5/19/2013

1
ODREIvANJE REOLOKIH
OSOBINA TENOSTI
dr Mara Aleksi, vanr. prof.
usPENO OdREIvANJE I ObJANJENJE
REOLOKIH OsObINA dAtOg sIstEMA
zavisi od izbora odgovarajueg
instrumenta
Viskozimetri za ispitivanje
njutnovskih sistema
Viskozimetri za ispitivanje
nenjutnovskih sistema
5/19/2013
2
Viskozimetri za ispitivanje
njutnovskih sistema
Brzina smicanja kod njutnovskih sistema direktno je
proporcionalnanaponu smicanja.
Za ispitivanje koriste se instrumenti koji rade pri konstantnoj
brzini smicanja.
Ovi instrumenti (engl. single-point instruments) koriste se za
merenja u jednoj taki, a ekstrapolacijom dobijene vrednosti do
koordinatnog poetka (nulte brzine smicanja) dobija se
pravolinijska zavisnost - reogram koji tano opisuje samo
njutnovske sisteme.
Nedostatak - pre poetka ispitivanja mora se pouzdano znati da je
ispitivani sistemnjutnovski, to i nije est sluaj.
Viskozimetri za ispitivanje
nenjutnovskih sistema
Za opisivanje osobina nenjutnovskih sistema podaci
dobijeni merenjem u jednoj taki su beskorisni.
Neophodno je da se merenja vre pri razliitim
brzinama smicanja da bi se dobio kompletam reogram
ovakvih sistema.
Koriste se rotacioni viskozimetri koji mogu meriti
napon smicanja ili viskoznost pri razliitim brzinama
smicanja (engl. multy-point instruments).
ROTACIONI
VISKOZIMETRI
5/19/2013
3
Viskozimetri za ispitivanje
njutnovskih sistema
Viskozimetri za ispitivanje
nenjutnovskih sistema
1. VISKOZIMETAR SA
KOAKSIJALNIM
CILINDRIMA
2. VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOOM
1. KAPILARNI
VISKOZIMETAR
2. VISKOZIMETAR
ZASNOVAN NA
PADANJU KUGLE
1.KAPILARNI VISKOZIMETAR
Viskoznost njutnovsih sistema odreuje
se merenjem vremena koje je ispitivanoj
tenosti potrebno da protekne kroz kapilaru,
izmeu dve oznake, pod dejstvom
gravitacione sile.
Ova merenja vre se se u Ostvaldovom
(Ostwald) viskozimetru
Wilhelm Ostwald (desno) 1853-1932
5/19/2013
4
METODA LAMINARNOG
ISTICANJA TENOSTI IZ KAPILARE
Jean Louis Poiseuille
(1799 - 1869)
Poiseuill-ov zakon
Merenje brzine isticanja tenosti kroz
kapilaru pod dejstvom Zemljine tee
Vl
Pt r
8
4
t
q =
Ostwald-ov viskozimetar
Da se
podsetimo!
METODA LAMINARNOG ISTICANJA
TENOSTI IZ KAPILARE
t
S
gh
K K Pt
V l
r
= =
t
q
2 1
4
1
8
S
h g
S
F
P

= =
t K t
S
gh
K K = = q
2 1
.
O H O H
x x
O H x
t
t
2 2
2

q q =
x x x
t K = q
O H O H O H
t K
2 2 2
= q
Da se
podsetimo!
5/19/2013
5
2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN
NA PADANJU KUGLE
Staklena ili elina kugla kree se kroz
skoro vertikalno postavljenu staklenu cev
koja je ispunjena ispitivanom tenou, na
konstantnoj temperaturi.
Kugla je poznate gustine i poluprenika,
a brzina kojom ona pada obrnuto je
proporcionalna viskoznosti uzorka.
Komercijalni instrument iji se rad
zasniva na ovom principu je Heplerov
(Hoeppler) viskozimetar.
5/19/2013
6
METODA PADANJA KUGLE
Zasniva se na Stoksovom
zakonu
Kugla pada pod dejstvom
Zemljine tee
t
l
r F tq 6 =
g r g V mg F
t
= = = ) (
3
4
3
1
t
t
rl
g r
F F
t
= = ) (
6
3
4
3
1

t
t
q
t K
t
= ) ( q
Heplerov viskozimetar
Da se
podsetimo!
Kuglice koje se koriste mogu biti
razliitih gustina i poluprenika.
iroka primena za odreivanja
apsolutnog koeficijenta viskoznosti
razliitih tenosti u rasponu od 0,05 do
20 Pa s.
Najbolji rezultati se postiu kada se
koristi kuglica koja naznaeno rastojanje
pree za vreme ne krae od 30s.
2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN
NA PADANJU KUGLE
5/19/2013
7
VISKOZIMETAR SA
KOAKSIJALNIM CILINDRIMA
Uzorak se nalazi u prostoru izmeu dva
koaksijalna cilindra od kojih jedan rotira a
drugi je nepokretan.
Nain na koji protiu paralelni
slojevi tenosti izmeu
koaksijalnih cilindara zavisi od
brzine obrtanja pokretnog cilindra
i od tipa nenjutnovskog ponaanja
ispitivanog uzorka.
VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM
CILINDRIMA
Brzina smicanja najvea je na povrini pokretnog (R
1
), a najmanja je uz
povrinu nepokretnog cilindra (R
2
).
Kod njutnovskih tenosti opadanje brzine smicanja sa poveanjem
rastojanja od pokretnog cilindra moe se aproksimirati pravom linijom.
Plastina tela esto, uopte ne protiu pri malim brzinama smicanja, pa
jedan sloj plastine mase ostaje priljubljen za nepokretni cilindar.
Pseudoplasine tenosti pokazuju vee brzine smicanja u slojevima koji
su blii cilindru koji rotira, ali manje u blizini nepokretnog cilindra.
Dilatantna tela pokazuju vee brzine smicanja u svim slojevima u odnosu
na njutnovske tenosti .
a)
b)
c)
d)
5/19/2013
8
VISKOZIMETRI KOD KOJIH UNUTRANJI CILINDAR ROTIRA,
A SPOLJANJI CILINDAR JE NEPOKRETAN
Cup and bob viskozimetar
Rotira unutranji cilindar i sa
njim slojevi uzorka neposredno uz
cilindar.
U zavisnosti od viskoznosti uzorka
i ostali slojevi poinju da rotiraju.
Primenjena torzija srazmerna je
naponu smicanja, a ovaj viskoznosti
uzorka.
Viskozni tok u uzorku prenosi se
na spoljanji cilindar koji se okree za
odreeni ugao.
Cup and bob viskozimetar
u =C T
u
T - nastala torzija
C - torziona konstanta
D
D
t
q q t = =
|
|
.
|

\
|
=
2
2
2
1
1 1
4 R R h
C
t e
u
q
e- ugaonu brzinu obrtanja (rads
-1
)
h - dubina do koje je cilindar uronjen u uzorak
R
1
- poluprenik unutranjeg cilindra
R
2
- poluprenik spoljanjeg cilindra
5/19/2013
9
Tipovi Cup and bob viskozimetara
VISKOZIMETRI KOD KOJIH SPOLJANJI CILINDAR ROTIRA,
A UNUTRANJI CILINDAR JE NEPOKRETAN.
Couette-ovviskozimetar
Dva koaksijalna cilindra, od kojih
spoljanji rotira, a unutranji je obeen o icu,
uronjena su u sud sa uzorkom.
Obrtno kretanje spoljanjeg cilindra se
prenosi usled trenja na unutranji, koji rotira za
izvestan ugao .
to su vei viskoznost i ugaona brzina
obrtanja spolanjeg cilindra, vei je ugao
torzije unutranjeg cilindra.
Viskoznost je srazmerna uglu torzije, a
obrnuto stazmerna ugaonoj brzini pri kojoj
instrument pokazuje ugao .
Na isnovu izmerenog ugla izraunava se
viskoznost.
|
|
.
|

\
|
=
2
2
2
1
1 1
4 R R h
C
t e
u
q
5/19/2013
10
Couette-ovviskozimetar
Sistem precizno meri ugao za koji rotira unutranji cilindar obeen o icu
Standardni viebrzinski rotacioni viskozimetar (FANN)
Brzine rotacije od 3 do 600 min
-1
,
Brzine smicanja od 5,1 do 1022 s
-1
Merni opseg viskoznosti od 0,01 do 300 Pas.
Rotacioni viskozimetar sa pokretnim spoljanjim cilindrom
5/19/2013
11
Viskozimetri sa koaksijalnim cilindrima imaju jedan
znaajan NEDOSTATAK
Napon smicanja nije konstantan
Javlja se pojava zaepljenja ili zaustavljanja protoka
Da bi se zaustavljanje protoka izbeglo potrebno je da unutranji
cilindar bude to je mogue veeg prenika, kako bi sloj
ispitivanog uzorka bio to tanji.
VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOOM
Problem zaepljenja ili zaustavljanja protoka je prevazien.
Sastoji se od ravne krune ploe iznad koje se nalazi kupa sa velikim uglom
izmeu ose i izvodnica (mali ugao i malo d) koja dodiruje plou u centru.
5/19/2013
12
e
q
T
C =
C konstanta instrumenta
T izmerena torzija
e brzina rotacije kupe
e
q
f
pl
T T
C

=
T
f
vrednost torzije dobijene
ekstrapolacijom linearnog dela krive
VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOOM
Uzorak se smeta na centar ploe koja se
podie u poloaj u kome dodiruje vrh kupe
Kupu pokree motor brzinom koja se moe menjati,
a uzorak je smeten u uskom procepu izmeu stacionarne
ploe i rotirajue kupe. Izabrana brzina rotiranja kupe (brzina
smicanja) pokree i ispitivani uzorak i rezultujua torzija (T)
oitava se sa skale ili displeja na instumentu.
VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOOM
5/19/2013
13
Tipovi viskozimetara sa kupom i ploom
VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOOM
5/19/2013
14
VISKOZIMETAR
SA KUPOM I
PLOOM
VISKOZIMETAR SA
KOAKSIJALNIM
CILINDRIMA
Viskozimetri sa kupom i ploom pokazuju nekoliko
prednosti nad viskozimetrima sa koaksijalnim
cilindrima.
Brzina smicanja konstantna u celom uzorku, a kao
rezultat ovoga izbegnuto je svako zaepljenje ili
zaustavljanjeprotoka tenosti.
Uteda u vremenu koja se postie propisanim
odravanjem (ienje i punjenje), kao i postizanjem
konstantne temperature u toku merenja.
Uteda u potronji uzorka: za merenje u viskozimetru
sa koaksijalnim cilindrima potrebno 20 do 50 ml uzorka,
viskozimetar sa kupom i ploom zahteva samo 0,1 do
0,2 ml ispitivanog uzorka.
PRIMENA REOLOKIH MERENJA
U FARMACIJI
5/19/2013
15
Fluidi
a) Meanje.
b) Usitnjavanjeestica u disperznimsredinama.
c) Protok tenosti kroz razliite otvore: isticanje i punjenje razne
ambalae (tube, boce...) protok kroz hipodermalneigle.
d) Prenos fluida koji podrazumeva pumpanje i protok kroz cevi.
e) Fizika stabilnost disperznih sistema.
Poluvrste supstance
a) irenje i skupljanje koe.
b) Istiskivanjeiz tuba i pranjenje tegli ili sline ambalae.
c) Kapacitet vrstih supstanci da se meaju sa odreenimtenostima.
d) Oslobaanjelekovite supstance iz medijuma.
vrste supstance
a) Isticanje prakastih supatanci iz levkstih proirenja ili u upljine u
toku procesa tabletiranjaili enkapsuliranja.
b) Mogunost pakovanja prakastih i granularnih materijala.
1. Razumevanje prirode i fiziko-hemijskih
osobina sistema.
2. Kontrolu pojedinih faza proizvodnog procesa
kao to su meanje, pumpanje, pakovanje ili
punjenje.
3. Kontrolu kvaliteta sirovina i krajnjih
proizvoda.
4. Ispitivanje uticaja vremena i temperature
skladitenja na kvalitet krajnjeg proizvoda.
Reoloke osobine farmaceutskih i
kozmetikih preparata
Reoloka merenja predstavljaju vaan izvor informacija za:
5/19/2013
16
Prinosni napon se definie kao najmanji
napon smicanja neophodan da sistem pone
da tee, tj. da se ponaa kao tenost, to je
naroito vano kod aplikacije krema u
tubama i raznih sirupa.
Pri malim vrednostima primenjene
sile viskoznost sirupa isprva raste i
opire se proticanju.
Kada sila prinosnog napona
postane vea od 5 Pa viskoznost
sirupa opada i on poinje da istie.
MERENJE PRINOSNOG NAPONA U
SIRUPU PROTIV KALJA
Kada se ispitivani sirup izloi pritisku manjem od prinosnog
napona doi e do privremene deformacije usled koje se sirup
veoma sporo i teko pokree (pue), da bi nakon toga pri
veimpritiscimatekao lako kao fluid.
Sve poluvrste supstance e potei posle dovoljno dugog
vremena.
to je vrednost prinosnog napona vea estice sredine e
due ostati u suspenziji uz minimalnusedimentaciju.
Na osnovu toga vrednost prinosnog napona moe se
iskoristiti kao kriterijum za kontrolu sedimentacije tokom
skaditenja i kao kriterijum za lakou isticanja iz pakovanja
pri aplikaciji sirupa kod krajnjeg korisnika.
MERENJE PRINOSNOG NAPONA U
SIRUPU PROTIV KALJA
5/19/2013
17
TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME
Tiksotropno ponaanje kreme podrazumeva razruavanje
strukture sistema za vreme dejstva neke sile to je praeno
smanjenjem viskoznosti, i njeno postepeno vraanje u
prvobitno stanje po prestanku delovanja te sile.
Primenjene sile su:
sila istiskivanja kreme iz tube
sila koju pacijent primenuje dok
kremu nanosi na kou
TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME
Rezultati merenja viskoznosti na uzorku
komercijalne medicinske kreme u vremenu
delovanja sile, kao i po njenom prestanku.
Pod dejstvom spoljanje sile
estice menjaju svoju strukturu i
orijentiu se u pravcu delovanja sile.
Viskoznost kreme opada
Krema protie i lako se istiskuje
iz tube i utrljava u kou.
Po prestanku dejstva sile
prvobitna struktura se ponovo
uspostavlja, ali ne trenutno ve sa
zakanjenjem.
Kao posledica ovoga, javlja se
histerezisna petlja koja govori o
istoriji deformacije materijala.
5/19/2013
18
TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME
Na osnovu povrine petlje zakljuuje
se o brzini oporavka sistema i vraanja u
prvobitno stanje.
Veliina povrine histerezisne petlje
zavisi od prirode uzorka, kinetike
njegove agregacije i vremena koje je
proteklo od prestanka primene sile.
to je sistem sposobniji da pretrpi
veu promenu strukture i da se postepeno
oporavlja, povrina petlje bie vea, a
reoloke osobine kreme bolje.
Rezultati koji se dobijaju iz ovakvih merenja primenjuju se za postizanje:
1.odgovarajue fluidnosti kreme tokom pripreme i aplikacije, ali i
2.odgovarajue konzistencije koja je neophodna kako bi estice bile
uniformno dispergovane u preparatu, tj. kako bi se formirao homogen film
na koi nakon aplikacije.
DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI
Izvriti kompletnu reoloku karakterizaciju sistema
Ispitati mikroskopske strukture viskoelestinih materijala
- veliki praktini znaaj
Eksperimentalna tehnika podrazumeva da se uzorkak
podvrgne dejstvu sinusoidalnog napona smicanja, pri
emu se meri promena amplitude i fazni ugao posle
izvrenog dejstva.
5/19/2013
19
DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI
Materijal na ovakav tip deformacije reaguje ili
akumulacijom elastine energije ili rasipanjem
viskozne energije.
Kvantitativno, odgovor sistema predstavlja se kao
moduo akumulacije (G) i predstavlja akumuliranu
energiju po jedinici zapremine.
Moduo akumulacije ima veu vrednost to sistem
pokazuje vie elastinih osobina (umreavanje,
agregacija), a manju kod sistema sa dominantno
viskoznim osobinama (nalik na tenosti).
DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI
Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije A i B)
Vrednost modula akumulacije je konstantna
pri dejstvu malih sinusoidalnih napona.
Sa porastom primenjenog napona moduo
akumulacije obe emulzije opada.
Maksimalna vrednost G naziva se kritini
napon (engl. critical strain) i predstavlja
minimalnu energiju potrebnu da se narui
struktura sistema, a zavisi od kvliteta disperzije.
5/19/2013
20
DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI
Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije A i B)
Emulzije A i B pokazuju razliite vrednosti
kritinog napona, to znai da su u njima estice u
razliitomstepenu dispergovane.
Emulzija A pokazuje veu vrednost kritinog
napona, estice u njoj su bolje dispergovane i ona
pokazuje izraenije elastine osobine.
Ekstapolacijom linearnih delova krive odreuju se
take razdvajanja (a i b)
Vrednosti primenjenog napona u ovim takama
predstavlju kriterijum za odreivanje kvaliteta
filma koji se formirao na povrini koe pacijenta
primenomispitivanihemulzija.
Laboratorijska
veba
Odreivanje prosene molekulske mase
polimera merenjem viskoznosti
Dekstran (Dextran),
H(C
6
H
10
O
5
)
x
OH
1. Odrediti specifinu viskoznost rastvora razliitih koncentracija polimera.
2. Za rastvore razliitih koncentracija dekstrana odrediti redukovane viskoznosti.
3. Nacrtati grafik zavisnost q
red
= f(c) i grafikom ekstrapolacijom odrediti
vrednost unutranje viskoznosti.
4. Odrediti relativnu molekulsku masu polimera dekstana.
5/19/2013
21
1 1
0 0 0
0
= =

=
t
t
sp
q
q
q
q q
q
c
sp
red
q
q =
| |
c
sp
c
q
q
0
lim

=
1. Specifina viskoznost rastvora:
2. Redukovane viskoznost:
3. Grafik zavisnosti q
red
= f(c).
Vrednost unutranje viskoznosti,
odreuje se grafikom ekstrapolacijom :
q
red
c
Laboratorijska
veba
Odreivanje prosene molekulske mase
polimera merenjem viskoznosti
Laboratorijska
veba
Odreivanje prosene molekulske mase
polimera merenjem viskoznosti
Khun-Mark-Houwink-ova jednaina
Za polimere M > 30 000 gmol
-1
K - konstanta koja zavisi od prirode
supstance i temperature
a konstanta koja zavisi od geometrije
makromolekula
a
M K = ] [q