ЕВРОПА 1925-1929

• -Године 1925-1929. се сматрају најмирнијим и најсрећнијим

раздобљем европске историје између два светска рата
• -Ипак, и тада нису владали односи политичке хармоније међу
државама и народима
• -Чињеница је да нема дубљих и трајнијих међународних криза које су
претиле опште европском и светском миру
• -Супротности интереса, сукоби и неспоразуми међу појединим
земаљама као и закулисне игре, конкурентске борбе, трају и даље
• -Међутим, јављају се иницијативе за мирољубиво решавање
међународних спорова, за попуштање затегнутости, за изналажење
механизма трајног мира и безбедности у свету
• -Апелује се на потребу општег разоружања, проналазак новог система
колективне безбедности, утемељење политике општег разумевања и
одрицања од силе у међународним односима
• -Овај период карактеришу привредни просперитет, релативна
друштвена стабилизација и ублажавање класних и политичких борби
 ЛОКАРНО ПАКТ

• Најважније питање међународних односа 1920-1925, питање

гаранција: гаранције за очување версајског мировног система,
гаранције против реваншизма Немачке и других побеђених
земаља, гаранције против ревизије мировних уговора и против
нове немачке агресије, гаранција против „ширења
бољшевизма"
• -Покушаји изграђивања гарантних система уговорима између
победничких сила, окупљањем малих земаља око Француске,
или стварањем ефикасног механизма колективне безбедности
у оквиру Друштва народа, нису дали очекиване резултате
•
• -Један од најефикаснијих система међународних односа и
гаранција који је искључивао рат као средство решавања
спорних питања међу народима и државама је систем
међудржавних уговора настао 1925, познат као ЛОКАРНО ПАКТ
• -Сви системи колективне безбедности до
1925. нису предвиђали учешће Немачке
•
• -Децембар 1922, Предлог председника
немачке владе Вилхелма Куна, Немачка ће
гарановати постојеће француске границе
(пројект тзв. Рајнског пакта, или пакта о
статусу кво на Рајни)
ВИЛХЕЛМ КУНО 1876-1933
• ВИЛХЕЛМ КУНО (1876-1933)
• -Адвокат у Берлину и Хајделбергу
• -Економски стручњак, учествовао у
преговорима око репарација
• -председник владе стручњака 1922-1923, није
члан ниједне странке
• -Познат по хипер инфлацији немачке валуте
• -Заступник политике пасивног отпора
француској окупацији Рура
• -20. јануар 1925, Исти предлог као МЕМОРАНДУМ Густава Штреземана упућен
британској влади, 9. фебруара Француској, и другим силама Антанте
•
• -МЕМОРАНДУМ предлаже да се Немачка, Француска, Велика Британија и
Италија свечано обавежу пред САД као арбитром, да се више неће служити
силом у међусобним односима, да ће поштовати постојеће међусобне
границе и да ће Немачка поштовати демилитаризовани статус Рајнске
области
•
• -Предвиђен и анекс Уговора о француско-немачкој арбитражи, две земље би
своје међусобне спорове решавали искључиво мирољубивим средствима
•
• -Питање граница и политичког статуса у централним и источним деловима
Европе се не спомиње
•
• -Владе Француске и Енглеске примају МЕМОРАНДУМ са интересовањем, али
без одушевљења
•
• -Енглеска затим почиње да притиска Париз да размотри идеју о Рајнском
пакту и његовом прихватању
•
• -Французи понављају стару идеју да систем гаранција треба да обухвати и
земље источне Европе
•
• -Долазак Аристида Бријана на место министра спољних послова послова
априла1925 означио почетак разматрања Рајнског пакта и француско-
немачког зближавања као гаранције за постизање трајног мира у Европи
•
• -16. јун 1925, Бријан обавештава Штреземана да француска влада прихвата
немачки меморандум под јединим условом да Немачка уђе у Друштво
народа без икаквих претходних захтева
• -Велика Британија спремна да подржи француски предлог о
уласку Немачке у Лигу народа и прихвата идеју да се систем
гаранција прошири и на Белгијске границе
•
• -Штреземан прихвата француски предлог
•
• -Штреземанов предлог о Рајнском пакту који је подразумевао
коначно немачко одрицање од Алзас-Лорена наишао на
противљење националистичко шовинистичких кругова
•
• -Меморандум Штреземана ипак прихвата нови председник
Републике Паул фон Хинденбург
ПАУЛ ФОН ХИНДЕНБУРГ 1847-1934
• ПАУЛ ФОН ХИНДЕНБУРГ 1847-1934
• -Рођен у Познању
• -Завршио војну школу у Берлину
• -Учесник Аустро-пруског и пруско-француског рата
• -Генерал од 1903.
• -Пензионисан 1911, реактивиран у Првом светском рату
• -1914, Командант 8. Немачке армије, победник код
Таненберга над Русима
• -1916. постаје начелник генералштаба, добија чин
маршала
• -1918. пензионисан други пут
• -Председник Републике 1925-1934
• -Министри иностраних послова Француске, Велике Британије и
Белгије (Бријан, Чемберлен и Вандервелде) упућују предлог
Немачкој и Италији о одржавању међународне конференције у
Лозани о безбедности у Западној Европи
•
• -Мусолини условљава пристанак за учешће у раду
конференције гаратовањем граница на Бренеру, али под
притиском Енглеза одустаје од захтева
•
• -Лето 1925, уговорено сазивање међународне конференције о
безбедности у Западној Европи уз учешће Немачке, Француске,
Велике Британије, Белгије и Италије у бањи Локарно у западној
Швајцарској
• Август 1925, У циљу попуштања затегнутости пред
конференцију у Локарну Француска и Белгија евакуисале
градове Рурорт Дуизбург и Дизелдорф и целу Рурску област
•
• -Немачка влада саопштава да ће у Локарну затражити скидање
одговорности за Први светски рат и што скорију евакуацију
области Келна
• -Тајно Штреземан жели повлачење окупационих трупа из целе
Рајнске области, али не даје никаве изјаве
•
• -Французи у намери да предухитре Немце у њиховим
претераним амбицијама предлажу гарантовања граница
Пољске и Чехословачке
•
КОНФЕРЕНЦИЈА У ЛОКАРНУ 5-16. ОКТОБАР 1925
ШТРЕЗЕМАН, ЧЕМБЕРЛЕН И БРИЈАН У ЛОКАРНУ
• -5-16. октобар 1925, Конференција у
Локарну
• -Председавајући Остин Чемберлен,
учесници: Аристид Бријан, Ханс Лутер
(немачки канцелар), Густав Штреземан,
Бенито Мусолини, Шалоја (талијански
министар спољњих послова), Вандервелд
(белгијски министар спољњих послова)
ОСТИН ЧЕМБЕРЛЕН 1863-1937
• ОСТИН ЧЕМБЕРЛЕН 1863-1937
•
• -Завршио Тринити колеџ на Кембриџ
Универзитету
• -Вођа конзервативаца
• -министар спољњих послова 1924-1929
ХАНС ЛУТЕР 1879-1962
• ХАНС ЛУТЕР (1879-1962)
• -Рођен у Берлину
• -1923, Министар финансија
• -као економски стручњак допринео
стабилизацији немачке валуте
• -1925-1926, председник владе, нестраначка
личност
• -1930-1933, председник Рајхс банке
• -1927-1939, амбасадор у САД
• У другој фази, у раду конференције учествују
министри иностраних послова Пољске и
Чехословачке Скшински и Едуард Бенеш
•
• -Конференција радила иза затворених врата,
тајно, без вођења службеног записника уз
кратка званична саопштења
•
• -Велико интересовање штампе, пуно
сензационализма, дезинформација од стране
бројних новинара
• -На конференцији прво расправљан пројект
Рајнског пакта
•
• -Највећа дебата вођена око члана 6.
пројекта, који је садржао француски захтев
о арбитражи у случају „нечијег" напада на
Пољску и Чехословачку
•
• -Велика полемика вођена и око члана 11, који се односио на
пријем Немачке у Друштво народа
•
• -Немци прихватају предлог о арбитражи у случају напада на
Пољску и Чехословачку али не и гарантовање њихових граница
•
• -Прихваћен Бријанов предлог, у случају немачко-пољског рата
дозвољава се улазак француских трупа у демилитаризоване
делове Рајнске области, али под условом да такву меру изгласа
Савет Друштва народа.
•
• -Закључено, Рајнски пакт се може прихватити само ако Немачка
уђе у Лигу народа
• -Немачка одбацује обећање да неће условљавати свој улазак у Лигу
народа и тражи да се изузме из тачке 16 Пакта Лиге народа о учешћу
у војним санкцијама против земље агресора-нарушитеља мира
•
• -Разлог: Немачка не жели да учествује у евентуалној интервенцији
Лиге народа против СССР-а, у складу са Уговором о пријатељству две
државе
•
• -Немачка упорно инсистирао на овом услову, Енглези, Французи и
Белгијанци због успеха конференције прихватају Немачко изузеће из
члана 16.
•
• -Прихваћена компромисна формула да ће против агресора свака
чланица Лиге народа учествовати у складу са њеним војним снагама и
њеним географским положајем
• -Локарно конференција усвојила већи број
уговора и завршних аката:
•
• -ЗАВРШНИ ПРОТОКОЛ (мирно решавање
сукоба без употребе силе, оружја и рата)
• -РАЈНСКИ ПАКТ (ГАРАНТНИ ПАКТ) између Немачке, Белгије,
Француске, Велике Британије и Италије о потврђивању
територијалног статуса кво односно неповредивости француско-
белгијско-немачке границе у складу са Версајским мировним
уговором
•
• -Гарант поштовања граница су Велика Британија и Италија
•
• -Француска, Немачка, Белгија одустају од рата и напада једне на другу
•
• -Сва спорна питања које се не могу решити дипломатским путем
решаваће се арбитражом
•
• -Немачка се обавезује да поштује демилитаризовану Рајнску зону и
Дозов план, улази у Лигу народа као члан Савета лиге народа
• - БИЛАТЕРАЛНИ АРБИТРАЖНИ УГОВОРИ Немачке са
Француском, са Белгијом, Пољском и Чехословачком,
Француско-пољски и Француско-чехословачки споразум
•
• -Француска није остварила победу у Локарну, јер није успела да
издејствује проширење система гаранција на Пољску и
Чехословачку
•
• -Није успела да у потпуности присили Немачку да учествује у
војним санкцијама против неке земље агресора
•
• -Немачка је ушла у Лигу народа и Савет чиме постаје значајна
међународна сила и фактор
• -Енглеска остварила пуну победу, јер је успела
да спречи проширење система гаранција на
источну Европу
•
• -Онемогућила је непосредне преговоре
Француске и Немачке
• -Успела је да одвоји Немачку од Русије и уведе
је у Лигу народа као противтежа Француској
• -Постала је заштитница Италије (форсира је
као гарант Рајнског пакта)
 ЗАПАДНА ЕВРОПА ПОСЛЕ ЛОКАРНА

• -15. септембар 1926, Немачка примљена у Лигу народа

•
• -Све већи напори Немачке и Француске да доће до међусобног
измирења и зближавања
•
• -17.септембар 1926, Први сусрет Бријан-Штреземан у циљу
међусобног зближавања и измирења у швајцарском селу Тоарију
•
• -Бријан изражава спремност да повуче окупационе трупа из Рајнске
области, да се Сар врати Немачкој и укине савезничка контрола над
немачким наоружањем
•
• -Немачка би за узврат требало уредно и стриктно да испуњава
репарационе обавезе, уступити Француској дела државних прихода и
камата од индустрије и железница
• -Штреземан одмах процењује да би финансијска
цена овог уступка износила око милијарду златних
марака и да би прихватање овог уступка изазвао
снажан отпор немачких националиста
•
• -Бријан упозорава Штреземана да и Француска
подноси велику жртву посебно око клаузуле о
престанку контоле немачког наоружања јер би то
изазвало буру незадовољства у Француској
•
• -На крају постижу договор на основу Бријановог
предлога
• -Октобра 1926, План из Тоарија пропада, обара га
француска влада која стабилизује франак и није
више заинтересована да због финансијских користи
деокупира Рајнску област, нити да се одрекне војне
контроле над Немачком
•
• -Француска јавност узнемирена, и, напада
Бријанову политику попуштања Немачкој
•
• -Одбацивање плана из Тоарија представљало је за
Француску губитак јер ће убрзо све те области
морати да уступи Немцима без икакве накнаде
• -12. децембар 1926, Савет Друштва народа на немачки
захтев, доноси одлуку о опозивању Комисије за
контролу немачког наоружања, која се 31. јануара 1927.
укида, а њене задатке преузима Друштво народа
•
• -Тиме Немачка потпуно слободно добија право да крши
одредбе Версајског уговора о ограничавању наоружања
• -Локарно пакт значио дефинитиван излазак Немачке из
морално политичке изолације у коју је доспела 1918, и
снажан подстицај њеној ревизионистичкој политици
према Источној Европи (оспоравање граница Пољске и
Чехословачке)
• -Забринутост Пољске за своје западне и
источне границе после склапања Совјетско-
немачког уговора о пријатељству и
неутралности априла 1926
• -Пољска се плашила одредбе о
неутралности, опасност од деобе своје
државе
• -Ипак пољска страховања су преувеличана
• -Погрешна француско-енглеска оцена после
Локарна да се немачка политичка елита одрекла
промена граница
• -Након Локарна немачка јавност отворено тражи
Коридор, Горњу Шлезију, Данциг, Мемел, Сар,
Аустрију и Судете
• -Разне немачке националистичке организације
успостављају везе с припадницима немачке
мањине у другим земљама, воде пропаганду,
објављују географске карте Немачке у чије су
границе укључене све територије на које се циља
 СССР И ЛОКАРНО ПАКТ

• -Све до краја двадесетих година XX века СССР гледа са

неповерењем на сваку иницијативу Запада за стварање
система колективне безбедности у Европи сматрајући
да је то део завере против њих
• -Друштво народа је оцењивано као средство
имеријалистичке политике које онемогућава остварење
трајног мира
• -И Локарно пакт сматран искључиво као инструмент
антисовјетске политике великих сила и припрему за рат
•
• -СССР највише сметао улазак Немачке у систем
међудржавних уговора са другим западним силама
• -Совјети оптуживали Немце да су Рапалски уговор
прекршили и ушли у антисовјетски блок западних
сила, што Немци негирају
•
• -СССР тражи да Немачка потпише нови политички
уговора са њима
•
• -12. октобар 1925, склопљен трговински уговора по
коме је Немачка СССР-у одобрила краткорочни
кредит од 106 милиона марака за набавку немачке
индустријске опреме
•
• -Совјетска влада незадовољна жели нови политички
уговора са Немачком, сматрајући га најсигурнијим
начином за спречавање дефинитивног формирања
антисовјетске коалиције западних сила
•
• -Април 1926, склопљен нови политички уговор о
пријатељству и неутралности са СССР-ом на основама
Локарно система
•
• -Уговор потврђује клаузуле Рапалског уговора уз
додатак о неутралности једне од потисница у
евентуалном рату друге потиснице са неком трећом
државом
• -СССР покушао да сличне билатералне споразума
постигне и са балтичким земљама, како би
неутралисали дејство Локарно пакта на Балтику,
али безуспешно
•
• -28. септембар 1926, Уговор о неутралности СССР и
Литваније која због сталног сукоба са Пољацима
(око Мемела), једина прихва совјетске предлоге
•
• -1927. Склопљен и Совјетско-литвански трговински
споразум
• -1925-1929, совјетско-француски односи хладни, и
затегнути, из два разлога
•
• -Први: нерешено питање руских државних дугова
•
• -Други: Уговор о савезу између Француске и Румуније
10. јуна 1926. у Паризу
•
• -Овај уговор потврђивао и проширивао Уговор из 1920,
садржао је и гаранцију граница Румуније, и њено право
на Бесарабију (област коју су потраживали Руси)
БЕСАРАБИЈА
• -Бесарабија је област у источном делу
Молдавије између реке Прут на западу и
реке Дњестра на истоку
• -Најхладнији односа после Локарна на релацији Лондон-
Москва
•
• -Британска јавност нетрпељива према СССР због утицаја на
ослободилачке покрете у колонијама и помоћи куоминтаншкој
револуцији у Кини
•
• -Нетрпељивост повећана кад је у Британији маја 1926. избио
седмодневни генерални штрајк предвођен тредјунионима, који
се наставио у дуготрајни штрајк рудара
•
• - СССР оптужен да је преко својих агената инспирисао
генерални штрајк и да се тиме умешао у унутрашње ствари
Велике Британије
• -Упућена оштра нота совјетској влади, која
одбацује британске оптужбе
•
• -Конзервативни кабинет Стенлија Балдвина
објављује „Плаву књигу" докумената, која
наводно, доказује совјетско учешће у
организовању штрајкова у Британији
СТЕНЛИ БОЛДВИН 1867-1947
• СТЕНЛИ БОЛДВИН (1867-1947)
•
• -Студирао Тринити колеџ, Кембриџ
• -Индустријалац
• -1908, члан Парламента
• -Приватни секретар Ендрју Бонар Лоа
• -Председни владе 1923-1924, 1924-1929,
1935-1937
• -Октобар 1926, Конгрес Конзервативне странке тражи прекид
трговачких и дипломатских односа са СССР-ом
•
• -12. мај 1927, Британска влада издаје налог полицији да изврши
претрес у Совјетско-енглеском трговинском друштву у Лондону
•
• -Заплењена архива друштва у којој је било компромитујућих
докумената за СССР
•
• -26. мај 1926, Парламент на предлог Балдвина раскида трговинско
дипломатске подносе са СССР, повод компромитујућа документа
објављена у „Белој књизи"
•
• -Нереалне процене Москве да ће Енглези организовати војни поход
против СССР-а
 ЕКСПАНЗИВНА ПОЛИТИКА ИТАЛИЈЕ 1925-1928

• -После Локарна подручје Централне и Југоисточне

Европе остаје узнемирено и оптерећено многобројним
тензијама
• -Главни извори узнемирења: супротности између
земаља побеђених у Првом светском рату склоних
ревизији постојећег стања и земаља оданих чувању
статуса кво
• -Борба великих сила за политички и привредни утицај
на том подручју, посебно Италије која подржана од
Велике Британије постаје најважни носиоц
империјалистичке експанзије великих сила на Балкану и
у Подунављу и главни подстрекач међународних
неспоразума у том делу Европе
• -Фашистички режим у Италији је после Локарна спреман за
активну спољну политику на Балкану, у Подунављу, на
Средоземљу, у Африци
• -Због сталне суревњивости према француској доминацији у
Европи, Енглеска расположена да до извесне границе подржи
италијанску експанзију: на Медитерану да би се у Италији
добила противтежа француској флоти; у Централној и
Југоистичној Европи да би се разбио ланац француских
сателита; у Африци да би се ублажила колонијална глад Италије
и да би се стишало њено незадовољство
• -Агресивна експанзионистичка политика Италије доводи до
заоштравања француско-италијанских супротности, а Енглези
покушавају да постану европски супер арбитар
•
• -Главна сметња италијанском продору на Балкан постаје Југославија,
која ће се у свом отпору Италији највише ослањати на Француску
•
• -Децембар 1925, Почетак англо-италијанског зближавања, сусрет
Бенита Мусолинија и Остина Чемберлена у Рапалу
• -Разговор о колонијалним проблемима, пре свега о Етиопији
•
• -Британска сагласност да Италија добије од Етиопије концесије за
изградњу и експлоатацију железничке пруге од Еритреје до границе
Италијанске Сомалије
•
• -Чемберлен подржава политичку и економску активности Италије на
Балкану (ка Албанији) и у источном Медитерану (ка Турској)
•
• -30. септембар 1926, Ливорно, Други сусрет
Чемберлен-Мусолини
•
• -Енглеска понавља подршку Италији у вези са
Албанијом и Балканом
•
• -Идеја о стварању балканско-подунавских
локарно пактова у циљу неутралисања Мале
антанте (којом доминира Француска) није
успела
• -Југословенска политичка јавност спречила
ратификовање тзв. Нептунских конвенција,
југословенско-италијанских споразума из Нептуна,
недалеко од Рима, и у Београду у јуну и јулу 1925.
•
• -Тридесет два уговора која регулишу разна питања
из области права, привреде и политике
•
• -Мусолини ће одлагање ратификације Нептунских
конвенција искористити као погодно средство
антијугословенске пропаганде
• -Најјачи судар Италије и Југославије око Албаније
•
• -Ахмед бег Зогу крајем 1924 долази на власт у Албанији
као југословенски човек, али се у јануару 1925. окреће
Италији обећавајући јој економску доминацију
•
• -27. новембар 1926, Тирански пакт-Италијанско-
албански уговор, Италија гарантује „политички, правни
и територијални" статус кво Албаније и Зогуов режим
•
• -Албанија стављена под протекторат Италије
• -У Југославији Тирански пакт изазвао
противљење, Београд тражи стопирање тог
пакта,
• -Италија нуди исти пакт Југославији
•
• -Италија оптужује Југославију да врши војне
припреме против Албаније и да ће Италија
интервенисати против агресије
• -Велике силе схватају да су оптужбе без покрића,
снажна дипломатска активност на смиривању
ситуације
•
• -Италија и Југославија прихватају енглески предлог
•
• -Југославија ће ратификовати Нептунске
конвенције, Италија ће ограничити важност
Тиранског пакта
• -Енглески предлог остаје мртво слово на папиру
 БРИЈАН КЕЛОГОВ ПАКТ 1928

• -Велике силе намеравале да Локарно систем

прошире и на САД и СССР које су остале ван
њега
• -Ту идеју нарочито подржава Аристид Бријан
•
• -Јун 1927, Бријанова нота државном секретару
САД Френку Келогу, предлог да две земље
раде на мирном решавању међунардоних
спорова без употребе рата и силе
ФРАНК КЕЛОГ 1856-1937
• ФРАНК КЕЛОГ 1856-1937
• -Адвокат, републиканац, присталица
ратификације Версајског мировног
споразума
• -амерички државни секретар 1925-1929
• -добитник Нобелове награде за мир 1929
• -28. децембар 1927, Келог прихвата ноту, под снажним
утицајем групе америчких интелектуалаца,
универзитетских професора и правника, који су били за
то да САД изађу из изолационизма и узму учешћа у
систему колективне безбедности
•
• -Келог сматрао да треба потписати један пакт о
одрицању од употребе ратних средстава, али не као
француско-амерички билатерални споразум, већ као
правни акт којем ће прићи све државе и нације света.
•
• -Допуњени амерички предлог прихвата Бријан
• -27. Август 1928, Париз, петнаест земаља, потписало
Пакт о општем одрицању од рата (БРИЈАН КЕЛОГОВ
ПАКТ)
•
• -Пакт је садржао свечану преамбулу и три члана
•
• -Битна два члана да се земље потписнице одричу се
рата као средства државне политике и да су
сагласне да се све размирице или сукоби, ма какве
природе решавају само мирољубивим средствима
• -Пакту пришло 57 земаља, међу којима и 9 које још
нису биле чланице Друштва народа: САД. СССР,
Турска, Мексико
•
• -СССР првобитно одбацио пакт, оценивши га као
нову империјалистичку заверу против њега
•
• -Јануара 1929, и СССР прихвата план
•
•
•
 ЈАНГОВ ПЛАН О РЕПАРАЦИЈАМА

• -Након потписивања Бријан-Келоговог пакта

Немачка постављања питање о евакуацији
окупираних делова Рајнске области
•
• -Немачки захтев за евакуацију подржава
Енглеска
•
• -Француска условљава евакуацију
испуњавањем репарационих обавеза
• -До 1928 Немачка углавном уредно
извршавала репарационе обавезе на
основу Дозовог плана
•
• -Штреземан све време размишља о
обарању Дозовог плана и доношењем
другог повољнијег плана пре него што
ануитети репарација (након пет година)
достигну суму од 2,5 милијарде марака
• -Та идеја наилази на разумевање пословне америчке јавности
све заинтересованије за сарадњу са Немачком
•
• -Иницијатори за модификацију Дозовог плана постају
Американци, то јест председник Контролне комисије за
извршење Дозовог плана, амерички експерт Џилберт Паркер,
који је сматрао да од 1929 (баш кад је требало прећи на
ануитете од 2,5 милијарде марака) Немачка неће моћи да
уплаћује целе предвиђене износе репарација
• -Децембар 1928, договор влада Велике Британије, Француске,
Италије, Јапана и Белгије са немачком владом да се формира
нов комитет финансијских стручњака који би још једном
претресао питање репарација и изнео нов план за његово
решавање, који би са проблемом евакуације Рајнске области,
био размотрен на међународној конференцији у Хагу
• -9. фебруар 1929, Комитет финансијских
стручњака почео са радом, на челу са
Американцем Овеном Јангом који је
учествовао и у припремању Дозовог плана
ОВЕН ЈАНГ 1874-1962
• ОВЕН ЈАНГ (1874-1962)
•
• -Дипломирао право на Бостон
Универзитету
• -Адвокат
• -Председник Џенерал Електрика 1922-1939
• -економски стручњак
• -1929. Проглашен за човека године по
избору лист Тајм
• -7. јун 1929, Јангов план објављен
•
• -Преостале немачке репарације (око 114 милијарди марака)
исплаћиваће се победничким земљама у две серије
•
• -Прва серија од 37 година (од 1930. до 1966) са годишњим
репарацијама од 1.6 до 2,3 милијарде марака и то првих десет
година износи би се исплаћивали искључиво у новцу – у
маркама а доцније комбиновано: у новцу и роби
•
• -Друга серија репарација од 1967. До 1988. Исплаћивала би се у
ануитетима од 1,6-1.7 милијарди златних марака
• -6. Август 1929, Јангов план презентован на
међународној конференцији у Хагу која се бавила
проблемом репарација и окончавањем окупације у
Рајнске области
• -31. Августа 1929, одлучено да се 2. и 3. Окупациона
зона у Рајнској области евакуишу заједно, почевши
од септембра 1929, до 30. Јуна 1930
•
• -3-20. јануар 1930, питање репарација решено како
је предвиђао Јангов план у наставку рада Хашке
конференције
•