3.3. Повратак Карађорђевића - Краљевина Србија1903-1912.

године

ВЛАДАВИНА ПЕТРА КАРАЂОРЂЕВИЋА

Након Мајског преврата дошло је до крупних промена у унутрашњој и спољној политици Краљевине Србије. На
владарски престо постављен је Петар Карађорђевић, унук Карађорђа Петровића. После изгнан ства породице
Карађорђевић из Србије средином XIX века, он је жи вео у иностранству. Пре него што је преузео власт, донет је
нови Устав 1903. Уставом је било предвиђено да краљ дели законодавну власт са Скупштином, у којој се
расправљало о важним државним питањима. Краљ Петар I Карађорђевић прихватио је да влада у складу са
уставом. У унутрашњој политици дошло је до извесних промена. Либерална и напредна странка су слабиле и
нестале с политичке сцене. Почетком XX века настала је Самостална радикална странка (самосталци), форми рана
од незадовољних чланова Народне радикалне странке. Под руко водством Љубомира Стојановића постаје друга
најснажнија партија у Краљевини Србији, после Пашићевих радикала. Радикална странка Ни коле Пашића је, с
мањим прекидима, била на власти током читаве вла давине краља Петра I. Од 1903. до 1914. промењено је чак 17
влада, што је оставило утисак политичке нестабилности у земљи, упркос порасту међународног угледа земље и
привредном напретку.
Србија се у спољној политици окренула силама Антанте-Русији, Ве ликој Британији и Француској. Велике силе,
Немачка и Аустроугарска, желеле су да под своју контролу ставе Балкан, што се није поклапало са српским
интересима. Србија је желела да ослободи своје сународнике који су били под влашћу Османског царства и
Аустроугарске, и да се уједини с њима.
У СУКОБУ СА АУСТРОУГАРСКОМ - ЦАРИНСКИ РАТ И АНЕКСИОНА КРИЗА

Аустроугарска је покушавала да економским притисцима ослаби Србију и да је држи под својим политичким утицајем.
Најразвијеније привредне гране у Србији биле су сточарство и земљорадња. Највећи извоз стоке и пољопривредних производа
ишао је у суседну Аустро угарску. Почетком ХХ века Србија је склопила економске споразуме с Бугарском и Француском, што је
Аустроугарској послужило као повод да затвори границе за промет српске робе. Аустроугарска је забраном увоза производа из
Србије желела да ослаби српску привреду. Овај тр говиснки сукоб познат је као Царински рат, а трајао је у периоду 1906 1911.
Српска привреда је у почетку доживела тежак ударац јер српски произвођачи нису били у стању да живу стоку извозе на
удаљена европ ска тржишта. Србија је, на крају, успела да изађе као победник из овог сукоба јер је развила месну, тј.
прерађивачку индустријску производњу и пронашла нова тржишта у Европи, где је пласирала своје производе.У току Царинског
рата Србија и Аустроугарска ушле су у нови по литички сукоб у време Анексионе кризе. Аустроугарска је извршила анексију
Босне и Херцеговине 1908. укључивши њену територију у састав своје државе. Одлуком Берлинског конгреса Босна и
Херцеговина била је под окупацијом Аустроугарске, али је формално остала у саставу Османског царства. Анексијом се то
стање променило, што је изазвало незадовољство у Србији пошто су Српске власти сматрале да Срби као већинско
становништво Босне и Хер цеговине треба да живе у српској др жави. У Београду су избиле жестоке демонстрације, а српска
јавност је за хтевала да се крене у рат против Аус троугарске. У међувремену је Русија извршила притисак на српску владу да
призна анексију јер савезници из Антанте нису били спремни да пруже војну подршку Србији у рату против моћне монархије.
ПРИВРЕДА И ДРУШТВО НЕЗАВИСНЕ СРБИЈЕ
Пољопривреда је била основна привредна грана Краљевине Ср бије. Пољопривредни производи и
стока представљали су најзначај нији извозни артикал српске привреде изградња железнице дала е
велики допринос развоју привреде. Пруга Београд-Ниш отворена је зе саобраћај 1884, а убрзо је
постала део међународне железничке мреже која је повезивала средњу Европу с турским
железницама.Индустрија се у Србији развијала споро, а држава није располагала с довољно новца да
би улагала у изградњу фабрика. Прва индустријска постројења градили су богати трговци или
странци. Ђорђе Вајферт је дан је од најзаслужнијих индустријалаца у Србији. Основао је прву пи вару
у Србији, а отворио је и неколико рудника, од којих је најзначајнији рудник бакра у Бору. Вајферт је
уједно и један од оснивача Народне бан ке Србије и њен управник (гувернер).
Највећи број житеља Србије чинило је сеоско становништво (близу 90%). Највећи број породица
поседовао је мало имање које је било јед ва довољно да прехрани све чланове домаћинства. Иако је
већина ста новништва живела на селу, градови су били важни носиоци привредног друштвеног и
културног живота. У градовима су живели трговца, заната лије, државни службеници, официри и
представници интелигенције (учитељи, лекари, новинари).
 Упоредо са изградњом државних институција у Србији долази до напретка у
областима науке и културе. Најзначајнији научници и умет ници углавном су се
школовали у иностранству на престижним универ зитетима. На прелазу из XIX у
ХХ век најпознатији су били:
Научници - Јован Цвијић(географ),Михаило Петровић Алас
(математичар),Милутин Миланковић (астроном),Стојан Новаковић (историчар)
Књижевници - Лаза Лазаревић,Бранисав Нушић,Стеван Сремац,Радоје
Домановић,Јован Скерлић (књижевни критичар)

Сликари - Надежда Петровић,Паја Јовановић,Урош Предић