Merényi László, Boldog békeidők.Magyarország 1900–1914, Budapest, 1978.

О друштвено-економском развоју Будимпеште и Угарске (6-8):

Будимпешта је била осми град по величини у Европи. Од 1867. је започет убрзан

капиталистички развој Угарске. Поред пољопривреде, трговина и индустрија је постала
све значајнија. Ипак, и у датом периоду су велепоседи остали нетакнути, захвљајујући
привредној конјунктури која је погодовала аграрној производњи. Правна једнакост
грађана је у начелу постојала, али су се старе друштвене баријере и даље задржале.

Светска политика на почетку века:

31. децембра 1899. Недељне новине (Вашарнапи ујшаг) су сматрале да је немогуће да у

XX веку једна велика сила нападне другу. 11

Спољна политика Монархије:

Беч је водио аустро-угарску спољну политику, јер је мишљење пештанских владајућих

кругова итекако било узимано у обзир приликом крупнијих одлука, чак иако од 1900. до
1914. ни једа министар иностраних дела није био Мађар. 20-21.

Са ове и оне стране Лајте:

Према четрнаестом параграфу аустријског устава Рајхсрат је могао да буде одгођен из

било којег разлога, а влада је могла да уређује текуће послове помоћу уредби. 30.

Уредба у погледу језика Баденијеве владе 1897. године је била опозвана због притиска
немачких националиста. 32.

Угарски сабор (чија је неоготичка грађевина завршена 1902.) био је још у мањој мери
народно преставништво него Рајхсрат, јер је у њему једва било представника немађарских
народности и радништва. 36
У привредном погледу сукоб унутар угарске политичке елите је постојао између аграрних
и индустријских кругова. Већина угарске елите је била вољна да помаже индустрију и
трговину насупрот пољопривреди. 39. Аграрни кругови су захтевали државне субвенције
као и одбрану угарске пољопривредне производње од Балканских држава помоћу високих
царина. Аграрце су чинили мањи део велепоседника и финансијера, као и средњи
поседници (џентри и богати сељаци) 42. Слободоумна странка је препознала да јој је
интерес да се споразуме са бечким круговима и да прихвати да је право седиште
Монархије у Бечу (67-ашка струја) 42. 48-ашка политика 44-45. страна.

Влада Калмана Села :47-50.

Сукоби око војних закона: 51-60.

Сукоби 1905-1906: 61-74.