РАЗБИЈАЊЕ ВЕРСАЈСКОГ

СИСТЕМА 1933-1937
 ХИТЛЕРИЗАМ НА МЕЂУНАРОДНОЈ СЦЕНИ

• Долазак Националсоцијалистичке странке на власт у Немачкој

(30. јануар 1933) погрешно доживљаван као локални немачки
догађај
• Крупна промена у унутрашњој политици Немачке имаће
далекосежне последице и на међународном плану
•
• У међународну политику Хитлер и националсоцијалисти унели
екстремно империјалистички програм, заснован на дивљем
национализму, расизму, шовинизму, геополитичким теоријама
и милитаристичким традицијама немачке државе
•
• Циљ нацистичког агресивног и освајачког програма био потпуна
доминација Немачке у Европи, а затим и у целом свету
•
• Ступање националсоцијалиста на међународну
арену изазваће заоштравање политичке напетости у
свету, погоршавање опште међународне ситуације,
почетак нове трке у наоружавању
• У спровођењу своје политике нацисти користе сва
расположива средства: политичка, идеолошка,
дипломатска, војна (крупне мирољубиве речи,
изјаве и иницијативе, идеолошке мистификације,
лажна обећања и гаранције, претње, обмане,
застрашивања, насиље, војне акције)
• Од 1933-1939. јасно се истичу три фазе у остваривању
нацистичког освајачког програма
•
• Фаза поновног наоружавања Немачке и разбијања система
колективне безбедности
•
• Фаза укључивања у границе Трећег Рајха већине територија
настањених Немцима одузетих Версајским мировним уговором
•
• Фаза стварања Великог Немачког Царства и освајања „животног
простора" (LEBELSRAUM)
•
• Једно од најомиљенијих средстава спровођења
нацистичке политике на међународном плану-скривање
стварних и главних стратешких циљева, обмањивање и
уљуљкивање, изоловање противника, пре него што му
се нанесе ударац
•
• Најефикаснији отпор нацистичкој политици очекивао се
од великих земаља (Француска, Енглеска, САД, СССР)
•
• Ефикасан отпор ових сила, дуго изостаја, што је
омогућавало фашистичким земљама пораст агресивних
апетита и добијање на времену у циљу војног,
политичког, економског јачања
• Зашто велике силе нису дуго пружале отпор фашизму и нацизму?
•
• Велике силе пролазиле кроз озбиљну социјалну и морално-политичку
кризу
•
• Водеће конзервативне политичке снаге западних земаља у
фашистичким режимима виделе погодно средство за борбу против
комунизма и „бољшевичке опасности"
•
• У САД актуелна политика изолационизма пропагирала резервисаном
према европским проблемима
• СССР заокупљен унутрашњим проблемима (изградња земље,
колективизација, стаљинске чистке), прихватан од стране
капиталистичких земаља с највећим подозрењем и без искрене жеље
да се с њим сарађује у борби против фашистичке опасности
•
• -Политика нацистичке Немачке била кључни
фактор у формирању најважнијих праваца
међународних односа 1933-1939
•
• -1933. година преломна тачка међународне
политике између два светска рата (долазак
Хитлера на власт, наставка јапанске агресије из
Манџурије на друге делове Кине, победа
Рузвелта који од 1937. напушта политику
изолационизма)
 ПАКТ ЧЕТВОРИЦЕ. КРАХ ПРЕГОВОРА О РАЗОРУЖАЊУ

• -јесен 1932, иницијатива Мусолинија о

стварању пакта четири силе (Велика Британија,
Француска, Немачка, Италија)
• -формирање врховног директоријума (сличног
европском концерту великих сила из 19. века)-
право преуређивања европских односа у
складу са интересима четири европске силе
• -Један од главних циљева пакта четворице-
заштита Европе од бољшевизма, изолација
СССР-а, у даљој перспективи његова
ликвидација
• -март 1933, документ од шест тачака
• -Мусолини разрађује своју иницијативу
• -Главне тачке документа: потреба очувања мира у
свету, могућност договорне ревизије Версајског и
других међународних уговора, измена граница
• -План предвиђао признање „једнакост права"
Немачкој са осталим чланицама Пакта четворице
•
• -Мусолинијев план одмах прихвата немачки
канцелар Папен, оцењујући га генијалним
• -Владе Француске и Велике Британије начелно подржавају план као
средство обуздавања немачког национализма
• -Француска сматрала да би преуређење Европе било извршено на
штету малих држава (Пољска, Чехословачка, Југославија, Румунија),
које су биле најсигурнији ослонац Версајског система и француског
утицаја у Европи
•
• -Мале европске државе резервисане према Мусолинијевом плану
•
• 25. март 1933, Декларација Мале Антанте, осуда Четворног пакта који
инаугурише једнострану ревизију мировних уговора
•
• -Едуард Даладје, француски председник владе тражи од Мусолинија
да пакт допуни ставом о гарантововању права држава чланица
Друштва
ЕДУАРД ДАЛАДЈЕ
1884-1970
• ЕДУАРД ДАЛАДЈЕ 1884-1970
• У Првом светском рату добија чин капетана
• Лидер француске радикалне партије
• 1924-25, министар колонија
• 1925, министар рата
• 1925-26, министар за инфраструктуру
• 1930-32, министар јавних радова
• 1932-34, министар рата
• - 1934, 1929-1940, министар спољњих послова
• - 1933-34, 1938-1940, председник владе
• - После завршетка рата сенатор и градоначелник Авињона
• - Противник Де Гола
• -Мусолини прихвата француске захтеве о ревизији плана
• -7. јун 1933, Пакт четворице потписан на период од десет
година
•
• -Пакт садржи одредбу да за сваку територијалну промену у
Европи претходну сагласност мора дати Савет Друштва народа
•
• -Француска влада самостално тумачила споразум истичући да
се за промену граница у Европи Друштво народа мора
једногласно сложити
• -Једнострано француско тумачење представљало рушење
Четворног пакта
• -Неуспех Четворног пакта помогао Хитлеру да изради
свој план о коначном одбацивању англо-француских
пројеката о разоружање и пред немачком јавношћу
одговорност пребаци на противничку страну
• -9. Октобар 1933, Женева, наставак Конференције о
разоружању у мучној атмосфери због суровог прогона
Јевреја у Немачкој
• -Одмах по наставку Конференције о разоружању Хитлер
обавештава учеснике да Немачка напушта преговоре, и
иступа из чланства Друштва народа
• -Хитлерово образложење о разлозима напуштању Лиге
народа-Немци више не прихватају да буду третирани
као народ другог реда
• -12. Новембар 1933, Хитлер организује поводом ова
два питања плебисцит на коме се 95% немачких
гласача изјаснило за његове предлоге
• -24. Новембар 1933, Хитлерова иницијативу за
настављање преговора о разоружању, али не под
окриљем Друштва народа, већ директно између
Немачке и осталих великих сила
• -Основа за преговоре-план Константина фон
Нојрата, министра иностраних послова Немачке
упућен француском амбасадору Андре Франсоа-
Понсеу
КОНСТАНТИН НОЈРАТ 1873-1956
• КОНСТАНТИН ФОН НОЈРАТ 1873-1956
• -Студирао право у Брлину и Тибингену
• -професионални дипломата
• -Учесник Првог светског рата
• -Министар спољњих послова 1933-38
• -није импресиониран италијанским фашизмом
• -1938-43, протектор Моравске и Бохемије
• -сукоб са Хитлером
• -осуђен на петнаест година затвора у
Нирнбергу
• -План предвиђао да све велике силе смање своје сувоземне армије на
300.000 војника, да се одрекну хемијског и бактериолошког оружја,
као и бомбардовања насељених места, склапање десетогодишњег
уговора о ненападању између Немачке и њених суседа
•
• -Французи одбацују немачке предлоге и траже повратак Немачке у
Лигу народа
•
• -Немачка влада одбацује повратак у Друштво народа, инсистира на
директним преговорима са великим силама
•
• -Француска влада остаје при својим захтевима- крах преговора о
разоружању и Хитлеров успех
•
 НЕМАЧКО-ПОЉСКИ УГОВОР. ПОКУШАЈ НАЦИСТИЧКОГ УДАРА У
АУСТРИЈИ

• -26. јануар 1934, Немачко-пољски уговор о

пријатељству и ненападању
• -Немачко-пољски уговор резултат неповерења које
се у Варшави јавило према Француској и Енглеској у
време преговора око Пакта четворице
•
• -Хитлер неповерење Пољака према Французима
сматрао као прилику за лабављење француско-
пољских веза и француског система европске
безбедности
•
• -Преговори две стране вођени у највећој
тајности
•
• -По уговору (десет година) две стране се
одрицале од употребе силе у међусобним
односима и обавезивале на поштовање
Бријан-Келоговог пакта и на споразумно
решавање свих спорних питања
• -Садржај уговора практично ништа није
значио, није био уперен против Француске
• -Хитлер гајио изузетно поштовање и уважавање према
Бениту Мусолинију и искрено га доживљавао као
пријатеља за разлику од Мусолинија који није био
искрен према Хитлеру
•
• -Хитлер желео споразумевање и са Мусолинијем али су
постојали међусобни ривалски интереси јер су обе
стране полагале право на Подунавље и Аустрију као
своје зоне утицаја
•
• -У Берлину се сматрало да Италија, ако жели немачко
пријатељство, мора да одустане од Подунавља и окрене
правце експанзије према Јадрану и Медитерану
• -14. јун 1934, први сусрети Хитлер и Мусолини
у замку Спа, и Венецији, циљ решавање
спорних питања (статус Аустрије)
• -Разговор о подели интересних сфера између
две земље
•
• -Сусрет хладан и непријатан, без резултата,
Хитлер оставио лош утисак на Дучеа
• -Хитлер обучен у цивилно одело, Мусолини у
војну парадну униформу
• -25. Јул 1934, Беч, група од 150 аустријских
нациста упада у резиденцију канцелара
Долфуса, рањава га и тражи од њега да
поднесе оставку на положај шефа владе,
што он пре смрти одбија
ЕНГЕЛБЕРТ ДОЛФУС 1892-1934
• ЕНГЕЛТБЕРТ ДОЛФУС 1892-1934
• -студирао право и економију
• -Учесник Првог светског рата
• -1930, члан Хришћанске социјалистичке
стрнаке
• -1932-34, аустријски канцелар
• -председник републике Вилхелм Миклас
(1928-1938) именује католика Курт Шушнига
за новог аустријског премијера
• КУРТ ШУШНИГ1897-1977
• -Учесник Првог светског рата
• -Правник
• -Члан Хришћанске социјалистичке странке
• -1927, посланик
• -1933, министар образовања
• -1934-1938, аустријски канцелар
• -1938-45,због противљењу немачког аншлуса Аустрије
интерниран у логор Дахау
• -1945, ослобађају га Американци
• -1948-1967, професор политичких наука, Сент Луис у
САД
• -Шушниг одмах мобилише полицијске снаге
против нациста
•
• -Уз подршку Италијана Шушниг гуши
побуну
• -Оштро реаговање Француске и Енглеске
• -Хитлер војно неспреман прихвата
новонасталу ситуацију
 БАРТУОВ ПРОЈЕКАТ ИСТОЧНОГ ПАКТА

• -До 1930. француско-совјетски односи лоши, и

тек тада почињу да се поправљају
• -Крај 1932, Совјетско-француски уговор о
ненападању
• -Уговор предвиђао обустављање међусобне
непријатељске пропаганде и немешање у
унутрашње послове
•
• -Јануар 1934, Француско-совјетски трговински
уговор
• -Луј Барту, француски министар иностраних
послова (конзервативац и антикомуниста)
схватаја опасност од нацизма
ЛУЈ БАРТУ 1862-1934
• ЛУЈ БАРТУ 1862-1934
• -Студирао право у Бордоу
• -Доктор права и адвокат
• -1889-1919, посланик
• -1922, сенатор
• -1894-96, министар за рад
• -1896-98, министар полиције
• -1906-1909, министар за рад
• -1909-1913, министар правде
• -1913, председник владе
• -1917, 1934, министар спољњих послова
• -1921-22, 1930-31, министар рата
• -1922, 1926-29, министар правде
• -Бартуов предлог о стварању тзв. Источног пакта, заснованог на
принципима колективне безбедности
•
• -Основица Источног пакта: француско-совјетски пакт
• -Пакту би приступиле источноевропске земље: Пољска, Финска,
Чехословачка, Летонија, Литванија и Естонија
•
• -Скоро све источноевропске земље одбијају план Бартуа
• -План прихватају само СССР Француска и Чехословачка
•
• -После убиства Бартуа, план о Источном пакту његов наследник
Пјер Лавал одбацује као изразити антикомуниста
САРСКА ОБЛАСТ
 САРСКИ ПЛЕБИСЦИТ 1935

• -Сарско питање једно од првих попришта француско-немачких

односа на коме Лавал показује попустљивост према Хитлеру
•
• -Одредбама Версајског уговора у Сару, за јануар 1935.
предвиђен плебисцит са три солуције: враћање Немачкој,
прикључивање Француској, или продужавање статуса
територије под управом Друштва народа
• -У Сару већински расположење становништва за враћање у
састав Немачке
•
• -Хитлер спровео снажну немачку нацистичку пропаганду у Сару,
успео да сломи комунистички и социјалдемократски покрет у
тој области, створио снажну нацистичку инфраструктуру у тој
области
• -Хитлер организује политичке митинге, свечане дефилее,
пребијање противника, киднаповање, отварање поште
•
• -Западне земље, посебно Француска скоро незаинтересоване
за снажну, незакониту немачку пропаганду у Сару
•
• -13. јануар 1935, Сар, плебисцит, око 90% гласача од пола
милиона за враћање Сара Немачкој, за статус кво око 47000, за
припајање Француској 2.100 гласова
•
• -27. јануар 1935, одлука Савета Друштва народа на основу
резултата плебисцита, предаја Сара Немачкој 1. марта 1935
 ФРАНЦУСКО-ИТАЛИЈАНСКИ УГОВОР 1935. ГОДИНЕ

• -октобар 1934, изјава Пјера Лавала,

министра иностраних послова Француске,
прва брига, сређивање односа са Немачком
и Италијом
ПЈЕР ЛАВАЛ 1883-1945
• ПЈЕР ЛАВАЛ 1883-1945
• -Студирао зоологију
• -1903, приступа Социјалистичкој странци
• -1903-1919, 1924-27, посланик
• -1927-36, 1936-44, сенатор
• -1925, министар транспорта
• -1926, министар правде
• -1931-32, 1935-36, 1940, 1942-44, премијер
• -1934-1936, министар спољњих послова
• -1945, збоg колаборације са Петеном осуђен на смрт
стрељањем
•
• -Спремајући се за рат против Етиопије
Мусолини желео да се у Европи обезбеди са
две стране: од Француске и од евентуалног
новог немачког посезања за Аустријом
•
• -7. јануар 1935, Рим, вила Фарнезе, Француско-
италијански уговор
• -Француска обавеза да Италији уступи три
мање значајне колонијалне територије: део
туниске пустиње, део Еритреје и стратегијско
острво Думевија у мореузу Баб-ел-Мандеб
• -Италија се одрекла уговора из 1896. који је
гарантовао повлашћени положај њених грађана и
колониста у Тунису
•
• -Обавеза две земље да се консултују у случају
претњи независности и интегритету Аустрије
•
• -Најважнија последица Уговора, Лавалова прећутна
сагласност са анексијом Етиопије Италији
•
 НАОРУЖАВАЊЕ НЕМАЧКЕ

• -пролеће 1934, Немачка почиње отоврено да се наоружава

• -март 1935, изјава Геринга, Немачка приступа изградњи ратног
ваздухопловства
•
• -Француска скупштина као одговор доноси закон о продужењу
војног рока на две године
•
• -Хитлер обавештава француског амбасадора Франсоа-Понсеа-
Немачка уводи општу војну обавезу (бројност немачких
мирнодопских снага 36 дивизија)
•
• -Протест Понсеа, немачка одлука о увођењу општевојне
обавезе повреда Версајског уговора
• -Реакција великих сила слаба
•
• -Хитлер обавештава Енглеску делегацију
коју предводио Ентони Идн-Немачка
обнавља и своју ратну морнарицу
•
• -Тек тада реагују Велика Британија и
западне силе
 КОНФЕРЕНЦИЈА У СТРЕЗИ АПРИЛ 1935

• -11. Април 1935, Стреза, Пијемонт, северозападна Италија-

Конференција председника влада и министара иностраних послова
Енглеске, Француске и Италије
•
• -Изјава из Стрезе, Немачка отворено прекршила Версајски уговор
• -Силе не могу да допусте таква једнострана кршења међународних
уговора
•
• -Енглези изјављују да неће пристати ни на какве санкције против
Немачке
•
• -Изјава из Стрезе мртво слово на папиру
•
• -Учеснице конференције потврдиле оданост Локарно – пакту, поново
афирмисан принцип интегритета и независности Аустрије
• -Резолуција Савета Друштва народа, осуда повреда Версајског
уговора од стране Немачке, претња санкцијама у случају
будућих сличних поступака
•
• -Немачка убрзано наставља са наоружавањем
• -1935, Рајхсвер (национална одбрана), основан 1921, а највећу
заслугу за њен развој имао генерал фон Зекст, трансформише
се у Вермахт (одбрамбене-оружане снаге)
• -Крајем 1935, Немачка под оружјем има 590.000 регрута
• -1936, Активна војна служба продужене на две године
• -1936, Немачка има преко милион војника
• -1936, Бројност Француске армије 600.000 војника
• -1938, немачки генералштаб се трансформише у Врховну
команду оружаних снага на челу директно Хитер,а наченик
штаба фелдмаршал Кајтел
•
 ГВОЗДЕНИ КРСТ СИМБОЛ
ЗАСТАВА РАЈХСВЕРА ВЕРМАХТА
 ФРАНЦУСКО-СОВЈЕТСКИ УГОВОР 1935.

• -Убрзано немачко наоружавање доводи до новог

француско-совјетског зближавања упркос противљењу
Лавала
•
• -2.мај 1935, Париз, Споразум о узајамној помоћи
Француске и СССР
• -Споразум предвиђао да ако једна од потписница буде
жртва неизазваног напада, друга ће јој одмах притећи у
помоћ, али под једним условом: да Савет Друштва
народа процени да је реч о неизазваној агресији
• -Споразум одбрамбени акт против немачке опасности
од агресије
 АНГЛО-НЕМАЧКИ ПОМОРСКИ СПОРАЗУМ

• -Француско-совјетски уговор уперен против Немачке плашио Лондон

•
• -Хитлер подстиче британско незадовољство француском политиком
зближавања са Русијом
• -21. мај 1935, говор Хитлера
• -Оданост Немачке принципима Локарна, дубоко жаљење због
Француско-совјетског пакта, који нарушава приницпе из Локарна,
обећање поштовања независности Аустрије, обећање да немачка
ратна флота неће никад бити већа од британске флоте
•
• -Енглези наседају на Хитлеров маневар
• -Преговори са Немачком о поморском споразуму о наоружању
(гаранције да немачка флота неће бити већа од енглеске)
• -4. јун 1935, Британско-немачка Поморска
конвенција
• -Клаузула -Немачка може држати ратну флоту која
неће прелазити укупну снагу већу од 35% британске
морнарице
• -Англо-немачки поморски споразум Хитлеров
дипломатски успех, са далекосежним политичким
последицама
•
• -Жестока француска критика Поморске конвенције и
политике нагодбе Енглеске са Хитлером
ИТАЛИЈАНСКА АГРЕСИЈА НА ЕТИОПИЈУ
• -Етиопија једна од 4 независних афричких држава (Либерија, Јужноафричка
унија, Египат), чланица Друштва народа
• -1928. Италијанско-етиопски Уговор о арбитражи
• 1933, тајна одлука Мусолинија о нападу на Етиопију како би је претворио у
колонију
• -Командант експедиције маршал Емилио де Боно
•
• Децембар 1934, пронађен повод за рат
•
• -Тридесетак домородаца из Еритреје, који су служили у италијанској војсци,
прешли код места Вал-Вал етиопску границу и тамо побијени од Етиопљана
•
• -Снажан протест Италије, предлог Етиопије о арбитражи
• -Италијани првобитно одбијају арбитражу, али је након сусрета у Стрези про
форме ради прихватају
• -Мусолини одбацује англо француски предлог о деоби
Етиопије, тј. успостављање заједничког англо-француско-
италијанског мандата над Етиопијом
• -Покрети енглеске флоте у Медитерану не плаше Мусолинија
•
• -Мусолини добро схвата противљење енглеског јавног мнења
рату
•
• -3. октобар 1935, почетак Италијанске агресије на Етиопију

• -Ратне операције теку неколико месеци

•
• -Огромна техничка надмоћност италијанске армије (200.000
људи), моћна авијација, употреба бојних отрова
• -5. мај 1936, цар Хаиле Селасије напушта земљу, одлази у Лондон где остаје
до 1942, када се враћа у ослобођену Етиопију
• -Италијани улазе у Адис Абебу
•
• -Међународна реакција на италијанску агресију више бучна него ефикасна
•
• -Лига народа осуђује Италијанску агресију на Етиопију и повреду Пакта о
Друштву народа
•
• -Формирана комисија за израду предлога санкција против Италије
• -Сукоба интереса у оквиру Лиге, већина земаља предвођена Великом
Британијом против примене оружаних санкција
•
• -Одлука Друштва народа о економско-финансијским санкцијама против
Италије (забрана извоза оружја Италији, забрана давања кредита и зајмова,
обустава куповања италијанске робе)
• -Санкције фарса, није забрањен извоз стратешких материјала који су
служили Италији за израду војне технике (нафта, челик, гвожђе)
•
• -Децембар 1935, план Министара иностраних послова Велике
Британије Семјуела Хора (конзервативац, министар спољњих послова
1935) и Француске Пјера Лавала о задовољењу Мусолинија
• -План предвиђао размену територија између Италије и Етиопије
• -Италији би припало око 2/3 етиопске територије, а Италија би
етиопском владару уступила луку Асаб са малим залеђем у Еритреји и
та територија би теоријски остала независна, али под фактичким
протекторатом Италије
•
• -Израђен у највећој тајности, план предат Италији, али доспева у
француску штампу, која га објављује
• -Енглеско јавно мнење шокирано непринципијелношћу сера
Самјуела Хора
•
• -Оставка Хора, Балдвинова влада одбацује план
•
• -Нови шеф Форин офиса-Антони Идн
•
• -План Хор Лавал пропада
•
• -Хитлерова процена да етиопска афера представља прилику за
почетак немачко италијанског зближавања

• -Благонаклона неутралност Немачке према агресији Италије

РЕМИЛИТАРИЗАЦИЈА РАЈНСКЕ ОБЛАСТИ
• -Нацистичка галама око Совјетско-француског уговора тактичка варка и
припрема за ново кршење међународних обавеза –ремилитаризација Рајнске
области
•
• -Етиопска криза, подстакла Хитлера да убрза припреме за ремилитаризацију
Рајнске области
• -Хитлерова процена усамљена Француска неће војно интервенисати против
Немачке
•
• -фебруар 1936, Повод за ремилитаризацију-ратификација Француско-
совјетског уговора
•
• -март 1936, одлука Хитлера о ремилитаризацији Рајнске области
• -Упозорење немачких генерала да упад у Рајнску област може бити повод за
рат Хитлер одбацује
• -7. март 1936, фон Нојрат свим амбасадорима сила потписница Локарно -
пакта предаје ноту о повлачењу Немачке из тог пакта и да мањи одреди њене
армије (30000) продиру у Рајнску област да успоставе пун и неограничен
суверенитет Немачке
• -Хитлер у Рајхстагу држи говор правдајући напуштање Локарно пакта тезом да
је Француска потписивањем уговора са СССР већ уништила Локарно пакт
•
•
• -29.март 1936, плебисцит, 99% Немаца подржава запоседање Рајне војском
•
• -Ремилитаризација изазвала сензацију у целом свету
•
• -Слаба реакција Француске, лоше држање војске поколебало реакцију
политичара
•
• -Енглези саветују хладнокрвност
• -Акт Немачке повреда међународних уговора али рата неће бити
•
• -Хитлер тријумфује, Лига народа и велике силе показују потпуну немоћ
•
• -Немачке војне базе приближиле се Француској за 150 км
• -Рајнска акција дефинитивно учврстила позицију Хитлера у Немачкој
 ПОЧЕТАК ГРАЂАНСКОГ РАТА У ШПАНИЈИ

• -17. јул 1936, Избијање грађанског рата у

Шпанији, уз помоћ Италије
• -Грађански рат отпочео војним ударом
десничарско-профашистичких елемената
предвођених групом високих официра, на челу
с генералом Франциском Франком, против
републиканске владе Народног фронта, која је
дошла на власт легалним путем, после
парламентарних избора фебруара 1936
ФРАНЦИСКО ФРАНКО 1892-1975
• ФРАНЦИСКО ФРАНКО 1892-1975
• -1907, Толедо, Завршио Војну пешадијску академију
• -1912-1917, служи успешно у Мароку, добија чин мајора
• -1917-1920,на служби у Шпанији
• -1920-26, Африка
• -1926, чин генерала
• -Предводи контрареволуцију
• -председник владе1939-73
• -Шеф државе, регент 1939-1945
• -Каудиљо (лидер) Шпаније
• -Народни фронт чиниле коалиција левих (демократских)
грађанских и радничких (Социјалистичке, Комунистичке и
других) политичких партија и група
• -17. јул 1936, војни удар изведен побуном трупа у шпанским
деловима Марока
• -Избијање побуна и у многим гарнизонима широм Шпаније, и у
Мадриду, где је енергичним народним противударом побуна
сломљена
• -Почетак пребацивања побуњеничких трупа из Марока у земљу
где су, подржане од тамошњих устаника, десничарске
монархистичке буржоазије, клера и дела сељаштва, успеле да
за неколико дана освоје тридесетак градова и да овладају
знатним делом територије на југозападу, западу и северу
земље
• -25. Јул 1936, Бургос, побуњеници проглашавају своју владу
•
• -Совјетски Савез се одмах изјаснио за владу Народног фронта,
а слично поступају и бројни француски министри
•
• -Велика Британија хладно дочекала избор владе Народног
фронта у Шпанији, и противила се пружању помоћи са стране у
њеном сукобу са франкистима
•
• -Италија активно учествовала у припремању војног удара,
настављајући затим да без застоја пружа свестрану војну и
политичку помоћ франкистима, као и Немачка
•
• -Изјава Владе САД о неутралности,подршка фашистима
• -Франкистима подршку даје и португалски диктатор
Салазар
•
• -Подршку Франку посредно дају одлуке француске и
британске владе о неутралности у грађанском рату у
Шпанији
•
• -октобар 1936, СССР упућује совјетске тенкове, долазак
прва интернационалне бригаде, организоване од
стране Коминтерне (40000)
•
• -Крај новембра 1936, Немачка и Италија признају хунту
генерала Франка као једино легалну шпанску владу