Rektifikacija je vie puta ponovljena destilacija.

Primenjuje se onda kada obinom destilacijom nije

mogue razdvojiti komponente, jer im je isparljivost

slina.
Pri rektifikaciji dobijeni destilat se ponovo destilie,
sve dok u poslednjem destilatu ne dobijemo istu
isparljiviju komponentu.

Prva destilacija
Druga destilacija
Trea destilacija

x 1< x 2< x 3< x D

 Rektifikacija se izvodi u rektifikacionoj koloni.

Rektifikaciona kolona se sastoji od potrebnog i

proraunatog broja podova.

Podovi su iste konstrukcije i predstavljaju jedan kazan.
Na podovima kolone destilat i para se intenzivno
meaju i kreu se u suprotnim smerovima:
Tenost (destilat) nanie
Para navie.

 Para ima veu temperaturu od temperature kljuanja

tenosti, pa zbog toga pri dodiru sa tenou, vri

njeno zagrevanje do vrenja. Tom prilikom predaje
tenosti tee isparljivu komponentu, a prima-oslobaa
iz nje lake isparljivu.
Na taj nain para se postepeno obogauje lake
isparljivom komponentom, a tenost tee isparljivom
komponentom.

 Tenost se iz kolone odvodi na dnu (sa zadnjeg poda),

dok se para odvodi na vrhu kolone sa prvog poda.

Za nesmetan rad kolone deo destilata iz hladnjaka
(deflegmatora) se vraa u kolonu na prvi pod.
Deo destilata koji se vraa u kolonu na prvi pod,naziva
se refluks.
Ostatak destilata se odvodi u moniji hladnjak gde se
ohladi, a potom se sabira u rezervoaru kao konaan
proizvod.

Deo rektifikacione kolone sa sitastim podovima

TENOST
PRELIVNE
CEVI

PODOVI KOLONE

PARA

Prema konstrukciji podova, razlikujemo sledee vrste

rektifikacionih kolona:
Kolone sa zvonastim podovima;
Kolone sa sitastim podovima i
Kolone sa punjenjem.

tenost

1- dno poda

2- otvor za prolaz pare

3- zvono
4- prelivne cevi

para

1- kazan
2- Kolona
3- Deflegmator
4- Hladnjak

5- Kontrolno
stakleno zvono
6- rezervoar

1- zona osiromaenja
2- zona obogaivanja
3- deflegmator
4- hladnjak

5- rezervoar za destilat
6- rezervoar za ostatak
7- predgreja poetne
smee