Sprezanje pumpi i ventilatora u zajednički rad

V. prof. dr. Edin Berberović

eberberovic@ptf.unze.ba
Sprezanje pumpi i ventilatora u zajednički rad
 Potreba za sprezanjem i načini sprezanja
 Serijsko sprezanje pumpi
 Paralelno sprezanje pumpi
 Serijsko sprezanje ventilatora
 Paralelno sprezanje ventilatora
 Poređenje serijske i paralelne sprege

2
Potreba za sprezanjem i načini sprezanja
 Potrebe i razlozi za sprezanje u zajednički rad
 Sprezanje mašina vrši se s ciljem povećanja protoka i pritiska
 U slučajevima kada se potrebni kapacitet mijenja sa vremenom
 Za vrijeme manje potrebe radi jedna mašina, a druge su u rezervi, a kod 
povećanja potrošnje uključuju se i druge mašine
 U slučaju kada je neophodno savladati velike otpore strujanja, tj. 
obezbijediti potrebni izlazni pritisak
 Ako su otpori strujanja u cjevovodu jako veliki, pa se potrebni pritisak ne 
može ostvariti samo jednom mašinom
 U svim takvim slučajevima projektuje se stanica sa više spregnutih 
mašina koja ima zajedničku energetsku karakteristiku
 Načini sprezanja
 Serijsko (redno) sprezanje
 Paralelno sprezanje
3
Potreba za sprezanjem i načini sprezanja
 Serijsko (redno) sprezanje
 Vrši se s ciljem povećanja ukupnog napora
 Karakteristika H(Q) tako vezanih mašina dobije se sabiranjem 
pojedinačnih napora za razne konstantne vrijednosti protoka
 Protok kroz sve mašine je isti i jednak protoku prve mašine u sprezi

Q  Q1  Q2 Q1=Q2
Hp1 Hp2
H p  H p1  H p 2 Hp
Hp1(Q)+Hp2(Q)

Hp2(Q)
Hp1

Hp1(Q) Hp2
Q

Q=const

4
Potreba za sprezanjem i načini sprezanja
 Serijsko sprezanje mašina sa
istim karakteristikama

 Serijsko sprezanje mašina sa
preklapanjem karakteristika

5
Potreba za sprezanjem i načini sprezanja
 Paralelno sprezanje
 Vrši se s ciljem povećanja ukupnog protoka
 Karakteristika tako vezanih mašina dobije se sabiranjem pojedinačnih 
protoka za razne konstantne vrijednosti napora

Hp1
Q1
Q  Q1  Q2 Hp1
H p  H p1  H p 2 Q1+Q2
H Q2
Q2 Q1

Hp =const Hp(Q1+Q2)

Q
Q1 Hp1(Q1) Hp2(Q2)

6
Potreba za sprezanjem i načini sprezanja
 Paralelno sprezanje mašina sa
istim karakteristikama

 Paralelno sprezanje mašina sa
preklapanjem karakteristika

7
Serijsko sprezanje pumpi
 Serijsko sprezanje pumpi
 Npr. na sistemu kondenzacije na termoblokovima u 
termoelektranama
Hc

8
Paralelno sprezanje pumpi
 Paralelno sprezanje pumpi
 Karakteristike pojedinačnih pumpi se redukuju u tačku račvanja
 Jednačina energije od presjeka 1‐1 do tačke c
p1 pc c2
H   H1  H c   H g ,a
g g 2g
pc p1 c2
  H   H1  H c   aQ ,
2
 H g ,a  aQ 2
g g 2g

 Za zadane vrijednosti p1, H1 i Hc i karakteristiku

pumpi H(Q) može se u dijagramu nacrtati
karakteristika koja predstavlja visinu pritiska
u tački c  pc pc
Q A  odnosno QB 
g g
 Njena ordinata predstavlja visinu pritiska, a apscisa protok jedne pumpe

9
Paralelno sprezanje pumpi
 Zajednička karakteristika za rad paralelnih pumpi svedena na tačku c 
dobije se sabiranjem apscisa (protoka) pojedinih pumpi za razne 
vrijednosti pc/(g)
pc
Q A  QB 
g

 S druge strane pritisak u tački c
izražen iz jednačine energije između ‐
=

tačke c i presjeka 2‐2
pc p
 2   H 2  H c   H g ,b
g g

 Zajednička radna tačka R paralelno spregnutih
pumpi nalazi se u presjeku zajedničke
karakteristike i karakteristike cjevovoda b

10
Paralelno sprezanje pumpi
 Pojedinačna radna tačka svake pumpe dobija se povlačenjem
horizontalne linije do presjeka sa karakteristikom jedne pumpe (X)
 Time je određena i snaga za svaku
pojedinačnu pumpu, a zbir pojedinačnih
snaga jednak je ukupnoj snazi spregnutih
pumpi u radnoj tački
P  PA  PB =
‐
 Ako bi samo jedna pumpa uključena
tada bi njena radna tačka bila R‘
 Sa dijagrama se vidi da paralelno sprezanje
pumpi sa istim cjevovodom neće povećati
protok duplo, tj. ukupni protok manji je od
zbira pojedinačnih
Q A  QB zajednički  Q A  QB

11
Serijsko sprezanje ventilatora
 Serijsko sprezanje ventilatora
 Koristi se za povećanje izlaznog pritiska pri istom protoku
 Primjer za serijsku spregu ventilatora istih karakteristika

12
Paralelno sprezanje ventilatora
 Paralelno sprezanje ventilatora
 Veoma čest slučaj, npr. kod uduvavanja zraka u parne kotlove 
 Primjer za paralelnu spregu ventilatora istih karakteristika

 Slično kao i kod pumpi, paralelno sprezanje ventilatora sa istim 
cjevovodom neće povećati protok duplo, tj. ukupni protok manji je od
zbira pojedinačnih Q  Q zajednički  2Q
13
Paralelno sprezanje ventilatora
 Paralelno sprezanje ventilatora sa nestabilnim karakteristikama
 Dešava se ako su u sprezi ventilatori sa pojedinačnim nestabilnim 
karateristikama
 Može se desiti da se protok jednog poveća, a protok drugog smanji 
 Pogonski elektromotor se mora odabrati prema maksimalnom protoku

14
Paralelno sprezanje ventilatora
 Kod nestabilnih karakteristika se ipak može postići stabilan rad
 Ugradnjom dodatnog otpora u dio trakta spregnutih ventilatora (A‐B)
 Karakteristika dijela trakta A‐B (2) oduzme se od karakteristike spregnutih 
ventilatora (1) i dobije se nova redukovana karakteristika (3)
 Za dobivenu vrijednost pada pritiska p1 koriguje se karakteristika 
cjevovoda (4) i dobije se nova redukovana karakteristika cjevovoda (5)
 Dobivena radna tačka je R2, koja se nalazi u stabilnom području

15
Paralelno sprezanje ventilatora
 Poređenje serijske i paralelne sprege
 Ako se ista radna tačka može dobiti i serijskom i paralelnom 
spregom
 Primjenjuje se rješenje koje daje veći stepen iskorištenja
 Za slučaj na slici, u prednosti je paralelna sprega (A‘‘>Ar) će biti 

16
Primjer
Za cjevovod prema slici, kojim se fluid transportuje iz lijevog u desni 
rezervoar, odrediti protok i napor pumpi za koje je data H(Q) 
karakteristika Hp=b‐aQ2, sa koeficijentima b=12 m i a=105 s2/m5, za slučaj:
a) dvije paralelno vezane pumpe iste karakteristike
b) dvije serijski vezane pumpe iste karakteristike.
Zadani su podaci: =0,025, H=9 m, L=23 m, D=50 mm, =998 kg/m3. 
Zanemariti lokalni gubitak na ulazu u cjevovod.

i=1

Napomena: zadatak je prethodno urađen i određeni su parametri za 
slučaj jedne pumpe u cjevovodu: Q  3,363  103 m3 /s, H p  10,87 m
17
Primjer
a) Za dvije paralelno vezane pumpe, ako je protok kroz cjevovod Q, kroz 
svaku pumpu ostvaruje se protok Q/2 (karakteristika cjevovoda je ista)
2 2
Q   L  8Q
b  a    H     i 
 gD 
4 2
2  D
2
5 Q   23  8 Q2
12  10    9   0,025   1
 9,81  0,05 
4 2
2  0,05
2
Q 
12  105    9  165253Q 2
2
 105  2 3 3 m
3

  165253  Q  3  Q  5
 3,97  10
 4  10 s
 165253
4
2 2
5  3,97  10 
3
5 Q 
H p  12  10    12  10     11,6 m
2  2 
18
Primjer
a) Za dvije serijski vezane pumpe, ako je protok kroz cjevovod Q, kroz 
svaku pumpu se ostvaruje taj isti protok Q i napor Hp (ukupan napor 2Hp)
2
(karakteristika cjevovoda je ista)
 L  8Q
2 b  aQ 2
  H    D    gD 
i 4 2

 23  8 Q2
2 12  10 Q   9   0,025 
5 2
 1
 9,81  0,05 
4 2
 0,05

2 12  105 Q 2   9  165253Q 2

3
15 3 m
 2 10 5
 165253  Q  15  Q 
2

2  10  165253
5
 6,408  10
s

H p   2  105  165253  Q 2  2 12  105   6,408  10 3    15,786 m

2

 

19
Primjer
Radne tačke
Jedna pumpa
3 m3
Q  3,363  10
s
H p  10,87 m

Paralelna veza
3 m3
Q  3,97  10
s
H p  11,6 m

Serijska veza
3 m3
Q  6,408  10
s
H p  15,786 m
20