Eksperimentalne vežbe iz predmeta Reologija polimera

Određivanje viskoznosti rastopa polimera kapilarnom viskozimetrijom

Uvod
Polimerni materijali imaju, po pravilu, viskoelastično ponašanje, to jest sposobni su
kako za elastične (povratne) deformacije, tako i za viskozno tečenje (nepovratne
deformacije). Pri tome je kod takozvanih viskoelastičnih čvrstih tela (umreženi
makromolekuli) viskozno tečenje ograničeno jednovremenom elastičnom deformacijom, dok
je kod viskoelastičnih tečnosti (neumreženi makromolekuli) viskozno tečenje neograničeno,
uprkos postojanju i elastične deformacije. Elastične deformacije i viskozno tečenje javljaju se
pri svim vrstama deformacija – smicanju, sabijanju, istezanju i pritiskivanju.

Princip merenja
Ovom se metodom meri viskoznost viskoelastičnih tečnosti pri smicanju. Smicanje se
ostvaruje ulaganjem pritiska (p) na ulaz u kapilaru (poluprečnika r i dužine L) ispunjenu
tečnošću. Do smicanja dolazi između koaksijalnih cilindričnih slojeva. Napon smicanja je
određen jednakošću sile pritiska koja deluje na radijalnom preseku posmatranog cilindra
(p π r2) i sile koja se opire smicanju po cilindričnoj koaksijalnoj površini (τ 2πrL):

τ = pr / 2L

Dakle, napon smicanja je u osi kapilare jednak nuli i raste linearno ka zidovima kapilare,
nezavisno od reološkog ponašanja tečnosti.
Suprotno ovome, raspodela brzina smicanja zavisi od reološkog ponašanja tečnosti:

̇ = pr /2ηL
Kod njutnovskih tečnosti brzina smicanja raste linearno od ose ka zidovima koapilare. Kako
za ovaj slučaj važi Hagen-Poiseuille-ov zakon o brzini proticanja (Q):

Q = p π R4 / 8 ηL

to se brzina smicanja njutnovskih tečnosti na nekom odstojanju r od ose može da izrazi preko
protoka kroz zamišljenu cev istog prečnika:

̇ = 4q(r) / πr3

Kod polimernih viskoelastičnih tečnosti brzina smicanja raste od ose ka zidovima kapilare
brže nego kod njutnovskih tečnosti budući da viskoznost opada sa brzinom smicanja. Po
Rabinowitsch-u nenjutnovska brzina smicanja se dobija polazeći od njutnovske uvođenjem
korekcije:

̇ = ̇ (3n + 1)/4n

gde je n pokazatelj iz izraza τ = k ̇ n

S obzirom na nejednoličnost polja napona i brzina smicanja pri proticanju kroz
kapilaru, uobičajeno je da se rezultati izračunavaju za sloj tečnosti uz zidove kapilare:

τ = pR / 2L

1
 3n  1
̇=  4Q/ R 3
4n

Instrument
Klip ekstruzionog viskozimetra Instron (prečnika Dk) koji iz cilindričnog rezervoara
potiskuje tečnost kroz kapilaru (prečnika D), kreće se konstantnom brzinom vk koja može da
bude birana u opsegu od 0,005 do 50 cm/min određujući njutnovsku brzinu smicanja na
zidovima kapilare:

̇ = 8 vk Dk2/D3
Između klipa i mosta koji ga potiskuje postavljena je električna ćelija koja meri silu
Fk potrebnu za kretanje klipa zadanom brzinom, odnosno za ostvarivanje potrebnog napona
smicanja na zidovima kapilare:

τ = Fk D/π Dk2 L

Električni grejači i regulator obezbeđuju konstantnu zadanu temperaturu kapilare,

rezervoara, klipa i tečnosti za vreme merenja.

Postupak merenja
Pošto je instrument dostigao zadanu temperaturu, u rezervoar se u malim porcijama
ubaci oko 7 g polimernog materijala i između dodavanja pojedinih porcija sabija se da se
istisne vazduh. Za temperovanje sabijenog polimera potrebno je oko 5 minuta. Zatim se jedna
za drugom zadaju pojedine brzine kretanja mosta, odnosno klipa, idući od većih ka manjim.
Za svaku zadanu brzinu kretanja klipa sačeka se uspostavljanje i beleženje odgovarajuće
ravnotežne sile. Na instrumentu se nalazi šema režima merenja koji odgovara većini
polimernih materijala.
Izvođenjem merenja na raznim temperarturama dobija se uvid u ponašanje polimera
na tim temperaturama i pruža mogućnost za izračunavanje energije aktivacije za viskozno
tečenje.
Radi ocene elastičnih deformacija koje prate viskozno tečenje, može se meriti debljina
ekstrudata za pojedine brzine ekstrudovanja. Valja uočiti eventualno ’’kidanje’’ ekstrudata –
pojavu neravnina i prskotina na površini ekstrudata pri većim brzinama smicanja.

Obrada rezultata
a) U priloženi obrazac se najpre unose sile zabeležene na pisaču za pojedine brzine kretanja
klipa i izračunavaju odgovarajući naponi smicanja.
b) Zatim se crta dijagram logτ - log ̇ i očitava nagib tangente u pojedinim tačkama, pa se
izračunava prava brzina smicanja i viskoznost.
c) Kriva viskoznosti je onda dijagram logη – log ̇ .
d) Radi izračunavanje energije aktivacije prvo se crta dijagram logη – logτ za dve ili više
temperatura.
e) Onda se za odabrane napone smicanja crta dijagram logη – 1/T i iz nagiba pravih
izračunava Eτ. Ako su raspoloživi rezultati na samo dve temperature onda se izračunavanje
vrši po obrascu:
Eτ = R · 2,303 (logη1 – logη2)/(1/T1 – 1/T2)

2
f) Radi uočavanja pojave elastičnih deformacija korisno je nacrtati dijagram debljina
ekstrudata - log ̇ .

Kapilara: L = 1” D = 0,03 ” L/D = 33

-1
̇ (s ) = 273,4 · vk (cm/min) τ (Pa) = 1032,5 · F (kp)

I grupa

Temperatura 160

vk, cm/min 0,005 0,01 0,02 0,05 0,1 0,2 0,5 1 2 5 10

F, kp 6 11 19 34 54 79 119 180 215 300 378

̇ s 
-1

τ ·10 , Pa

̇ , s-1
 ·10 , Pa s

II grupa

Temperatura 180

vk, cm/min 0,005 0,01 0,02 0,05 0,1 0,2 0,5 1 2 5 10

F, kp 4 7,4 12,8 24,25 38,5 58 91,5 132 183 257 325

̇ s-1
τ ·10 , Pa

̇ , s-1
 ·10 , Pa s

3
Preporučeni režim merenja kapilarnim ekstruzionim viskozimetrom

Visina stuba rastopa, cm Brzina mosta, cm/min Brzina papira, cm/min Vreme, min
12.0 do 10.0 L 0.5 A 0.5 4
10.0 do 9.30 L 0.05 A 0.5 15
9.30 do 8.30 H 1 B 2 1
8.30 do 7.30 H 2 B 2 0.5
7.30 do 6.05 H 5 B 2 0.25
6.05 do 3.55 H 10 B 2 0.25
3.55 do 1.55 L 0.5 A 0.5 4
1.55 do 0.75 L 0.2 A 0.5 4
0.75 do 0.35 L 0.1 A 0.5 4
0.35 do 0.15 L 0.05 A 0.5 4
0.15 do 0.07 L 0.02 A 0.5 4
0.07 do 0.03 L 0.01 A 0.5 4
0.03 do 0.00 L 0.005 A 0.5 6