Impulsna i multivibratorska kola

 Osnovna impulsna kola (RC i CR kolo)

 Bistabinlo kolo - Šmitov triger

 Astabilno i monostabilno kolo

 Signali

Signali, koji se srijeću u impulsnoj i digitalnoj elektronici,

su:

-oblika Heavisideove (Hevisajdove) funkcije,

-pravougaoni impulsi,
-delta impulsi,
-testerasti,
-trougaoni, itd.
 Heaviside‐ova funkcija

 Oblik Heaviside‐ove, ili odskočne, funkcije prikazan je na slici

t
0

Heaviside‐ova funkcija.

1 za t  0
h(t )  
0 za t  0
 Pravougaoni impuls

Vm za 0  t  T
Vm

v(t )  
0 drugdje
t
0 T

Pravougaoni impuls.

Ukoliko bi pravougaoni impuls "istegli", tako da mu amplituda bude

beskonačne dužine, a trajanje zanemarljivo malo, dobili bi Diracov delta
impuls, definisan kao:
v

 za t 0 
 (t )  
0 za t0   (t )dt  1

t
0

Delta impuls
 Povorka pravougaonih impulsa

Ukoliko se pravougaoni impulsi, trajanja Ti, periodično

ponavljaju, sa pauzom između impulsa Tp, onda se dobija
povorka impulsa učestanosti f=1/(Ti+Tp), kao na slici:

t
0 Ti Tp
T
Stvarni oblik pravougaonog impulsa

v
Vm
1
0,9

0,5

0,1
t
tr Ti tf
 Linearni signali

v v

t t
0 0
a) b)

v v

t t
c) 0 0
d)

Linearni signali: a) Usponski; b) Testerasti;

c) Trouglasti; d) Trapezni.
 Diodna kola za uobličavanje signala

vu
vi
VR
D
R
vu v i t
+
VR

a) b)

Redni ograničavač: a) Šema; b) Ulazni i izlazni napon

vu
vi
VR
R D
vu + vi t
VR
a) b)

Paralelni ograničavač: a) Šema; b) Ulazni i izlazni napon

 Diodna kola za uobličavanje signala
vu
vi

VR1
R D1 D2
vu + vi t
VR1 VR2 + VR2
a) b)

Ograničavač sa dva nivoa: a) šema; b) Ulazni (tanke linije) i izlazni

napon (pune linije).

R
D Z1
vu vi
D Z2

Ograničavač sa dva nivoa sa Zenner diodama.

9
 Tranzistor kao prekidač

 Stanja u kojima se koristi tranzistor kao prekidač su

zakočeno i zasićeno stanje.
 Teži se da stanje kad je tranzistor u aktivnom režimu bude
što kraće - neželjeno stanje zbog snage disipacije.
vu
+ VCC
VBES

VBET t
RC b)
RB
VCE
vi
vi VCC
vu
VCES t
c)
a)

Pojačavač sa zajedničkim emitorom: a) Šema;

b) Ulazni napon; c) Izlazni napon.
 Tranzistor kao prekidač

 Stanja u kojima se koristi tranzistor kao prekidač su

zakočeno i zasićeno stanje.
 Teži se da stanje kad je tranzistor u aktivnom režimu bude
što kraće - neželjeno stanje zbog snage disipacije.
vu
+ VCC
VBES

VBET t
RC b)
RB
VCE
vi
vi VCC
vu
VCES t
c)
a)

Pojačavač sa zajedničkim emitorom: a) Šema;

b) Ulazni napon; c) Izlazni napon.
 Komparator

Vi

"1"

vu =V 1-V 2

"0"

Prenosna karakteristika idealnog komparatora.

vi vi
+V CC + VCC

vD =V 1-V2 vD =V 1-V 2

-VCC
- VCC

Prenosne karaktersistike pojačavača: a) Diferencijalnog: b) Operacionog.

 Komparator

Sam operacioni pojačavač se, ipak, ne može koristiti u ulozi

komparatora u situacijama kada se traži:

- velika brzina odziva,

- izlaz sa otvorenim kolektorom,
- da se nivo logičke nule postavi različit od -VCC.

V CC

8
2
-
+
- 7
3
+ 1
4
- V EE

Komparator LM 311
 Komparator

Vm +V CC
VCC1 +V CC
2 8
+ +
T
3 7
- 1 T
-
4
-VEE -VEE

Komparator sa stanjima pozitivnog napona napajanja i napona

mase: a) Ilustracija djelovanja; b) Simbol.
 RC integratorsko kolo

Kod RC integratorskog kola, ulazni signal je doveden na otporniku

dok je izlaz uzet sa kondezatora, te je VOUT jednako VC.

dvC  t 
Struja kroz kondezator jednaka je iC  t   C
dt
VIN  vC  t 
S druge strane je: iC  t  
R
dvC  t  VIN  vC  t 
Te se dobija da je: C 
dt R
dvC  t  vC  t  VIN
Odnosno:  
dt RC RC
 RC integratorsko kolo

Ako u jednačini:

dvC  t  vC  t  VIN
 
dt RC RC

1
y  vC  t  P t   Q t  
VIN
Uzmemo da je: RC RC

dy
Dobija se:  P t  y  Q t 
dt
du
Uvođenjem: ue  P  t  dt
slijedi da je:
dt
 P t  u

Množenjem sa u, dy
u  P  t  uy  uQ  t 
dobija se: dt

dy du d
Odnosno: u  y   uy   uQ  t 
dt dt dt
 RC integratorsko kolo

Sređujući izraz:
d
 uy   uQ  t 
dt

Slijedi: uy   uQ  t  dt  C

Rješavanjem po y  uQ  t  dt  C
dobija se: y
u

t
VIN
Zamjenom izraza
e RC
RC
dt  C 
t
vC  t  
za y, u i Q(t)
slijedi: t
 VIN  Ce RC

e RC
 RC integratorsko kolo
t

Dobilo se da je: vC  t   VIN  Ce 

vremenska
Pri čemu je:   RC konstanta

Ukoliko je ulazni signal

oblika:

Onda je: vC     VIN Ovo je približno ispunjeno već za: t  5 odnosno t  3

Za t=0 ima se: vC  0   VIN  C pa je: C  vC  0   VIN  vC  0   vC   

Početni izraz t

se sada može vC  t   vC     vC  0   vC     e 
zapisati kao:
 RC integratorsko kolo - primjer

t

vC  t   vC     vC  0   vC     e 

Za vrijeme punjenja je:

 
t

vC  t   10V 1  e RC

 

Za vrijeme pražnjenja je:

t

vC  t   8.64Ve RC
 Analiza prelaznih procesa u impulsnim kolima
prvog reda

 Promjena napona na kondenzatoru i struje kroz kalem je

kontinualan proces, odvija se postepeno, zavisno od
vremenske konstante.

 Napon na kondezatoru i struja kroz kalem, u impulsnim kolima

prvog reda mijenjaju se prema sljedećoj jednačini:
t
v (t )  v ()  v (0)  v ()e


C C C C

t
iL (t )  iL ()  iL (0)  iL ()e



 Analiza kola prvog reda dalje će se svoditi na određivanje

parametara u datim izrazima
 CR diferencijano kolo

Polazeći od izraza:
t
vC (t )  vC ()  vC (0)  vC ()e



Za ulazni signal oblika, kao na slici, za

vrijeme punjenja kondenzatora, dobija se:

  
t

t
vC (t )  VIN 1  e 

vOUT  t   VIN  vC (t )  VIN e 

 

Za vrijeme pražnjenja kondenzatora dobija

se:
t
 t
vC (t )  VIN e 
vOUT  t   VIN e



Oblici napona na kondenzatoru i izlazu kao na slici, dobijaju

se u slučaju kada je vremenska konstanta promjene napona
na kondenzatoru znatno manja od trajanja impulsa na ulazu.
 CR diferencijano kolo

Dovođenjem periodičnog signala

na ulazu, u zavisnosti od
vremenske konstante kola,
dobijaju se izlazni signali
prikazani na slici.
 Za vježbu

 Za LR i RL kola data na slikama odrediti vremenske dijagrame izlaznog

napona i struje kroz kalem. Uzeti da je vremenska konstanta promjene
struje kroz kalem više nego 5 puta kraća od trajanja ipulsa na ulazu.
 Bistabilni multivibrator

  R1 ( R1  R2 )

Pozitivna povratna sprega Fizička analogija rada

omogućuje bistabilni rad bistabilnog kola
 Bistabilni multivibrator (Šmitovo okidno kolo)

  R1 ( R1  R2 )

VTH   L

VTL   L

Bistabilno kolo se dobija kada se negativni ulaz OP-a odspoji od mase i na njega se dovede ulazni signal (a).
(b) Prenosna karakteristika kola pri povećanju ulaznog napona vI. (c) Prenosna k-ka pri smanjenju ulaznog
napona vI.. (d) Kompletna prenosna k-ka.
 Bistabilni multivibrator

R2 R1
v  v I  vO
R1  R2 R1  R2

VTL   L ( R1 R2 )

VTH   L ( R1 R2 )

(a) Bistabilno kolo dobijeno priključenjem ulaznog napona vI na R1. (b) Prenosna k-ka kola je neinvertujuća.
(Prenosna k-ka kola sa predhodnog slajda je invertujuća)
Primjena bistabilnog multivibratora kao komparatora

a) Block diagram i prenosna k-ka komparatora kao ulaz imaju i

referentni napon, ili napon praga, VR.

b) Prenosna k-ka komparatora sa histerezisom.

 Redukcija šuma

Ilustracija upotrebe komparatora sa histerezisom kao sredstva za

redukciju šuma
 Astabilni miltivibratori

Povezivanjem izlaza invertujućeg bistabilnog multivibratora i

njegovog ulaza RC kolom dobija se u generator kvadratnih impulsa.
 Astabilni miltivibratori

  R1 ( R1  R2 )

Talasni oblici
napona u
  CR karakterističn
im tačkama.

T1 : v  L  ( L   L )e  t /

T2 : v  L  ( L   L )e  t /

1 
T  2 ln
1 

Ovo kolo se naziva astabilni multivibrator.

 Generator trouglaonih naponskih oblika

integrator

Opšta šema generatora trougaonih naponskih oblika.

 Monostabilni multivibratori

Monostabilno kolo sa operacionim pojačavačem.

 Bistabilna kola sa logičkim kapijama

R Q S R Q Q
0 0 QS QS
1 0 1 0
Q 0 1 0 1
S 1 1 0 0
(a) (b)

S-R leč: a) Realizacija pomoću "NILI" kola;

b) Funkciona tabela.

S Q S Q

R Q R Q

Dva ravnopravna simbola S-R leč kola.

 Bistabilna kola sa logičkim kapijama

S-R leč sa signalom dozvole

S
Q
S Q
C C
Q
R Q
R
(a) (b)

a) Šema; b) Simbol.
 Bistabilna kola sa logičkim kapijama

S-R flip flop

S
S Q
S Q S Q
C
C
R Q
R R Q R Q

(a) (b)

S-R flip flop: a) Šema; b) Simbol.

C
1

Kontrolni signal C.
 Bistabilna kola sa logičkim kapijama

J-K flip flop

J S Q J Q C J K Q Q

C C 0 0 QS QS
K 1 0 1 0
R Q K Q 0 1 0 1
1 1 QS QS
(a) (b) (c)

J-K flip flop: a) Realizacija pomoću S-R flip flopa;

b) Simbol; c) Funkciona tabela.
 Bistabilna kola sa logičkim kapijama

D flip flop
D
S Q D Q
C D Q Q
C
C Q 1 1 0
R Q 0 0 1
(a) (b) (c)

D flip flop: a) Realizacija pomoću S-R flip flopa;

b) Simbol; c) Funkciona tabela.

T flip flop

C T QS Q
S Q T Q
T 1 0 1
C 1 1 0
C Q
R Q 0 0 0
0 1 1
(a) (b) (c)

T flip flop: a) Realizacija pomoću S-R flip flopa; b)

Simbol; c) Funkciona tabela.
 Astabino kolo sa logičkim kapijama

Za kolo na slici odrediti i nacrtati talasne oblike u tačkama A, B i C.

A B

C C

t
vC (t )  vC ()  vC (0)  vC ()e


Koristiti izraz:
 Monostabilno kolo sa logičkim kapijama

Za kolo na slici odrediti i nacrtati talasne oblike u tačkama A, B i C.

VDD
1 R
0 A B C

t
vC (t )  vC ()  vC (0)  vC ()e


Koristiti izraz: