Сарајевски атентат и јулска криза 1914.

године

Након атентата војна партија у Аустрији је инсистирала да дође до рата, али су постојале и снаге
које су се противиле рату (мађарски премијер гроф Тиса). Цар Фрања Јосиф се колебао па се
обратио немачком цару јер је знао да у рату са Србијом може доћи до мешања Русије, што би
покренуло питање о ступању Немачке у рат, а затим и Француске. Виљем II и његова влада су дали
потврдан одговор о ступању у рат, па је 5. јула кајзер примио у Потсдаму посланика аустријског
цара и одборио рат са Србијом. Захтево је да се што пре зарати.

У Бечу је одлучено да се Србији намерно преда ултиматум на који она не може пристати.
Ултиматум је предат 23. јула. У њему су захтевали да се Аустрија умеша у српске унутрашње
послове и прихватањем тога Србија би се одрекла своје политичке самосталности. За одговор је
дат рок од 48 сати. Пашић је 25. јула предао аустријском посланику одоговр, пристао на све
захтеве сем једног. Иако је Србија била попустљива аустријски посалник Гизи је прекинуо
дипломатске односе са Србијом. У Петрограду је одлучено да се помогне Србији, Француска је
потврдила да ће помоћи Русији. Русија и Енглеска су најпре предлагале да се ово питање реши
компромисом, али је Аустро-Угарска одбијала. Аустро-Угарска је објавила рат Србији 28. јула.
Мобилизацију је отпочела наредног дана. Све до тада у Берлину су се надали да ће Енглеска
остати неутрална, али је сер Едуард Греј изјавио да ће Енглеска ући у рат на страни Француске. На
то немачки канцелар Бетман Холвег саветује Аустрију да ипак пристане на компромис, али против
њега био је генералштаб. Начелник генералштаб Молтке инсистирао је да ратне операције почну и
да се примени Шлифенов план.

Русија објављује општу мобилизацију 30.јула, Немачка је предала ултиматум Русији, који руска
влада одбија, па је Немачка 1. августа објавила рат Русији, а 3. августа и Француској. Према
Шлифеновом плану Немачке трупе су кренуле на Француску преко белгијске територије. Греј је
упутио ултиматум Берлину 4. августа са захтевом да се поштује неутралност Белгије. Нису добили
одговор па је Енглеска објавила рат Немачкој 4/5. августа.

1914

Немачка је била спремнија за рат од Антанте. Била је боље снабдеена техником и имала је више
војнички обучених кадрова. Антанта је располага много већим изворима из којих је могла
црпетиљудски материјал, храну и сировине. Енгелска и франсуцкса морнарица биле су
надмоћније над немачком. Цела немачка и аустријсак обала била је блокирана. Око 10
кристарица које су остале на слободи по разним океанима и морима су уништили енглези још
почетком 1915. године.

Немачка и АУ могле су рапослагати само властитим економским изворима, којима су била

придружена економска и индустријска богатства Белгије и 10 индустријских департмана северне
Француске, а потом и богатства руске Пољске. Енглеска и Француска имале су сировинеи богатства
из колонија и користиле су и индустрију, пољопривреу и сриовине из САД-а, Јужне Америке и
Јапана. Русија је од почетка рата бил ау тешком економском положају, Немачк а је затвроила
Балтичко, а Туркса Црно море.
Шлифенов план

Онову аустро-немачког војно-стратегијског плана чинио је план генерла-фелдмаршала грофа

Шифена који је био завршен 1905. године. предвиђен је рат на 2 фронта и завршетак борбе за
кратко време. Главна маса немачке војске, 78 дивизија, је требал да крене на Француску,а 9
дивизија на Русију. Тападни фронт се делио на 2 дела: лево крило дсачињавало је 8 дивизија и
оно је обухватало целу француско-немачку границу у дужни од 275 км. Задатк те војске био је да
задржава наступање десног крила француске војске. Галвни задатак, разбијање Француза поверен
је десном крилу немачке војске где је требалод а се сконцентрише 70 дивизија и да се касније
појачава новим војним формацијама. десно крило имало је задатак да заузме Белгију, па да брзо
напредује кроз севрну Француску дуж морске обале , пресече реку Сену, па да се нешто северније
од Руана окрене на југоисток, обиђе Париз са запада, и са југа, и да главне француске снаге одбаци
на југоисток, ка утврђеним положајима на реци Мозели. У том случају француска војска би се
нашла између немалке војске и лотариншких утврђења и швајцарских граница. Освајањем
белгијске и француксе обале Енглеска би била одсечемна од континента. Шлифен је истицао да му
никако не осалбе десно крило.

Судбина целог рата решавал се на запданом фронту. Број дивизија прев линије намчке војксе
1914. године се повећао пре аброју из 1905. године кад је Шлифен сасатвио план. Основна идеја
плана састојала се у томе да иако се повећа број дивизија остане исти однос између броја
дивизија против Русије и Француске и између десног и левог крила на западном фронту .

Шлифенов наследник гроф Молтек млађи (синовац Молткеа из француско пруског рата) изменио
је тај однос на тај начин што је појачао руски фронт. Руска војсак је 1914. године била јача него
1905.године. Молтек је појачао и лево крило западног фронта и тако соалбио дено крило. Оно се
сада састојало од 52 пешадијске и 7 коњилких дивизија, 19 дивизија мање него по Шлифеновм
плану. Лево крило је ппојачано са 7 дивизија. По Шлифеновом плану однос снага десног и левог
крила био је 7:1, а по плану Молтке 3:1.

Претпостављало се да ће Францусак бити поражена за 6 недеља и да ће Немачка пребацити сву

ослобођену војску на исток, како би потукла Русију. Рат се завршава за три месеца.

Француско-руски стратегијски план