Bečki kongres i Sveta alijansa

Bečki kongres
• Još u vreme Napoleonovih ratova pojavila se ideja o
jednom medjunarodnom diplomatskom sastanku, kojim
bi se ponovo uspostavio red u Evropi
• Kongres je počeo u Beču krajem 1814.god. i trajao je 8
meseci
• Glavnu reč na kongresu vodile su sile pobednice nad
Napoleonom: Austrija, Pruska, Rusija i Engleska, odnosno:
ruski car Aleksandar I; austrijski kancelar knez Meternih;
pruski kancelar grof Hardenberg; britanski ministar
spoljnih poslova Kaslro; francuski ministar spoljnih
poslova Taljeran uspeo je svojom diplomatskom veštinom
da poboljša položaj Francuske
Bečki kongres
• Osnovna ideja kongresa bila je da se uspostavi mir u Evropi i da se
u Evropi obnovi stanje iz vremena pre Francuske revolucije i
Napoleonovih ratova
• Prvi put je ustanovljen pojam velike sile, države koja raspolaže
vojnom silom i nadmašuje snagu drugih zemalja
• Status velike sile dobile su: Engleska, Francuska, Rusija, Pruska i
Austrija
• Proklamovana su načela legitimiteta (zakonitih poredaka) i
ravnoteže snaga u Evropi
• Uspostavljena su prava zakonitih vladara, koji su bili na vlasti pre
francuske revolucije, obnovljen je feudalni poredak
• Ova načela su trebala da budu sredstvo odbrane od novih
revolucija
• Francuska je vraćena u granice iz 1792.god., mada je i
dalje postojao strah da bi ona mogla da pokrene
veliki evropski rat
• Zato su ojačani njeni susedi; Belgija je priključena
Holandiji, pa je stvorena Nizozemska kraljevina
• Umesto Svetog rimskog carstva stvorena je Nemačka
konfederacija, od 38 država, u kojoj se za prevlast
bore Pruska i Austrija
• Najveću teritorijalnu dobit ostvarila je Rusija, ona je
dobila Finsku, koju je pripojila 1809.god.; Besarabiju
(Moldavija) i najveći deo Varšavskog vojvodstva
• Pruska je proširila posede u Nemačkoj (Saksonija, Rajnska
oblast, Vestfalija),i deo Varšavskog vojvodstva (Poznanj,
Dancig), dok je Austrija dobila severnu Italiju, Tirol i Salcburg,
deo Poljske, kao i teritoriju Ilirskih provincija
• Britanija je učvrstila svoje prekomorsko carstvo, dobijanjem
Malte, ostrva u Jonskom moru
• Švedskoj je pripala Norveška, sa kojom stvara personalnu uniju
• Kralj Sardinije je ponovo dobio Pijemont, Nicu i Savoju i
kontrolu nad Djenovom
• Napuljska kraljevina (Kraljevina dveju Sicilija) ponovo je došla
pod vlast Burbona
Evropa nakon Bečkog kongresa
 Sveta alijansa
• Velike sile su želele po svaku cenu da očuvaju poredak
uspostavljen na Bečkom kongresu
• Zato su 1815.god. Austrija, Rusija i Pruska stvorile Svetu
alijansu, glavni idejni tvorci bili su Aleksandar I i Meternih.
Kasnije su se priključile i druge zemlje, koje su podržavale
postojeći poredak (Engleska)
• Vladari ove tri države su bili odlučni da intervenišu u svim
zemljama, koje bi mogle da ugroze poredak uspostavljen u Beču
• Tako je Alijansa u narednim godinama ugušila nekoliko pobuna
u Španiji i Italiji, podržale su jedino Grčku revoluciju (1821-1829)
kako bi proširile uticaj na Balkanu i Sredozemlju.
 Konzervativizam
• Konzervativizam je pravac mišljenja onih koji teže
očuvanju starog i tradicionalnog u sferi politike,
društva
• Konzervativci se pretežno oslanjaju na tradiciju,
veru, nacionalnu istoriju
• Klasična konzervativna tradicija uzima Edmunda
Berka, kao intelektualni uzor
• Ideje konzervativizma bile su vrlo bliske politici i
težnjama Svete alijanse
Edmund Berk (1729-1797)
Smatra se rodonačelnikom anglo-
američke konzervativne tradicije
Kritikovao je francusku revoluciju,
posebno apstrakna načela: slobode,
jednakosti i bratstva
Umesto tih načela, zalagalo se za
tradiciju, istoriju
• Ratove i velike vojničke pohode, smenio je period
mira,od 1815. do 1830.god.
• Diplomatskom veštinom uredjivani su medjunarodni
odnosi u Evropi, revolucije u Italiji i Španiji su ugušene
• Rusija je ratovala sa Osmanskim carstvom, sredinom
19.veka vodjen je Krimski rat (1853-1856), koji je
prostorno bio ograničen na poluostrvo Krim
• Prvi veliki rat, vodjen izvan Evrope, bio je Gradjanski rat
u SAD (1861-1865) i rat u Južnoj Americi (1865-1870), u
kojem je stradalo više od polovine stanovnika Paragvaja
 Romantizam
• Početak 19.veka doneo je pojavu novog
kulturnog i političkog pokreta-romantizma
• Pristalice romantizma su inspiraciju pronalazile
u srednjem veku, a svojim delima su izazivali
snažne emocije radi širenja nacionalnih
osećanja
• Romantizam je uticao na pojavu novih duhovnih
pravaca: konzervativizma i nacionalizma
• Najznačajniji predstavnici romantizma su književnici :
lord Bajron u Engleskoj; Viktor Igo u Francuskoj;
Fridrih Šiler i Johan Volfgang Gete u Nemačkoj;
Aleksandar Puškin u Rusiji
• U muzici su najpoznatiji: Ludvig van Betoven,
Frederik Šopen i Djuzepe Verdi
• Romantizam je podstakao interesovanje za male
narod, proučavanje njihove prošlosti i kulture (srpske
narodne pesme zainteresovale su Getea i francuskog
romantičara Alfonsa de Lamartina
 Nacija
• Od vremena francuske revolucije promenilo se
shvatanje izvora suvereniteta-vrhovne vlasti u državi
• Nosilac suvereniteta, umesto kralja apsolutiste,
postaje narod-nacija
• Centralizacijom državne uprave, poštovanjem
zajedničkih vrednosti (sloboda, jednakost, bratstvo)
stvoren je osećaj pripadnosti otadžbini koji nije
morao da podrazumeva i isto poreklo gradjanina
• Sa druge strane, u decentralizovanim
zemljama (Nemačka) izgradjeno je shvatanje
nacije zasnovano na ideji o zajedničkoj
prošlosti, tradiciji, jeziku i običajima