UNIVERZITET U BEOGRADU Fakultet politikih nauka

Srpski oficiri kao naunici i vojnici

Drutvena istorija Srbije

Miljana urevi 455/08

Izjavljujem da sam ovaj rad sama radila. Svi preuzeti delovi iz radova drugih autora, kao i sa internet stranica, su navedeni u napomenama.

Koreni srpske vojske

Korene srpske vojske nalazimo jos u vreme vozda Karadjordja i obnovljene srpske drzave. Skoro pa da nije postojao segment u kome srpski oficiri i vojnici nisu doprinosili formiranju i razvijanju drzavne organizacije. Vojska je bila neka vrsta oslonca i zastite ostvarivanju velike nacionalne ideje koja je postojala u Srbiji od Prvog srpskog ustanka do ujedinjenja 1918.godine i stvaranja Kraljevine SHS. Prvi vojnik pobunjene Srbije, bio je vozd Karadjordje, i on je u osnovu svoje ustanicke tekovine postavio Veliku skolu, a za njenog osnivaca i upravnika postavio Dositeja Obradovica. Na taj nacin su na samom pocetku obnove srpske drzave naporedo zakoracile i vojska i prosveta. Tragovi prvih vojnih ucilista nalaze se jos u vreme Prvog srpskog ustanka. U Topoli su se povremeno osnivali tecajevi vojne skole sto je bio napor da se obrazuje sposobniji vojni kadar., i uz to ucenje podrazumevao se i doprinos u opismenjavanju istih kadrova. O tome i svedoci takozvana zekcir cedulja koju nauka vezuje za 1808.godinu, koja predstavlja zapis o prvim oblicima vojne obuke. Najpismeniji covek toga vremena bio je Vuk Stefanovic Karadzic koga je Ustanak izrodio, i napori Milosa Obrenovica da osnuje Vojnu skolu bili su istovremeno i napori da osigura pismene i skolovane cinovnike i vojnike. U celokupnoj srpskoj kulturi postoje i vidni su napori oficira koji su ostavili trag svog znanja i pismenosti. Njihova imena upisivana su medju najucenije ljude onoga vremena. Vec u prvoj naucnoj ustanovi Srbije, Drustvu srpske slovesnosti, nalazimo velikog vojnika, ustanickog borca i vojvodu protu Mateju Nenadovica. Mozemo s ponosom spomenuti i Petra Protica Dragacevca, koji je bio artiljerijski oficir i uspesni upravnik topolivnice u Kragujevcu. Bio je medju prvim oficirima koji su se skolovali u inostranstvu, pored Ranka Alimpica i Jovana Belimarkovica. Clanovi Drustva srpske slovesnosti bili su i drugi zasluzni Srbi oficiri, kao na primer Stevan Petrovic Knicanin, cuveni srpski vojskovodja srpskih dobrovoljaca protiv Madjara 1848.godine. Zatim Mileta Radojkovic, vodja Miletine bune. Pocasni clan Drustva bio je i Pavle Stanisic koji je bio pukovnik,ministar i drzavni savetnik izmedju ostalog. Valja naglasiti i priloge oficira Ante Aleksica koji je bio clan Srpskog ucenog drustva. Medju srpskim oficirima nalazimo znatan broj onih koji nisu bili clanovi naucnih ustanova, ali su kako u vojnoj sluzbi tako i u nauci ostavili znacajne i duboke tragove. Svojevrsni doprinos stvaralastvu i vezi srpskih oficira u nacionalnoj kulturi i nauci Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije predstavlja rad oficira geodetske struke generala Stevana Boskovica.
1

Glavni periodi u razvoju srpske vojske

U razvoju srpske vojske uocavaju se cetiri vremenska perioda u kojima se zapaza njeno nastajanje, razvijanje kao i napredovanje. Svaki od tih razdoblja je u svom razvoju i usavrsavanju koristio prethodna iskustva i znanja i tako stepenasto uticao na progres vojske. PRVI PERIOD Karadjordjeva ustanicka borba se moze oznaciti kao prvo razdoblje u razvoju srpskih cinova. Karadjordjevi ustanici, organizovani u brojevno nejednakim jedinicama, predstavljali su zametak buduce srpske vojske. Prema nacinu organizacije ovaj red vojske se opet delio na odredjene segmente. Tako su postojale hajducke druzine predvodjene izuzetno hrabrim harambasama i oni su spadali u red najnaprednijih, i odatle proizilazi stav Dr Bartolomea Kuniberta : Cete su bile pod vlascu zapovednika, koji su ovu imali jedino na osnovu stecenog ugleda..1 Zatim, pripadnici srpskih jedinica koji su , se u sastavu turske vojske i pod njenom komandom, borili protiv odmetnika od sultana. Treci izvor ustanicke vojske dolazio je od bivsih pripadnika srpskog frajkora u austrijskoj vojsci. Postojao je i cetvrti izvor srpske vojske koji je lezao u srpskim seljacima koji nisu imali ratno iskustvo. Zbog nelakoce upravljanja ovako raznorodnom vojskom Karadjordje je zeleo da stvori jednu vrstu redovne vojske. Ona je bila podlozna stalnim vezbama, pripremama i vojnickom zivotu. To su bili tzv.zekciri sto bi znacilo uvezbavanje vojnika da se krecu na bojistu po komandama staresina. 1808.godine dolazi do reforme vojske i u Beogradu je ustanovljen jedan bataljon regulasa. Nazalost, zbog nemogucnosti kako Karadjordjeve Srbije a ni kasnije Srbije, redovna vojska koja je devet godina odrzala slobodnu Srbiju nije opstala. Buduci da je ustanicka srbija Karadjordjevog vremena bila organizovana kao vojnicka drzava, sudska i vojna vlast bile su sjedinjene; vojni zapovednici bili su u svemu predstavnici drzavne uprave. Oni su predvodili svoje vojnike u bojevima, sudili im za prestupe i krivice, nadgledalicjelokupni drustveni i porodicni zivot, bdjeli nad moralom svoje sredine. Za najmanje prestupe sudio je knez, koji je vojnicki zapovijedao najmanjom jedinicom (vojskom knezine) a zatim vise starjesine.2

Dr Bartolomeo Kunibert: Srpski ustanak i prva vlada kneza Milosa Obrenovica 1804.- 1850. , Beograd 1901.str.19 2 Bozidar JovovicSrpski oficiri u nacionalnoj kulturi, VOJNOIZDAVACKI ZAVOD,Beograd,Vojna knjiga

DRUGI PERIOD Vojska za vlade Milosa Obrenovica Nakon uspesnog zavrsetka Drugog srpskog ustanka ( 1815. ) Srbija daje prve znake drzavnosti i kao vazalna knezevina stekla je pravo na organizovanje unutrasnje vojske, ciji bi zadatak bio odrzavanje reda i mira unutar zemlje. Prva Miloseva vojska bili su vojnici koji su se cesto protiv njega okretali. Tek posle gusenja bune Miloja Petrovica Djaka, Milos je resio da formira stalnu vojsku i to sproveo u delo krajem februara 1825.godine. S obzirom da je zemlja bila podeljena na 12 nahija Milos je stvorio i 12 vojnih jedinica koje su se medjusobno razlikovale po brojnosti i jacini. Ova vojska je nosila naziv panduri, da bi posle ugusenja bune brace Carapica 1826.godine dobila naziv soldati da bi se kasnije nazivala stari soldati, narodna garda, i sl. Godine 1829. stvara se zacetak stajace vojske. I u period Miloseve, kao i Karadjordjeve vladavine, srpska vojska dozivljava promene i uticanje od strane austrijske i ruske vojske.

TRECI PERIOD Stvaranje i organizacija narodne vojske U period vladavine Aleksandra Karadjordjevica nije postojalo posebno vojno ministarstvo koje bi se bavilo vojnim zadacima, vec je bilo deo ministarstva unutrasnjih poslova. U doba Miloseve vladavine, vojni poslovi su izdvojeni iz ministarstva unutrasnjih poslova i povereni vojnoj upravi koja 1862.godine postaje vojno ministarstvo. Posle Miloseve smrti vlast je preuzeo knez Mihailo i narocitu paznju posvetio uredjenju vojske. Pored stajace, koju je nasledio iz vremena Aleksandra Karadjordjevica, uvodi narodnu vojsku, na osnovu dogovora sa skupstinom koja je odrzana 1860.godine. 17.avgust 1861.godine je dan kada se pojavljuje Ustrojstvo narodne vojske. Ona se formira u cete ( na teritoriji opstine ), bataljone (u srezu) , i legije (u okruzima) itd. Uvode se tradicionalni cinovi u narodnoj vojsci: desetnik (kaplar), dvaestnik (podnarednik i narednik), pedesetnik (potporucnik i porucnik), stotinar ili cetovodja (kapetan 1. I 2.klase), bataljoni komandir (major i potpukovnik), i komandir legije (pukovnik). U stajacoj vojsci se 1865.godine uspostavlja jedno inzinjersko odeljenje. CETVRTI PERIOD Ustanova redovne vojske u Kraljevini Srbiji 22.02.1882.godine knez Milan se proglasava za kralja, a Srbiju za kraljevinu. 20.juna izlazi Zakon o grbu Kraljevine Srbije, a 28.juna nastaje dopuna o ustrojstvu vojnog
3

ministarstva. Moze se reci da 1883.godina jedna od vazniji za razvoj srpske vojske, a narocito je vazan Zakon o ustrojstvu vojske od 3.januara iste godine. Zakon kaze da je vojska podeljena u tri poziva, od kojih je najmladji stalno u borbenoj pripremi. Nakon Timocke bune dolazi do previranja i gubljenja stalne narodne vojske. Radikalna vlada pokusava da je obnovi ali bez uspeha. Po zakonu od 15.aprila 1890.godine, prvi poziv je ostao pod imenom redovne vojske, a drugi i treci poziv su pretvoreni u prvi i drugi poziv narodne vojske. U svemu tome bila je politicka zamisao vlasti i opozicije da je redovna vojska na strani vladara, a narodna na strani naroda.3 Narodna vojska je ponovo uvedena ali formalno i bila je vojska bez oruzja. Majski prevrat je doveo do dogadjaja siroko poznat kao trenutak kada vojska ubija svog vrhovnog komandanta i time se zavrsio cetvrti period u stvaranju, a i razaranju srpske vojske.

Nakon glavnih perioda u razvoju srpske vojske moze se obratiti paznja i na oficire pojedinacno. Kao sto je poznato, period nakon Prvog srpskog ustanka nije bio period savremene vojnicke strukture koja je mogla da stvara obrazovane vojne zapovednike, i samo drustvo i razvoj ustanova je stagnirao i poceo ispocetka. Razvoj vojske je tekao onako kako se i zajednica razvijala, polako. Kako se vojska razvijala polako , pismenost vojnika i oficira se razvijala jos sporije. U Prvom i Drugom srpskom ustanku srpskom vojskom je upravljalo svega nekoliko pismenih oficira medju kojima i Jakov, Prota Mateja, Sima Markovic, Milenko Stojkovic, Luka Lazarevic i Petar Nikolajevic Moler. U tom periodu za izbor oficira veoma veliku ulogu imale su umne mogucnosti i moralne osobine, strucnost nije bila u prvom planu. U skladu sa tim staresine su birane pre svega prema svojim moralnim karakteristikama tj. odredjenju da je neko castan covek. Srpska vojska u sirenju nacionalne kulture, prosvete i nauke Drugi deo rada posvecen je doprinosu srpske vojske i njihovih zapovednika srpskoj prosveti, kulturi i obrazovanju uopste. Sto podrazumeva osnivanje skola, pokusaj stvaranja nauke, opismenjavanja i slicno. Stojan Novakovic je o doprinosu vojske rekao:...ali su u trudima naroda srpskog da Srbiju stvori, jedan od glavnih zadataka izvrsili vojska i vojevanje. Ljubav ka oruzju i junackim delima odlikovala je srpski narod na Balkanskom poluostrvu i za vreme ropstva, u svakoj prilici. Zato se srpski narod ugodnijim prilikama koristio medju prvima. Zato je svojim pregalastvom stvorio prve osnove novoj drzavi.4

3 4

Bozidar JovovicSrpski oficiri u nacionalnoj kulturi, VOJNOIZDAVACKI ZAVOD,Beograd,Vojna knjiga Stojan Novakovic, Stara srpska vojska, Beograd, 1893., str.3

Vec u prvim zamislima o stalnoj vojnoj ustanovi vidi se prvenstvena briga u odabiru ljudi za vojnicki poziv. I prvi vojnici srpske stalne vojske bili su poznati po dobru i dobrom vladanju. Pri odabiru ucesnika vojne skole, neki od osnovnih kriterijuma, pored dobrog vladanja, bili su i stas, bistrina, izgled i moral. Vojska, vojne skole koje su se razvijale i oficiri na njihovom celu su bili neki oblik cuvara vere, doprinosili su nacionalnom i kulturnom napretku, i kao takve ukljucivale su se u sirenje hriscanskog ucenja, kao potrebe koja je predstavljala okvir obrazovanja u tadasnjim obrazovnim ustanovama. Razvoj prvih vojnih skola dostavio je prosvetiteljstvu materijal za dalju razgradnju nauke i kulture, razvoj do stadijuma koji danas postoji.

Prve skole, ideje i pokusaji u Srbiji za skolovanje oficira Nakon sto je 1830.godine Hatiserifom Srbiji priznata autonomija, a knezu Milosu da moze drzati u sluzbi nuzni vojnike, olaksan je rad na stvaranju i organizovanju regularne vojske koja je u tom teskom vremenu za Srbiju predstavljala neku vrstu narodne skole. Ona je s jedne strane kao opsta narodna skola imala zadatak da neposrednim uticajem preko generacija mladica koji su kroz nju prolazilo vojnicki vaspitava srpski narod i da u njemu odrzava i pohranjuje viteski duh kojim su se Srbi uvek odlikovali. S druge strane, ona je trebalo da bude skola za neposredno osposobljavanje makar i u najobicnijoj pismenosti, mladih ljudi za oficire i narodne staresine.

Gvardijska skola Prva vojna skola u Srbiji kneza Milosa bila je Gvardijska skola koju je on osnovao 25.aprila 1830.godine za 73 mladica koji su bili najbolji po stasu i ugledu i iz najboljih seoskih kuca i u tom periodu su stigli (po Milosevoj zapovesti) u Pozerevac. Kadeti su stavljeni pod komandu Ilije Momirovica. Imali su organizovani celodnevnu nastavu: pre podne su ucili citanje, pisanje i racunanje a po podne su isli na vojno vezbanje tzv.egzercir. U drugoj polovini 1830.godine u Gvardijsku skolu su dosla jos 76 mladica, tako da ih je 1.oktobra bilo 149. Novom grupom kadeta je komandovao Mihajlo Pavlovic. Iako Gvardijska skola nije prikazana kao posebna skola ona se moze tretirati kao prva vojna skola jer zadovoljava sve uslove, ima ucenike, ucitelje, finansijere, sto joj sve zajedno daje odlike skole. O njoj se brinuo vrh Srbije, posebno knez Milos. Za tri godine trajanja (24.aprila 1830. jesen 1833.) u njoj su kadeti stekli neophodna vojnicka znanja i pocetnu pismenost.

Predlog za Vojnotehnicku skolu Istovremeno, jos dok je radila Gvardijska skola, inzinjer Jovan Rajic, Srbin iz Juzne Ugarske, ali poreklom iz Srbije, dao je 23.juna 1832.godine predlog da se u Srbiji osnuje Vojnotehnicka akademija. Inzenjer je preporucivao knezu Milosu da bi skola trebalo da bude neka vrsta vojnotehnicke skole u kojoj bi skolovanje trajalo od 4 do 5 godina. U njoj bi se osposobljavali mladici za takticeske vojnike i inzenire5 od kojih bi prvi isli kao nastavnici u pukovske voene skole6, a inzenjeri su bili korisceni za premeravanje zemlje, uredjenja sela i palanki itd. Prema njegovom predlogu skola bi mogla da pocne sa radom u prolece 1833.godine. Ali predlog inzenjera Rajica nije naisao na prihvatanje od strane kneza Milosa i drugih vidjenijih ljudi. Obzirom da Srbija posle prestanka rada Gvardijske skole nije imala ustanove za vojnike, knez Milos je odlucio da izvestan broj srpskih vojnika posalje u rusku vojsku da ih Rusi obuce. Tako se krajem novembra 1833. u Kragujevcu sakupilo 30 mladica odakle su nakon sto su dobro opremljeni, krenuli za Rusiju i predate ruskom generalu Kasiljevu na obuku.

Knjazevsko-serbska voena akademija Oficirski kadar skolovan u Rusiji, odmah je po povratku u Srbiju rasporedjen po jedinicama srpske regularne vojske. Ali u tadasnjoj Srbiji 30 ucenih oficira je bilo veoma malo, zato knez Milos dolazi na ideju da se taj problem moze resiti stvaranjem visoke oficirske skole. Decembra 15.1837.godine je otvorena visoka vojna skola pod nazivom Knjazevsko-serbska voena skola. Prvo sediste joj je bilo u Pozarevcu a zatim je preneto u Beograd, pa u Kragujevac, gde je zbog losih uslova za rad posle kraceg vremena zatvorena. Uceni ljudi koji su predavali na akademiji bili su Stefan Herkalovic, oficir pesadija, lajtnant, i Atanasije Teodorovic, profesor gimnazije i direktor normalnih skola. Pred njih bila su jos tri glavna i strucna nastavnika: Avram Gasparovic, Aleksa Lazarevic i Macic. Vojna akademija je otvorena 15.12.1837. U nju su primljena 32 mladica, veci deo onih koji su 1836. i 1837.zavrsili gimnaziju. Nastavni plan i program cinili su predmeti: Hriscanska nauka, Sveopsta istorija, Matematika, Igranje, Borenje ili fextovanje i Egzercir. Izmestanje iz Pozarevca zbog losih uslova za rad, u Beograd, omogucilo je mesec i po dana odlicne nastave, medjutim naredbom kneza akademija se izmesta iz Beograda u Kragujevac, i zbog losih uslova, politickih borbi u Srbiji prestaje da radi 1938.

5 6

Bozidar JovovicSrpski oficiri u nacionalnoj kulturi, VOJNOIZDAVACKI ZAVOD,Beograd,Vojna knjiga Ibid.

Do zatvaranja 15.06.1838.godine Knjazevko-serbska voena akademija bila je najvisa skola u Srbiji. Medjutim, vec 16.06.1837.godine ministar prosvete Stefan Stefanovic Tenka predlozio je da se Kragujevacka gimnazija, odnosno njeni visi razredi mesto ukinute Voene skole podigne na stepen Liceuma,sto je odmah i ucinjeno. Prvi professor Liceja postao je Atanasije Teodorovic. Artiljerijska skola Naredni korak ka razvoju vojnog i oficirskog kora u vojnike i naucnike bio je stvaranje Artiljerijske skole. Do 1845.nema ozbiljnijeg napretka u modernizovanju i razvoju srpske vojske. Od 1845.dolazi do progresa. Najpre je donet zakon Ustroenie garnizonog voinstva, po kome je vojska vracena pod komandu Glavnog voenog staba. Ubrzo nakon toga objavljeno je Pravilo za regrutovanje vojnika. Tako je vec pocetkom 1847.osnovana trogodisnja Inzenjerska skola koja je bila civilnog karaktera ali je pozitivno uticala na kadar u vojsci. Ilija Garasanin je 1848.godine predstavio Drzavnom savetu da se u Srbiji mora stvoriti vojska. Drzavni savet ga je uvazio a knez Aleksandar Karadjordjevic odobrio. Tako je u oktobru 1848.godine u Beogradu, osnovana Topolivnica koja je kasnije postala skola za oficire. Ilija Garasanin 11.maja 1849.je predlozio preimenovanje Topolivnice i promene u njenoj organizaciji, a Drzavni savet je to prihvatio a Aleksandar Karadjordjevic odobrio. Tako je 14.maja 1849.godine, preuredjenjem i dopunom delatnosti, Topolivnica dobila cisto vojnicki karakter. 6.marta knez Aleksandar je prihvatio da se osnuje Artiljerijska skola. Za prvog upravitelja Artiljerijske skole je postavljen, umesto Njupreka, upravnika Topolivnice, artiljerijski kapetan Franjo Zah. Posle ratova iz kojih je Srbija izasla teritorijalno uvecana, vojnicki ojacana i medjunarodno, kao drzava, priznata, pojacan je rad na preuredjenju Artiljerijske skole. Jovan Miskovic je 26.jula 1878.godine napisao Projekat za preustrojstvo nize vojne Akademije, u kome predlaze da se ona preuredi u dva kursa. Nizi koji ce se zvati Vojna skola, i Visi koji ce nositi naziv Vojna akademija. Vojna skola bi trebalo da traje tri godine i da daje osnovna vojna znanja. Uslovi da neko kunkurise za Nizu skolu je da su od 16 do 19 godina starosti i dobrog vladanja i da poloze propisani prijemni ispit. U Vojnoj akademiji skolovanje bi trebalo da traje 3 godine, ali ona daje visa vojna znanja i deli se po specijalnostima na tri odeljenja: generalstabno, artiljerijsko i inzinjersko. Za Vojnu akademiju mogli su se javljati oficiri u cinu potporucnika ili porucnika, pod uslovom da su sluzili najmanje 2 godine na frontu, da nisu stariji od 24, da razumeju jedan strani jezik i da poloze propisani ispit. 1880.godine donet je Zakon o ustrojstvu Vojne akademije.
7

U Velikane Vojne akademije spadaju: Frantisek Aleksander Zah-Franja Zah, Jovan Dragasevic, Jovan Miskovic, Zivko Pavlovic, Kosta S.Protic, Jovan Belimarkovic, Dimitrije Djuric, Ranko Alimpic, Milojko Lesjanin, Radovan-Rasa Miletic, Konstantin-Koka Milovanovic, Stefan R.Pantelic, Ljubomir Ivanovic, Petar Protic Dragacevac.

VOJSKA SRBIJE DANAS Vojska Republike Srbije danas uredjena je Zakonima o odbrani i Zakonima o vojsci Srbije, donetim na sednici Narodne Skupstine republike Srbije odrzanoj 11.decembra 2007.godine. Tim zakonima stekli su se uslovi da Republika Srbija kao nezavisna i samostalna drzava definise institucionalni okvir za uredjenje i funkcionisanje jedinstvenog sistema odbrane. Ovim zakonom utvrdjuju se nadleznosti organa u upravljanju, komandovanju i rukovodjenju u sistemu odbrane predsednik Republike odlicuje o upotrebi Vojske, i komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu , Vlada Republike Srbije void politiku odbrane, a ministar odbrane koordinira i sprovodi utvrdjenu odbrambenu politiku i rukovodi Vojskom. Ono po cemu se danasnja vojska razlikuje od Karadjordjeve i Miloseve vojske, jeste uvodjenje instituta demokratske i civilne kontrole vojske , cime se obezbedjuje politicka, ideoloska i interesna neutralnost Vojske Srbije i njenih pripadnika. Demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije vrse Narodna skupstina, Zastitnik gradjana i drugi drzavni organi u skladu sa svojim nadleznostima, gradjani i javnost. Zakonom o Vojsci omoguceno je gradjanima da vojnu obavezu iz verskih, moralnih ili drugih razloga savesti zamene civilnom sluzbom. Osnovi ciljevi vojske i visokih oficira je ocuvanje drzave kako i kaze Zakon o vojsci Osnovni cilj odbrane je odvracanje od napada i suprotstavljanje vojnim i nevojnim izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti zemlje i zastita gradjana, materijalnih dobara i zivotne sredine.7 Doktrina Vojske Srbije zasniva se na Strategiji odbrane Republike Srbije. Razvoj, modernizacija, opremanje i obrazovne delatnosti u oblasti odbrane usmerene sun a izgradnju efikasne i profesionalne Vojske Srbije osposobljene za izvrsavanje misija i zadataka.8 Doprinos vojske, i resora za odbranu drzave bave se i naucnoistrazivackim radom u saradnji sa organima drzavne uprave nadleznim za nauku. Vojna akademija koja danas postoji sa sedistem u Beogradu je sediste buducih ucenih vojnika i oficira, svake godine se iz istoimene stvaraju buduce vodje Srbije.
7 8

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Zakoni o odbrani Srbije, Zbirke zakona i propisa, Sluzbeni glasnik, 2008. Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Zakoni o odbrani Srbije, Zbirke zakona i propisa, Sluzbeni glasnik, 2008. Clan 34.

Organizacija vojske Srbije Funkcionalnu organizaciju Vojske Srbije cine Generalstab Vojske Srbije i mirnodopske i ratne komande, jedinice i ustanove. Strukturno, Vojska Srbije se deli na rodove i sluzbe, rodovi i sluzbe na vrsem a vrste na specijalnosti. Pojedini rodovi Vojske grupisu se u vidove koji mogu biti: kopnena vojska i vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana. Rodove i sluzbe odredjuje predsednik Republike na predlog ministra odbrane, a ministar odbrane odredjuje vrste i specijalnosti rodova i sluzba na predlog nacelnika Generalstaba Vojske Srbije. Sastav Vojske Srbije cini stalni i rezervni sastav. Stalne predstavljaju profesionalni pripadnici Vojske Srbije i vojnici na sluzenju vojnog roka. A rezervni sastav Vojske Srbije cine rezervni oficiri, rezervni podoficiri i vojnici u rezervi. Rezervni sastav se vec deli na aktivnu i pasivnu rezervu. U aktivnu rezervu mogu na osnovu ugovora koji se zakljucuje na odredjeno vreme, stupiti lica mladja od 60 godina koja su osposobljena za obavljanje svojih duznosti. Stupanje u aktivnu rezervu, kao i prava i obaveze lica u aktivnoj rezervi, uredjuje Vlada. Oficiri u danasnjoj vojsci srbije pribadaju Profesionalnim vojnim licima, pored podoficira i profesionalnih vojnika. Oficir je lice visokog obrazovanja, osposobljeno za obavljanje vojnih duznosti, koje je u random odnosu na neogredjeno vreme, odnosno na odredjeno vreme.9 I u danasnje vreme se nastoji da oficiri i vojnici predstacljaju obrazovani deo drustva, tako oficiri i vojnici imaju pravo na skolovanje i oni su upuceni na skolovanje u trajanju od jedne godine i tada su oslobodjeni duznosti. Uticaj i uloga Vojske kao institucije danas, i vojske kao dela gradjanstva nekada, bio je znacajan kako u odbrambenom tako i prosvetnom smislu. Kao sto se primecuje, u nekadasnjoj Srbiji vojska se mogla lako okrenuti protiv svog vrhovnog komandanta, i danas je to moguce ali se ne desava u Srbiji. Karadjordjevu i Milosevu vojsku u prvim naznakama njenog stvaranja cinili su seljaci i neuki ljudi, ustanici i harambase, danas su to obuceni i nauceni profesionalci. Put srpske vojske je bio trnovit u svom razvijanju, a i raznolik, bio je pod uticajem ruskih cinovnika i austrijskih vojnika, ali ipak je ostao na teritoriji velike Srbije. Autenticnost srpske vojske je nesto sto je krasi stotinama godinama unazad i proizilazi iz likova i imena visokih i u istoriji poznatih oficira i vrhovnih komandanata.

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Zakoni o Vojsci Srbije, Zbirke zakona i propisa, Sluzbeni glasnik, 2008. Clan 9

LITERATURA: -Bozidar JovovicSrpski oficiri u nacionalnoj kulturi, VOJNOIZDAVACKI ZAVOD,Beograd,Vojna knjiga,1998.

- Dr Bartolomeo Kunibert: Srpski ustanak i prva vlada kneza Milosa Obrenovica 1804.- 1850. ,

Beograd 1901. - Stojan Novakovic, Stara srpska vojska, Beograd, 1893., - Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Zakoni o Vojsci Srbije, Zbirke zakona i propisa, Sluzbeni glasnik, 2008 - Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Zakoni o odbrani Srbije, Zbirke zakona i propisa, Sluzbeni glasnik, 2008 -Rados Ljusic, Sladjana Bojkovic, Miloje Prsic, Bozidar Jovovic, Oficiri u visokom skolstvu Srbije 1804.-1918., VOJNOIZDAVACKI ZAVOD, Beograd 2000. -Zivota Djordjevic, Srpska narodna vojska , BIBLIOTEKA STUDIJE I MONOGRAFIJE, Narodna knjiga Beograd

10