Bitka kod Vaterloa

Deo Napoleonski ratovi

Bitka kod Vaterloa, rad Vilijama Sadlera

Vreme: 18. jun 1815
Lokacija: Vaterlo, Belgija
Rezultat: pobeda koalicije

Sukobljene strane
Francuska Saveznička vojska:
Velika Britanija
Ujedinjena Nizozemska
Hanover
Nasau
Brunsvik
pojačana sa:
Prusijom
Zapovednici
Napoleon
Mišel Nej Vojvoda od Velingtona
Gebhard fon Bliher

Bitka kod Vaterloa je bila zadnja Napoleonova bitka. Na Vaterlou se 18. juna
1815. borio i izgubio protiv vojske Sedme koalicije, kojom su komandovali
vojvoda od Velingtona i Gebhard fon Bliher. Napoleon je nakon povratka sa Elbe
ponovo postao car Francuske za vreme perioda Sto dana. Snage ostatka Evrope
ujedinile su se protiv Francuske u Sedmu koaliciju oko Velike Britanije, Prusije i
Rusije. Bitka se odigrala u Belgiji, 2 km od Vaterloa i 12 km od Brisela.

Uvod

Šest dana pre nego što je Napoleon došao do Pariza, na Bečkom kongresu je 13.
marta 1815. bio proglašen pobunjenikom, a 17. marta 1815. četiri velike sile
Velika Britanija, Prusija, Rusija i Austrija su se međusobno obavezale da će
prikupiti 150.000 vojnika da bi svrgnuli Napoleona. Napoleon nije uspeo u
pokušajima da uveri nekoga od članova Sedme koalicije da odustane od koalicije.
Zbog toga je smatrao da je njegova jedina šansa ako prvi napadne, pre nego što
koalicija sakupi svu vojsku. Kad bi južno od Brisela uništio koalicijske snage, pre
nego što dobiju pojačanja, tada bi Britance mogao da vrati na more, a Prusiju
izbaci iz rata.

Mapa pohoda oko Vaterloa

Napoleon je podelio svoju vojsku na levo krilo pod komandom Mišela Neja, desno
krilo pod komandom maršala Grušija i rezervu, kojom je komandovao on lično.
kada su prešli granicu sa Belgijom, Francuzi su izgurali koalicijske predstraže i
Napoleon je osigurao centralnu poziciju na raskrsnici između Velingtonove
savezničke vojske na severozapadu i Bliherove pruske vojske na severoistoku.
Iako su članovi koalicije bili dobro informisani o Napoleonovim kretnjama i
obnavljanju neprijateljstava, Velington nije reagovao sve do 15. juna. Napoleon
je Pruse smatrao najvećom pretnjom, pa se okrenuo najpre protiv njih,
napadajući njihove predstražu u Tuenu blizu Šarlroa, zatim je napredovao kroz
Šarlroa. To veče Napoleonovi izviđači su došli do Katre Bra. Citenova zaštitnica
zadržala je Napoleonovo napredovanje, što je dalo fon Bliheru mogućnost da
sakupi snage na Sombrefu, koji je ranije odabrao kao dobru obrambenu tačku.
Napoleon je posla maršala Neja da osigura raskršće puteva u Katr Bra, prema
kojem je Velington u žurbi koncentrovao svoju rasštrkanu armiju. Kada je Nej
osigurao Katr Bra, okrenuo se istočno i ojačao Napoleona.

Kada je 16. juna maršal Nej vratio do Katr Bra zatekao je tu malo savezničkih
snaga. Pošto je od ranije znao za veštinu vojvode od Velingtona da prikriva svoju
pravu snagu, Nej je precenio snage koje su se nalazile na Katr Bra. Iako je imao
mnogo više vojnika maršal Nej se oprezno borio, pa nije uspeo da zauzme
raskršće. Vojvoda od Velingtona je popodne lično preuzeo komandu nad
snagama na raskršću Katr Bra. Ta pozicija se tokom dana ojačavala savezničkim
snagama, dok nisu konačno imali dovoljno snaga da napreduju i izvrše napad na
Francuze.

Napoleon je u međuvremenu sa rezervom i desnim krilom armije pobedio Pruse

pod komandom generala Blihera u bici kod Linjija 16. juna 1815. Pruski centar je
popustio pod teškim francuskim napadom, ali krila su se održavala. Da je tada
Nej došao u pomoć kako je bilo planirano, Prusi bi bili delomično okruženi sa
zapada uleteli bi u veliko uništenje begom na istok. Pruski poraz kod Linjija učinio
je Velingtonovu poziciju na Katr Bra neobranjivom, pa se on 17. juna povukao na
sever. Međutim Velingtonova kontrola nad Katr Bra omogućila je Pruse da se
vrate i da podrže Velingtona blizu njihove linije odstupanja. To Napoleonu nikako
nije odgovaralo. Napoleonova strategija je bila da veliku koalicijsku vojsku razbija
u male delove, koje on može napadati jedne po jedne.

Prusi su se povukli prema Vavru. Komandant pruskog štaba Avgust fon

Gnajzenau planirao je da sakuplja prusku vojsku u Tiliju, odakle je mogao
pomagati Velingtonu. Međutim izgubio je kontrolu, jer se dep vojske povukao
prema Rajni. Većinu je ipak skupio u Vavru. Tu je fon Gnajzenau odlučio da u
zoru krene prema Velingtonovom levom krilu sa 1., 2. i 4. korpusom. Četvrti
korpus pod zapovedništvom generala Bilova fon Denevica nije bio prisutan, kad
su bili poraženi od Napoleona. Stigli su u noći između 17. i 18. juna kao
pojačanje. Treći korpus je predstavljao zaštitnicu.
Velington je proveo 17. jun vraćajući se na prethodni obrambeni položaj na brdu
Sent Žan, niskoj izbočini južno od Vaterloa. Levo krilo francuske vojske pod
komandom Neja ga je sledilo. Napoleon se pridružio Neju sa većinom rezervi,
koje su porazile Pruse u Linjiju. Napoleon je generalu Grušu izdao 17. juna
neodređene komande da sa 30.000 vojnika proganja Pruse. To je doprinelo
kasnijem porazu. Komande je izdao ujutro 17. juna, a Gruš je sa proganjanjem
započeo kasno toga dana, kada Prusi više nisu bili nagažovani. Izgubljeno je bilo
dragoceno vreme da se odredi gde je glavnina pruske vojske, tako da je bilo
kasno da se spreče Prusi da dođu do Vavra. A od Vavra su Prusi mogli pomagati
Velingtona. Sa desnim krilom armije Severa 18. juna došlo je do sukoba sa
Prusima kod Vavra.

Bojni poredak

U bici je sudelovalo 71.947 francuskih vojnika. Saveznici iz Britanije, Brunsvika,

Hanovera, Nasaua i Nizozemske imali su 67.661 vojnika. Od 26 pešadijskih
brogada u Velingtonovoj vojsci bilo je 9 britanskih brigada. Od 12 konjičkih
brigada 7 je bilo britanskih. U bici su sudelovala 2 i po korpusa pruske vojske.
Napadali su francusko desno krilo. Do 18:00 u bici je sudelovalo 48.000 pruskih
vojnika. Dve brigade napale su Lobau u 16:30, a 2. korpus i delovi 1. korpusa su
se uključili u 18:00.

Čuvene ravnice Vaterloa i veštačko brdo sa lavljim spomenikom

Bitka

Na desnoj strani Vaterloa je "dvorac" Igomon, koji nije predstavljao neku ozbiljnu
vojnu utvrdu. Odatle se protezala izbočina u smeru zapad-istok do sela Papelat
na krajnje levoj strani. I Igomon i Papelot su bili utvrđeni, pa su sigurno
ušvršćivali Velingtonova krila. Papelot je osim toga kontrolisala put prema Vavru,
odakle je trebalo stići prusko pojačanje. Izbočinu je presecao drum u smeru
sever-jug prema Briselu. Na zapadnoj strani toga druma ispred Velingtonove
linije bila je farma La Haj Sent, gde je Velington smestio 350 pešadinaca. Na
suprotnoj strani druma bio je pesak, koji je predstavljao zaštitu za jednu jedinicu
strelaca.

Velington je zauzeo dobar bojni poredak. Bilo koji napad na Velingtonovu desnu
stranu suočavao bi se sa Igomonom. Bilo koji napad na centar znači da će se
napadač suočavati sa vatrom sa La Haj Sent i sa peska. Bilo koji napad na levu
stranu značio bi borbe kroz ulice Papelota. Osim toga Velington je po običaju
dobro prikrio pravu snagu svoje vojske. Napoleon je odbacio mogućnost da
izmanevriče Velingtona sa toga povoljnog položaja, jer kako vreme prolazi mogu
doći i Prusi. Zbog toga se odlučio za plan da napravi napad, kojim bi odvukao
Velingtonovu pažnju od pravog cilja. Napoleon je smatrao da će napad na
Igomon odvući Velingtonove rezerve u tom pravcu, pa će moći napasti levi
Velingtonov centar punom snagom. Napoleon se nadao da će tim napadom
probiti Velingtonove oslabljene linije i time oterati Velingtona od Prusa, a Prusi bi
se posle toga našli zaglavljeni između Napoleona i Grošija.

Mapa bitke. Francuske jedinice su označene plavom bojom, sevezničke crvenom,

a pruske crnom

Bitka je započela odvačećim napadom na Igomon u 10:00. Uspeh Napoleonova

plana je zavisio od toga koliko će Velington povući rezervi na ugroženo desno
krilo. Žerom Bonaparta je predvodio napad na Igomon. Velington je stvarno
povukao većinu rezervi na desno krilo. Međutim napad na Igomon razvio se u
celodnevnu bitku, u koju je ulazilo sve više francuskih vojnika. Zbog toga je to
imalo suprotan efekat od nameravanog.

Glavni napad, koji bi počinjao opasnom francuskom poljskom artiljerijom kasnio

je satima dok god se tlo od prethodnog pljuska nije dovoljno osušilo da bi
izdržalo težinu artiljerije. Osim toga blato je sprečavalo i pešadiju i konjicu. Kada
je francuska artiljerija započela paljbu oko 11:35 , očekivani efekt artiljerije je
izostao zbog mekog tla, koje je apsorbovalo udar mnogih artiljerijskih zrna. Osim
toga Velingtonova taktika je umanjila broj vrednih meta. Oko 13:30 Napoleon je
dobio informacije da Prusi napreduju prema njegovoj desnoj strani. Zbog toga je
naredio maršalu Neju da pošalje pešadiju pod komandom Derlona prema
Velingtonovom levom centru istočno od La Haj Sent. Derlon je imao 4 divizije od
18.000 vojnika. Derlon se već sukobljavao sa Velingtonom ranije u Španiji i znao
je za njegovu taktiku masivnog korištenja kratkodosežnih mušketi protiv
pešadije. Derlon je zbog toga odlučio da ne napada u uobičajenom francuskom
rasporedu, nego bataljon po bataljon, jedan iza drugoga. Divizija koja je bila na
krajnje levoj strani upustila se u sukobe sa braniocima na La Hej Sent. Desna se
upustila u borbe kroz Papelot. Preostale dve divizije pod komandom generala
Donzeloa i Markonjea su napale nizozemsku 1. brigadu i uspele je nakon
artiljerijske paljbe i borbe brzo istinuti sa izbočine. Iza njih je bila divizija od
7.000 vojnika pod komandom generala Tomasa Piktona. Divizija je imala i
veterane iz rata u Španiji. Usledio je sukob Piktonove divizije od 7.000 vojnika
protiv 9.000 francuskih vojnika. Došlo je do razmene vatre, borbe izbliza i prsa o
prsa. Izgledalo je da će Piktonovi vojnici izgubiti.

Britanska konjica

U tom ključnom trenutku pojavila se britanska teška konjica , koja se dotad nije
videla iza izbočine. Predvodio ih je lord Uksbridž, glavni saveznički komadant
konjice. Oko 3.000 konjanika je napalo Derlonovu pešadiju, koja je dotad bila
raspoređena za borbu mušketama. Derlonova pešadija nije imala ni vremena ni
prostora da formira obrambene kvadrate. Konjica je razbila dve regimente
oklopnika, dve divizije Donzeloa i Markonjea , tako da su u kasnijoj bici jako malo
učestvovali. Britanska teška konjica je krenula dalje u napad, umesto da se
grupiše. Konjica je nastavila sa napadima i pri tome je posekla dosta artiljeraca.
Međutim konjička formacija je bila u tom trenutku u neredu, pa ih je napala
francuska konjica i nanela im teške gubitke. Gubici su tada bili oko četvrt ukupnih
snaga. Tokom cele bitke gubici su bili 45% ukupnog broja. Taj događaj je
britansku konjicu jako mnogo koštao. Iako su jako skupo platili u kasnijem delu
bitke su uspevali da kreću u kontranapade protiv kombinovanih napada
francuske pešadije i konjice.

Pojava Prusa i Nejov konjički napad na centar

Prusi su se počeli pojavljivati na bojnom polju. Napoleon je poslao rezervu,

Lobauov 6. korpus i dve konjičke divizije, sve zajedno 15.000 vojnika, da ih
zadrži. Tako je Napoleon potrošio sve pešadijske rezervne snage, osim garde.
Ostao je da se obračuna sa Velingtonom sa manjim brojem vojnika.

U tom trenutku maršal Nej je primetio očito povlačenje iz Velingtonova centra.

To je bilo iznošenje ranjenih iz prethodnih okršaja, a Nej je to pogrešno
protumačio kao početak povlačenja. Nej nije imao rezervne pešadije na
raspolaganju, jer je ili napadala Igomon ili je branila francusku desnu stranu.
Zbog toga odlučuje da prodre u centar samo teškom konjicom. Konjica se
penjala uz strminu protiv pešadije, koja ih je čekala. Napadi konjice su više puta
odbijeni čvstim pešadijskim kvadratima i artiljerijskom vatrom. Usledili su odlučni
kontranapadi lake konjice i nizozemske teške konjice. Posle niza neuspešnih
napada francuska konjica je bila iscrpljena.

Borbe sa Prusima za Plansenoa

Mišel Nej je posle toga organizovao napad na La Haj Sent, koju je osvojio nakon
što je tu nemačka legija ostala bez municije. Nej je posle toga premestio
artiljeriju prema savezničkom centru i počeo uništavati savezničke pešadijske
kvadrate. Da su imali rezervne pešadije Francuzi bi se probili kroz Velingtonov
centar. Prusi su počeli potiskivati Lobauove snage iz Plansenoa, koji je bio iza
francuske desne strane. Napoleon je na to poslao Mladu Gardu od 10 bataljona
da bi vratio Pruse. Mlada Garda je posle teških borbi vratila Plansenoa, ali je
posle kontranapada ponovo je izgubila. Napoleon na to šalje dva bataljona Stare
garde, koji posle teške borbe bajonetama ponovo zauzimaju Plansenoa. Ponovo
su Prusi, pod zapovedništvom fon Bilova i Pirha napali Plansenoa. Prusa je bilo
30.000, a Francuza 20.000. Stara garda i druga vojska zadržavali su oko sat
vremena masivni pruski kontranapad, pa su bili ponovo izbačeni iz Plansenoa.
Franuzi su imali stravične gubitke. Naprimer jedna jedinica mlade garde imala je
92% gubitaka.
Napoleon

Imperijalna garda napada Velingtonov centar

Velingtonov centar je bio izložen posle francuskog zauzimanja La Haj Sant.

Napoleon je uključio svoju zadnju rezervu, dotad nepobedivu Imperijalnu gardu.
Oko 3.000 gardista je prošlo kroz savezničku vatru i porazili su savezničku prvu
liniju. U međuvremenu na bojno polje su konačno došli delovi Citenovog 1.
pruskog armijskog korpusa, pa su olakšali pritisak na Velingtonovo levo krilo.
Velington je posle toga mogao da ojača svoj razbijeni centar. Francuski gardijski
napad se nastavljao i situacija je postala kritična za Velingtonovu vojsku.
Nizozemska artiljerija je pokušala zaustaviti napredovanje francuske garde.

Na zapadu je 1.500 britanskih gardista ležalo štiteći se od artiljerijske vatre. Oni

su iznenadili Imperijalnu gardu kad su ustali i zapucali. Zadali su Imperijalnoj
gardi težak udarac. Francuzka lovačka pešadija se rasporedila da odgovori na
vatru, ali posle 10 minuta borbe malobrojniji Francuzi su se pokolebali. Usledila
je borba bajonetama, a u pomoć je došao svež bataljon francuske lovačke
pešadije. Britanska garda se tada počela povlačiti, ali ni Francuzi nisu napredovali
zbog vatre sa strane.

Povlačenje Imperijalne garde izaziva paniku

Ostaci Imperijalne garde povukli su se razbijeno i haotično. Panika se raširila

francuskim redovima, da se garda povlači i da se svako spasi kako može.
Vojvoda od Velingtona je procenio da je povlačenje garde trenutak kad treba
napasti. Signalizovao je napad na Francuze. Saveznička pešadija je bila
granatirana celi dan, a sad je pojurila na Francuze, koji su se počeli povlačiti.
Posle neuspelog napada na saveznički centar Imperijalna garda sakupila se i
pregrupisala južno od La Haj Sent. Ostala su samo tri ili četiri bataljona garde.
Napadi brigade Frederika Adama i delova 5. brigade izazvali su daljnju konfuziju
kod garde. Oni koji su ostali u polupovezanim jedinicama povukli su se borbom
prema L Bel Alijans.

Plansenoa pada, a Francuzi se svuda povlače

Kasno popodne stizali su mnogo veći delovi Citenovog 1. korpusa u područje

severno od La Haj Seint. To je omogućilo Velingtonu da ojača svoj centar na
vreme pre Napoleonovog napada i da tako odbije taj opasni napad. Kada je
francuska garda proterana iz Velingtonovog centra pruski 1. korpus se probijao
kroz francuski centar. Do 7:30 francuske linije su zakrivljene u obliku potkovice.
Centar je bio u La Haj Seint, a krajevi potkovice u Igomonu na levo i Plansenoi
na desno. Francuzi su ponovo zauzeli pozicije u La Haju i Papelotu. Fon
Hofmanova 24. regimenta ih je odatle izbacila. Počele su i borbe za izbočinu duž
Papelote. Zajedno sa drugim jedinicama i odatle su izbacili Francuze. Diritova
divizija se raspadala pod napadima, a onda je konjica pruskog 1. korpusa počela
prolaziti kroz rupu. Pod pretnjom masivnog konjičkog napada su se povukli, pa je
1. pruski korpus zauzeo Briselski drum, jedinu francusku odstupnicu.

Prusi su započeli veliki treći napad na Plansenoa, sa tri brigade. Svaka pruska
brigada imala je 9 bataljona i bila je otprilike veličine francuske divizije.
Plansenoa je branila francuska garda i druge jedinice. Uspeli su izbaciti Francuze
odatle. Pruski 4. korpus je napredovao dalje, a svuda su se Francuzi povlačili.
Francuski i centar u oba krila se se raspadali.

Teški poraz

Francuski front se raspadao pod opštim napadom savezničke i pruske vojske

posle pada Plansenoa. Zadnja jedinica koja je pružala združen otpor bila su dva
bataljona Stare garde na mestu La Bel Alijans. To je bila lična Napoleonova
garda. Napoleon se još jedno vreme nadao da ako se oni tu održe da će se
francuska vojska ponovo skupiti. Ali povlačenje se pretvorilo u uništenje. Garda
je formirala dva kvadrata kao zaštitu od napada vodećih delova savezničke
konjice. Garda se borila dok se Napoleon nije uverio da se mora povući. Oba
kvadrata su se povlačila u dobrom rasporedu nailazeći na francusku vojsku, koja
je bila razbijena i gde više nije bilo jedinica. Saveznička konjica je do 23:00
ganjala Francuze, koji su bežali. Prusi su pod komandom generala fon
Gnajzenaua nastavili poteru i po noći.

Spomenik u obliku lava i brdo, podignuti su na mestu gde se veruje da je ranjen

holanski prestolonaslednik

Zaključak

Velington i fon Bliher su se sreli oko 21:00, a to je označilo kraj bitke. Saveznici
su imali 15.000 mrtvih ili ranjenih, a Prusi 7.000. Napoleon je imao 25.000 mrtvih
ili ranjenih i 8.000 zarobljenih. Napoleon je bio svrgnut i jedno vreme je bio u
begu, pre nego što se predao Britancima. Navodno je napoleon pokušao da
pobegne u Severnu Aameriku. Bio je zatočen na Svetoj Heleni, gde je i umro
1821.

Reference
Wellington's Dispatches June 19, 1815
Les Misérables by Victor Hugo
The Charterhouse of Parma by Stendhal
1815 The Waterloo Campaign, The German Victory, Peter Hofschoer ISBN 1-
85367-368-4
Dodatna literatura
Campaigns of Napoleon by David G. Chandler
Napoleonic Wars by Michael Glover
Waterloo Lectures, Colonel Charles C. Chesney
1815, The Waterloo Campaign by Peter Hofschroer
Waterloo - A Near Run Thing by David Howarth