Одмах по доласку на Локвице, капетан Жика Марковић формира штаб Другог косовског

четничког корпуса у саставу:

-командант корпуса: капетан Живојин Жика Марковић, шифра ЕСАД;

-заменик команданта: резерни мајор Драгољуб Радојевић из Топлице;
-ађутант команданта корпуса: потпоручник Васа Закић из Приштине;
-начелник штаба: резервни поручник Ђорђе Јелушић;
- саветник команданта корпуса: солунски пуковник Васа Поповић, Војвода Ибарски
-обавештајни официр: Лука Радоњић, шеф железничке станице у Косовској Митровици;
-шифрант: Душко Голубовић из Јагодине;
-официр оперативац: жандармериски поручник Благојевић Јован из Призрена;
-на раду у штабу корпуса као обавештајац: Лазар Милосављевић, жадармериски поручник из села
Пљаково, Куршумлија, био начелник вучитнског среза пре Априлског рата;
-на раду у штабу корпуса: потпоручник Дима Вичић из Приштине;
-писар у штабу корпуса: Живко Ивановић;
-итендант корпуса: поручник Љубомир Ђекић из Чаглавице код Приштине;
- набављач корпуса: Милоје Мика Васић;
-помоћник интенданта: Ратко Вуловић, трговац стоком из села Виљиште општина Звечан;
-санитетски орган корпуса: санитетски наредник Миливоје Митровић;
-пропагадно оделење: Недељко Виријевић, професор из Косовске Митровице, Драги Мурганић
учитељ из Вучитрна, Богдан Радевић учитељ из Пећи и Душан Перић студент из Приштине;
-верско оделење: Свештеник Радуле Божовић и свештеник Милан Поповић.
-судско оделење: Лекић Александар, правник из Пећи и Мицко из Крагујевца (презиме непознато).

При штабу Другог косовског четничког кортпуса формиране су и следеће приштабске јединице:
- Штабна чета са командиром, поручником Стојаном Бојковићем из Прилужја;
- Јуришна чета са командиром, жандармериским потпоручником Михајлом Закићем из Лешка;
- Митраљеска чета штаба, са командиром Светомиром Ивановићем, пушкаром из Митровице;
- Противколска батерија, са командиром, резервним артиљериским поднаредником Видом
Тополићем, избеглицом из Сребренице;
- Пољска болница, са командиром, наредником Миливојем Митровићем
- Радиостаница при штабу, командир Душко Голубовић..

Радојевић Мојсила Драгољуб, резервни мајор, пореклом је из официрске породице и рођен је у селу
Сварче, тада у прокупачком срезу, а данас у општини Блаце. Родио се трећег јануара 1888. године, од оца
Мојсила и мајке Саве. Његов отац као резервни капетан прве класе радио је у војном округу у Прокупљу,
док је супруга са децом обрађивала земљу у селу Сварче. Драгољуб је кренуо очевим стопама и у Првом
балканском рату био мобилисан и показао велико залагање и јунаштво у борбама са Турцима. Већ у
Другом балканском рату, за приказано војничко умеће у борби са Бугарима бива унапређен у чин
резервног поднаредника. У првом светском рату, 1914. и 1915. године учествује у биткама на Церу,
Колубари и против Немаца и бива унапређен у чин наредника. Са својом јединицом и србском војском
преживео је повлачење и Албанску голготу и стигао на острво Крф. На Солунском фронту борио се у
саставу Двадеседругог пешадиског пука из састава Вардарске дивизије. Посебно се истакао у тешким
борбама код Горничева, где је као командир митраљеског оделења, у једној ситуацији када је у пуку
настала пометња и повлачење, са својим митраљесцима и својом присебношћу зауставио налет
бугарских јединица и омогућио официрима да среде јединице и поново заузму и запоседну положаје
пука. За ово показано јунаштво, одликован је Сребреним војничким орденом Карађорђеве звезде са
мачевима и унапређен у чин резервног потпоручника. Рат је завршио са чином поручника и после рата
се запослио у војном округу у Прокупљу. Тридесетих година двадесетог века напушта службу у
Прокупљу и запошљава се у болници у Призрену, која је била болница Вардарске бановине. У Априлски
рат 1941. године мобилисан је као резервни мајор, и после кратких борби успео да избегне заробљавање
од стране Немаца и приступа јединицама под командом Драже Михаиловића.1

Орден Карађорђеве звезде са мачевима је највеће ратно одликовање Краљевине Србије. Установљен је:
Законом о одличју Карађорђева звезда, који је краљ Петар Први Карађорђевић потписао првог јануара
1904. године у Тополи поводом сто-годишњице Првог српског устанка. Први ордени додељени су тек
1913. године. Првобитним Законом о Карађорђевој звезди са мачевима било је предвиђено да се овим
орденом одликују само официри. Због величанствених херојских дела редова, каплара и подофицира у
Балканским ратовима и Првом светском рату, Уредбом од 28. маја 1915. године, установљен је Златни и
Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.
Официрски орден Карађорђеве звезде са мачевима је имао четири реда:
Карађорђева звезда са мачевима првог реда: 3 Србина: Краљ Александар Ђорђевић, Војвода Степа
Степановић и Војвода Живојин Мишић.
Карађорђева звазда са мачевима другог реда: 4 Србина: Војвода Радомир Путник, Војвода Степа
Степановић, Војвода Живојин Мишић и Војвода Петар Бојовић.
Карађорђева звезда са мачевима трећег реда: одликовано је 118 Срба и добровољаца.
Карађорђева звезда са мачевима четзвртог реда: било је одликовано 1.146 српских официра.
Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима било је одликовано 1.074 српских војника,
каплара и подофицира.
Сребрним војничким орденом Карађорђеве звазде са мачевима било је одликовано 1.449 српских
војника, каплара и подофицира.

Укупно: 3.794 војника, каплара, подофицира, официра, војвода и Краљ.

1
5.- Мр Радоје Костић, ТОПЛИЧКИ ВИТЕЗОВИ, Носиоци Карађорђеве звезде са мачевима из топличког краја, издање
Народног Музеја Топлице у Прокупљу, Прокупље 2013.године, стране 210-211.