ВЕЛИКА ЕКОНОМСКА ДЕПРЕСИЈА

1929-1933
• -Велика економска криза је ланац националних криза које су задесиле привреде Европе,
света и САД у периоду 1929-1933
•  
• Последице:
• -рецесија, инфлација, слом банака, дефицит буџета, незапосленост
• -У САД криза започела сломом америчке берзе на Вол стриту 28. октобар 1929, црни уторак
•  
• Последице:
• -Пад вредности берзе за 47%
• -Затворено 100000 предузећа, 5000 банака (немогућност давања кредита и подизања
депозита (улога) грађана)
• -Десетине хиљада породица због хипотека остало без кућа и станова (Хуверовци)
• -1932, порези на приход повећани са 25% на 63%
• -1933, Незапосленост 25% (15 милиона)
• -Пад индустријске производње 30%
• -Пад прихода од пољопривредне производње за 50%, надница за 60%
• -Главни кривац за економски слом америчке привреде oзначен председник Херберт Хувер
због низа погрешних економских мера
•  
ХЕРБЕРТ ХУВЕР 1874-1964
• ХЕРБЕРТ ХУВЕР (1874-1964)
• -Квекер, немачког порекла
• -Дипломирао геологију и рударство на Станфорд
Универзитету
• -1900, Инжењер током Боксерског устанка у
кинеским рудницима
• -1920, државни секретар за трговину у
администрацији председника Хардинга
• -Републиканац, заступник либералног капитализма
• -1929-1933, 30. председник САД
• -1938, сусрет са Хитлером
• New Deal (нови договор) свеобухватни (целовит) програм државних,
привредних, финансијско-монетарних, фискалних и социјалних мера САД
администрације између 1933-1938 у циљу превазилажења катастрофалних
последица велике економске кризе и опоравка и развоја америчке привреде
• -Творац Франклин Рузвелт, гувернер државе Њујорк, и председник САД
• -Програм лансиран у номинационом говору демократског кандидата за
председника САД 1932. (нови договор за амерички народ)
• -Фраза њу дил преузета из наслова књиге америчког економисте Стјуарта
Чеса Њу дил објављене 1931.
• -Економски историчари сматрају да је творац Њу дила енглески економиста
Џон Кејнз
• -Директна државна интервенција у привреди, поседно у сфери фискалне
политике
• -Противник слободне, либерално капиталистичке привреде која је извор
нестабилности и криза
• -Творац макроекономије
РУЗВЕЛТ И ЊУ ДИЛ
• ЏОН КЕЈНЗ (1883-1946)
• -Завршио економију на Кембриџу
• -Члан британске економске делегације на
Мировној конференцији у Паризу
• -Најважнија дела: ОПШТА ТЕОРИЈА
ЗАПОСЛЕНОСТИ КАМАТА И НОВЦА,
РАСПРАВА О НОВЦУ
• Главни елементи програма:
• -Максимална државна интервенција (мешање) у
привреду
• -Централно економско планирање
• -Контрола банака и подстицање њиховог рада
(1933, отворено 5000 банака, држава гарант
депозита у банкама у висини до 5000 долара)
• -Контрола цена и пољопривредне производње
(дестимулисање производње млека, путера, свиња
и оваца)
• -Стимулисање потрошње
• Престанак везивања вредности новца (долара) за злато
• -Реформе у индустрији и пољопривреди
• -1933, Укидање прохибиције (забрану производње и продаје
алкохола увео Вилсон 1920)
• -Финансирање јавних радова у циљу пуне запослености (изградња
путева, мостова, болница, школа) повећаним задуживањем државе
(1933-1936, издвојено 3,3 милијарде долара за преко 13000 државних
пројеката, запослено 3,6 милона људи)
• -Регулисање радничког законодавства (40 часовна радна недеља,
висина надница 20-45 центи на сат, забрана рада деце)
• -1937, Увођење социјалне заштите (давање федералних пензија за
старије од 65 година, који су плаћали порез од 3% за пензиони фонд,
преко 53000 корисника, просечна висина 25-50 долара, прва пензија
исплаћена 31. јануара 1941, осигурање незапослених, помоћ
најсиромашнијим породицама и хендикепираним лицима)
• Резултати:
• -Пораст бруто националог производа за
8,5% на годишњем нивоу
• -Бруто национални производ 1936 већи за
34% него 1932
• -Незапосленост смањена са 25% 1933 на
14,3% 1937
ИНДЕКСИ
 ИНДЕКСИ
• Индекси:
• Table 1: Statistics
• 1929
• 1931
• 1933
• 1937
• 1938
• 1940
• Бруто национални производ у доларима
• 101.4
• 84.3
• 68.3
• 103.9
• 96.7
• 113.0
• Извоз у милијардама долара
• 5.24
• 2.42
• 1.67
• 3.35
• 3.18
• 4.02
• Незапосленост у %
• 3.1
• 16.1
• 25.2
• 13.8
• 16.5
• 13.9
•  
 ВЕЛИКА ЕКОНОМСКА КРИЗA И МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ
 

• -Велика светска економска криза 1929-1933. оставила

снажан печат на међународне односе
• -Последице економске кризе у међународној политици
нису дошле до изражаја одмах након избијања
привредних поремећаја, нити су настале преко ноћи
• -Све до врхунца кризе 1931-1932, у јавности и
дипломатији европских земаља још постојао
оптимизам у успех спровођења система колективне
безбедности створеног уговорима у Локарну и Бријан-
Келоговим пактом
• -Међутим, од тада слаби вера у Версајски поредак, у
кратком времену криза разара дуг оптимизма,
сарадње, споразумевања
 ПОРАСТ „ЕКОНОМСКОГ НАЦИОНАЛИЗМА"
 

• -Од 1927. и 1928. проширује се међународна економска

сарадња, и уклањају се препреке које ометају светску
трговину
• -1927, Женева, Друштво народа организује Светску
економску конференцију о развоју светске економије и
трговине
• -Закључак, смањење заштитних царина како би се
унапредила економска сарадња и трговина
• -Конвенцију о смањивању заштитних царина потписало
тридесетак земаља, а ратификовало седамнаест
• -Одлуке Женевске конференције мртво слово на папиру
• -Јесен 1929, Многе земље примењују
протекционистичке и рестриктивне мере у трговини,
нарочито стриктно Немачка, Италија и Француска
• -Неповољан утицај на економску сарадњу и трговину
оставио Холи-Смутов царински закон усвојен у
америчком Конгресу јуна 1930
• -Закон усвојен на предлог републиканског сенатора
Смута из Јуте и републиканског конгресмена Холија из
Орегона о увођењу царина на увоз 20000 индустријских
и пољопривредних производа из иностранства
• -Царински закон погодио све трговачке партнере САД,
против њега устали многи амерички економисти, али га
председник Хувер потписује
РЕПУБЛИКАНЦИ СМУТ И ХОЛИ
• -Велики број других земаља као одговор на Холи Смутов закон уводи
своје рестриктивне законе и тарифе чиме се смањује светска трговина
• -Политика затварања, аутархије, себичног чувања свог
најнепосреднијег интереса - политика „економског национализма" -
постаје општа појава, која 1931-1932. поприма драматичне размере,
заоштравајући економске супротности у свету
• -Велика Британија после сто година напушта фритрејд политику
(слободна трговина) и уводи заштитне царине од 33% на низ увозних
артикала
• -Јул 1932, Велика Британија са чланицама Комонвелта на
конференцији у Отави постиже споразум о преласку на
преференцијални систем у међусобним економским односима
(систем најповлашћенијих нација)
• -Увођење контроле девизног пословања и извоза капитала у низу
земаља Европе, Америке и Азије, циљ зауставити отицање новчаног
капитала и одржати финансијску стабилност
• -Јул 1930, Букурешт, Конференција, Мађарска, Румунија и Југославија,
образују тзв. аграрни блок и траже да европске земље уведу „царински
преференцијални поступак", којим би се житарице и други аграрни
продукти европског порекла фаворизовали на рачун истих производа
из прекоморских земаља
• -Јун 1932, Лондон, Међународна економско-монетарна конференција,
присутне шездесет једна земља које држе 90% светске трговине
•  
• -Циљ конференције укидање привредних, финансијских, монетарних и
царинских мера које гуше економску сарадњу и трговину
• - Сагласност о потреби смањења наметнутих ограничења, али споразум
не постоји
• -Катастрофалне последице политике „економског национализма"
• -Оборена вредност светске трговине са 68,5 (1929), на 24 милијарде
долара (1933)
•  
 ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ КРИЗЕ

• -Економска криза изазива погоршавања политичких

односа међу државама, заоштравање
међународних односа, бујање национализма
• -Највећи талас национализма и шовинизма у
земљама пораженим у Првом светском рату
• -Оптужујући за све своје проблеме мировне
уговоре јавност и владе ових земаља траже
ревизију Версајског система
• -Слаб отпор присталица и чувара statusa quo
• -Немачка и Италија предњаче у ревизионистичким
захтевима
• -Нарочито агресивно наступају Националсоцијалистичка
партија након избора 1930 (освајају 107 посланичких
места) и друге националистичке партије и организација
• -Ревизионизам нарочито усмерен према изгубљеним
територијама на Истоку - у Пољској
• -У Италији велика економска криза снажно подстакла
фашистички спољнополитички програм заснован на
експанзији у употреби силе у међународним односима
• -25. октобар 1931, Напуљ, говор Мусолинија, открива
план европског ревизионизма (ликвидација репарација,
поновно наоружавање побеђених земаља, разматрање
питања постојећих граница)
•  
• -Агресивни јапански експанзионизам и милитаризам изазива агресију на
Манџурију 1931
•  
• -Европске силе реагују збуњено, неодлучно, несложно
•  
• -Економска криза у САД снажно обновила изолационистичку политику
•  
• -Представници америчке изолационистичке политике сматрају да Америка
нема разлога да се меша у спорове осталих сила око одржавања statusa quo и
равнотеже снага, око промена постојећег политичког и територијалног
статуса, расподеле колонија
• -Енглеска суочена са економским проблемима окреће се себи и смањује
активност у Европи, главна преокупација повезивање са земљама Комонвелта
•  
• -Француска остаје главни чувар Версајског поретка
•  
• -Ипак, суочена са унутрашње политичком кризом,
након одласка Поенкареа са власти 1929, њена
улога на међународној сцени слаби,
• -Тенденција чвршћег француског везивања за
Велику Британију
•  
• -Промене у француској спољној политици посебно
изражене одласком Бријана 1932
• -Француска политика нервозе, вербалних претњи
без стварне моћи подстиче немачки национализам
•  
 НЕУСПЕХ ПРОЈЕКТА О УЈЕДИЊЕЊУ ЕВРОПЕ
 

• -Пројекти и идеје о уједињењу Европе нарочито снажни

у другој половини 19. и првој трећини 20. Века
• -Пројект Европске уније Аристида Бријана
• -5. септембар 1929, Женева, Пројект објављен на
Десетој скупштини Друштва народа
• Садржај пројекта:
• -Успостављање федералних веза између европских
држава јачањем економске и политичке сарадње
• -Очување националног суверенитета народа
• -Бријанов предлог прихваћен, посебна подршка
Штреземана
• -Обавеза Бријана да изради Меморандум о стварању
Европске уније
•  
• -1. Мај 1930, Бријанов Меморандум Друштву народа:
• а) оснивање Европске конференције коју би чиниле све
европске земље чланице Друштва народа;
• б) конференција би имала Стални политички
комитет, као свој
извршни орган;
•  
• -Меморандум експлицитно истиче очување пуног
суверенитета свих чланица будуће Европске уније
• -Дебакл Бријановог меморандума
•  
• -Меморандум прихватају само Југославија и Бугарска
•  
• -Немачка не жели улазак у нови савез заснован на
поштовању постојећих граница
•  
• -Италији не одговара Европска унија која би
онемогућила њену експанзију
• -Британија се плашила да уласком у унију не ослаби
своје везе са Комонвелтом
•  
 НЕМАЧКА ПОЛИТИКА ПРЕМА ПОЉСКОЈ И АУСТРИЈИ 1930-1931
 

• -Лето 1930, Немачка влада први пут директно износи

ревизионистичке захтеве за промену немачко-пољских
граница у току предизборне парламентарне кампање
• -Истовремено антинемачка кампања у Познању,
Померанији (област на јужној обали Балтика између
река Одре на западу и Висле на истоку, главни град
Шћећин или Штетин) и Горњој Шлезији (област у
Шлеским планинама између горњег тока реке Одре на
западу и горњег тока Висле на истоку, главни град
Катовице)
• -Вербални и физички обрачуни
• -Немачка захтев Друштва народа о заштити
„терорисане" немачке мањине у Пољској
ПОМЕРАНИЈА
ГОРЊА ШЛЕЗИЈА
• -21. јануара 1931, Савет лиге народа, дебата о
положају немачке мањине у Пољској
• -Жестока полемика између министара спољних
послова Немачке и Пољске, Курцијуса и Залеског
• -Говор Курцијуса, намера Немачке да изврши
ревизију односа и граница са Пољском
•  
• -Поред промене немачко пољске граница, захтев за
аншлус Аустрије
• -Већина политичких групација у Аустрији (и левих и
десних) позитивно гледа на аншлус
• -Економско и политичко зближавање две земље
вршено у најдубљој тајности
•  
• -Март 1931, Споразум о царинском савезу Немачке и
Аустрије (споразум није Немачкој давао никакве
привредне користи)
•  
• -Саопштење о склапању царинског савеза шокирало
Европу
•  
• -Француска и чланице Мале Антанте осуђују Царински
савез (привредни аншлус као увод у политичко
прикључење Аустрије Немачкој)
• -Француско упозорење- Царински савез противан
одредбама Версајског и Сен-Жерменског уговора о
миру који забрањују аншлус без одлуке Лиге народа
•  
• -Царински савез као правно питање разматра
Међународни суд правде у Хагу
•  
• -3. септембар 1931, Саопштење немачке и
аустријске владе о одустајању од Царинског савеза
• -5. септембар 1931, Одлука Хашког суда- Царинска
унија између Немачке и Аустрије правно
неутемељена
ПРОПАСТ ЈАНГОВОГ ПЛАНА И КРАЈ РЕПАРАЦИЈА
 

• -1931, Јангов план о репарацијама пропада због

економске кризе као средство немачке владе да се
ослободи репарација и изврши ревизију Версајског
уговора
• -Идеја Канцелара Хајнрика Брининга (1930-32) да
Немачка није у стању да плаћа репарације
• -Користи се перфидном тактиком исплатити прву
годишњу рату репарација које би онеспособиле
немачке финансије и привреду за даље плаћање
• -Успео да руинира немачке финансије и још више
револтира домаћу јавност против политике
репарација
• -Апел маршала Хинденбурга председнику Хуверу о проглашењу
мораторијума на плаћање репарација
• -Предлог Хувера о једногодишњем мораторијуму на плаћање
свих обавеза од 1. јула 1931. до 30. јуна 1932
•  
• -Све земље и Француска прихватају предлог Хувера, после
Немачких гаранција да ће после годину дана наставити
плаћање репарација
• -23. децембар 1931, Берлин, Закључак Репарационог одбора,
Немачка ни 1932. неће бити у стању да исплаћује репарационе
обавезе, репарације треба укинути
•  
• -Средина 1932, Немачка влада изјављује да више није у стању
да плаћа репарације
• -16. јун-9. јул 1932, Међународна конференција у Лозани о
репарацијама
•  
• -Закључак, Немачка да плати савезничким земљама укупно још
3 милијарде марака, после тога се на неодређено време
ослобађа плаћања репарација
• -Дуг од 3 милијарде Немци никада нису платили
•  
• -1930, Немачка последњи пут плаћа репарације
•  
• -Од укупно предвиђене 132 милијарде златних марака, за
десетак година исплаћује 23 милијарде, од тога Французима 9,5
милијарди марака
ПОЧЕТАК ЈАПАНСКЕ ЕКСПАНЗИЈЕ - МАНЏУРСКА АФЕРА 1931-1933.
 

• -Идеја јапанског империјализма и

експанзионизма заснована на две
концепције: либерална (постепена, мирна,
економска пенетрација), милитаристичка
(отворена, брутална политика војне и
политичке експанзије)
• -Либерална концепција коју предводи
министар иностраних послова Шидехара
преовлађује до 1931
БАРОН КИЈУРО ШИДЕХАРА (1872-1951)
• БАРОН КИЈУРО ШИДЕХАРА (1872-1951)
• -Завршио право на Токијском универзитету
• -Каријерни дипломата
• -Конзул у Кореји, Лондону, Вашингтону
• -Амбасадор у Холандији, САД
• -Јапански представник на Вашингтонској поморској конференцији
1921-1922
• -1924-1931 министар спољњих послова
• -1931, премијер
• -протвник милитаризма, проамеричке оријентације
• -1945-1946, премијер
• -Привредна криза 1929-1933, јача милитаристичко-фашистичке
струје у јапанском друштву
•  
• -Криза смањује извоз на 32%, а увоз на 30% од ранијег обима
•  
• -Март 1931, генерал Минами постаје војни министар, експонент
милитаристичко-фашистичких кругова, заступник идеје о
отпочињању освајачког похода на северну Кину (Манџурију и
Монголију)
•  
• -Август 1931, генерал Минами сазива тајно саветовање свих
команданата дивизија јапанске армије, одлука о скором
решавању питања Североисточне Кине и Монголије
•  
МАНЏУРИЈА
• -Манџурија пространа територија на североистоку Кине,
30 милиона становника, 90% Кинези
•  
• -Велико рудно благо (угаљ, гвожђе и други метали), важан
стратегијски простор за продор ка СССР
•  
• -Раскрсница две важне пруге (Јужно-манџурска под
контролом Јапана и Источно-кинеска под контролом Руса)
• -Политички положај Манџурије компликован,
номинално у саставу Кине
•  
• -1922, маршал Чанг Цо Лин проглашава независност
Манџурије
•  
• -1928, после смрти маршала Лина, Манџурија признаје
власт Куомитанга
•  
• -Нове власти спроводе кинеску власт што иритира
Јапанце, који траже повод за рат
•
• -18. септембар 1931, експлозија на Јужно-манџурској
железници, северно од Мукдена
•  
• -Извршиоци диверзије непознати, тек много година касније
утврђено да су је инсценирали Јапанци
•  
• -Инцидент Јапанци узели као повод за напад
• -Упад Јапанских војника у кинески гарнизон у Мукдену укупно
10.000 војника, разоружавају га и овладавају градом
•  
• -У наредних шест недеља јапанска војска заузима скоро целу
Манџурију
• Повлачење и предаја кинеских јединица по наређењу Чанг Кај
Шека који верује у помоћ Друштва народа и западних сила
•  
• -22. септембар 1931, Расправа у Друштву народа
•  
• -Велика Британија и Француска против војну акције против
Јапана
•  
• -Апел за очување статуса кво, слично размишљање СССР и САД
•  
• -Јапанско обећање Лиги народа да на немају никаквих
претензија у Манџурији
•  
• -Јапан одбија све апеле и резолуције Лиге народа за
прекидом непријатељстава
•  
• -Прихвата мисију петочлане анкетне комисије (на челу
лорд Литон, бивши вицекраљ Индије)
•  
• -Задатак комисије, на лицу места се уверити у право
стање ствари и предложити решење јапанско-кинеског
конфликта
•  
• -1932, Хувер-Стимсонова доктрина САД неће признати
територијална освајања и промене граница извршене
силом и агресијом
ХЕНРИ СТИМСОН 1867-1950
• ХЕНРИ СТИМСОН (1867-1950)
• -Завршио право на Харвард Универзитету
• -Републиканац
• -1911, министар рата у кабинету
председника Вилијема Тафта
• -1929-1933, државни секретар за спољње
послове
• -Велика Британија и Француска се оглушују о изјаву америчког
државног секретара
•  
• -21. јануар 1932, Јапанци заузимају Шангај, повод убиство
једног јапанског (будистичког) монаха у Шангају
•  
• -Савет Друштва народа немоћно реагује избегавајући по
четврти пут да осуди Јапан као агресора
• -Резолуција Скупштине Друштва народа о закључењу примирја
и евакуацији јапанске војске из Шангаја
• -Јапан попушта, закључује са владом у Пекингу примирје,
евакуише трупе из Јужне Кине
•  
• -18. фебруар 1932, Декларација о независности
Манџурије, Пројапанске групе манџурских
националиста и противника куоминтаншке Кине
•  
• -1. март 1932, Манџурски конвент (600 посланика
изабраних од Јапанаца) проглашава стварање
„независне" манџурске државе Манџукуо
• -На челу Манџукуо државе намесник Пу Ји, бивши
кинески цар
•  
ПУ ЈИ
• политички, финансијски, војни и привредни протекторат Јапана
над Манџукуом
• -2. октобар 1932, Извештај Литонове комисије
• -Манџурија, у привредном и културно-историјском погледу, део
Кине
• -Отцепљење Манџурије од Кине, стварањем „вештачке"
државе Манџукуо, резултат ратних дејстава јапанске војске
• -Јапан је повредио одредбе Пакта Лиге народа, Бријан-
Келоговог пакта и Уговора деветорице са Вашингтонске
конференције из 1922
• -Предлог да Друштво народа нареди Јапану повлачење војске
из Манџурије, укине државу Манџукуо, помогне организовање
Манџурије као аутономне области под кинеским
суверенитетом
• -Извештај изазвао поделу у Друштву
народа
• -Енглези за укидање одлука Литонове
комисије и признавање свршеног чина
• - Јапанци подржавају став Енглеза
ЏЕХОЛ
• -1. јануар 1933, Јапан врши агресију на кинеску
провинцију Џехол (између манџуријске границе на
истоку, северно од Великог кинеског зида и западно од
Монголије, капија кроз коју се стиже у срце Кине, у
њене централне провинције)
• -24. Фебруар 1933, Скупштина Друштва народа усвоја
Резолуцију
• -Улазак Јапана у Североисточној Кини незаконит
• -Обавеза да одмах евакуише Манџурију и призна
кинески суверенитет над њом
• -Обавеза чланица Друштва народа да ни de iure ни de
facto не признају „државу" Манџукуо, чије је постојање
супротно нормама међународног права
• -Предлог да Манџурија добије широку локалну самоуправу
• -Јапан није проглашен за агресора, нису предвиђене санкције
ако се оглуши о одлуке Друштва народа
• -Јапан се не обазире на одлуке лиге, потпуно осваја Џехолом,
присиљава Куомитанг да прихвати примирје и призна окупацију
Џехола
•  
• -27. март 1933, Јапан напушта Друштво народа
•  
• -Најзначајнија политичка последица манџурске афере, нагли
пад угледа Друштва народа у свету, који нема средства да
сузбије агресора и да заштити жртве агресије
 КОНФЕРЕНЦIJA О РАЗОРУЖАЊУ 1932-1933
 

• -Свака велика сила имала своје принципе којих се држала у погледу

разоружања
•  
• -Францска желела да сачува надмоћ на копну
• -Енглеска се залагала за смањивање сувоземних армија, за укидање опште
војне обавезе, против редукције поморског наоружања, која би угрозила
њихову хегемонију на морима и океанима
•  
• -САД се залагале за разоружање које би уништило француску војну
доминацију у Европи и осетно ослабило енглеско-јапанску поморску снагу
•  
• -Немачка је иступала с демагошком паролом о свеопштем разоружању
•  
• -Италија подржава немачки став
• -2. фебруар 1932, Женева, Међународна конференција о разоружању
(присутно шездесет две државе)
• -Атмосфера неповерења због француско-немачких тензија, манџурске афере
•  
• -Програм разоружања Француског премијера Андре Тардје:
• а) Најтеже наоружање (авиони-бомбардери, тешка артиљерија, тенкови,
оклопњаче на мору) ставити под команду Друштва народа, оно ће се
користити само ако земља која га поседује буде нападнута у циљу одбране
властите територије
•  
• б) Друштво народа ће против агресије у било ком делу свету
интервенисати преко међународних полицијских снага
• в) Приликом војних сукоба између појединих земаља обавезно ће се
примењивати арбитража Друштва народа, а у случајевима њеног неуспеха -
санкције
•  
АНДРЕ ТАРДЈЕ 1876-1945
• АНДРЕ ТАРДЈЕ (1876-1945)
• -Каријерни дипломата
• -1914, посланик
• 1919, министар за Алзас и Лорену
• -1926, министар саобраћаја
• -1929-30, 1930, 1930-1932, премијер
• -Тардјеов план прихватиле само Пољска,
Чехословачка и Белгија због страха од
Немачке агресије
• -План оштро критикују Велика Британија и САД
(прихватиле само уклањање најтежег
наоружања)
•  
• -СССР план оцењује као антисовјетску
смицалицу, предлаже потпуно и безусловно
разоружање
• -22. јун 1932, Предлог Хувера: поморске и копнене снаге свих
земаља смањују се на једну трећину, подморнице, крстарице,
носачи авиона на једну четвртину, тешка артиљерија и тешки
авиони (бомбардери) се забрањују
• -Хуверов план сви одбијају
•  
• -Франц фон Папен, председник немачке владе саопштава да
Немачка напушта Конференцију о разоружању, због
неравноправног третмана
•  
• -Немци враћени на конференцију, закључак Немачкој се
признају једнака права у систему безбедности
•  
• -Модификовани Тардјеов план (план Ерио-Бонкур) о свођењу свих
европских армија на статус милиције, чије би наоружање било
стављено под међународну контролу
•  
• -Енглески план премијера Мекдоналда, највеће континенталне земље
Европе (Француска, Немачка, Италија и Пољска) своде у року од 5
година своје сувоземне армије на по 200.000 војника, у погледу
поморског наоружања неће се мењати ништа док једна специјална
конференција, која би се састала 1935, не изради одговарајуће
предлоге и решења, авијација би се постепено смањивала, док би
тешки бомбардери били одмах елиминисани
•  
• -Мај 1933, Конференција пропада
•  
• -Пропаст конференције, други тежак пораз Лиге народа
 РЕОРГАНИЗАЦИЈА МАЛЕ АНТАНТЕ
 

• -Велика економска криза 1929-1933. донела земљама

Подунавља и Југоисточне Европе огромне привредне и
социјалне тешкоће
•  
• -Економска криза обновила ревизионистичке тенденције у
Мађарској и Бугарској, злоупотреба питања положаја
националних мањина
•  
• -Неуспеси Друштва народа на Далеком истоку, пропаст
конференције о разоружању јачање национализма, успеси
националсоцијалиста у Немачкој, бујање ревизионистичких
тежњи и захтева у Италији и Немачкој – допринели јачању
Мале Антанте
•  
• -Предлог Бенеша о стварању нове Мале Антанте
•  
• -14-16. фебруар 1933, Женева, састанак министара иностраних
послова Мале Антанте, усвојен нови статут
•  
• -Чвршће везе између чланица Мале Антанте је учвршћена
• -Нису више могле закључивати међународне уговоре без
међусобне сагласности
• -Основан Стални савет Мале Антанте, задатак континуирано
праћење и решавање актуелних међународних питања од
заједничког интереса
•