Смедеревки бој

(1914)

Богдан Јовановић III6

 • Смедеревски бој 9. новембра 1914. важан jе догађај у завичајној
историји Смедерева и околине, али и у историји Србије у Првом
светском рату.
• Током Првог светског рата на српском ратишту готово да нема битке
или боја где је са тако малим бројем слабо наоружаних војника
постигнут такав успех, и то у једном дану.
• У јесен ратне 1914. године за одбрану Смедерева био је задужен
Браничевски одред са штабом у Пожаревцу. Смедеревски одсек
одбране простирао се од ушћа Велике Мораве до потока Средњак код
Орешца на Дунаву, а бранили су га трећепозивци, махом старији од
45 година.
 Опис војника

• Трећепозивци (чиче) били су одевени у народно

одело, док су им једина војна обележја биле
пушке старијег модела, често без бајонета.
• „Једина ствар која је на њима нешто
представљала била је њихова огромна шубара,
док је све остало била само беда и закрпа.“
• Смедеревски одсек се од аустро-угарске војске бранио на фронту
ширине око 20 километара.
• Одсек се састојао од 2 пододсека:
-леви: од потока Средњак до ушћа реке Језаве

• -десни: од Језаве до ушћа Велике Мораве

• Постојале су и три линије одбране:

• Прва линија била је уз обалу Дунава, где су ровови пратили ток реке.
• Друга се пружала преко потеса Тарабе и Молеровог шанца до Провалије
• Трећу линију одбране су чинили ровови на падинама Павлице и
артиљеријски положај на Југову
• Српској војсци је посебно недостајао рефлектор за
ноћно извиђање, који су непријатељи поседовали и
тако имали велику предност током ноћи.
 Бој
• Другог дана Митровдана, тачније 27. октобра по старом, односно 9. новембра 1914. по
новом календару, догодило се оно чега су се Смедеревци прибојавали – искрцавање
непријатељске војске на смедеревску обалу Дунава. Непријатељ је постигао ефекат
изненађења у потпуности.
• Аустроугарска 6. ландштурм бригада, чији је командант био генерал-мајор Аугуст
Мразек, започела је десант око 2 часа и 30 минута после поноћи.
• Српска прва линија одбране је лако пробијена.
• српска артиљерија уопште није дејствовала, тако да су бродови могли несметано да се
крећу.
• Аустроугарске снаге су брзо напредовале, и нешто после 4 часа већ су се нашле пред
српском другом линијом одбране, код Молеровог шанца.
• Напредовање непријатеља је покушао да заустави мајор Каљевић окупивши пешадијски
вод, који је био заштита испред артиљеријске батерије, и кренуо у јуриш. Том приликом
је погинуо, а губитак Молеровог шанца, важне тачке у одбрани левог пододсека,
озбиљно је угрозио одбрану Смедерева.
• Ипак, како је мајор Каљевић непосредно пре свог
јуриша обавестио команданта смедеревског одсека,
потпуковника Светомира К. Цвијовића о
непријатељском продирању, овај је могао на време
да припреми један батаљон и упути га са задатком
да поврати изгубљене положаје.
• Пристигавши пред Молеров шанац, овај батаљон је,
тек после два неуспешна јуриша, коначно овај око 13
часова успео да га поврати и ослободи батерију коју
је непријатељ заробио при освајању шанца.
• Српска артиљерија је поново почела да дејствује са
овог положаја, што је имало снажан морални ефекат
на српске војнике и веома је утицало на даљи ток
боја.
• Ово је био и одлучујући моменат боја, јер је тек тада
противнапад могао да почне.
• Потпуковник Цвијовић је још раније
прегруписао јединице, а у помоћ је
пристигао и 2. батаљон Вардарског
пука под командом мајора Јована
Наумовића, који су препешачили 32
км за пет сати, и после кратког
предаха одмах кренули на јуриш.
• Након доласка појачања,
противудар је изведен тако да су
аустроугарске снаге потиснуте до
Расадника, где је и обављено
искрцавање.
• Велики број жртава изазван је
лошом координацијом и
недовољним бројем шлепова за
превоз аустро-угарских војника
који су се у хаосу повлачили.
 Жртве

• Број заробљених непријатељских војника износио је преко

између 1.800 и чак 2.300, док је погинуло више стотине аустро-
угарских војника, подофицира и официра. Међу жртвама била
су 4 команданта батаљона. Они су покопани у заједничкој
гробници без икаквог обележја, ископаној поред пута који је
водио од Смедерева ка селу Удовице.
• Србија је имала око 100 сопствених жртава, којима ни дан
данас није постављено обележје у виду сећања на њихову
велику жртву.
 Последице

• Смедеревски бој 9. новембра 1914. године јесте изродио велику

победу у тактичком и моралном смислу, па се увелико користила
и у пропагандном смислу (увећање и умањење броја жртава).
• Вест о боју пронела се веома брзо и Смедерево су у наредним
данима посећивали дописници најразличитијих агенција и новина
како би се уверили о значају победе, па чак и интервјуисали
учеснике овог боја.
• Аустро-угарска 6. ландшутрмска бригада је након дебакла у
Смедереву повучена са фронта, а распуштена је у пролеће 1916.
Хвала на пажњи!