СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: СРПСКЕ ВОЈСКОВОЂЕ У

ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Полазник 23. Класе ОКП:

десетар
Дејан Божиловић

Панчево, 2024.
Садржај
Увод .............................................................................................................................................................. 3
Регент Александар Карађорђевић ......................................................................................................... 4
Војвода Радомир Путник......................................................................................................................... 6
Војвода Живојин Мишић ........................................................................................................................ 8
Војвода Степа Степановић .................................................................................................................... 10
Војвода Петар Бојовић ........................................................................................................................... 12
Генерал Павле Јуришић-Штурм .......................................................................................................... 14
Закључак.................................................................................................................................................... 16
Литература ................................................................................................................................................ 17

2
Увод

Први светски рат представља једно од најзначајнијих и најтрагичнијих поглавља у српској

историји, које је обележено храброшћу и одлучношћу српских војсковођа.
У овом периоду, српска војска се суочила са изазовима као сто су надмоћне непријатељске
силе и тешки услови борбе на различитим фронтовима. Ипак, вођени храброшћу, знањем и
неустрашивим духом, српске војсковође су се истакле као симбол отпора и борбе за слободу.
Неки од најпознатијих српских војсковођа у првом светком рату, чије су војничке вештине
и вођство оставиле дубок траг у српској историји су: Регент Александар Карађорђевић,
Војвода Радомир Путник, Војвода Живојин Мишић, Војвода Стерпа Степановић, Војвода
Петар Бојовић, Генерал Павле Јуришић-Штурм, и многи друге храбре војсковође који су
својим значајнијем и храброшћу допринеле победи у Великом рату.

3
Регент Александар Карађорђевић

Краљ Александар Карађорђевић је као принц, наследник престола у Првом и Другом

балканском рату командовао Првом српском армијом. После уједињења и смрти Краља
Петра Првог званично се звао Александар први краљ Југославије
Рођен на Цетињу, 1888.године од оца Петра Карађорђевића и мајке књегиње Зорке, кћерке
црногорског краља Николе I.

Слика бр. 1 - Регент Александар Карађорђевић

Краљ Александар Карађорђевић у Првом светском рату био је врховни комадант српске
војске у биткама на Церу и Колубари, када је српска војска потпуно разбила војску
Аустроугарске Монархије.
Краљ Александар је 1914. године постао регент. Исте године српска војска је однела велику
победу на Солунском фронту на Кајмакчалану.
Поново нападнута 1915. године од стране Немачке и Бугарске, Србија је подлегла у
неравноправној борби. Српска војска се са многим губицима, заједно са старим краљем

4
Петром Првим и Александром повукла преко Албаније, на острво Крф, где је
реорганизована.
Српска воска је 1918. године је под врховном командом регента Александра извршила
завршне операције пробоја Солунског фронта, са одличним командним кадром, кога су
чиниле војводе Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић.
Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима првог, другог, трећег и четвртог реда. Као
краљ носилац је Ордена Цар Лазар и свих других ордена.
Октобра 1934. године извршен је атентат у Марсеју на Александра Карађорђевића и
француског министра Луја Бартуа, организован је од стране усташке организације и
македонске ВМРО.

Слика бр. 2 - Краљ Александар Карађорђевић са војсковођама

5
Војвода Радомир Путник

Војвода Радомир Путник рођен је у Крагујевцу 24. јануара 1847. године, преминуо је у Ници
(Француска) 17. маја 1917. Године. Био је један од најистакнутијих војсковођа у сроској
историји и играо је кључну улогу у балканским ратовима и Првом светском рату.
У својој славној војничкој каријери био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута
Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у
Балканским и Првом светском рату.

Слика бр. 3 - Војвода Радомир Путник

За време српско - бугарског рата вршио је функцију начелника штаба Дунавске дивизије,
која је учествовала у бици код Сливнице. Пензионисан је 1896. године, а након Мајског
преврата 1903. постављен је за начелника Главног генералштаба, где је остао до 1912.
године.
У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде, а после Кумановске битке
унапређен је у чин првог војводе српске војске. Његово војничко умеће било је пресудно у
биткама код Битоља и на реци Брегалници.

6
У Првом светском рату био је начелник штаба Врховне команде све до 1916. године, када се
повукао због болести. Заједно са генералом Степом Степановићем нанео је Аустроугарима
велики пораз на Церу 1914. Године.
Приликом повлачења српске војске кроз Албанију, тешко оболелог војводу носила је војска
кроз албанске планине, након доласка на Крф пребачен је у Ницу на лечење где је преминуо
следеће године.

Слика бр. 4 - Церска битка

7
Војвода Живојин Мишић

Војвода Живојин Мишић, најславнији српски војсковођа, рођен је 1855. године у

Струганику, недалеко од Ваљева. Учествовао је у свим ратовима које је Србија водила у
периоду од 1876.до 1918. године.

Слика бр. 5 - Војвода Живојин Мишић

У Аустро-Угарској је завршио стрељачку школу, а за време мира је био наставник стратегије

у Војној академији.
Прво ратно искуство стекао је 1876-1878, као учесник спрско-турских ратова.
Прво његово пензионисање било је после Мајског преврата у чин генералштабног
пуковника, пошто је сматран блиским династији Обреновић, али је активиран 1909. године
током Анексионе кризе. После Кумановске битке добија чин генерала.
Пред Први светски рат је поново активиран и постављен за помоћника начелиника штаба
Врховне команде.

8
Током Колубарске битке командоваће Првом армијом, а својим манервом повлачења и
скраћења фронта победиће Аустроугарску војску, чиме се тај маневар и данас изучава на
светским војним академијама. За ту велику победу биће унапређен у чин војводе.
На Солунском фронту 1916. године Мишић је командовао Првом армијом, која је у бици код
Горничева зауставила бугарску војску и натерала је на повлачење.
Пред крај рата, у јуну 1918. Године, Мишић је постављен за начелника Врховне команде.
Командовао је српском војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру
1918.године
Умро је у Београду 1921. године

Слика бр. 6 - Битка на Колубари

9
Војвода Степа Степановић

Војвода Степа Степановић рођен у Кумодражу, код Београда 11. марта 1856. године, а
преминуо је у Чачку, 27. априла 1929. године.

Слика бр. 7 - Војвода Степа Степановић

Као питомац-наредник учествовао је у српско-турским ратовима (1876-1878. године).
До Балканских ратова обављао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде, дивизије
и помоћника начелника Главног генералштаба. Био је два пута Министар војни.
У Првом балканском рату командовао је Другом армијом..
На почетку Првог светског рата руководио је мобилизацијом и концентрацијом српске
војске. Командовао је Другом армијом и својим чувеним маршом-маневром преко Коцељеве
и Текериша поразио је Аустроугаре и омогућио победу Срба у Церској бици. За ту прву
савезничку победу унапређен је у чин војводе.

10
Његова армија у бици на Дрини пожртвовано је бранила Мачву и зауставила Поћорекове
снаге, такође у Колубарској бици његова армија је зауставила непријатељски напад на десној
обали реке.
За време инвазије на Србију, октобра 1915. Године, Степановићева армија је заједно са
Тимочком војском спречила покушај бугарске Прве армије да продре кроз нишавску зону, у
позадину главних српских снага.
Имао је значајну улогу у реорганизацији српске војске на Крфу и њеним победама код
Горничева, на Кајмакчалану и око Битоља.
Његови војници су приликом пробоја Солунског фронта пробили непријатељски утврђени
фронт на Добром пољу и Козјаку и заједно са Првом армијом гонили непријатељске војнике
и принудиле Бугарску на капитулацију, 29. септембра 1918. године.

Слика бр. 8 - Пробој Солунског фронта

11
Војвода Петар Бојовић

Војвода Петар Бојовић рођен у Мишевићима код Нове вароши, 16. јула 1858. године, а
преминуо је 19. јануара 1945. године.

Слика бр. 9 - Војвода Петар Бојовић

Учесник српско-турских ратова, током којих је службовао у штабу врховне команде, а по

завршетку ратова постао је водник батерије у Београду.
Испит је положио 1891. године и добио чин капетана, а истовремено је постављен за
вршиоца дужности начелника Штаба Моравске дивизије у Нишу, где је остао пет година.
До балканских ратова вршио је више дужности, када је постао командант Коњичке дивизије.
У Првом балканском рату, Бојовић је био начелник Штаба Прве армије.
Истакао се током Кумановске и Битољске битке, после којих је добио чин генерала.

12
У Другом балканском рату био је начелник Штаба Прве армије, која је однела победу у бици
на Брегалници, а после рата био је командант трупа Нових области на Косову и Македонији.
У Првом светском рату био је командант Прве армије, учествовао је у завршним
операцијама Церске битке, а по ослобођењу Шапца, форсирао је реку Саву и продро дубоко
у Срем, при чему је био рањен.
Децембра 1915. наследио је војводу Путника на месту начелника Врховне команде. Због
ратних заслуга добио је чин војводе.

Слика бр. 10 - Завршне операције Церске битке

13
Генерал Павле Јуришић-Штурм

Генерал Павле Јуришић-Штурм је рођен у Герлицу, 22. августа 1848. године, а преминуо је
у Београду 13. јануара 1922. Године. По пореклу био је Лужички Србин. Војну академију
похађао је у Вроцлаву и Нансију.

Слика бр. 11 - Генерал Павле Јуришић-Штурм

У француско-пруском рату био је водник на страни Краљевине Пруске.
Дошавши у Србију узео је учешће у српско-турским ратовима, као поручник, након чега је
био унапређен у чин капетана.
У Првом балканском рату је био командант Дринске дивизије првог позива и са њом је
учествовао у Кумановској бици, после чега је добио чин генерала.
У Великом рату командовао је трупама 3. Армије, која је на почетку рата дејствовала у
Подрињу. Те трупе су у биткама на Дрини и Гучеву поднеле огроман терет аустроугарске
офанзиве.

14
У Колубарској бици, држећи централни део распореда српске војске, садејствовао је 1.
Армији током њене победоносне офанзиве.Пензионисан је 8. новембра 1921. године.
За собом је имао 56 година војничке службе и учешће у седам ратова.

Слика бр. 12 - Битка на Гучеву

15
Закључак

У Првом светском рату, српске војсковође попут војводе Радомира Путника, Живојина
Мишића и многих других, играле су кључну улогу у одбрани Србије од напада
Аустроугарске и Немачке. Њихова војничка генијалност била је одлучујућа у стратегијама
које су омогућиле српској војсци да се супротстави бројнијем непријатељу.
Војвода Радомир Путник, као начелник Главног генералштаба српске војске, показао је
изузетну способност у вођењу војних операција. Његова способност да одржи морал и
дисциплину међу војницима била је кључни фактор у очувању српског отпора.
Такође, војвода Живојин Мишић, познат по својој храбрости и тактичкој бриљантности,
имао је кључну улогу у биткама на Церу и Колубари, које су биле од пресудног значаја за
српску војску и савезничке снаге.
Њихово наслеђе није само војничко, већ и морално и национално. Преданост домовини и
храброст у борби против надмоћнијих непријатеља постала је симбол српске храбрости.
Сећања на њих и њихова дела остају као трајна инспирација за будуће генерације, истичући
важност војничке дисциплине, стратегије и патриотизма у одбрани слободе и националног
суверенитета.

16
Литература

1. Јовановић, Александар (1991). Седам ратова генерала Павла Јуришића Штурма. Београд:
Литера.
2. Митровић, Андреј (2015). Србија у Првом светском рату. Београд: Службени гласник.
стр. 557.
3. Опачић, Петар (2008). Војвода Живојин Мишић. Београд: БеоСинг.
4. Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914-1918. Нови Сад:
Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.
5. Суботић, Војислав; Прелић, Раде (1998). “Живот и дело Војводе Петра Бојовића” -
Зборник радова са научног скупа. Београд: Нова Варош: Дом културе „Јован Томић";
Београд: Историјски музеј Србије (Београд: МБ Графика).

17