SEMINAR IZ MEDICNSKE FIZIOLOGIJE

2009/10

FIZIČKI PRINCIPI RAZMENE

FLUIDA U ORGANIZMU

Ass. dr Mirjana Platiša

Institut za biofiziku
Medicinskog fakulteta u Beogradu
Teme
• difuzija
• osmoza
• filtracija i apsorpcija

2
Kretanje čestica postoji u svim agregatnim stanjima

Uglavnom se odvija zbog kinetičke energije čestica (temperature).

U fluidima zbog termalnog kretanja čestice se stalno sudaraju sa

okolnim česticama i razmenjuju E (temperaturu)

Trajektorija takvog kretanja jedne čestice – trajektorija Braunovog

kretanja – trajektorija čestice koja difunduje.

3
 DIFUZIJA

Haotično kretanje čestica iz oblasti sa većom u

oblast niže koncentracije

http://highered.mcgraw-hill.com/sites/0072495855/student_view0/chapter2/animation__how_diffusion_works.html

4
Koeficijent difuzije, D

– zavisi od osobina čestica i osobina sredine u kojoj se kreću

Ajnštajn: Štokov zakon:

D zavisi od Trenje je određeno T↑ → D↑
temperature i sile poluprečnikom
trenja. čestice ili molekula
(r) i viskoznosti r↑ → D↓
D=kT/f sredine (η).

k – Bolcmanova f = 6πrη η↑ → D↓
konstanta D = RT / 6 π NA r η

5
Ajnštajnova jednačina:

(∆x)2 = 2Dt , ∆x = √2Dt t = (∆x)2 / 2D

D - koeficijent difuzije (cm2 /s)

Vreme potrebno da neka čestica pređe

rastojanje difuzijom propcionalno je
kvadratu tog rastojanja.
Primer
D = 10-5 cm2/s
Za 0.1 µm (10-5 cm), t ≈ 10-10 cm2 / (2 ·10-5 cm2/s) ≈ 5 µs
Za 1 mm (10-1 cm), t ≈ 10-2 cm2 / (2 ·10-5 cm2/s) ≈ 8.3 min

6
Difuzija u fluidima

TEČNOSTI
GASOVI

• Veća gustina - sporija

• Mala gustina – brza difuzija, veći broj interakcija
difuzija između molekula

• Koeficijent difuzije D (1 do • D (10 –5 do 10 –7 cm2/s)

0,1 cm2/s)
• Zavisi i od viskoznosti
tečnosti
r

7
 Fikov zakon difuzije
1855. Adolf Fick
nemački fiziolog
kroz membranu

∆n ∆c Intenzitet difuzije kroz

membranu (količina supstance
Q≡ = DA preneta kroz membranu u
∆t x jedinici vremena) – Q zavisi
od:
C1 C2 • koeficijenta difuzije, D [cm2 /s]
A
Q • površine membrane, A [cm2],
• debljine membrane, x [µm],
• razlike koncentracija ∆c
[mol/cm3]

x
8
Površina

30 µm 10 µm

A = 6a2 A = 27 (6a2)
A = 5400 µm2 A = 16200 µm2
9
U plućima ima oko 300 miliona alveola (prečnika, r = 70-300 µm) i
debljine membrane < 1 µm.

10
 Površina plućnih alveola (respiratorne
membrane) čoveka približno je jednaka:

• 1m2
• 2 m2
• 5 m2
• 10 m2
• 100 m2

11
Difuzija gasova

kiseonik i ugljen-dioksid

alveole ↔ krv (plućna kapilara)

krv ↔ ćelije (kapilara tkiva)

12
Parcijalni pritisak

Sastav vazduha Parcijalni pritisak (mmHg)

Azot 78,08% 760*0,78 = 592,8
Kiseonik 20,94% 760*0,2094 = 159,14
Argon 0,93% 760*0,0093 = 7,068
Ugljen- dioksid 0,004% 760*0,00004 = 0,03

13
 Promene parcijalnih pritisaka
pO2 = 160 mmHg
pCO2 = 0 mmHg Suv vazduh na nivou mora
pH20 = 0 mmHg

pO2 = 150 mmHg

pCO2 = 0 mmHg Vazduh na putu ka plućima
pH20 = 47 mmHg

pO2 = 100 mmHg

pCO2 = 40 mmHg Vazduh u alveolama
pH20 = 47 mmHg

14
 Difuzija kroz ćelijsku membranu

Ćelijska membrana je
selektivno propusna –
semipermeabilna.

Razmena supstanci kroz

membranu difuzijom,
olakšanom difuzijom i
osmozom je tzv.
pasivan transport. visoko

Razmena difuzijom ide niz

gradijent koncentracije. nisko

16
Kroz membranu difuzijom prolaze

17
 OSMOZA – DIFUZIJA VODE
Zbog razlike u
koncentracijama,
molekuli vode kreću se
kroz selektivno
propusnu membranu iz
oblasti više u oblast sa
nižom koncentracijom.

http://highered.mcgraw-hill.com/sites/0072495855/student_view0/chapter2/animation__how_osmosis_works.html

18
 U kom smeru će doći do neto pomeranja vode?

Neće biti neto pomeranja molekula vode. Rastvori su jednake

molarnosti

19
 U kom smeru će doći do neto pomeranja vode?

Molekul glukoze je manji od molekula saharoze ⇒ u litar

rastvarača ima više molekula glukoze ⇒ voda se kreće ka
rastvoru sa većom koncentracijom rastvorene supstance.

20
 U kom smeru će doći do neto pomeranja vode?

NaCl disosuje na jone, Na+ i Cl- ⇒ sa leve strane je

2x više čestica, rastvor NaCl je 200mM.

21
Zašto uzimanje morske vode dovodi do
dehidratacije?

22
Osmolarnost

C6H12O6(aq) C6H12O6(aq)
1M 1 osmol/L
Ne disosuje

Na+ + Cl-
NaCl(aq)
Disosuje u dve čestice 1 osmol/L + 1 osmol/L
1M
2 osmol/L

CaCl2(aq) Ca2+ + 2 Cl-

1M Disosuje u tri čestice 1 osmol/L + 2 osmol/L

3 osmol/L

23
Osmolarnost

• Zavisi od broja čestica

• Zbir molarnosti čestica u zapremini rastvora.

1osmol (OsM) = 1mol/1litar

• Mera osmotskog pritiska rastvora koji je

membranom (propusnom samo za vodu)
odvojen od (molekula) vode.

24
OSMOTSKI PRITISAK

je jednak hidrostatičkom pritisku koji je dovoljan da se zaustavi proces

osmoze. Kao posledica osmoze nastaje u rastvoru sa većom molarnosti koji
je selektivno propustljivom membranom odvojen od rastvora manje
molarnosti.

π = iMRT

i – van t Hof-ov faktor,

emprijska konstanta
povezana sa stepenom
disocijacije rastvorene
supstance (jonizacija),
M – molarnost-koncentracija
(mol/l),
R – univerzalna gasna
konstanta,
T - temperatura

25
26
 Osmoza na membrani ćelije
π – osmotski pritisak (zavisi od osmolarnosti
i propustljivosti membrane)
c - osmolarnost
π (mm Hg) = 19.3 c (mOsm/l)
Ekstracelularna i intracelularna tečnost,
c = 300 mOsm/l
π = 5400 mmHg

27
FILTRACIJA I APSORPCIJA
osmoza na kapilarnoj membrani

Intenzitet protoka molekula vode kroz zid kapilare* prema

Starlingovoj hipotezi određen je razlikom:

• 2 hidrostatička

• 2 osmotska pritiska
VODA

28
Pc – hidrostatički (krvni) pritisak u kapilari
Pi – hidrostatički pritisak intersticijumske tečnosti na kapilaru

πc - osmotski pritisak u kapilari

πi – osmotski pritisak u tečnosti intersticijuma

29
P (pritisak) ~ [∆ hidrostatičkih pritisaka - ∆ osmotskih pritisaka]

FILTRACIJA P > 0
APSORPCIJA P < 0

30