Nirnberki proces

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Skoi na: navigacija, pretraga

Zidoje cajtung objavljuje nirnberku presudu. Slika iz Muzeja topografije terora u Berlinu.

Nirnberki proces ili Nirnberko suenje je bilo suenje istaknutim lanovima politike, vojne
i ekonomske elite nacistike Nemake. Pod pojmom suenja u Nirnbergu podrazumevaju se i
suenja niim zvaninicima, ukupno 12 takvih suenja, pred amerikim vojnim tribunalima (vidi
Naknadna nirnberka suenja). Glavno nirnberko suenje trajalo je od 20. novembra 1945. do 1.
oktobra 1946. godine, a odvijalo se u Nirnberkoj palati pravde.

Sadraj
[sakrij]

1 Nastanak suda
 2 Mesto suenja

3 Sudije i tuioci

4 Optueni i presude

5 Tok suenja

6 Nirnberki principi

7 Primedbe suenju

8 Vidi jo

9 Spoljanje veze

[uredi] Nastanak suda

Meunarodni vojni tribunal imao je zanimljivu predistoriju. Dileme kako reiti problem
nacistikih ratnih zloina javile su se jo 1942. godine kada je Vinston eril, revoltiran
ponaanjem, zloinakim postupcima i nainom ratovanja Sila osovine, predlagao egzekucije po
kratkom postupku i posebnom zakonu, od ega je odustao pod uticajem SAD.[trai se izvor]

Na Teheranskoj konferenciji J.V.Staljin daje jo rigorozniji predlog o neselektivnom streljanju

pedeset do sto hiljada nemakih oficira.[trai se izvor] Ovog puta i sam eril se usprotivio streljanju
oficira koji nisu imali uea u zloinima. Jedan od planova iz tog vremena bio je i plan Henrija
Morgentaua, amerikog sekretara trezora, o denacifikaciji Nemake kroz raseljavanje, prinudan
rad i ekonomske represije.[trai se izvor] Ovoga puta SSSR se usprotivio traei sudske procese.

Posle pregovora na konferencijama u Teheranu, Jalti i Potsdamu budue suenje regulisano je

Londonskim sporazumom od 8. avgusta 1945. godine. Spisak buduih optuenika ogranien je
na vee ratne zloince evropskih sila osovine. Pravni osnov naen je u sporazumu o predaji
Nemake, kojim je vlast nad Nemakom dravom data Saveznikom kontrolnom veu i tako
omoguavao formiranje organa sa pravnom jurisdikcijom. Predmet rada tribunala ogranien je na
povrede pravila ratovanja u periodu posle 1. septembra 1939. g. do kapitulacije.

[uredi] Mesto suenja

Predstavnici SSSR-a su se zalagali da suenja budu odrana u Berlinu, to SAD nisu prihvatile
jer su htele da suenje bude u njihovoj kontrolnoj zoni. Nirnberg je bio pogodan i zato to je
imao i jednu od retkih ouvanih velikih sudnica i veliko zatvorsko odeljenje. Uz to bio je poznat
kao grad nacistikih zborovanja pa je suenje nacistima ba u tom gradu imalo znaajnu
simboliku.

[uredi] Sudije i tuioci

Sudije na nirnberkom suenju, s leva na desno: Don Parker, Frensis Bidl, Aleksandar Volkov,
Jona Nikienko, Defri Lorens, Norman Birket

Svaka od etiri velike sile pobednice imenovala je po jednog sudiju, njegovu zamenu i tuioce.
Sastav je bio sledei:

Pukovnik ser Defri Lorens (Velika Britanija, sudija i predsedavajui Vea), ser Norman
Birket ( zamena),

Frensis Bidl (sudija, SAD) i Don Parker (zamena),

Anri Donedje de Vabr (sudija, Francuska) i Rober Falko (zamena),

General-major Jona Nikienko (sudija, SSSR) i potpukovnik Aleksandar Volkov

(zamena).

Tuioci : general-pukovnik Roman Rudenko (SSSR), Robert Dekson (SAD), ser Hartli
okros (Velika Britanija) i Fransoa de Menton i Ogist ampetje de Rib (Francuska).

[uredi] Optueni i presude

Pred meunarodnim vojnim tribunalom bilo je optueno 24 lica i 6 organizacija . Optunice su
bile razliite ali su svi bili optueni za neko ili za sva od sledea etiri krivina dela:

1. Uestvovanje u zajednikom planu ili zaveri za sprovoenje zloina protiv mira.

2. Planiranje, zapoinjanje i voenje agresorskih ratova i drugih zloina protiv mira.

 3. Ratni zloini.

4. Zloini protiv ovenosti.

24 optuena su bili:

"O" optuen "K" optuen i oglaen krivim "" nije optuen

Ime Optuba Kazna Napomene

1 2 3 4

Naslednik Hesa kao sekretar NSDAP. Osuen

O K K Smrt na smrt u odsustvu, posmrtni ostaci naeni
1972. godine. [1]

Martin Borman

Zapovednik ratne mornarice (Kriegsmarine)

od 1943, nasledio Redera. Zaetnik
O K K 10 godina
podmornike kampanje. Postao predsednik
Nemake po Hitlerovoj smrti.[2].

Karl Denic

Naelnik generalne uprave u okupiranoj

O K K Smrt
Poljskoj. Iskazao kajanje[3]

Hans Frank
 Hitlerov ministar unutranjih poslova. Izdao
O K K K Smrt
nirnberke rasne zakone[4]

Vilhelm Frik

Popularni radio komentator i voa odeljenja

za vesti u nacistikom ministarstvu
O O O Osloboen
propagande. Sueno mu umesto Jozefa
Gebelsa.[5]

Hans Frie

Hitlerov ministar ekonomije. Nasledio ahta

Doivotni
O K K K na elu Rajhsbanke. Osloboen usled loeg
zatvor
zdravlja 16. maja 1957. godine.[6]

Valter Funk

Rajhsmaral, komandant Luftvafe-a i nekoliko

K K K K Smrt odeljenja SS-a. Izvrio samoubistvo no pre
izvrenja smrtne kazne. [7]

Herman Gering
K K O O Doivotni Hitlerov zamenik, preleteo avionom u
zatvor kotsku 1941. godine[8]
Rudolf Hes

Generaloberst Vermahta, potinjeni Kajtelu.

K K K K Smrt Jodla je 28. februara 1953. godine posthumno
oslobodio nemaki sud za denacifikaciju [9]

Alfred Jodl
Najvii preiveli oficir SS-a. ef RSHA,
centralnog obavetajnog organa nacista.
Ernst
O K K Smrt Komandovao mnogim Einsatzgruppen-
Kaltenbruner
odredima i nekoliko koncetracionih
logora[10]

Zapovednik Vrhovne komande Vermahta

K K K K Smrt
(OKW).[11]

Vilhelm Kajtel

Veliki nacistiki industrijalac. Zdravstveno

O O O O ----
nesposoban za suenje

Gustav Krup fon

Bolen und
Halbah
 Voa DAF, Nemakog radnikog fronta.
O O O O ---- Izvrio samoubistvo pre poetka suenja 25.
oktobra 1945. godine

Robert Laj

Ministar inostranih poslova do 1938.g.,

nasledio ga Ribentrop. Kasnije, Protektor
K K K K 15 godina Bohemije i Moravske. Dao ostavku 1943.
usled nesporazuma sa Hitlerom. Puten zbog
loeg zdravlja 6. novembra 1954. godine[12]
Konstantin fon
Nojrat

Kancelar Nemake 1932. godine i vice-

kancelar pod Hitlerom od 1933. godine.
Kasnije, ambasador u Turskoj. Iako ovde
O O Osloboen osloboen , kasnije je osuen kao ratni
zloinac pred sudom za denacifikaciju na 8
godina tekog rada, ali je puten posle albe, 2
godine kasnije. [13]
Franc fon Papen

Zapovednik ratne mornarice do penzije 1943.

Doivotni godine, nasledio ga Karl Denic. Puten usled
K K K
zatvor loeg zdravlja 26. septembra 1955. godine.
[14]

Erih Reder
 K K K K Smrt Ministar inostranih poslova [15]

Joakim fon
Ribentrop

Glavni ideolog rasne teorije. Kasnije,

K K K K Smrt
Protektor Istonih okupiranih teritorija.[16]

Alfred
Rozenberg

Glavni ideolog necistikog programa ropskog

O O K K Smrt
rada.[17]

Fric Zokel

Predratni predsednik Rajhsbanke. Priznao

O O Osloboen
krenje Versajskog ugovora.[18]

Hjalmar aht
 Voa Hitlerjugenda, kasnije gaulajter Bea.
O K 20 godina
Iskazao kajanje[19]

Baldur fon irah

Glavni protagonista Anlusa.Kasnije,

O K K K Smrt gaulajter okupirane Holandije. Iskazao
kajanje.[20]

Artur Zajs-Inkart

Hitlerov omiljeni arhitekta i lini prijatelj.

Nadlean za nekoliko industrijskih resora
O O K K 20 godina (pos. Ministar naoruanja) i jedna od
centralnih figura u rukovodstvu.Iskazao
kajanje.[21]

Albert per

Propagirao mrnju i ubistva Jevreja kroz svoj

O K Smrt
nedeljnik Der Strmer.[22]

Julijus trajher

"O" optuen "K" optuen i oglaen krivim "" nije optuen

Francuske sudije predlagale su da se smrtne kazne izvravaju streljanjem za osuena vojna lica
kako je to bila praksa vojnih tribunala - ali su se Bidl i sovjetske sudije usprotivile.Oni su
smatrali da su ova lica prekrila sva vojna etika pravila i da nisu dostojna streljakog voda tako
da je utvreno da se smrtna kazna izvrava veanjem.

Osueni na vremenske kazne izdravali su kaznu u zatvoru pandau u Berlinu.

Od organizacija su optuene:

Rukovodstvo NSDAP (Reichsregierung)

Schutzstaffel (SS)

Sicherheitsdienst (SD)

Gestapo

Sturmabteilung (SA)

Vrhovna komanda Nemake armije (OKW).

Od ovih organizacija za zloine nisu proglaene krivim Reichsregierung (kriminalnim je

proglaeno samo najue vostvo stranke), Vrhovna komanda Nemake armije, Sturmabteilung
jer se najvei deo zloina ove organizacije desio pre poetka rata i nije bio istraivan i deo SS-a
poznat kao Reiter-SS.

[uredi] Tok suenja

Meunarodni vojni tribunal zvanino je konstituisan 18. oktobra 1945.g. u zgradi Vrhovnog suda
u Berlinu. Prvom sednicom Suda predsedavao je sovjetski predstavnik Jona Nikienko. Za
predsednika suda je dogovorom saveznika izabran ser Defri Lorens, brMeunarodni vojni
tribunal zvanino je konstituisan 18. oktobra 1945.g. u zgradi Vrhovnog suda u Berlinu. Prvom
sednicom Suda predsedavao je sovjetski predstavnik Jona Nikienko. Za predsednika suda je
dogovorom saveznika izabran ser Defri Lorens, britanski predstavnik.

Optunice protiv optuenih lica i organizacija podignute su 19.oktobra 1945.g. a samo suenje
zapoelo je mesec dana kasnije, 20. novembra 1945. godine. Pre poetka suenja optueni su se
nalazili u zatvoru u Luksemburgu. Optueni Robert Lei je 25.oktobra u zatvoru izvrio
samoubistvo.

Svi optueni su se izjasnili da nisu krivi, posle ega je poelo izlaganje dokaza protiv optuenih
lica kao grupe. Izlaganje dokaza trajalo je do 18. decembra 1945. godine. Najvei utisak na
javnost ostavili su stravini filmski snimci nacistikih zloina, kao i materijalni dokazi iz
koncentracionog logora Bukenvald, gde je komandantova supruga volela da tetoviranu ljudskua
kou koristi kao abaure za lampe i druge delove nametaja a ljudska glava koriena kao dra
za knjige.

Posle izvoenja dokaza za grupu optuenih lica poelo je izlaganje dokaza protiv kriminalnih
organizacija, koje je trajalo do 8. januara 1946. godine. Prilikom izlaganja dokaza protiv
Nemake vrhovne komande posebno se istakao pukovnik Telford Tejlor to e ga preporuiti za
poloaj glavnog tuioca na kasnijim nirnberkim suenjima.

Zatim su sledili dokazni postupci protiv svakog optuenog pojedinano. U ovim postupcima
smenjivali su se tuioci iz svih zemalja saveznica, pa su tako dokazi protiv optuenih izlagani u
fazama (amerika, britanska, francuska i ruska).Najpotresnija svedoenja vezuju se za zloine u
Auvicu kao i za potresne filmove zloina poinjenih na teritoriji SSSR-a. Za optube protiv
visokih nemakih vojnih zvaninika Geringa, Jodla i Kajtela posebno je bilo bitno svedoenje
feldmarala Fridriha Paulusa.Izlaganje optube zavreno je 6. marta 1946.g.

Odbrana optuenih je zapoela svoje izlaganje 8. marta 1946. godine. Tokom izlaganja odbrane
ispitani su i unakrsno ispitani svi optueni, kao i niz drugih nacistikih vojnih zvaninika koji su
esto u stanju kajanja ozbiljno inkriminisali optuene. Takav je sluaj sa Rudolfom Hoesom koji
je bio komandant u Auvicu i do detalja opisao metode sprovoenja holokausta. Ispitivanja su
trajala do 21. juna 1946. godine. Odbrana je iznela svoje vienje celokupnog postupka do tada 4.
jula - a optuba je to uinila 26. jula 1946.g.

Izlaganje odbrane optuenih organizacija poelo je 30. jula 1946. godine i zavreno je posle
mesec dana, 30. avgusta, ime je zavren celokupni postupak izvoenja dokaza. Optueni su
izneli svoje zavrne rei 31. avgusta. Sudije su zapoele veanje o presudama 2. septembra 1946.
godine.

Posle dueg veanja, presude su donete 1. oktobra 1946. godine, 7 godina i mesec dana posle
poetka Drugog svetskog rata. Optueni su uloili albe Saveznikom kontrolnom veu kao
drugostepenoj instanci, koje je sve albe odbilo i potvrdilo presude 13. oktobra 1946. godine.
Herman Gering je uspeo da izbegne veanje i izvri samoubistvo prokrijumarenom pilulom
cijanida u noi izmeu 15. i 16. oktobra. Svi osueni na smrt obeeni su 16. oktobra 1946.
godine ime je zavren glavni Nirnberki proces.

[uredi] Nirnberki principi

Suenje najveim ratnim zloincima u Nirnbergu bilo je bez sumnje presedan u dotadanjoj
praksi, kako u pogledu organizacije i sastava suda, tako i primenjivanih pravila, kako
materijalnog tako i procesnog karaktera.Usled nespornog negativno obeleenog znaaja krivinih
dela za koje se sudilo javila se potreba da se formuliu neki osnovni principi proistekli iz ovog
suenja koji bi sluili kao smernica u nekim eventualnim buduim suenjima.
Formulisanje principa stavljeno je u zadatak Ujedinjenim nacijama. Generalna skuptina UN je
za to zaduila Komisiju UN za meunarodno pravo svojom Rezolucijom broj 177 (II) od 21.
novembra 1947. godine. Posle dueg rada, koji ukazuje na znaaj ovog pitanja i panju koja mu
je posveena, Komisija je objavila ove principe u izvetaju o radu Komisije od 5. juna do 29. jula
1950 godine.

[uredi] Primedbe suenju

I pored toga to nepohodnost jednog ovakvog suenja kakvo je bilo u Nirnbergu niko ne dovodi
u pitanje, pojavile su se tokom vremena i odreene primedbe vezane za osnov postojanja ovog
suda i legalitet njegovog rada.

Jedna od primedbi je bila da optueni nisu bili u prilici da uloe albu na sastav sudijskog vea
tako da usled pobednike pravde vee nije bilo neutralno i da je bilo neprijateljski nastrojeno
prema optuenima. Na ovo je oksfordski profesor A.L.Gudhart odgovorio da to nije nikakav
specifikum ovog Suda i da se ni u redovnim postupcima prestupnik, npr. provalnik ne moe aliti
zbog toga to mu u poroti sede poteni graani.

Druge primedbe su se odnosile na sovjetskog sudiju Nikienka kome je zamerano uee na

Staljinovim montiranim sudskim procesima 1936-38.g. to nije imalo nikakvog konkretnog
efekta u radu samog Tribunala jer je ovo pitanje postavljeno posle poetka hladnog rata.

Zamerka je upuena i na to to je Tribunal postupao bez unapred jasno utvrenih pravila

dokaznog postupka, mada se to moe pravdati do tada nezabeleenim raznovrsnim potrebama
dokazivanja.

Primedba koja ima ozbiljan pravni osnov je da su za uestvovanje u zaveri za napad

na Poljsku optueni nacistiki ali ne i sovjetski zvaninici iako su Nemaka i SSSR
imale zajedniki plan od 23. avgusta 1939.g. o podeli Poljske. Ovde je oigledno
presudila politika realnost na raun pravde i prava - koja je suenje zvaninicima
SSSR-a u tom trenutku, kao jednoj od zemalja pobednica i to sa najvie rtava u
ratu, inila nemoguim i nezamislivim najvie rtava u ratu, inila nemoguim i
nezamislivim.

itanski predstavnik.

Optunice protiv optuenih lica i organizacija podignute su 19.oktobra 1945.g. a samo suenje
zapoelo je mesec dana kasnije, 20. novembra 1945. godine. Pre poetka suenja optueni su se
nalazili u zatvoru u Luksemburgu. Optueni Robert Lei je 25.oktobra u zatvoru izvrio
samoubistvo.
Svi optueni su se izjasnili da nisu krivi, posle ega je poelo izlaganje dokaza protiv optuenih
lica kao grupe. Izlaganje dokaza trajalo je do 18. decembra 1945. godine. Najvei utisak na
javnost ostavili su stravini filmski snimci nacistikih zloina, kao i materijalni dokazi iz
koncentracionog logora Bukenvald, gde je komandantova supruga volela da tetoviranu ljudskua
kou koristi kao abaure za lampe i druge delove nametaja a ljudska glava koriena kao dra
za knjige.

Posle izvoenja dokaza za grupu optuenih lica poelo je izlaganje dokaza protiv kriminalnih
organizacija, koje je trajalo do 8. januara 1946. godine. Prilikom izlaganja dokaza protiv
Nemake vrhovne komande posebno se istakao pukovnik Telford Tejlor to e ga preporuiti za
poloaj glavnog tuioca na kasnijim nirnberkim suenjima.

Zatim su sledili dokazni postupci protiv svakog optuenog pojedinano. U ovim postupcima
smenjivali su se tuioci iz svih zemalja saveznica, pa su tako dokazi protiv optuenih izlagani u
fazama (amerika, britanska, francuska i ruska).Najpotresnija svedoenja vezuju se za zloine u
Auvicu kao i za potresne filmove zloina poinjenih na teritoriji SSSR-a. Za optube protiv
visokih nemakih vojnih zvaninika Geringa, Jodla i Kajtela posebno je bilo bitno svedoenje
feldmarala Fridriha Paulusa.Izlaganje optube zavreno je 6. marta 1946.g.

Odbrana optuenih je zapoela svoje izlaganje 8. marta 1946. godine. Tokom izlaganja odbrane
ispitani su i unakrsno ispitani svi optueni, kao i niz drugih nacistikih vojnih zvaninika koji su
esto u stanju kajanja ozbiljno inkriminisali optuene. Takav je sluaj sa Rudolfom Hoesom koji
je bio komandant u Auvicu i do detalja opisao metode sprovoenja holokausta. Ispitivanja su
trajala do 21. juna 1946. godine. Odbrana je iznela svoje vienje celokupnog postupka do tada 4.
jula - a optuba je to uinila 26. jula 1946.g.

Izlaganje odbrane optuenih organizacija poelo je 30. jula 1946. godine i zavreno je posle
mesec dana, 30. avgusta, ime je zavren celokupni postupak izvoenja dokaza. Optueni su
izneli svoje zavrne rei 31. avgusta. Sudije su zapoele veanje o presudama 2. septembra 1946.
godine.

Posle dueg veanja, presude su donete 1. oktobra 1946. godine, 7 godina i mesec dana posle
poetka Drugog svetskog rata. Optueni su uloili albe Saveznikom kontrolnom veu kao
drugostepenoj instanci, koje je sve albe odbilo i potvrdilo presude 13. oktobra 1946. godine.
Herman Gering je uspeo da izbegne veanje i izvri samoubistvo prokrijumarenom pilulom
cijanida u noi izmeu 15. i 16. oktobra. Svi osueni na smrt obeeni su 16. oktobra 1946.
godine ime je zavren glavni Nirnberki proces.

[uredi] Nirnberki principi

Suenje najveim ratnim zloincima u Nirnbergu bilo je bez sumnje presedan u dotadanjoj
praksi, kako u pogledu organizacije i sastava suda, tako i primenjivanih pravila, kako
materijalnog tako i procesnog karaktera.Usled nespornog negativno obeleenog znaaja krivinih
dela za koje se sudilo javila se potreba da se formuliu neki osnovni principi proistekli iz ovog
suenja koji bi sluili kao smernica u nekim eventualnim buduim suenjima.
Formulisanje principa stavljeno je u zadatak Ujedinjenim nacijama. Generalna skuptina UN je
za to zaduila Komisiju UN za meunarodno pravo svojom Rezolucijom broj 177 (II) od 21.
novembra 1947. godine. Posle dueg rada, koji ukazuje na znaaj ovog pitanja i panju koja mu
je posveena, Komisija je objavila ove principe u izvetaju o radu Komisije od 5. juna do 29. jula
1950 godine.

[uredi] Primedbe suenju

I pored toga to nepohodnost jednog ovakvog suenja kakvo je bilo u Nirnbergu niko ne dovodi
u pitanje, pojavile su se tokom vremena i odreene primedbe vezane za osnov postojanja ovog
suda i legalitet njegovog rada.

Jedna od primedbi je bila da optueni nisu bili u prilici da uloe albu na sastav sudijskog vea
tako da usled pobednike pravde vee nije bilo neutralno i da je bilo neprijateljski nastrojeno
prema optuenima. Na ovo je oksfordski profesor A.L.Gudhart odgovorio da to nije nikakav
specifikum ovog Suda i da se ni u redovnim postupcima prestupnik, npr. provalnik ne moe aliti
zbog toga to mu u poroti sede poteni graani.

Druge primedbe su se odnosile na sovjetskog sudiju Nikienka kome je zamerano uee na

Staljinovim montiranim sudskim procesima 1936-38.g. to nije imalo nikakvog konkretnog
efekta u radu samog Tribunala jer je ovo pitanje postavljeno posle poetka hladnog rata.

Zamerka je upuena i na to to je Tribunal postupao bez unapred jasno utvrenih pravila

dokaznog postupka, mada se to moe pravdati do tada nezabeleenim raznovrsnim potrebama
dokazivanja.

Primedba koja ima ozbiljan pravni osnov je da su za uestvovanje u zaveri za

napad na Poljsku optueni nacistiki ali ne i sovjetski zvaninici iako su
Nemaka i SSSR imale zajedniki plan od 23. avgusta 1939.g. o podeli
Poljske. Ovde je oigledno presudila politika realnost na raun pravde i
prava - koja je suenje zvaninicima SSSR-a u tom trenutku, kao jednoj od
zemalja pobednica i to sa

Tokijski proces

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

(Preusmereno sa )

Skoi na: navigacija, pretraga

Sudnica u kojoj je sueno japanskim ratnim zloincima

Tokijski proces je suenje japanskim vojnim i politikim rukovodiocima koji su poinili ratne
zloine na Azijskom kontinentu pre i tokom Drugog svetskog rata. Suenje je trajalo od 29.
aprila 1946. do 12. novembra 1948. Optueno je 28 ljudi, a sudile su sudije iz jedanaest zemalja.
Dok je proces u Nirnbergu praen u celom svetu sa velikim interesovanjem i dok je posle toga
ostao predmet rasprava zbog novina koje su tada uvedene u pravosuu, proces u Tokiju ostao je
uglavnom nezapaen u javnosti. Zloini za koje su bili osueni japanski dravnici i vojni
rukovodioci bili su manje spektakularni od zloina koje je poinilo rukovodstvo Nacistike
Nemake.

Sadraj

[sakrij]

1 Sudije i optueni

2 Odbrana

o 2.1 Argumenti odbrane

3 Proces

4 Presude

5 Kritike procesa

6 Znaaj

7 Vidi jo
Sudije i optueni [uredi]

Kao sudije nastupili su predstavnici jedanaest zemalja koje su bile u ratu sa Japanom:

predsednik ser Vilijem Veb iz Australije

Edvard Stjuart MekDugal iz Kanade

Ju Ao Mei iz Kine

Lord Patrik iz Velike Britanije

Anri Bernar iz Francuske

Radhabinod Pal iz Indije

Bert Reling iz Holandije

Harvi Nortkroft sa Novog zelanda

Delfin Jaranila sa Filipina

I. M Zarajanov iz Sovjetskog Saveza

Majron Krejmer iz Sjedinjenih Amerikih Drava

Bilo je dvadeset i osam optuenih:

premijeri: Hiranuma Kiiiro, Hirota Koki i general Todo Hideki

ministar: Araki Sadao,maral Hata unroku, Hoino Naoki, general Itagaki

Seiiro,Kaja Okinori, Kido Koii (kasnije uvar dravnog peata), general Koiso
Kuinaki, Macuoka Josuke, general Minami iro, admiral imada igetaro,
Suzuki Teiii, Togo igenori

ambasadori: Oima Hiroi i iratori Toio

generali: Doihara Kendi, Haimoto Kingoro, Kimura Heitaro, Macui Ivano,

Muto Akira, Sato Kenrio, Umezu Joidiro

admiral: Oka Takasumi

pisac: Okava umei

Odbrana [uredi]
Svi optueni su imali japanske advokate. Kada se ukazala potreba za advokatima koji bolje
poznaju ovu vrstu procesa sud je naredio da optueni moraju da imaju i advokate koji nisu bili
Japanci. Svima je dodeljen i po jedan ameriki advokat sa izuzetkom Hoina koji to nije
prihvatio. Dve vrste advokata iskomplikovala su proces jer su se njihova stanovita i ciljevi
razlikovali. Japanskim advokatima kao i okrivljenima bilo je najvanije da ostane netaknuta ast
Japana i cara. Ameriki branioci su bili mnogo agresivniji i imali su na umu samo interese svojih
klijenata.

Argumenti odbrane [uredi]

Verovatno je, posebno u azijskom svetu, postojalo vie sumnji u opravdanost ili neopravdanost
japanskih postupaka, kao i o pravu da se takvi postupci osude. Japan je svoj stav branio strahom
od porasta snage Komunistike partije Kine i zauzeo je stanovite da je samo japanska
intervencija spreila da Kina u potpunosti ne postane komunistika. Tvrdili su onda da bi i Japan
postao komunistiki a to su agresijom na Kinu hteli da spree.

Drugi argument japanske odbrane bio je parola Azija Azijatima. Tako su rat hteli da predstave
kao borbu protiv kolonijalnog sistema u Aziji. Prvi razlog se u prvim godinama nakon rata nije
uzimao naroito ozbiljno. Meunarodni vojni sud za Daleki istok je odlukom veine odbacio
strah od sovjetskog ili kineskog komunizma kao opti element za odbranu smatrajui ga
irelevantnim. Kasnije u razdoblju hladnog rata o tome se naravno drugaije mislilo.

Drugi razlog mora da se sviao mnogim Azijatima. To se na primer ogledalo i u formiranju jedne
indijske armije koja se svesno i dobrovoljno borila na strani Japana. U svakom sluaju rat na
jugoistoku Azije uzdrmao je kolonijalni sistem koji e se ubrzo posle rata raspasti.

Proces [uredi]

Proces je trajao od 29. aprila 1946. do 12. novembra 1948. godine. Materijal sa zasedanja
procesa iznosi 49 858 dokumenata. Sud je prihvatio 4336 dokumenata kao dokazni materijal i
sasluao 419 svedoka.

Sud nije doao do jednoglasne odluke. Na poetku procesa su se devetorica sudija koji su tada
bili prisutni dogovorili da e se presuda odluiti veinom a da suprotna miljenja nee biti
objavljena. Kada je sudijsko vee proireno sudijama iz Indije i sa Filipina ispostavilo se da
Indijac Pal insistira na tome da moe da se iznese neslaganje to je kasnije i inio. Zato je i za
ostale sudije postalo neizbeno da iznose neslaganja. Osude i neslaganja iznose 2858 strana.
Proces i osude zasnovane su na povelji koju je 19. januara 1946. izdao general Daglas Mekartur.
On je i ustanovio Meunarodni vojni sud za Daleki istok da bi se sprovela deklaracija iz
Potsdama i Akt o kapitulaciji u kojima je insistirano na strogom kanjavanju ratnih zloinaca.
Neke odredbe iz povelje razlikovali su se od one iz Nirnberga. Tako je neto pred poetak
procesa Povelja jo jednom izmenjena: iz opisa zloina protiv ovenosti izbrisano je da moraju
da budu upereni na civilno stanovnitvo. Cilj je naime bio da se kazne masovna ubistva vojnika
tokom rata. Optuena je spoljna politika Japana 1928. godine do kapitulacije kao i ponaanje
Japana tokom rata. Optunica je sadrala 55 optubi svrstanih u tri grupe (zloin protiv mira,
ratni zloini, zloini protiv ovenosti).

U prvu grupu je spadalo stvaranje zavere, priprema, zapoinjanje i voenje rata. U drugu:
ubistva, naroito ubijanja u nepravednom ratu i u suprotnosti sa normama ratnog prava (i drugi
konvencionalni ratni zloini). U treu su spadali zloini protiv ovenosti (zlostavljanje, ubijanje
civila itd).

U jednom aneksu Povelje su u 10 odeljaka navedeni detalji, u drugom aneksu su nabrojani

paragrafi ugovora koji su bili prekreni kao i obeanja koja Japan nije odrao. Blii detalji dati su
o treoj grupi zloina i tu je nabrojano u kakvim je zloinakim akcijama svaki od optuenih
uestvovao. Ba zato to je poetak bio zavera koja se pretvorila u rat na Pacifiku granini
incidenti kao to su borbe na Halkin-Hol reci (1939.) i na Kazanskom jezeru (1938.)
okvalifikovani su kao ratovi protiv Sovjetskog Saveza.

Pravilno se kae da ocena o tako kompleksnoj celini dogaaja jedva moe da se da u jednom
procesu pa makar ovaj trajao i nekoliko godina. Takoe je pitanje da li je mogue da se izbegne
jednostranost ako jedna strana poseduje sva optuujua dokumenta i njih samostalno odabira.

Presude [uredi]

Macuoka Josuke i Nagano Osami su umrli u toku procesa. Okava umei je proglaen umobolnim
a nedelju dana posle izvrenja smrtnih kazni otputen je kao izleen. Doihara Kendi, Hirota
Koki, Itagaki Seiiro, Kimura Heitaro, Macui Ivane, Muto Akira i Tojo Hideki su pogubljeni.
Togo igenori je osuen na dvadeset a igemicu Mamoro na sedam godina robije dok su ostali
osueni na doivotnu robiju.

Kritike procesa [uredi]

Poveanju sumnji u opravdanost Tokijskog procesa doprinele su i atomske bombe baene na

Hiriimu i Nagasaki. Po vaeem ratnom pravu civilno stanovnitvo nije smelo da bude ratni cilj.
Mnogi Japanci, ali i mnogi drugi pitali su se da li neko ima pravo da Japanu prebaci ratne zloine
posle atomskog bombardovanja i sistematskih vazdunih napada na demografske centre pri
kojima je esto u samo jednoj noi ginulo i 100 000 ljudi.

Neki su zbog toga delili miljenje jednog amerikog oficira na visokom poloaju u
Mekarturovom tabu: Ovaj proces je najvee licemerstvo u istoriji oveanstva! Moda je
neto od ovoga doprinelo da proces u Tokiju privue malo panje.
Po povelji proces je morao da bude pravian. Ostaje pitanje da li je to mogue posle rata u kome
je sprovoena neograniena propaganda u kojoj su oseanja mrnje i potcenjivanja bila
sistematski potpirivana. Sigurno je nepravilno ako se kae da je ova vrsta procesa sluila da bi se
pobedniku pruila mogunost da obistini svoju ratnu propagandu. Ali na odluku je tada sigurno
uticalo i trenutno raspoloenje. Tu i tako se itekako vrio pritisak. to vie zemalja predstavlja
meunarodni sud ove opasnosti se smanjuju. Mogunost ulepavanja istorijskih injenica se
smanjuje jer jedni drugima to ne dozvoljavaju.

Sovjetska suenja za ratne zloine u Habarovskuu od 25-30. novembra 1949. su tipian primer
procesa gde nije bilo takvih korekcija. Smatralo se da je dat dokaz da je car izdao direktne
naredbe za upotrebu bakteriolokog oruja protiv Kine. Iz steenog iskustva se vidi da je
poeljno da uestvuju i sudije iz neutralnih zemalja pa ak i sudija iz pobeene zemlje jer bi on
imao korigujui uticaj.

U Povelji je zapisano i nekoliko pravila koja bi trebalo da obezbede pravinost postupka. Bilo je
u Japanu sumnji da li e se optuenima dati mogunost na pravinu odbranu. Takva sumnja
mogla je da nikne kada se ispostavilo da su naredbe Vrhovnog komandanta saveznikih snaga
redovno bile motivisane injenicom da je Japan vodio agresivni rat (injenicu koju je
meunarodni sud tek trebalo da utvrdi). Poznati ameriki asopis doprineo je zbrci tvrdei:
Daemo im pravian proces, a zatim emo ih obesiti!

Znaaj [uredi]

Osvrtanje na greke u procesu i ukazivanje na njegove slabe strane ne znai da se procesu se ne

oduzima njegova istorijska i pravna vrednost. Ta vrednost je u tome to je individualna
odgovornost za otpoinjanje rata i za zloine u toku rata zauvek prihvaena kao naelo. Nirnberg
i Tokio su neizbrisivi uzori.

U emu je poseban doprinos procesa u Tokiju? Moemo da to posmatramo sa dve take gledita:
kad se radi o zloinu protiv mira i kada je u pitanju ratni zloin. Davanjem mogunosti da se
izriu kazne za agresivan rat pojavljuje se znaajno pitanje: dokle dopire odgovornost? U
Nirnbergu se sudilo diktatorskom reimu u kojem je vrlo mala grupa ljudi odreivala i vodila
politiku. U Tokiju takoe nije postojao demokratski reim. Vlada se odlikovala mnogim
karakteristikama vojne diktature. Ali se ipak nije radilo o zatvorenom sistemu. Resori su
zastupali razliita shvatanja. Zato su postojale jasne razlike izmeu vojnih i civilnih ministara.
Zato je i moglo da se dogodi da jedan civil pre rata stupi u kabinet kao ministar spoljnih poslova
sa ciljem da sprei izbijanje rata (Togo) dok je njegov kolega za vreme rata hteo da to pre doe
kraj borbama (igemicu) .

Otuda proizilazi pitanje: postoji li neko ko je bio lan ratnog kabineta i time bio kriv za rat? Gde
lei granica za krivino-pravnu odgovornost? Isto pitanje moe da se odnosi i na visoke civilne
autoritete kao za uvara carskog peata Kidoa, direktnog carevog savetnika, i za visoke vojne
stareine kao to je maral suvozemnih snaga Hata koji je bio vrhovni komandant ali se nije
uputao u spoljnu politiku. Da li je vrhovni komandant koji je svoju funkciju vrio u
nepravednom ratu moe biti optuen za zloin protiv mira. Potvrdan odgovor na ovo pitanje
povlai za sobom zahtev da se vojnici meaju u spoljnu politiku i to u veoj meri nego samo kao
savetodavci u stratekim pitanjima. Moe se postaviti pitanje da li bi takvo stanovite bilo
pogodno za mir.

Sa druge take gledita proces je jo vaniji. U Nirnbergu se radilo o jednoj do kraja zloinakoj
vladi koja je sa najvieg mesta izdavala naredbe za injenje ratnih zloina. Zato se u Nirnbergu
sudilo ili direktnim izvriocima zloina ili direktnim nalogodavcima. Nije postavljano pitanje
line odgovornosti zbog neuspeha u spreavanju sistematskih zloina. Radi se o krivinom delu
iz nehata kada se ispostavi da su sistematski vreni zloini iako je ovek na odgovarajuem
poloaju mogao da ih sprei. Koliko daleko se prua ova odgovornost? To pitanje bilo je vano u
Tokiju gde gotovo da nije moglo biti govora o centralno izdatim, neosporno zloinakim
naredbama.

To pitanje je ve bilo znaajno u procesu u Manili gde je bilo sueno generalu Jamaiti koji je
osuen na smrt zbog nehata. albu protiv ove osude ameriki Vrhovni sud je odbio navodei da
bi se time stvorio opasan presedan koji bi mogao da ima dalekosene posledice i za nekog
budueg amerikog presednika, njegove vojne rukovodioce i savetnike. Presuda iz Tokija
detaljno obrazlae odgovornost za nehat pri mogunosti da se spree zloini. Linija odgovornosti
za ministre inostranih poslova, Generaltab i glavnokomandujue jasno je povuena to procesu
u Tokiju daje vandredan znaaj.

najvie rtava u ratu, inila nemoguim i nezamislivim.