
0 i 0
t t2

Kada se dostigne pseudostacionarno stanje, dinamiki pritisak na dnu je linearna funkcija vremena.
Kada se dostigne pseudostacionarno stanje, dinamiki pritisak na dnu je linearna funkcija vremena.
U uslovima stacionarnog protoka, pritisak na granicama leita je konstantan, tj. u bilo kom trenutku vremena
u leitu postoji izbalansirano stanje u pogledu mase nafte koja izlazi i ulazi u leite. Pri takvom bilansu mase i
hidrodinamikom stanju nafte na spoljnim (Pr = const) i unutranjim (qf=const) granicama, direktna primena
zakona Darcyja za lamilarni protok daje zadovoljavajua reenja.
U narednom delu detaljno e biti predstavljeni oblici analitikih modela koji se koriste za ininjerske proraune
karakteristike utoka nafte, a izvedeni su korienjem reenja za stacionarne, pseudostacionarne i prelazne
uslove jednaine difuziteta i Darcyjevog zakona protoka fluida kroz porni prostor. Opti oblik Darcijeve
jednaine za radijalan utok fluida u kanal buotine je:
K ht P r
qo = f(p)dp
r e P wfs
ln
rw

gde je:
K- srednja apsolutna propusnost leita (10-3m2)
ht - ukupna debljina leita (m)
Pr - srednji pritisak u leitu (bar)
Pwfs - dinamiki pritisak na dnu buotine (bar)
re - drenani radijus buotine (m)
rw - radijus buotine (m)
f(p) - funkicja koja obuhvata promenu viskoznosti, relativne propusnosti i zapreminskog faktora nafte
od pritiska
Oblik IPR krive i metode koje se koriste za proraun zavise od od veeg broja faktora od kojih su najbitniji:
odnos tekueg pritiska u leitu i pritiska zasienja (jednofazan ili viefazan protok)
hidrodinamike karakteristike leita (propusnost, poroznost, zasienja, debljina, stepen heterogenosti...)
raspolaganje sa podacima merenja (testiranja) buotina.

Uzimajui u obzir odreena pojednostavljenja i granine uslove, opti oblik Darcyjeve jednaine moe se
pilagoditi specifinim uslovima protoka.
Prelazni reim protoka

Prelazni reim protoka poinje u trenutku kada je usled promene pritiska dostignuta najblia granica drenane
povrine leita, a zavrava se u trenutku dostizanja spoljne granice. Ponaanje dinaminog pritiska ili protoka
u toku prelaznog reima tee je interpretirati, jer tana geometrija spoljne granice nije poznata. U sluaju da je
spoljna granica leita izrazito nesimetrina, trajanje prelaznog perioda je veoma kratko. Kako su pritisak i
proizvodnja u periodu prelaznog reima protoka vremenski zavisne funkcije, osnovna karakteristika utoka
nafte je izrazita nestabilnost i neuravnoteenost, to je i praeno postepenim smanjivanjem maksimalno mogue
proizvodnje, sve dok se ne dostignu pseudostacionarni, odnosno stacionarni uslovi.

Trajanje prelaznog perioda, u kome se leite sa niskom propusnou ponaa kao neogranieni sistem,
predstavlja vaan faktor pri odreivanju optimalne mree eksploatacionih buotina, odnosno rastojanja izmeu
buotina. U sluaju da je period prelaznog protoka dug, nee se ostvariti uniformno dreniranje dela leita u
kome se nalazi buotina i potrebno je buiti dodatne buotine ukoliko se eli ekonomina i rentabilna
eksploatacija tokom programiranog vremena proizvodnje. Ukratko e se opisati dimenzioni analitiki modeli
tranzitnog protoka. Bezdimenzioni modeli, na osnovu kojih su razvijene tipske krive, uglavnom se koriste pri
interpretaciji podataka hidrodinamikih merenja.
 21.496 qo o Bo A
Dimenzioni oblik prelaznog modela je: Pwf = Pr -
K o ht

gde je : Kt
A = log - 3.100266 + 0.87S t
o Ct r 2w

Ct- ukupni kompresibilitet sistema (1/bar)

- poroznost sistema (d.j.)
t - vreme rada buotine (h)
Pr K ht
Maksimalna proizvodnja buotine ( Pwf = 0 ) jednaka je: qomax =
21.496 o Bo A

Ct o r 2e
Trajanje prelaznog perioda : tTP =
0.00355K

Ct o r 2e
Poetak pseudostacionarnog protoka ( trajanje kasnog prelaznog perioda): tLTP =
0.00142K

Kada je vreme rada buotine manje od vremena trajanja prelaznog perioda, utok nafte u buotinu odreuje se
korienjem modela za stacionaran protok.
Pseudostacionaran protok

Pri uslovima pseudostacionarnog utoka fluida iz leita sa zatvorenom spoljnom granicom, reenje radijalne
jednaine difuziteta koje definie zavisnost proizvodnje i dinamikog pritiska na dnu jednako je:
53.57 10-3 K ht (Pr - P wf )
qo =
r 3
o Bo ln e - S AD + SSS t
rw 4
Stacionaran protok
Pri stacionarnim uslovima kada je pritisak na spoljnoj granici leita konstantan i kada je izbalansiran ulaz i
izlaz mase fluida u leitu, reenje za IPR ima oblik:
53.57 10-3 K ht (Pr - Pwf )
qo =
r 1
o Bo ln e - + SSSt
rw 2
Ukupni skin faktor za stacionarne uslove protoka, (SSSt), obuhvata sve strukturne komponente osim skin faktora
za oblik drenane povrine, (SAD).
Geometrijski skin faktor oblika drenane povrine:
31.62
S AD = 0.5 ln
CA
CA - bezdimenzioni faktor oblika drenane povrine.
Jednofazan protok

Uslovi jednofaznog protoka uglavnom se ostvaruju ukoliko u leitu vlada reim utoka vode, ili je u pritisak u
leitu vei pritiska zasienja (Pr Pb). Kako je indeks produktivnosti (PI) jednak promeni proizvodnje u funkciji
promene depresije (PI = -dqo/dp),negativan predznak znai da se PI smanjuje pri poveanju proizvodnje. Samo
u sluaju da je indeks produktivnosti konstantan, promene proizvodnje bie linearna funkcija promene
dinamikog pritiska na dnu buotine (qo = I*p )

pwf
Pr

PI = - dqo/dp
pwf1

qo1
qo

o
Konstantan indeks produktivnosti
Konstantan indeks produktivnosti
Da bi se izraunala indikatorska kriva potrebno je znati indeks produktivnosti buotine, koji se odreuje na
osnovu jednog merenja proizvodnje nafte.

Q ot
PI
p r p wft

Jednaina utoka pri PI=const: Qo PI pr p wft

Ako nije izvreno merenje proizvodnje, indeks produktivnosti se izraunava na osnovu poznatih vrednosti o
fizikim karakteristikama fluida, petrofizikim i hidrodinamikim osobinama leita - propusnost (K), debljina
leita (ht), radijusi drenae i buotine (re, rw), zapreminski faktor nafte (Bo), viskoznost nafte (o). Uz
pretpostavku da se ostvaruju idealni uslovi utoka nafte (ukupni skin faktor St=0) indeks produktivnosti jednak
je:

Kht
PI = 7.564 10- 3
o Bo

Zavrni oblici analitikih modela za analizu utoka nafte u vertikalnu buotinu u sluaju homogenog leita sa
primarnim sistemom poroznosti pri jednofaznom protoku dati su jednainama za sluajeve stacionarnog i
pseudostacinarnog protoka