ДИСПЕРЗНИ СИСТЕМИ.

ПРАВИ РАСТВОРИ, КОЛОИДНИ

РАСТВОРИ
Раствори или дисперзни системи представљају
сложене системе у којима је растворљива
супстанца диспергована у растварачу као
дисперзном средству.

РАСТВОРЉИВА СУПСТАНЦА + РАСТВАРАЧ РАСТВОР

ДИСПЕРЗНИ ФАЗА + ДИСПЕРЗНО СРЕДСТВО

ДИСПЕРЗНИ СИСТЕМ
Под растварачем или дисперзним средством
подразумева се увек супстанца која је у истом
агрегатном стању као и раствор, тј. дисперзни
систем.
Ако су растварач и растворљива супстанца
истог агргатног стања, тада је растварач
супстанца која се налази у већој количини.
Који растварач има најваћи значај у хемији?
У хемији највећи значај имају раствори у којима је
растварач вода.
Највећи број хемијских реакција се баш дешава у
воденим растварачима, где је вода не само
растварач, већ и катализатор. Физиолошки и
хемијски процес у живим организмима се такође
одвијају у воденим растворима , јер просечна
ћелија садржи око 80 % воде.
ЦИКЛУС ВОДЕ
 Подела дисперзних система
Подела дисперзних система- према степену
дисперзитета (уситњености) дисперзне фазе,
дисперзни системи су подељени на:
Грубо дисперзни системи- честице дисперзне
фазе су веће од 100 nm (видљиве су голим оком)
 Суспензије- су хетерогени системи код којих су чврсте
честице дисперговане у течности (глина у речној води).
 Емулзије- су хетерогени системи, настају тако што
ситне капљице неке течности распрше у другој
течности(капљице масти и течности).
Колоидно дисперзни системи- величине
честица дисперзне фазе од 1 до 100 nm.
1 nm = 10-9m
Честице колоидних раствора су истоимено
наелектрисане, зато се одбијају. Ако честице
разелектришемо додатком раствора електролита или
на неки други начин, они се удружују у агрегате. Ова
појава назива се коагулација- згрушавање(згрушавање
крви, млека, беланцета и других колоидних раствора).
Молекулско дисперзни (прави раствори)-
величина честица дисперзне фазе мање од 1 nm. Ови
су хомогени системи и стабилни су.
 
 РАСТВОРЉИВОСТ

Растворљивост супстанце је њена способност да са растварачем

гради хомогени раствор.
Под растворљивошћу се подразумева број грама g (kg) растворљиве
супстанце у 100 g растварача да би се добио засићени раствор на
датој температури.
Раствори који на одређеној температури садрже онолико растворне
супстанце колико одговара њеној растворљивости називају се
засићени раствори.
Незасићени раствор садржи мање растворне супстанце од
засићеног раствора при истим условима.
Презасићени раствори садрже више растворне супстанце од
засићеног раствора при истим условима.
 КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ РАСТВОРА
Да би се постигао што већи степен искоришћења
реактаната и добио што чистији производ реакције,
уз што мањи утрошак времена и енергије за
реакцију се морају узети раствори одређеног
квантитативног састава.

Квантитативни састав раствора најчешће се

изражава помоћу физичких величина и то:
1. Количинска концетрација
2. Масени удео

Количина растворљиве супстанце у растварачу се

изражава концетрацијом.
 
Количинска концетрација (С)- супстанце В изражава се
као однос количине растворне супстанце (n) и запремине
раствора (V)

n(B)
C=
V
 
SI- jединица количинске концетрације је mol/ dm3.
Количина супстанце (n) израчунава се дељењем масе (m)
супстанце са њеном моларном масом (M).
m
n=
M
ПРИМЕР
У 2dm3 налази се 0, 5 mola азотне киселине( HNO 3).
Израчунати концетрацију HNO3 у раствору.
V= 2dm3
n(HNO3)=0,5 mol

C(HNO3)=?
n(HNO3) 0,5mol
C(HNO3)= = = 0,25 mol/ dm3
V 2dm3
 МАСЕНИ УДЕО
Масени удео супстанце (В) у раствору представља
однос масе те супстанце и укупне масе раствора.
m(B)
ω(B)=
m
 
 
m(B)
ω(B)= • 100 %
m
1. Израчунати масени удео натријум- хлорида (NaCl) у
раствору који је добијен растварањем 5 g натријум-
хлорида (NaCl) у 200g воде (H2O).
 
m(NaCl)= 5g
m(H2O)= 200g
ω(NaCl)=?
m(NaCl)
ω(NaCl)= • 100%
m (раствора)
m(NaCl-раствора)= 200g + 5g= 205g
5g
ω(NaCl)= • 100% = 2,4 %
205g
 РАЧУНСКЕ ВЕЖБЕ
1. Колико грама g безводног натријум- карбоната
(Na2CO3 ) потребно за припремање 250cm3 раствора
концетрације 2 mol/ dm3 ?
2. У 1 dm3 раствора налази се 80 g натријум- хидроксида
(NaOH) .Израчунати количинску концентрацију натријум
– хидроксида у(NaOH) раствору .
3. После упаравања до сува 50 cm3 раствора у суду је
заостало 0, 585 g те соли. Колика је била количинска
концетрација NaCl у раствору?
4. Израчунати масени удео етанола C2H5OH у раствору који
је добијен мешањем 30 g и 50 g воде.
5. Израчунајте колико је грама натријум-
хидроксида(NaOH) и воде потребно за припремање 250 g
10 % раствора.
 Домаћи рад
1. Дефиниши појам дисперзне фазе и дисперзног
средства.
2. Дефиниши појам засићености.
3. Колико се грама амонијум- хлорида, NH4Cl
налази у 0,6 dm3 раствора концетрације
0,2 mol / dm3 ?
4. Колики је масени удео натријум- хлорид NaCl у
раствору ако је упаравањем 10 g тог раствора у
суду заостало 0,06 g соли.