Прва битка код Ел Аламејна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овом чланку потребни су додатни извори. Помозите у побољшању овог
чланка додавањем поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може
бити доведен у питање, а потом и уклоњен. (Научите како и када уклонити ову
поруку шаблона обавештења)

Прва битка код Ел Аламејна

Део Другог светског рата

Напредовање тенкова афричког корпуса

Време: јул 1942.

Место: Ел Аламејн, Египат
Резултат: Тактички нерешено, стратешка победа
Савезника

Сукобљене стране

Уједињено Краљевство Немачка

Британска Индија Италија

Аустралија

Нови Зеланд

Јужноафричка Унија

Команданти и вође

Клод Окинлек Ервин Ромел

 Јачина

150.000 војника 100.000 војника

935 тенкова[1]

[прикажи]

 п

 р

 у
Северноафричка кампања

Прва битка код Ел Аламејна је вођена месец дана (1 — 31. јула 1942) између њемачко-
италијанског Афричког корпуса под командом генерала Ервина Ромела и Британске 8. армије
којом је командовао генерал Клод Окинлек.[тражи се извор]

Садржај
[сакриј]

 1Битка
 2Последице
 3Види још
 4Референце
 5Литература
 6Спољашње везе

Битка[уреди]
1. јула Афрички корпус је кренуо у напад на Британску 8. армију која се налазила на утвђеним
положајима на Аламејнској црти. До вечери, Афрички корпус није успио пробити одбрамбене
положаје Британаца, што је довело до заустављања Афричког корпуса генерала Ервина
Ромела. Ујутро 2. јула Ромел је окупио своје снаге на северу, с намером да заобиђе Ел
Аламејн и пробије одбрамбену црту Британаца.[2] Окинклек је наредио противнапад око
средине положаја Афричког корпуса, али безуспјешно.
Истовремено, Савезници су напали и јужни дио Афричког корпуса. Ту су наишли на Италијане,
и били су нешто успешнији. Због таквог отпора Савезника, Ромел се одлучио на ново
прегруписавање Афричког корпуса и припрему одбране својих положаја.[тражи се извор]
Окинклек је 10. јула на северу код Тел ел Еиса напао Афрички корпус и при томе заробио око
хиљаду Немаца и Италијана, а Ромелов противнапад није успео. Окинлек је поново напао 14.
и 21. јула. Ниједна од двају битки није била успешна, а недостатак наоружања пешадије, које
је требало стићи у вријеме друге битке, довело је до губитка око 700 људи.[тражи се извор]
Упркос овим поразима, Савезници су 27. јула извели још два напада. Напад изведен на
сјеверу код Тел ел Еиса је био осредњи промашај, док је други, код Митејрија, био злосрећни
пораз. Минска поља, која су поставили Немци и Италијани, нису била очишћена, па
снабдевање није стигло до савезничке пешадије на време да одбију противнапад који су
Немци извели.[тражи се извор]
Снаге Британске 8. армије су биле исцрпљене, па је Очинлек 31. јула затражио, да се
зауставе офанзивне операције и појача одбрана, како би се припремили за велику
офанзиву.[тражи се извор]

Последице[уреди]
Борбе су завршене пат позицијом, али је заустављено напредовање сила
Осовине према Александрији (а онда даље према Каиру). Поновни покушај Ромела да
премости или пробије савезничке положаје осујећен је битком код Алам Халфе.[тражи се извор]
Генерал Харолд Александер, главнокомандујући савезничких снага на Блиском истоку сменио
је Очинлека кад је он одбио да поново крене у напад док се његове снаге не прегрупишу. На
месту заповедника Британске 8. армије заменио га је генерал Бернард Монтгомери. Под
његовом командом је 8. армија у Другој бици код Ел Аламејна у октобру победила снаге
генерала Ромела.
У Ел Аламејну се налази британско војно гробље с око 7.500 гробова, као
и немачки и италијански споменици погинулима у Другом светском рату који данас привлаче
велики број туриста.[тражи се извор]

Druga bitka kod El Alamejna

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovom članku potrebni su dodatni izvori. Pomozite u poboljšanju ovog
članka dodavanjem pouzdanih izvora. Sadržaj nepotkrepljen izvorima može biti
doveden u pitanje, a potom i uklonjen. (Naučite kako i kada ukloniti ovu poruku šablona
obaveštenja)

Druga bitka kod El Alamejna

Deo Drugog svetskog rata

Bernard Montgomeri

Vreme: 23. oktobar - 3. novembar 1942.

Mesto: El Alamejn, Egipat
 Rezultat: Pobeda Saveznika

Sukobljene strane

Ujedinjeno Kraljevstvo Nemačka

Komonvelt Italija

Komandanti i vođe

Bernard Montgomeri Georg Štume

Ervin Romel

Jačina

250.000 vojnika 90.000 vojnika

1.030 tenkova 500 tenkova

900 topova 500 topova

530 aviona 350 aviona

Žrtve i gubici

25.000 mrtvih i ranjenih 13.000

46.000 ranjenih ili

zarobljenih

[прикажи]

 p

 r

 u
Severnoafrička kampanja

Druga bitka kod El Alamejna je značajna prekretnica u bici za Afriku tokom Drugog svetskog rata.
Odvijala se od 23. oktobra do 3. novembra 1942. Nakon prve bitke kod El Alamejna ranije iste
godine, Bernard Montgomeri je preuzeo komandu nad 8. britanskom armijom od Kloda Očinleka.
Neki istoričari smatraju, da je ova bitka, uz bitku za Staljingrad donijela prekretnicu toku rata i
značajno doprinijela porazu Trećeg rajha.[traži se izvor]

Sadržaj
[sakrij]
 1Stanje
 2Saveznički plan
 3Bitka
 4Ratno prizorište danas
 5Reference
 6Literatura
 7Spoljašnje veze

Stanje[uredi]
Do jula 1942. nemački Afrički korpus je pod komandom generala Ervina Romela prodro do Egipta i
time ugrozio britanske putove snabdevanja do iza Sueckog kanala. Sad je Romel vidio priliku za
napad, bez obzira što je i sam bio ugrožen vrlo razvučenom crtom vlastitog snabdevanja.[1] 30.
avgusta je počela bitka kod Alam Halfe, koja nije uspela, pa se očekivao protivudar Montgomerijeve
8. armije. Nemci su se ukopali u pustinjski pesak i pripremili odbranu.[traži se izvor]
Nakon dugih šest nedelja oporavka, Britanska 8. armija je bila spremna za napad. 200.000
britanskih vojnika i 1.000 tenkova borilo se protiv 100.000 vojnika i 500 tenkova Afričkog korpusa.[traži
se izvor]

Saveznički plan[uredi]
Operacijom lake noge je Montgomeri nameravao probiti dva prolaza kroz minska polja postavljena
od strane sila Osovine kako bi na sjeveru mogao proći s vlastitim tenkovima. Tako je trebalo da
budu uklonjeni nemački tenkovi, a drugi prolaz na jugu je trebalo da veže ostatak nemačkih snaga
da priteknu u pomoć delovima vojske na severu.
Montgomeri je očekivao borbe od oko 12 dana, koja bi se odvijala u tri dela - upad u protivničke
snage - borba izbliza - i, završna pobeda nad neprijateljem.[traži se izvor]
Saveznici su tokom mesec dana prije bitke izveli niz manevara zavaravanja kako nemačko vodstvo
ne bi naslutilo vreme i pravac napada. Te su operacije dobile kodno ime Operacija Bertram. Radi
zavaravanja su otpočeli s gradnjom naftovoda, a na džipove su montirali maske tenkova. S druge
strane, tenkove koji su bili okupljeni na sjeveru su zamaskirali u transportne kamione. Zabuna kod
Nemaca je bila potpuna, jer su očekivali napad na jugu i to znatno kasnije.[traži se izvor]
Nemci su se nalazili duž dvaju crta koje su Saveznici prozvali Oksalic linija i Pajerson linija, a između
njih je bilo položeno 2,5 miliona protivtenkovskih mina, tzv. vražji vrt.[traži se izvor]

Bitka[uredi]
Bitka je počela 23. oktobra u 21:30 snažnom artiljerijskom vatrom. U početku je cilj artiljerijske
pripreme bila prva, Oksalic-linija s minama u njenoj okolici kako bi što brže stigli do sledeće,
Pajerson-linije. Kad je počeo napad, prolaz kroz minsko polje nije bio sasvim očišćen.
Kretanje snaga

Tokom prve noći, na severu su uspeli prokrčiti prolaz samo do blizine Pajerson-linije. Dalje na jugu
je napredovanje bilo veće, no i oni su zaustavljeni kad su stigli do brdskog grebena Miteirua.[traži se izvor]
24. oktobra je umro general sila Osovine Georg Štume od infarkta, a on je zamenjivao Romela koji
je u to vreme bio u bolnici u Austriji. Nakon razdoblja pometnje u kojem nije bilo pravog
zapovednika, Vilhelm Riter fon Toma je preuzeo glavnu komandu nad snagama sila Osovine. Adolf
Hitler je zapovedio Romelu da ostane u domovini na oporavku. Nakon što se situacija u severnoj
Africi dalje komplicirala, Romel je zamoljen da se vrati na bojište, ako misli da može. Romel se
odmah vratio u Afriku i stigao 25. oktobra.[traži se izvor]
Nakon neuspeha ponovljenog napada Saveznika na brdskom grebenu Miteirua, celi napad je
prekinut. Montgomeri je prebacio cijelo težište bitke na sever duž obale gdje je 9. australska divizija
otpočela ponovo jedan od noćnih napada kako bi odvratili pažnju Nemaca s područja gde se
planirao glavni napad. Prvi napad u noći od 25. na 26. oktobar je bio uspešan. S druge strane,
protivnapad koji je Ervin Romel odmah otpočeo, je propao. Do tog su trenutka Saveznici izgubili
6.200, a sile Osovine 2.500 ljudi.[traži se izvor]
Međutim, Romel je raspolagao još samo sa 370 ispravnih tenkova, dok su Britanci imali još 900. Bilo
je puno manjih bici, ogorčene odbrane tzv. isturenih položaja, a 29. oktobra Romelova crta još nije
bila probijena.
Montgomeri, još uvek uveren u pobedu, pripremio je svoje snage za glavni napad. Nizom manjih
napada i akcija Britanaca, broj Romelovih tenkova je pao na 102.[traži se izvor]
Drugi val napada Saveznika se odvijao uzduž obale s ciljem zauzimanja Rahman željezničke
pruge i visoravni Tel el Akakir. Napad 2. novozelandske divizije počeo je 2. novembra 1942., a
sledećeg dana Romel je imao još samo 35 upotrebljivih tenkova. Snažno napredovanje Saveznika
prisililo je Romela na povlačenje. Istog dana Romel je dobio od Hitlera telegram sa zahtevom da se
„bori do poslednjeg čoveka“ kako bi sprečio poraz. No, pritisak Saveznika je bio toliko jak, da se
Romel u noći od 3. na 4. novembra morao potpuno povući. 6. novembra Nemci počinju beg na
zapad; 30.000 njemačkih i italijanskih vojnika se predalo i zarobljeno je.
Juriš Britanaca

10. novembra je Čerčil u svom govoru toj bici posvetio sljedeće riječi: "Ovo sad još nije kraj, to nije
još ni početak kraja, ali je možda kraj početka".[traži se izvor]
Iskrcavanje Saveznika za vreme operacije Baklja u Maroku kasnije u novembru, osiguralo im je
potpunu pobedu nad silama Osovine u Severnoj Africi.[traži se izvor]

Ratno prizorište danas[uredi]

Pronalaskom nafte 1966. i njenim crpljenjem od 1968. El Alamejn je doživeo značajan privredni
uzlet. Britansko vojno groblje sa 7.500 grobova kao i nemački i italijanski spomenici poginulima
u Drugom svetskom ratu i danas privlače brojne turiste u El Alamejn.[traži se izvor]