Šlifenov plan

Šlifenov plan je strateški plan nemačkog generalštaba za pobedu na zapadnom frontu protiv Francuske.
U prvom mesecu Prvog svetskog rata plan se izvršavao skoro do pobede nad Francuzima. Međutim
francuski kontranapad na predgrađima Pariza u Prvoj bici na Marni okončao je nemačku ofanzivu i
osigurao je godine rovovskog ratovanja. Kontroverzni
plan je ostao tema sporova istoričara i vojnih
analitičara.

Plan je napravljen posle sporazuma o Antanti između

Francuske i Velike Britanije. Kajzer Vilhelm II Nemački
je zahtevao od načelnika generalštaba Alfreda fon
Šlifena da osmisli plan o ratu na dva fronta. Od
decembra 1905, fon Šlifen je predstavljao plan. Šlifen
i Helmut fon Moltke Mlađi bili su zavedeni
mogućnošću da eventualno izvrše dvostruko
okruženje cele francuske vojske desnim krilom, koje bi
dolazilo sa severa i zapada i levim krilom sa istoka.
Inspiracija je bila čuvena Hanibalova bitka kod Kane
216. p. n. e. Šlifenov plan je na neki način bio
strateško obnavljanje Hanibalove taktike koristeći
napredak komunikacija i transporta.

Politički nedostatak plana je da je sadržavao invaziju neutralnih država Belgije i Holandije. Plan je
predviđao izuzetno sporu rusku mobilizaciju, zbog loše železnice. Nakon brze pobede nad Francuskom,
nemačke snage bi prema planu bile prebačene na istočni front. Po planu 91% vojske je trebalo da bude
poslan u Francusku, a samo 9% prema Rusiji. Cilj je bio da se Francuska pobedi za 6 nedelja, za koliko je
Rusiji potrebno da mobiliše vojsku. Posle pobede nad Francuskom vojska bi bila prebačena na istočni
front, pre nego što bi Rusija mogla sakupiti snage za napad.