Smee (rastvori)

Prof. dr Vesna Kunti

U V O D

SISTEM
- SISTEM

faza

komponenta

smea (rastvori)

- FAZA
(gr. pojavljivanje) u svakom svom delu ima isti hemijski sastav i
termodinamike osobine

Faza se esto poistoveuje sa agregatnim stanjem:

led, tena voda i vodena para - jesu tri faze, ali nije uvek tako (npr. voda i
ulje)
Sistem od 1 faze -homogen sistem (npr.voda)
Sistem od najmanje 2 faze -heterogen (npr. voda sa kockicama leda)

- KOMPONENTA
Sastav sistema se opisuje pomou komponenata koje ga
sainjavaju.
Uslovna podela komponenata na rastvorak i rastvara

SISTEMI mogu biti:

IDEALNI
Jednokomponentni sistemi su
idealni
=
A-A
Izmeu istih estica vladaju sile
istog intenziteta
Pri meanju estica iste vrste ne
javljaju se toplotni efekti, nema
promene zapremine
50 mL vode + 50 mL vode = 100
mL vode
I dvokomponentni sistemi (rastvori)
mogu biti idealni
Komponente imaju slina
svojstva, sve meumolekulske
sile su iste jaine
A-A = B-B = A-B

NEIDEALNI (REALNI)
Meumolekulske sile nisu iste
jaine
A-A nije isto kao B-B i A-B
Pri meanju, javlja se toplotni
efekat, dolazi do promene
zapremine

50 mL vode + 50 mL sumporne
kiseline 100 mL smee

Smee (rastvori)

Rastvorak
1. Gas
Tenost
vrsto
2. Gas
3. vrsto
4. Tenost
Gas
Teno
vrsto

Rastvara
Gas
Gas
Gas
Tenost
Tenost
Tenost
vrsto
vrsto
vrsto

Primer
Vazduh
Vlaan vazduh
Pare joda
Gazirana voda
Rastvor NaCl
Alkohol u vodi
Vodonik u Pt
Amalgam
elik

1. Rastvaranje gasa u gasu (smea gasova)

Gasovi se meaju u svim srazmerama (uvek je 1 faza)
Gasne smee su idealne smee - zanemarljive
meumolekulske sile

P = PA + PB

Daltonov zakon:
Ukupan pritisak gasne
smee jednak je zbiru
parcijalnih pritisaka
komponenata smee
Parcijalni pritisak PApritisak koji bi svaki gas
pokazivao kada bi sam
zauzimao zapreminu gasne
smee.
xA-molski udeo gasa A

PA= xA P

Gas A

Gas B

Smea AB

2. Rastvaranje gasa u tenosti

(Opta i neorganska hemija)
Zavisi od prirode gasa i tenosti:

Ako gas i tenost hemijski reaguju,

rastvorljivost je velika (HCl, H2S,
CO2)
Gasovi koji ne reaguju sa
tenou, slabo se u njoj rastvaraju
(O2, N2, CO...)

Zavisi od temperature:
sa poveanjem temperature
opada rastvorljivost gasa u tenosti
Poznato iz termohemije:
Rastvaranje gasova u tenosti je uvek
egzoterman proces, H<0

Zavisi od pritiska:

Henrijev zakon:

Masa gasa rastvorena u

odreenoj zapremini tenog
rastvaraa na konstantnoj
temperaturi srazmerna je
pritisku tog gasa iznad tenosti

m = kP

Da li ste primetili
mehurie u ai
vode koju ste
ostavili da stoji?

Zagrejana voda dovodi

do smanjenja
rastvorljivosti kiseonika
u vodi, to ozbiljno
ugroava floru i faunu.

Gde ima vie ribe?

U toplim morima
U hladnim morima
Isto

Smee gasova su idealne smee:

A) da
B) ne
C) zavisi od prirode gasa
Smea helijuma, kiseonika i
azota predstavlja sistem od:
A) jedne faze
B) dve faze
C) tri faze

Od ponuenih, najvie se rastvara

u vodi:

A) amonijak
B) kiseonik
C) helijum

Najvie se rastvaraju gasovi koji sa vodom

hemijski
a) reaguju
b) ne reaguju

Koji zakon opisuje rastvaranje gasa

u tenosti ?

Daltonov
Henrijev

Sa poveanjem pritiska, rastvorljivost gasa

se:
a) poveava
b) smanjuje
c) ne menja

3. Rastvaranje vrste u tenoj fazi

Ogranieno
Zavisi od:
prirode rastvorka i rastvaraa
slino u slinom se najbolje
rastvara
temperature

Kako utie temperatura?

Rastvorljivost uglavnom
raste sa porastom
temperature, ali u nekim
sluajevima opada - kada
je ukupna toplota
rastvaranja egzotermnog
karaktera.

Poznato iz termohemije: rastvaranje vrstih tela u

tenosti dva procesa

endoterman
Hr>0
Raskidanje veza
kristalne reetke

egzoterman
Hs<0
Solvatacija
(hidratacija)

H = H r + H s
Ukupna toplota rastvaranja soli zavisi od toga ta je vee
+Hrastvaranja ili -Hsolvatacije

Koji procesi su uvek egzotermni?

a) rastvaranje gasova u
tenosti
b) fazni prelaz
c) rastvaranje vrstih tela u
tenosti
d) neutralizacija
e) sagorevanje
f) topljenje
h) isparavanje

H = H r + H s

Da li je znojenje egzoterman ili

endoterman proces?
a) egzoterman
b) endoterman
Pri isparavanju vode iz
organizma, troi se znatna
koliina energije.

H2O(l) H2O(g)
H = 10,52 kcal/mol
Kontrola i regulacija telesne
(40,7kJ/mol)
temperature - znojenjem se
organizam titi od visokih
temperatura

3. Rastvaranje vrste u tenoj fazi

Kako se menja pritisak pare rastvaraa kada u

rastvara dodamo rastvorak?

Raulov (Rauolt) zakon razblaenih rastvora:

Pritisak pare iznad rastvora manji je od
pritiska pare iznad rastvaraa na istoj temperaturi.

Rastvorak je neisparljiv. Pritisak (napon) pare potie samo od rastvaraa.

Zbog solvatacije, smanjuje se broj molekula rastvaraa koji odlaze
u paru.

Raulov zakon razblaenih rastvora:

Relativno snienje pritiska pare rastvaraa iznad rastvora (PA) u odnosu
na pritisak pare iznad istog rastvaraa (P0A) jednako je odnosu
broja molova rastvorka (nB) i zbiru broja molova rastvorka i
rastvaraa (nA)

P PA
nB
=
0
nA + nB
PA
0
A

XB

iliSnienje napona pare direktno je srazmerno koncentraciji!

A se odnosi na rastvara
B se odnosi na rastvorak
Uvek isparava samo rastvara- zato je u formuli pritisak pare rastvaraa PA

Vai za idealne (razblaene) rastvore neelektrolita

Grafik zavisnosti pritiska pare od

temperature: za rastvara i za rastvor

PRITISAK PARE IZNAD RASTVORA UVEK JE NII OD

PRITISKA PARE IZNAD RASTVARAA

Raulov zakon razblaenih rastvorafazni dijagram

Zavisnost pritiska pare vode P0 i vodenog rastvora P od temperature

Kriva ABF (puna linija) - voda

(rastvara)
Kriva CF (isprekidana)- rastvor

Pritisak pare iznad rastvora

na bilo kojoj temperaturi
nii je
od pritiska pare iznad
rastvaraa (vode)
Taka mrnjenja
Taka kljuanja
rastvora
rastvaraa
Taka mrnjenja
rastvaraa

Taka kljuanja
rastvora

Snienje pritiska pare rastvora u odnosu na rastvara, a time

i poveanje take kljuanja i snienje take mrnjenja rastvora,
srazmerne su nB, tj. koncentraciji rastvora

 Krioskopija-

snienje T
mrnjenja rastvora u odnosu na
rastvara

Ebulioskopijapoveanje T kljuanja
rastvora u odnosu na
rastvara

Metode zasnovane na Raulovom zakonu

Iz snienja take mrnjenja i
povienja take kljuanja rastvora u odnosu na rastvara
odreuje se koncentracija rastvora i molarna masa rastvorka

t m = t m t m = K b
b=
n=

t k = t k t k = E b

m rast var ac
m
Mr

K H 2 O = 1,86 kgmol1
E H 2 O = 0,52 kgmol1

Ko vie isparava (na istoj tempraturi)?

More
Jezero
Isto

Osobine rastvora koje ne zavise od prirode i

vrste estica, ve samo od njihovog broja
(koncentracije), nazivaju se
KOLIGATIVNE OSOBINE:
Snienje pritiska pare rastvora u odnosu na rastvara
Povienje take kljuanja rastvora u odnosu na rastvara
Snienje take mrnjenja rastvora u odnosu na rastvara
Osmotski pritisak
Poto zavise od broja estica, VEI SU U RAZBLAENIM RASTVORIMA
ELEKTROLITA, NEGO U RASTVORIMA NEELEKTROLITA ISTE
MOLALNE KONCENTRACIJE

Osmoza i osmotski pritisak

(Opta i neorganska hemija)

Moe se objasniti veim naponom

pare rastvaraa u istom rastvarau
nego u rastvoru.
Tenja rastvaraa da prolazi
kroz membranu u rastvor dok se ova
dva pritiska ne izjednae.

V = nRT
n
=c
V

= c R T
Vai za neelektrolite

ta se desilo ovom krastavcu pri

pravljenju zimnice?
A) Domaica je dodala vie soli
B) Domaica je dodala manje soli

Za rastvor sa neisparljivim rastvorkom:

Pritisak pare je uvek: a) nii b) vii
Temperatura kljuanja je uvek:
a) nia b) via
Temperatura mrnjenja je uvek:
a) nia b) via
Osmotski pritisak tera rastvara sa mesta
a) nie koncentracije ka vioj koncentraciji
b) vie koncentracije ka nioj koncentraciji

4. Rastvaranje tene u tenoj fazi

Postoje tri mogunosti:
1. Potpuno meanje, nema dva
sloja (potpuno meljive tenostiidealne i neidealne)
2.Ne meaju se, ima dva sloja pri
svim temperaturama (nemeljive
tenosti)
3.Ogranieno meanje, postoje
dva sloja do odreene temperature
i sastava, a onda sistem prelazi u
potpuno meanje (delimino
meljive tenosti)

4.1.Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj

potpuno meljive tenosti
4.1.a) Idealne tene smee
podleu Raulovom zakonu
Meumolekulske sile iste izmeu molekula u istom stanju i u
smei
Meaju se u svim molskim odnosima i na svim temperaturama obrazuje se samo jedna faza.
Hmeanja= 0 i V meanja= 0 - sve interakcije iste jaine.
Malo je idealnih smea!
Komponente koje su slinih hemijskih i fizikih osobina, kao npr:
benzen i toluen,
Pokazuju aditivnost:
n-heksan i n-heptan,
pritisak pare,
etilbromid i etiljodid
gustina, viskoznost
n-butilhlorid i n-butilbromid itd.
i druge osobine se

linearno menjaju
u zavisnosti od koliine
komponenata u smei

Idealna tena smea (obe komponente su isparljive)

Raulov zakon za idealne tene smee:

U idealnoj smei komponenta A ne utie na tendenciju komponente B da isparava, ni

komponenta B ne utie na tendenciju komponente A da isparava

P0A - pritisak pare iznad iste komponente A

P0

- pritisak pare iznad iste komponente B

PA parcijalni pritisak pare komponente A iznad smee

PB parcijalni pritisak pare komponente B iznad smee

xA molski udeo komponente A

xB molski udeo komponente B

PA = P x A
0
A

PB = P xB
0
B

xA + xB = 1

Parcijalni pritisak pare jedne isparljive komponente u smei

(rastvoru), jednak je pritisku pare iste komponente
pomnoene sa njenim molskim udelom (frakcijom) u smei
(rastvoru)

P = PA + PB = P x A + P x B
0
A

0
B

Ukupan pritisak pare iznad smee jednak je zbiru parcijalnih pritisaka komponenata A i B

Raulovi zakoni prikazani preko dijagrama stanja

Predstavlja zavisnost parcijalnog pritiska komponenata A i B u gasnoj fazi,
od sastava tene faze, izraene u molskim udelima (frakcijama) komponente
A, odnosno B.
Zavisnost je pravolinijska
A
B

P=P +P

Parcijalni pritisci
PA i PB linearno opadaju
sa poveanjem koliine
one druge komponente
u smei,
a ukupni P dobija se
sabiranjem PA i PB

DIJAGRAM STANJA ZA SVAKU ISPARLJIVU TENOST POSEBNO

PB = P x B
0
B

PA = P x A
0
A

APSCISA MOE BITI IZRAENA OD O DO 1 ILI OD 0% DO 100%,

kako se izraava molski udeo

Raulov zakon:

PA = PA0 x A

P B = PB0 x B

P = PA + PB

U oznaenoj taki:
Sastav smee je:
Parcijalni pritisak A je:
Parcijalni pritisak B je:
Ukupni pritisak pare je:

Kod idealnih rastvora (smea):

a) Pri meanju komponenata A i B javlja
se toplotni efekat
B) Meumolekulske sile izmeu
komponenata A i B su iste kao i izmeu A i
A, odnosno B i B
C) Ukupan pritisak pare jednak je zbiru
parcijalnih pritisaka komponenata A i B
D) Komponenta A utie na isparljivost
komponente B i obrnuto

Tano je:
a) Sa poveanjem molskog udela komponente u
smei raste i njen parcijalni pritisak pare
b) Parcijalni pritisak pare neke komponente u
smei jednak je pritisku iste komponente
pomnoenom sa njenim molskim udelom u
smei
c) Ukupan pritisak pare smee dobija se
sabiranjem parcijalnih pritisaka komponenata u
smei
d) Molski udeo se izraava od 0 do 1
e) Molski udeo se izraava od 0 do 100%

Prema slici, odgovoriti na pitanja:

Benzen i toluen ine idealnu
smeu DA NE
Vei pritisak pare ima
benzen DA NE
Isparljiviji je benzen DA NE
Pri meanju benzena i
toluena javlja se toplotni
efekat DA NE
Parcijalni pritisak toluena
raste sa poveanjem
njegovog molskog udela u
smei DA NE

Komponente idealne smee mogu se razdvojiti

DESTILACIJOM
Destilacija-metoda za
razdvajanje isparljivih
komponenata iz smee
Komponente se razdvajaju na
osnovu razliitih taaka
kljuanja, odnosno razliitih
parcijalnih pritisaka
Tena smea se zagreva na
temperaturu kljuanja, a nastale
pare se kondenzuju i skupljaju
U toku destilacije, u pari ima sve
vie isparljive komponente, a
tenost postaje bogatija manje
isparljivom komponentom

Komponente idealne smee mogu se razdvojiti DESTILACIJOM

Destilacioni dijagram: zavisnost take kljuanja smee od

njenog sastava
Donja kriva svaka taka krive
predstavlja sastav tene smee
(L) na njenoj temperaturi kljuanja
Gornja kriva svaka taka krive
predstavlja sastav pare (G) na
istim temperaturama
tA i tB su take kljuanja istih
komponenata A i B
LL-molski udeo komp. A u tenosti
LG - molski udeo komp. A u pari

U toku destilacije, menjaju se i taka kljuanja

i sastavi tene i gasne faze

GL-molski udeo komp. B u

tenosti
GG-molski udeo komp. B u pari

Destilacioni dijagram: zavisnost take kljuanja smee od njenog sastava

50%A + 50%B

Razliit sastav smee u tenosti (20% A i 80%B)

i pari (50%A i 50% B) na istoj temperaturi

.
Ponavljanje destilacije nekoliko puta- FRAKCIONA DESTILACIJA

jedan korak ponavlja, tako to se tenost dobijena kondenzovanjem

izdvojene pare ponovo zagreva do kljuanja, nova koliina pare koja je jo
bogatija isparljivijom komponentom opet kondenzuje, ponovo isparava, pri
emu tenost iz koje se para izdvaja ostaje bogatija manje isparljivom.

komponentom

Kolone za frakcionu
destilaciju

ta je prikazano na slici?_______________
Da li viu taku
kljuanja ima A ili B?
Da li vei pritisak pare
ima A ili B?
Da li je isparljivija A ili
B?
ta predstavlja donja,
a ta gornja linija?
Gde su dve faze?
Donja: sastav tene faze na njenoj t kljuanja
Gornja: sastav pare na istoj temperaturi

 Kakav je sastav smee u X?

Kakav je sastav smee u Y?

Da li dijagrami odgovaraju jedan drugom?

Zavisnost pritiska pare od sastava

idealne smee dve tenosti

Destilacioni dijagram
idealne smee dve tenosti

Raulov zakon vai samo za

idealne!
I verzija
Za idealne (razblaene) rastvore
-vrsto u tenom
Relativno snienje napona pare jednako je molskom udelu
rasvorene supstance
PA0 PA
= xB
0
PA

II verzija
Za idealne tene rastvore
teno u tenom

Parcijalni pritisak pare jedne isparljive komponente u smei,

jednak je pritisku pare iste komponente pomnoene sa
njenim molskim udelom (frakcijom) u smei

PA = PA0 x A

PB = PB0 x B

4.1.Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj (potpuno meljive tenosti)

4.1.b) Realne - azeotropske smee

Smee (rastvori) kod kojih se meumolekulske sile izmeu konstituenata u
rastvoru znatno razlikuju od onih kada su u istom stanju.

Odstupanje od Raulovih zakona

Negativno i pozitivno odstupanje - ali i dalje samo jedna faza (potpuno meljive):
Voda i alkohol
Glicerin i alkohol
Alkohol i aceton
Benzen i ugljentetrahlorid

Osobine tenosti (pritisak pare, gustina) ne pokazuju aditivnost - ne menjaju se linearno u

zavisnosti od koliine komponente u smei
Pri meanju javlja se toplotni efekat
Pri meanju komponente menjaju svoju zapreminu:
50 mL vode + 50 mL C2H5OH= 98 mL smee

FA A FB B FA B

4.1.Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj (potpuno meljive tenosti)

NEGATIVNO ODSTUPANJE
Ukupni P je MANJI nego to predvia Raulov zakon
Adhezione sile A-B su jae
od kohezionih sila A-A i B-B
(smanjena je tendencija A i B
da isparavaju)
Ukupan pritisak pare
pokazuje MINIMUM
A-hloroform B-aceton

Cl3C-H O=C(CH3)2
Isprekidane linije- komponente slede Raulov zakon
Pune linije - parcijalni pritisci komponenata A i B, kao i ukupan pritisak pare Ptotal

4.1.Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj (potpuno meljive tenosti)

POZITIVNO ODSTUPANJE
Ukupni P je VEI nego to predvia Raulov zakon
Adhezione sile A-B su slabije
od kohezionih sila A-A i B-B.
Komponente A i B imaju veu
tenju za isparavanjem kada
su u smei
Ukupan pritisak pare pokazuje
MAKSIMUM
A-aceton
B-ugljen-disulfid

Isprekidane linije- komponente slede Raulov zakon

Pune linije - parcijalni pritisci komponenata A i B, kao i ukupan pritisak pare Ptotal

4.1.Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj (potpuno meljive tenosti)

Zavisnost pritiska pare od sastava smee

idealne i realne smee

Idealne smee
FAA=FAB=F BB
Ukupan pritisak
jednak zbiru
parcijalnih pritisaka
PA i PB

Ako je FAA>FAB<FBB,

Ako je FAA<FAB>FBB,

tenja komponenata ka
isparavanju iz rastvora
je vea nego u istom
tenom stanju pozitivna dstupanja od

tenja komponenata ka
isparavanju u rastvoru
je manja nego u istom
tenom stanjunegativna odstupanja
od Raulovog zakona

Raulovog zakona

4.1.Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj (potpuno meljive tenosti)

Destilacioni dijagrami- zavisnost take kljuanja smee od njenog sastava

Idealna smea

Realna smea

Pozitivno odstupanje

Negativno odstupanje

AZEOTROPSKA SMEA
Smea tano definisanog molskog odnosa komponenata
sa najniom ili najviom takom kljuanja.
Ima isti sastav u tenoj i gasnoj fazi - lii na jedinjenje, ali nije.

4.1.Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj (potpuno meljive tenosti

Pozitivno odstupanje od
Raultovog zakona

Negativno odstupanje od
Raultovog zakona

R
E
A
L
N
E

S
M
E

AZ

Sastav smee

AZ

Sastav smee

Etanol i voda ine azeotropsku smeu sa

minimumom take kljuanja u kome je
procenat etanola: 95,6%

Etanol kljua na 78.4C,

voda kljua na 100C,
azeotropska smea na
78.2C,
to je nie od take
kljuanja obe iste
komponente

Prema slici, prikazano je:

a) pozitivno odstupanje od Raulovog zakona
b) negativno odstupanje
a)
b)
c)
d)
e)

a)
b)

ordinata predstavlja temperaturu

kljuanja
apscisa predstavlja sastav smee
smea se sastoji od dve isparljive
komponente
CS2 ima vei pritisak pare od acetona
CS2 je isparljiviji od acetona

CS2 poveava tendenciju acetona ka

isparavanju i obrnuto
CS2 smanjuje tendenciju acetona ka
isparavanju i obrnuto

Prema slici, zaokruiti tana tvrenja

a) Ordinata predstavlja pritisak pare
b) Apscisa predstavlja sastav smee
c) Komponente A i B predstavljaju
idealnu smeu
d) Sile A-A jae su nego A-B
e) Komponente imaju manju tenju ka
isparavanju kada su u smei
f) Ukupan pritisak pare vei je nego to
predvia Raulov zakon
g) Azeotropsku smeu ini smea
sastava: 50% A i 50% B
g) Azeotropska smea kljua na vioj
temperaturi od A i B

Koji je destilacioni dijagram idealne smee?

Obeleiti azeotropsku smeu

Za azeotropsku smeu vai:

a) sastav tene i gasne faze je razliit
b) moe se razdvojiti destilacijom
c) moe se razdvojiti frakcionom
destilacijom
d) predstavlja jedinjenje
e) kljua u nepromenjenom sastavu

Azeotropsku smeu ini smea etanola i

vode gde je procentni sastav etanola
a) 70%
b) 95,6%
c) 98%
d) bilo koji procenat
Ova azeotropska smea je
a) sa minimalnom
b) sa maksimalnom takom kljuanja

Na slici je prikazana zavisnost pritiska pare od ____

1. Koji grafik se
odnosi na idealne
smee?
2. Na kom grafiku je
prikazano negativno
odstupanje od
Raulovih zakona?
3.Gde je vea
tendencija
komponenata da
isparavaju kada su u
smei?
4. Gde su osobine
komponenata
aditivne?

4.2. Tenosti delimino

rastvorljive jedna u drugoj
Mogu se potpuno meati ili potpuno ne meati,
u zavisnosti od molskog odnosa komponenata
(molske frakcije) i temperature.
3 primera:
Voda i fenol
Voda i trietilamin
Voda i nikotin
Faznim dijagramima prikazan je uticaj
temperature i molskog udela komponenti na
meljivost (zavisnost temperature od sastava
smee).

Primer 1: voda i fenol

Izvan krive-homogen, jedna faza

Ispod krive- heterogen, dve faze
tK gornja kritina temperatura

Primer 2: voda i trietilamin

Primer 3: voda i nikotin

Uzajamna rastvorljivost
komponenata opada sa
porastom temperature.

Delimina rastvorljivost
komponenata u
odreenom intervalu
temperatura.

Donja kritina temperatura

(18,5C) ispod koje se
komponente meaju u svim
odnosima

Dve kritine temperature:

Donja: 61C
Gornja: 210 C

4.3. Tenosti potpuno nerastvorljive jedna u

drugoj
Mutna tenost-stajanjem se obrazuju dva sloja

Slabe sile privlaenja izmeu A i B

Ukupan pritisak pare smee jednak je zbiru
pritisaka para komponenata kad nisu u smei.

P=P +P
0
A

0
B

P = PA + PB

Poto je P uvek vee od P0A i P0B, bie i taka kljuanja

smee nia od taaka kljuanja pojedinih
komponenata.

Taka kljuanja ostaje konstantna dok smea ne

ispari.

4.3. Tenosti potpuno nerastvorljive jedna u drugoj mogu se razdvojiti

destilacijom vodenom parom

Destilacija supstanci
koje imaju visoku taku
kljuanja na kojoj bi se
termiki razloile.
U prisustvu vode, ove
supstance se destiliu
na mnogo nioj temp.
od svoje take
kljuanja.
Za dobijanje PARFEMA
(etarskih ulja iz biljaka)

P=P +P
0
A

0
B

Voda kljua na 100C

Brombenzen kljua na 155C
Smea vode i brombenzena kljua na 95 C

Aparatura za destilaciju vodenom parom

P = PA0 + PB0

H2O
100oC

U smei od nemeljivih
tenosti svaka tena
komponenta zadrava svoj
napon pare kao da je sama;
ukupan napon pare smee je
zbir pojedinanih napona
pare istih tenosti koje ine
smeu.
Smea kljua kada ukupan
napon pare dostigne
atmosferski pritisak; taka
kljuanja smee e biti nia
od taki kljuanja bilo koje
komponente pojedinano.
U destilatu se dobijaju dve
faze (vodena i organska),
koje se lako odvajaju.

Na slici je prikazana aparatura:

a) za destilaciju
b) za frakcionu destilaciju
c) za destilaciju vodenom
parom
U odnosu na obinu
destilaciju, aparatura za
frakcionu destilaciju ima i
KOLONU ZA FRAKCIONU
DESTILACIJU

Na slici je prikazana aparatura:

a) za destilaciju
b) za frakcionu destilaciju
c) za destilaciju vodenom parom

Na slici su prikazani dijagrami stanja:

a)Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj
b) Tenosti delimino rastvorljive jedna u drugoj
c) Tenosti potpuno nerastvorljive jedna u drugoj

Gde je jedna, a gde su dve faze?

Na vebama iz organske hemije:

PREIAVANJE BENZALDEHIDA
kljua na 178oC
Princip: Neistoa (benzojeva kiselina
prevedena u svoju so sa NaOH) je neisparljiva,
Benzaldehid i voda= smea koja kljua
na temperaturi nioj od 100oC
Destilat - dve faze (voda i benzaldehid)

H2O
100oC

1- idealne smee dve tenosti

2 - realna smee dve potpuno meljive tenosti
3- smea dve delimino meljive tenosti
4- smea dve potpuno nemeljive tenosti
Sve meumolekulske sile (A -A, B-B i A-B) su iste jaine____
Parcijalni pritisak pare jedne komponente linearno opada sa
poveanjem molskog udela druge komponente u smei____
Smea vode i etanola___
Smea benzena i toluena____
Smea odreenog sastava predstavlja azeotropsku
smeu____
Smea vode i ulja____
Mogu se razdvojiti destilacijom vodenom parom____
Meaju se u odreenom opsegu temperatura i koncentracija__

Rezime:

1.Rastvaranje gasne u gasnoj fazi Daltonov zakon

2. Rastvaranje gasne u tenoj fazi- Henrijev zakon
3. Rastvaranje vrste u tenoj fazi-Raulov zakon
razblaenih rastvora: Pritisak pare iznad rastvora manji je od
pritiska pare iznad rastvaraa.
Snienje pritiska pare, krioskopija i ebulioskopija, osmotski
pritisak-koligativne osobine ( zavise samo od koncentracije, a ne od
prirode supstance)
4. Rastvaranje tene u tenoj fazi
4.1.Tenosti potpuno rastvorljive jedna u drugoj
a) Idealne smee- podleu Raulovom zakonu
Destilacija i frakciona destilacija
b) Realne, azeotropske smee pozitivno i negativno
odstupanje od Raulovog zakona
4.2.Tenosti delimino rastvorljive jedna u drugoj
4.3.Tenosti potpuno nerastvorljive jedna u drugoj
Destilacija vodenom parom