Реферат из Увода у историјске студије: “Завршетак Првог светског рата и економске

последице”

Почетком 1919. године представници великих и малих сила састали су се надомак

Париза, у дворцу Версају како би донели мировни споразум који би окончао трагедију
која је задесила свет претходне четири године 1. Процењује се да је свет за овако кратак
временски период, што губици војника и цивила, што као последица епидемија, изгубио
око 60 милиона становника2. Економија је у свим земљама захваћеним ратом, било да су
биле мале државе у развоју или “индустријски џинови”, доживела потпуни колапс, што ће
одредити живот у наредном периоду и поставити темеље нових сукоба.

Први светски рат је ојачао протекционизам, што је била природна појава у тренуцима
свеопштег рата. Циљ је био да економија једне земље буде што мање зависна од других
земаља у време када је међународна трговина била неизвесна, а посебно са поморском
блокадом Атлантског океана3. Немачка је била најрепрезентативнија по том питању. Њено
настојање у централизацији производње ће постати нов економски модел. Већ 1914.
немачко војно министарство је основало Kriegsrohstoffabteilung 4 (KRA), одељење које је
водило бригу о набавци и производњи сировине. Представљене су неколико новина као
замена за одређене сировине које више нису биле доступне највећем броју становништва.
Једна од тих је производња кафе од жира уместо правих зрна кафе. Чак се и Британија,
зачетник и носилац система laissez faire 5, одрекла се политике либертаријанства. Такво
стање је било у свим осталим земљама које су се нашле у сукобу. Европа неће бити у
стању дуго времена да се врати на систем слободног тржишта. Како су само
најнеопходнији производи били у промету, велики делови привреде су били у паду.
Немачка, Француска, Холандија и Британија остале без резултата читаве једне радне
генерације, док су Аустрија и Белгија су изгубиле резултат две генерације. За овај период
је карактеристична појава неконтролисане инфлације која је настала као резултат ратне
економије, акумулације огромних дугова, драстичног опадања пољопривредне и
1
Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila : Ekonomska promena i ratovanje od 1500. do 2000. godine, Podgorica, CID,
1999, 311
2
Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, 314
3
Ivan T. Berend, Ekonomska istorija Evrope u XX veku : Ekonomski modeli od laissez-faire do globalizacije,
Beograd, Arhipelag, 2009, 61
4
Ivan T. Berend, Ekonomska istorija Evrope u XX veku, 62
5
Ivan T. Berend, Ekonomska istorija Evrope u XX veku, 61
индустријске производње, терета обнове и, у појединим случајевима, исплате ратне
одштете6. Хиперинфлација је тешко погодила пет земаља: Немачку, Аустрију, Мађарску,
Пољску и Италију, док су Румунија и Бугарска такође осетила јаке последице инфлације.
Најугроженија је била Немачка. Године 1923. један амерички долар је имао вредност од
4,2 милијарде немачких марака. Овакво стање је “упослило” 30 немачких фабрика папира,
150 штампарија и укупно 2000 штампарских преса које су заправо производиле потпуно
бескорисне новчанице. У тим тешким годинама, деца широм Немачке су ове банкоте
користили као играчке. Овакво стање је допринело да се на трговина на дневној бази
врати на систем робне размене. За разлику од учесница рата, већина неутралних земаља је
ушла у међуратни период са снажнијом економијом него у претходне 4 године. Холандија,
Шпанија, Норвешка и Швајцарска су оствариле раст у БДП-у између 1922. и 1924. за 19%,
15%, 11% и 9% редом7. Упркос томе, ситуација се касније окреће и против земаља које су
остале поштеђене ратних страхота. Због несташице енергије, сировина и тржишта услед
ревитализоване међународне конкуренције и оштрих ограничења могућности извоза све
европске државе су доживеле пад у економији.

Општа ситуација која је задесила већину земаља након завршетка Првог светског рата
оставиће огромне последице по историју савременог доба. Јачање економског
протекционизма, регресија у производњи, заустављање међународне трговине и протока
робе, инфлација... Све ово краси општу економску ситуацију тог доба. На друштвеном
плану ће економска ситуација допринети јачању екстремних идеологија широм Европе.
На истоку, у Русији, побеђује комунизам, док у западној Европи све више долази до
изражаја фашизам.

Литература:
6
Ivan T. Berend, Ekonomska istorija Evrope u XX veku, 65
7
Ivan T. Berend, Ekonomska istorija Evrope u XX veku, 66
1. Ivan T. Berend, Ekonomska istorija Evrope u XX veku : Ekonomski modeli od laissez-faire do
globalizacije, Beograd, Arhipelag, 2009

2. Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila : Ekonomska promena i ratovanje od 1500. do 2000.
godine, Podgorica, CID, 1999