Rektifikacija

Rektifikacija je tehnološka operacija pri kojoj se vrši destilacija u više

stepena, pri čemu se parna faza kreće ka vrhu kolone, a tečna faza
sliva ka dnu kolone. Rektifikacija je višestepena suprotnostrujna
destilacija.
Rektifikacija se koristi za razdvajanje smeša komponenata koje imaju
bliske temperature ključanja tj. za koje je relativna isparljivost bliska
jedinici. Ova operacija je posebno značajna u petrohemijskoj industriji
gde se razdvajaju višekomponentne smeše kao što je nafta.
Rektifikacija se najčešće obavlja u kolonama sa stepenastim
kontaktom faza – podovima koji se konstrujišu tako da se na njima
obavlja što bolji kontakt parne i tečne faze.
Rektifikacija je najčešće kontinualan proces, a može se obavljati i kao
diskontinualan proces.
Rektifikacija

Kontinualna rektifikacija
Rektifikacija

Zvonasti podovi Sitasti podovi

Rektifikacija

Zona obogaćenja – deo kolone iznad napojnog poda do vrha kolone.

Po dogovoru se stepeni (podovi) u zoni

obogaćenja označavaju oznakom n.

Zona iscrpljenja – deo kolone ispod napojnog poda do dna kolone.

Po dogovoru se stepeni (podovi) u zoni

iscrpljenja označavaju oznakom m.

Stepeni se broje sa vrha kolone, a protoci faza i njihovi sastavi nose oznaku stepena sa koga se podižu ili slivaju.
Rektifikacija

Parna faza se kreće ka vrhu kolone i konstantno, na svakom podu, obogaćuje lakše isparljivom komponentom.
Tečna faza se sliva ka dnu kolone i konstantno obogaćuje teže isparljivom komponentom.

Temperature viših podova su niže – na njima se nalaze smeše koje imaju nižu temperaturu ključanja jer su bogatije
lakše isparljivom komponentom.

Tn 1  Tn  Tn 1
(Tm 1  Tm  Tm 1 )

Na dva uzastopna poda razlika u sastavima nije velika što znači da i razlika u temperaturama ključanja takođe nije
velika. Po Trutonovom pravilu da je odnos latentne toplote isparavanja i temperature ključanja konstantan:

r
 const .
Tklj
znači da su bliske latentne toplote ispravanja na dva susedna poda tako da se na njima ostvaruje i slična razmena, pa je:

Vn 1  Vn  Vn 1 , Ln 1  Ln  Ln 1

Vm 1  Vm  Vm 1 , Lm 1  Lm  Lm 1

U koloni postoje uslovi konstantnog molskog isparavanja i konstantnog molskog prelivanja što se može koristiti u
manje rigoroznim proračunima rektifikacije.
Rektifikacija

Refluksni odnos

Rebojler (na dnu kolone)

Totalni rebojler

Parcijalni rebojler
Rektifikacija

Materijalni bilansi kolone

F  D  B Ukupni materijalni bilans

F x F  D x D  B x B Materijalni bilans lakše isparljive komponente

Materijalni bilansi zone obogaćenja

Ukupni: Vn1  L n  D
Lakše isparljive
komponente:
Vn1 y n1  L n xn  D x D

Mek Kejb Tile-ova (McCabe Thiele) metoda

L n D
y n1  xn  xD Operativna linija zone
Vn Vn obogaćenja ili
gornja operativna linija
L0 Ln
R 
D D

R x
Ln D Ln D D D y n 1  xn  D
yn 1  xn  xD  xn  xD R 1 R 1
Ln  D Ln  D Ln D  D D Ln D  D D
Rektifikacija

Gornja operativna linija na ravnotežnom dijagramu

Za prvi pod u koloni

R 1
y1  x0  xD
R 1 R 1
x0  x D
y1  x D

Gornja operativna linija uvek prolazi kroz tačku sastava

 y  xD , xD 

što je tačka na dijagonali

Rektifikacija

Materijalni bilansi zone iscrpljenja

Ukupni: Vm  B  L m

Lakše isparljive Vm y m  B x B  L m xm

komponente:

L m B Operativna linija zone

y m1  xm  xB iscrpljenja ili

Vm 
Vm donja operativna linija

Lm B
x N  xB , y N 1  xN  xB
Vm Vm
L  B V
y N 1  m xB  m xB
Vm Vm

Gornja operativna linija uvek prolazi kroz tačku sastava

 y  xB , xB 
što je tačka na dijagonali
Rektifikacija

q-linija
Položaj napojnog (šaržnog) poda određen je termičkim stanjem napojne smeše. Napojni pod se nalazi između zone
obogaćenja i zone iscrpljenja. Presek gornje i donje operativne linije određen je q-linijom, koja predstavlja liniju napojne
smeše.

Vn yq  Ln xq  D x D q-linija prolazi kroz presek gornje i donje operativne linije tako da mora da
zadovolji jednačine materijalnog bilansa obe zone kolone
Vm yq  Lm xq  B x B

Vm  Vn  yq  Lm  Ln xq  B xB  D xD 

Vm  Vn  yq  Lm  Ln xq  F xF (1)

Ukupni materijalni bilans napojnog poda

F  Ln  Vm  Vn  Lm

Vm  Vn  Lm  Ln  F (2)

Napojna smeša može da bude u različitim termičkim stanjima, a na napojnom podu mora da bude dovodena na
temperaturu ključanja

q  F hklj  hF 
Rektifikacija

Ako je napojna smeša pothlađena tečnost deo parne faze koja stiže na napojni pod će se iskondenzovati u količini
dovoljnoj da latentna toplota kondenzacije dovede napojnu smešu na temperaturu ključanja.

q  G r
Latentna toplota
kondenzacije
Deo parne faze
koja se
iskondenzovala

 
q  F hklj  hF  G r 
 G 

F hklj  hF 
r

Bilans tečne faze na napojnom podu je:

Lm  Ln  F  G
(3)
Lm  Ln  F  G
q

Lm  Ln  F 

F hklj  hF   F hklj  hF  r
r r
 toplota potrebna da se 1 mol 
 
 ulazne smeše prevede u paru 
hklj  hF  r q
 toplota potrebna da se 1 mol ulazne smeše
q  
r  na temperatur i kljucanja prevede u paru 
Rektifikacija

Lm  Ln  F q

Iz jed. (2) Vm  Vn  F q  1

Smenom u jednačinu (1) dobija se:

q x
yq  xq  F Jednačina q-linije
q 1 q 1

Za xq  x F 
 yq  xF što znači da q-linija prolazi kroz tačku na dijagonali za sastav xF

Položaji q-linije

1. Napojna smeša ključala tečnost

hF  hklj
hklj  hklj  r q
q  1
 nagib 
r q 1

2. Napojna smeša zasićena para

hF  hklj  r
hklj  r  hklj  r q
q 0
 nagib 0
r q 1
Rektifikacija

3. Napojna smeša pothlađena tečnost

hF  hklj  h

hklj  hklj  h  r

q 1
r

4. Napojna smeša pregrejana para

hF  hklj  r  h
hklj  hklj  r  h  r
q 1
r

5. Napojna smeša je smeša ključale tečnosti i zasićene pare (udeo ključale tečnosti w)

 
hF  w hklj  1  w hklj  r  hklj  r  w r

hklj  hklj  r  w r  r
q w
r
Znači da je q-vrednost jednaka udelu ključale tečnosti u napojnoj smeši.
Rektifikacija

Određivanje broja teorijskih stepena – podova (idealnih podova)

Gornja operativna linija

Kada brojanje podova sa vrha kolone stigne do

q-linije znači da prelazi u zonu iscrpljenja tj. na
donju operaivnu liniju. Pod koji preseca q-linija
predstavlja napojni pod

Donja operativna linija

Rektifikacija
Rektifikacija
Minimalni refluksni odnos

Stanje pri kome se gornja, donja i q-linija seku na ravnoteži (najčešće) ili gornja operativna linija tangira ravnotežu.

Pri minimalnom refluksnom odnosu broj teorijskih podova je beskonačan.

Rmin  N 

Totalni refluksni odnos

Stanje pri kome se sa vrha kolone ne odvodi destilat tj. sva tečnost sa vrha kolone se vraća u nju.

Ln D  0
yn 1  xn  x D D
  yn 1  xn
Ln  D Ln  D

Operativna linija se poklapa sa dijagonalom

U ovom slučaju je broj teorijskih stepena minimalan

R  N min
Rektifikacija

Efikasnost poda

yn  yn 1 obogacenje ostvareno na realnom podu

 
yn*  yn 1 obogacenje ostvareno na idealnom podu
ili

xn 1  xn

xn 1  xn*

Efikasnost kolone

broj idealnih podova

K 
broj realnih podova

NT
K 
NR
Rektifikacija

Diskontinualna rektifikacija

Diskontinualana rektifikacija je nestacionaran proces, u kome nema konstantnog dovođenja napojne smeše već se
razdvajanje obavlja od neke početne smeše čija se količina vremenom smanjuje i sastav stalno menja. S
vremenom se menja i sastav destilata tako da je ceo postupak sličan diskontinualnoj destilaciji.

Kolona ima samo zonu obogaćenja

Rektifikacija

Diskontinualna rektifikacija može da se obavlja na dva načina

1. Pri promenljivom refluksnom odnosu (sastav 2. Pri konstantnom refluksnom odnosu (sastav
destilata se održava na konstantnoj vrednosti) destilata se stalno menja)
• Kontinualna rektifikacija
– Materijalni bilansi kolone, zone obogaćenja, zone iscrpljenja;
– Jednačine gornje i donje operativne linije, jednačine i položaj u ravnotežnom dijagramu;
– q-linija, jednačina i položaji u ravnotežnom dijagramu;
– Mek Kejb Tileova metoda, određivanje broja teorijskih stepena;
– Minimalni refluksni odnos, totalni refluks;
– Efikasnost poda i kolone

• Diskontinualna rektifikacija
– Pri konstantnom refluksnom odnosu
– Pri konstantnom sastavu destilata