FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

BEOGRAD

Rastvori i rastvorljivost
Seminarski rad iz predmeta Medicinska hemija

Profesor: Student:
dr Sunčica Borozan Saška Ilić 2017/28

Beograd, novembar 2018.

 SADRŽAJ

1. UVOD........................................................................................................... 1

2. SVOJSTVA I PRIMENE RASTVORA....................................................... 1

3. PROCES RASTVARANJA......................................................................... 6

4. PRIMENA RASTVORA U MEDICINI.......................................................

5. ZAKLJUČAK............................................................................................... 9

6. LITERATURA............................................................................................. 10
1. UVOD

Seminarski rad se odnosi na prikaz i objašnjenje pojma rastvora i pojave rastvorljivosti.

Prikazane su osnovne karakteristike i svojstva navedenih pojmova. U uvodnom razmatranju,
najpre je definisan pojam rastvora i njegovih osnovnih komponenti. Drugi deo rada odnosi se
na prikaz osnovnih svojstava rastvora kao i njihovih osnovnih primena. Treće poglavlje rada
daje prikaz i opsi procesa rastvaranja. Poslednje poglavlje rada opisuje primenu rastvora u
medicinske svrhe i na kraju rada su data zaključna razmatranja.

Rastvor je homogeni sistem, promenljivog sastava, sastavljen od najmanje dve supstance:

jedne koja je po pravilu u velikom višku i naziva se rastvaračem (npr. voda za piće) i druge
koja se naziva rastvorenom supstancom. Kada su rastavarač i rastvorena supstanca istog
agregatnog stanja, rastvarač je supstanca koje ima više. Kada su rastvarač i rastvorena
supstanca različitog agregatnog stanja, rastvarač je ona supstanca koja je istog agregatnog
stanja kao dobijeni rastvor.1 Rastvorene supstance pre rastvaranja mogu biti u čvrstom,
tečnom ili gasovitom stanju pa je uobičajena podela rastvora prema agregatnom stanju
rastvorene supstance. Kao rastvarač najčešće se koristi voda, što se posebno ne naglašava, ali
se upotreba ostalih rastvarača naglašava (npr. rastvor joda u alkoholu). Voda se ponaša kao
dobar rastvarač zahvaljujući povoljnim osobinama karakterističnim za njene molekule, kao
što su velika polarnost molekula vode, elektron-donorske sposobnosti i sposobnosti
obrazovanja vodonične veze sa rastvorenom supstancom. U vodi se posebno dobro rastvaraju
polarne supstance pa stoga možemo reći da se ,,slično u sličnom rastvara“.

Ako uzmemo primer da se u čaši nalaze dva nepolarna rastvarača i između njih se nalazi
sloj vode. Kada se unese jod u čašu, rastvoriće se u nepolarnim rastvaračima jer je i sam
nepolarna supstanca, a u vodi, koja je polarna se neće rastvoriti.1

Prema veličini čestica rastvorene supstance, rastvore delimo na:

 pravi rastvori (5 – 25nm) – homogene smeše dve ili više čistih supstanci,
 koloidni rastvori (100 – 10 000nm) i
 suspenzije (>10 000nm).2

2. SVOJSTVA I PRIMENE RASTVORA

Komponente rastvora se distribuiraju na sasvim slučajan način. Npr., šećer koji se nađe u
čaši vode se rastvara, a eventualno molekuli šećera mogu biti nasumično raspoređeni po celoj
vodi, iako nije bilo mehaničkog mešanja. Ova pojava, zvana difuzija, slična je procesu
difuzije koji se javlja kod gasova. Difuzija u tečnosti se odvija sporije nego difuzija u
gasovima. Molekuli šećera (kao i vode) moraju biti u stalnom kretanju u rastvoru. Slika 1 daje
primer rastvora vode i ulja.

1
http://hemija.me/wp-content/uploads/2014/10/praktikum-MEDICINA-2015def.pdf preuzeto 12.11.2018.
2
http://hemija.me/wp-content/uploads/2018/10/rastvori.pdf preuzeto 12.11.2018.

1
 Slika 1: Kapljice rastvora vode i ulja, izložene polarizovanoj svetlosti.
Izvor: http://www.chemistryexplained.com/Ru-Sp/Solution-Chemistry.html posećen
12.11.2018.

Od svih tečnih rastvarača koji se koriste u laboratoriji, u industriji i u domu, voda je

najčešće korišćena i najbolja je od neorganskih rastvarača. Alkoholi i brojne druge vrste
jedinjenja su klasifikovane kao organski rastvarači. Mnogi od njih se koriste za hemijsko
čišćenje, kao sredstvo za uklanjanje lakova, razređivače boja i mnoge druge slične namene.

Koncentracija rastvora je definisana kao količina rastvora prisutna u datoj količini

rastvarača. U praksi se dosta koriste termini ,,koncentrovani rastvor” koji sadrži značajnu
količinu rastvora u poređenju sa npr. ,,razređenim rastvorom”.

Najčešći način izražavanja koncentracije je na osnovu mase rastvora po jediničnoj masi

rastvarača. Na primer, rastvor soli se može pripremiti rastvaranjem 1.64 grama natrijum
hlorida u 100 grama vode. Koncentracija ovog rastvora takođe se može izraziti kao 0,0164
grama NaCl po 1 g vode ili 16,4 grama NaCl na 1,000 grama vode. Podatak o koncentraciji
rastvora ne znači ništa što se tiče količine rastvora ili količine prisutnog rastvarača, već daje
odnos rastvora i rastvarača u smislu nekih pogodnih (i proizvoljnih) jedinica. Pošto je masu
uzorka tečnosti obično teže odrediti eksperimentalno od njene zapremine, praktična jedinica
koncentracije je masa razređenog u datoj zapremini rastvora. Na primer, rastvor šećera može
sadržati 50 grama šećera na 100 mililitara rastvarača.3

Koncentracija rastvora je količina rastvorene supstance u određenoj zapremini ili masi

rastvora ili rastvarača. Postoji više načina za izražavanje koncentracije rastvora. Najčešće se
upotrebaljavaju:

 Procentna koncentracija, maseni udeo – predstavlja odnos mase rastvorene supstance i

m( rastvorene sup s tan ce)
ukupne mase rastvora w = g100%
m(rastvora )
 Molarnost, količinska koncentracija – predstavlja broj molova rastvorene supstance u
dm3 ili litri rastvora,
 Molalnost – predstavlja količinu rastvorene supstance u jedinici mase rastvarača
m
b=
m(rast var ača)
 Osmolarnost – predstavlja broj molova osmotski aktivnih čestica (osmola) u jedinici
zapremine, odnosno koncentraciju osmotski aktivnih čestica i izražava se u osmol/L.4

3
http://www.chemistryexplained.com/Ru-Sp/Solution-Chemistry.html posećen 12.11.2018.
4
http://hemija.me/wp-content/uploads/2014/10/praktikum-MEDICINA-2015def.pdf preuzeto 12.11.2018.

2
 Rastvori pokazuju izvesna svojstva koja zavise od broja čestica u sistemu a ne od njihove
prirode. Takva svojstva nazivaju se koligativna. U koligativna svojstva ubrajaju se: sniženje
napona pare rastvora u odnosu na čist rastvarač, sniženje tačke mržnjenja, povišenje tačke
ključanja i osmotski pritisak.5 Ove četiri vrste svojstava biće opisane u nastavku rada.

Ako se u zatvorenom sudu nađe tečnost, pri određenoj vrednosti temperature, uspostavlja
se ravnoteža između tečnosti i njene pare. Pritisak koji vrši para na tečnost kada je ona u
ravnoteži sa rastvorom naziva se napon pare (slika 2) koji zavisi od temperature i sastava
rastvora.

Slika 2: Čist rastvarač i rastvarač + rastvorena supstanca

Izvor: http://hemija.me/wp-content/uploads/2018/10/rastvori.pdf preuzeto 12.11.2018.

Ako se u vodi rastvori određena količina neke neisparljive supstance napon pare tečnosti
se snižava. Napon pare nad rastvorom na istoj temperaturi je uvek niži od napona pare čistog
rastvarača (slika 3), što je u praksi poznato kao tzv. Raulijev zakon i koji takođe kaže da je
relativno sniženje napona pare rastvarača iznad rastvora jednako molskom udelu rastvorene
supstance. Raulijev zakon se pomoću formule izražava kao:

p0 - p
= x( B)
p0

gde je:
p0 – napon pare rastvarača
x(B) - molski udeo rastvorene supstance
u rastvoru

Slika 3: Kriva napona pare za rastvarač i rastvor

Izvor:
http://www.ffh.bg.ac.rs/OKFH/download/OKFH2-
11.pdf preuzeto 12.11.2018.

5
Borozan S: Odabrana poglavlja iz Medicinske hemije Naučna KMD, Beograd, 2012., str. 66.

3
 Rastvori nemaju tačno definisane temperature faznih prelaza. Posledica sniženja napona
pare, usled prisustva neisparljive rastvorene supstance, je povišenje temperature ključanja i
sniženje temperature mržnjenja rastvora u odnosu na čist rastvarač. Kriva AF na slici 4 daje
zavisnost napona pare čistog rastvarača od temperature, a kriva BE zavisnost napona pare
iznad rastvora. Kriva FB pokazuje temperaturnu zavisnost napona pare čvrste faze.

Slika 4: Zavisnost temperature ključanja i mržnjenja rastvarača i rastvora

Izvor: http://www.ffh.bg.ac.rs/OKFH/download/XPREDIISEM_2013.pdf preuzeto 12.11.2018.

Osmoza (slika 5) predstavlja difuziju molekula rastvarača kroz polupropustljivu

membranu. Membrana propušta samo molekule rastvarača, ne i molekule rastvorene
supstance. Osmoza nastaje kada su koncentracije rastvora sa dve strane membrane različite.
Obzirom da polupropustljiva membrana propušta samo molekule rastvarača, dolazi do
difuzije rastvarača kroz membranu tj. molekuli rastvarača prolaze kroz membranu kako bi se
izjednačile koncentracije sa obe strane membrane, odnosno kreću se iz sredine sa manjom
koncentracijom u sredinu sa većom koncentracijom rastvorenih supstanci.

Slika 5: Proces osmoze

Izvor: http://virtual-chem.blogspot.com/2013/06/osmoza.html preuzeto 12.11.2018. preuzeto
12.11.2018.

Pri difuziji molekula rastvarača kroz membranu dolazi do porasta nivoa tečnosti na jednoj
strani membrane i smanjenja nivoa tečnosti na drugom nivou. Porast nivoa tečnosti na jednoj
strani stvara hidrostatički pritisak koji se suprostavlja osmozi tj. osmotskom pritisku (slika 6)
koji deluje na membranu. Kada se ova dva pritiska izjednače doći će do upostave ravnoteže i
proces difuzije će se završiti tj. neće više doći do podizanja nivoa tečnosti. Pritisak pri kome

4
se uspostavlja ova ravnoteža se naziva efektivni osmotski pritisak. Osmotski pritisak je veći
što je koncentracija rastvora veća i obrnuto.6

Slika 6: Osmotski pritisak

Izvor: http://virtual-chem.blogspot.com/2013/06/osmoza.html preuzeto 12.11.2018. preuzeto
12.11.2018.

Razlikujemo tri vrste osmotskog pritiska koji su prikazani na slici 7:

 izotonični (slika 7 a) – rastvori istih osmolariteta imaju jednak osmotski pritisak,
 hipertoničan (slika 7 b) – rastvori čiji je osmotski pritisak niži od osmotskog pritiska
nekog drugog rastvora i
 hipotoničan (slika 7 c) - rastvori čiji je osmotski pritisak viši od osmotskog pritiska
nekog drugog rastvora.

a) izotonični rastvor b) hipertoničan rastvor c) hipotoničan rastvor

Slika 7: Vrste osmotskog pritiska

Izvor: http://virtual-chem.blogspot.com/2013/06/osmoza.html preuzeto 12.11.2018. preuzeto
12.11.2018.
3. PROCES RASTVARANJA
6
http://virtual-chem.blogspot.com/2013/06/osmoza.html preuzeto 12.11.2018. preuzeto 12.11.2018.

5
 Rastvaranje se može definisati kao sposobnost dve ili više supstanci da spontano,
međusobnim delovanjem, stvaraju kvalitativno nov, homogen sistem koji se naziva rastvor.
Pri rastvaranju se povećava entropija sistema i ono se dešava spontano. Proces rastvaranja je
reverzibilan jer se uporedo sa prelaskom čestica rastvorene supstance u rastvor odvija i
suprotan proces, kada deo tih čestica biva udaljen iz rastvora. Suština procesa nastajanja
rastvora može se pokazati na primeru rastvaranja čvrste supstance u tečnom rastvaraču. Pri
unošenju u rastvarač neke čvrste supstance, na primer kristala natrijum hlorida u vodu,
hloridni i natrijumovi joni koji se nalaze na površini kristala otkidaju se sa površine i prelaze
u rastvor. Rastvor koji je u ravnoteži s viškom rastvorene supstance u zasićenom rastvoru
označava se kao rastvorljivost. Ukoliko je u rastvoru prisutna manja količina rastvorene
supstance od količine određene njenom rastvorljivošću, rastvor je nezasićen. Rastvor koji
sadrži više rastvorene supstance nego što odgovara njenoj rastvorljivosti pri određenoj
temperaturi je prezasićen rastvor.7

Rastvorljivost je mera maksimalne količine rastvora koji se može rastvoriti u datoj

količini rastvarača kako bi se formiralo stabilno jedinjenje. Sastav mnogih jedinjenja ne može
se kontinuirano menjati jer postoje određene fiksne granice nametnute prirodom uključenih
supstanci. Čvrsta so i šećer se mogu mešati u bilo kojoj željenoj proporciji, ali neograničene
količine šećera (ili soli) ne mogu se rastvoriti u datoj količini vode.

Rastvorljivost neke supstance se može definisati i kao broj grama te supstance koja se
rastvara u 100g rastavrača na određenoj temperaturi.
strastvorljivo

Rastvorljivost zavisi od prirode rastvorene

supstance i rastvarača kao i od temperature,
dok rastvorljivost gasova zavisi i od pritiska.
(slika 8). Nemoguće je predvideti koliko će
se neke supstance rastvoriti u nekom
rastvaraču, što znači da je dejstvo
međusobnih sila slično kod supstanci koje
imaju sličnu strukturu, što uslovljava njihovo
rastvaranje u svim odnosima. Temperatura
utiče na rastvorljivost na način da se
rastvorljivost većine čvrstih i tečnih
supstanci povećava sa porastom temperature.
Rastvorljivost gasova u tečnostima opada sa temperatura
porastom temperature što se negativno
odražava na živi svet u vodi. Slika 8: Kriva rastvorljivosti
Izvor: http://hemija.me/wp-
content/uploads/2018/10/rastvori.pdf preuzeto
12.11.2018.

Kada rastvarač sadrži maksimalnu količinu rastvora, rezultujući rastvor je zasićen. Tačka
zasićenja varira u zavisnosti od rastvora. Na primer, 100 grama čiste vode na 25°C može se
rastvoriti ne više od 35,92 grama NaCl da bi se formirao stabilan zasićeni rastvor, ali ista
količina vode na 25°C rastvara samo 0,0013 grama kalcijum karbonata. Rastvorljivost u ovim
primerima izražena je u gramima rastvora na 100 grama vode, ali se mogu koristiti bilo koje
pogodne jedinice. Voda može da rastvara svaku količinu rastvora manju nego što je potrebno
7
Borozan S: Odabrana poglavlja iz Medicinske hemije Naučna KMD, Beograd, 2012., str. 66.

6
za zasićeni rastvor. U nekim slučajevima nema gornje granice količine rastvora koji može da
se rastvori određena količina rastvarača, a za ove supstance se tvrdi da se mogu mešati u svim
proporcijama. Potpuno mešovite supstance daju homogene smeše (rastvore), na primer,
mešavina bilo koje dve gasne supstance je homogena. Često tečnosti kao što su alkohol i voda
mogu se mešati u svim proporcijama kako bi se dobila homogena smeša.

Generalno, tri glavna faktora - pritisak, temperatura i priroda rastvora i rastvarača - utiču
na rastvorljivost rastvora u rastvaraču.

Promene u pritisku imaju mali uticaj na rastvorljivost čvrstih ili tečnih supstancija u
tečnom rastvaraču, ali pritisak ima mnogo veći uticaj na rastvorljivost gasnog rastvora. Npr.
soda voda sadrži gas ugljen-dioksida rastvoren u vodi pod pritiskom; kada se poklopac ukloni,
pritisak gasa na tečnost se smanjuje na atmosferski pritisak. Budući da gas ugljen-dioksida
ostavlja rastvor pri ovom nižim pritiskom, sledi da je rastvor ugljen-dioksida u vodi zavisan
od pritiska ugljendioksida iznad tečnosti. Rezultati ovog jednostavnog zapažanja su rezimirani
u Henriovom zakonu, u kojem se navodi da u svakoj određenoj temperaturi stepen do kojeg se
gas razdvaja u tečnosti direktno zavisi od pritiska gasa.

Promena temperature utiče na rastvorljivost gasovitih supstanci različito nego što rastvara
čvrste supstance, jer se rastvorljivost gasa u tečnom rastvaraču smanjuje s povećanjem
temperature. Sa relativno malo izuzetaka, rastvorljivost čvrste materije u tečnostima povećava
se sa povećanjem temperature. U nekim slučajevima, povećanje rastvorljivosti je veoma
veliko, na primer, rastvorljivost kalijum nitrata u vodi na 25°C je oko 31 grama KNO 3 na 100
g vode i oko 83 grama KNO3 na 100 g vode na 50°C (122°F). Rastvorljivost nekih supstanci,
kao što je obična so, pokazuje veoma malo zavisnosti od temperature. Često se ova razlika u
rastvorljivosti može koristiti kao prednost u pripremi, izolaciji ili prečišćavanju supstanci
putem procesa kristalizacije. Nije moguće stići do bilo kakve pouzdane generalizacije u vezi
uticaja temperature na rastvorljivost tečnosti u tečnostima. U nekim slučajevima rastvorljivost
raste sa povećanjem temperature, u nekim slučajevima smanjuje se, a u drugim ima vrlo malo
efekta.

Priroda rastvora i rastvarača: Kristalne supstance se sastoje od redovnog raspoređivanja

atoma, molekula ili jona. Da bi se jonski kristal rastvorio u vodi, molekuli vode moraju biti u
stanju da štite punjenja pozitivnih i negativnih jona jedni od drugih. Privlačne sile između
jona u rastvoru su manje od onih u čvrstom stanju zbog molekula rastvarača. Zbog toga se
joni ponašaju manje ili više nezavisno u rastvoru. Relativne rastvorljivosti jonskih supstanci
su merilo veličine elektrostatičkih sila koje drže kristale zajedno.

U toku procesa rastvaranja neke supstance može doći do apsorpcije toplote (endotermno
rastvaranje, ΔsH˚>0) ili oslobađanja toplote (egzotermno rastvaranje, ΔsH˚<0). Kod
endotermnog rastvaranje povišenje temperature dovodi do povećanja rastvorljivosti neke
supstance, dok kod egzotermnog rastvaranja isti efekat izaziva sniženje temperature. Od
rastvora tečnih supstanci u vodi se u praksi najčešće koriste rastvori kiselina i baza. Prilikom
rastvaranja kiselina u vodi dolazi do njihove jonizacije i hidratacije nastalih jona, tako da je i
rastvaranje kiselina praćeno određenim efektom. Pri razblaživanju kiselina, uvek se kiselina
sipa u vodu, nikada voda u kiselinu.8
Primer računanja rastvorljivosti neke supstance dat je u narednom zadatku: Koliko
grama supstance može da se rastvori u 35g vode ako njena rastvorljivost iznosi 160 g.
Podatak da rastvorljivost supstance iznosi 160 grama podrazumeva da je ona rastvorena u
8
http://hemija.me/wp-content/uploads/2014/10/praktikum-MEDICINA-2015def.pdf preuzeto 12.11.2018.

7
100 grama vode. Da bi izračunali koliko grama supstance može da se rastvori u 35g vode,
najpre se postavlja proporcija na sledeći način:

160 g supstance u 100 g vode

X g supstance u 35 g vode

Pošto je proporcija direktna pišemo: 160:X=100:35 i rešavanjem proporcije:

160∙35 = X∙100
X = 56 g

dobijamo da se 56 grama supstance rastvara u 35 grama vode.

Zadatak: Rastvorljivost supstance iznosi 56g. Izračunati koliko je grama vode potrebno za
rastvaranje 20 g te supstance.
56 g u 100 g H2O
20 g u X
56:20=100:X
56∙ X=20∙100
X=35,7 g

4. PRIMENA RASTVORA U MEDICINI

Što se tiče primene rastvora, u svakodnevnom životu, ali i u medicini se koriste različiti
rastvori. Fiziološki rastvor je 0,9%-tni rastvor natrijum-hlorida (NaCl) u redestilovanoj
sterilisanoj vodi. Primarna upotreba mu je rehidratacija pacijenta, mada je našao primenu i u
inhalaciji, u intranazalnim sprejevima, u ispiranju kontaktnih sočiva i sl. Nazvan je
fiziološkim jer je izotoničan (ima isti osmotski pritisak) sa ljudskom plazmom, te stoga nije
opasan za intravensku aplikaciju. Različite rastvore koristimo za parenteralnu ishranu –
ishranu putem direktne infuzije hranjljivih materija u krv. To su različiti materijali
aminokiselina, ugljenih hidrata (obično glukoze ili fruktoze). Rastvori elektrolita (Na +, K+,
Ca2+, Mg2+, Cl-, HCO3- i sl.) su našli primenu u medicini u cilju prevencije nastanka
elektrolitnog disbalansa. Posebno se ističe Ringerov rastvor koji je kombinovani infuzijski
rastvor sačinjen od NaCl, KCl, CaCl 2 i NaHCO3, čiji je razmer fiziološki usklađen sa
potrebama organizma. Rastvor borne kiseline se koristi u obliku kapi za oči u terapiji
konjuktivitisa, a vodonik-peroksida kao antiseptik u obradi rane i kao rastvor za ispiranje
sluznica (npr. sluznice usta u terapiji faringitisa).9

9
http://hemija.me/wp-content/uploads/2014/10/praktikum-MEDICINA-2015def.pdf preuzeto 12.11.2018.

8
Rastvori za intravensku primenu (slika
9) su rastvori za parenteralnu ishranu,
infuzijski rastvori elektrolita, rastvori za
ispiranje, rastvori za peritoneumsku
dijalizu, razni dodaci intravenskim
rastvorima.10
Slika 9: Rastvori za intravensku primenu
Izvor:
http://www.ffh.bg.ac.rs/OKFH/download/OKFH2-
11.pdf preuzeto 12.11.2018.

Rastvori za parenteralnu ishranu: Parenteralna ishrana je ishrana putem direktne infuzije

hranljivih materija u krvotok. Sprovodi se onda kada je ishrana pacijenta putem normalnog
uzimanja hrane nemoguća - kod hirurških operacija, u kaheksiji, pri gubitku belančevina zbog
opekotina, u dugotrajnom besvesnome stanju. Rastvori za perenteralnu ishranu
podrazumevaju rastvore aminokiselina, šećera kao što su glukoza, fruktoza i ksilitol, ili su u
pitanju emulzije masnih materija. Rastvori aminokiselina sadrže sve esencijelne,
poluesencijalne i neesencijalne aminokiseline izmešane u balansiranim razmerama kako bi
njihovo iskorišćavanje bilo optimalno. Takođe, sadrže i sve neophodne elektrolite (minerale),
organske kiseline i ugljenohidratni izvor u obliku nekog šećera ili šećernog alkohola. Ovi
rastvori se koriste kod kaheksije i slabosti kako bi se ispravio negativni azotni balans.
Rastvori koje sadrže samo ugljene hidrate obično sadrže glukozu ili kombinaciju glukoze i
ostalih šećera poput fruktoze ili ksilitola. Koriste se kod stanja koja zahtevaju delimičnu ili
potpunu parenteralnu ishranu (npr. predoperativno i postoperativno, maldigestija,
malapsorpcija, anoreksija i dr.). Čiste izotonične infuzije glukoze koriste se u slučajevima
hipoglikemije i kao osnovni rastvor za primenu lekova i elektrolita intravenskom infuzijom.
Hipertonični rastvori glukoze u obliku injekcija koriste se za brzo ispravljanje hipoglikemije
(hiperinsulinemija, insulinski šok, predoziranje peroralnih antidijabetika, akutno trovanje
alkoholom, adrenalna kriza, simptomatska hipoglikemija u dece, nedostatak glukagona,
akutna i hronična teža oštećenja jetrinog parenhima) ili kao sklerozans (varikozne vene,
nastanak adhezivnoga pleuritisa...) i u lečenju akutne porfirije i ektopijske trudnoće. U
slučajevima da upotreba glukoze nije moguća tada se koriste rastvori fruktoze. Fruktoza je
monosaharid koji se u organizmu prerađuje u glukozu, ali polagano. Primenjuje se kod onih
osoba kod kojih je pojava hiperglikemije opasna. Emulzije masti su bele, poput mleka
neprovidne tečnosti, a sadrže pročišćene prirodne masne materije, poput sojinog ulja i
fosfolipida iz jaja i glicerol. Koriste se u slučajevima kada je pacijentu neophodno dati veće
količine energije (npr. kaheksija kod tumorskih bolesti) ili kad se nalazi u stanju nedostatka
esencijalnih masnih kiselina zbog neadekvatne apsorpcije iz creva. Takva stanja jesu tumori
digestivnih organa ili hronične gastrointestinalne bolesti kao što su ulcerozni kolitis ili
terminalni ileitis. Takođe, infuzije emulzija masti mogu poslužiti kao nosač kod česte
intravenske primene lipofilnih lekova.10
Rastvori elektrolita: Pod pojmom elektrolita podrazumevamo soli čiji su joni važni
sastojci krvne plazme i vanćelijske tečnosti. U te jone ubrajamo natrijumove, kalijumove,
kalcijumove i magnezijumove katjone i hloridne, acetatne i laktatne anjone. Disbalans i
gubljenje ovih elektrolita vrlo je ozbiljna patološka situacija. U takvim slučajevima
poremećena je funkcija brojnih organa (nervni sistem, mišići, srce) čiji normalni rad direktno
zavisi od koncentracije minerala u krvi i vanćelijske tečnosti. Najčešće se javlja kod
opekotina, gubitka soli putem znojenja, jakih proliva i dr. U svim slučajevima disbalansa

10
http://www.ffh.bg.ac.rs/OKFH/download/OKFH2-11.pdf preuzeto 12.11.2018.

9
elektrolita potrebno je hitno primeniti infuzije elektrolita radi brzog uspostavljanja elektrolitne
ravnoteže.11

Rastvori koji izazivaju osmotsku diurezu: Osmotska diureza ili forsirana diureza poseban
je terapijski zahvat, koji se primenjuje u svim slučajevima kada je potrebno brzo i obilno
izlučivanje tečnosti iz organizma putem bubrega. To su stanja poput edema, pogotovo edema
mozga, povišenog intrakranijalnog pritiska, glaukoma, kada treba što je moguće pre smanjiti
ukupan volumen krvi. Forsirana diureza vrlo se često primenjuje kod brojnih slučajeva
trovanja raznim otrovima. Forsiranom diurezom dolazi do izlučivanja velike količine tečnosti
kroz bubreg, a s njom odlaze i otrovne materije. Forsiranom diurezom mogu se uklanjati neki
lekovi, etilenglikol i ugljen monoksid. Kao agensi za izazivanje forsirane diureze koriste se
manitol i urea, s tim da se manitol koristi mnogo češće. Manitol je šećerni alkohol niske
molekularne mase. Kisele je reakcije (srednja vrednost pH = 5,8). Zanemarive je energetske
vrednosti. Deluje kao osmotski diuretik. Zadržava se u vanćelijskom prostoru i zbog
povećanog osmolariteta povlači vodu iz ćelija u intersticijalni i intravaskularni prostor.
Manitol se veoma brzo izlučuje pa izaziva veoma jaku diurezu uspostavljanjem brze
glomerularne filtracije i izostankom reapsorpcije popratne izoosmotske količine vode.11

Rastvori za ispiranje: Irigacija je drugi naziv za ispiranje. Irigacija se sprovodi u svim

slučajevima kad je neophodno uklanjanje nečistoća, mikroorganizama ili nepotrebnih čestica i
tečnosti sa rana ili unutrašnjosti organizma, pogotovo tokom hirurških operacija. Za
uklanjanje mikroorganizama koriste se rastvori antiinfektivnih lekova, antiseptika ili
antibiotika poput neomicina. Kod ispiranja gde nije potrebna prisutnost antiseptika koriste se
fiziološki rastvor ili Ringerov rastvor. Fiziološki rastvor je najjednostavnija moguća tečnost za
primenu u medicini. To je izotonični 0,9%-tni rastvor natrijum hlorida u posebno pročišćenoj,
sterilnoj i apirogenoj vodi. Koristi se kod izotonične dehidratacije, za nadoknadu vanćelijske
tečnosti, kod metaboličke alkaloze zbog gubitka vode i soli, za ispiranje mokraćne bešike, za
ispiranje rana i vlaženje zavoja, za ispiranje katetera i sistema za transfuziju i za pripremu
sistema za dijalizu. Ringerov rastvor jeste kombiniovani infuzijski rastvor natrijum hlorida,
kalijum hlorida, kalcijum hlorida i natrijum hidrogenkarbonata u kome je razmer
koncentracija prisutnih elektrolita fiziološki usklađen s potrebama organizma. Koristi se za
ispiranje, ali i za privremeno nadoknadu tečnosti i elektrolita pri hipotoničnoj i izotoničnoj
dehidrataciji, kod metaboličke alkaloze s hipohloremijom i kao osnovni rastvor za davanje
elektrolitskih koncentrata i kompatibilnih lekova. Za ispiranje urološkog trakta koristi se
poseban rastvor manitola i sorbitola. On nalazi primenu kod svih zahvata kada je potrebno
ispirati bešiku i uretru - hirurških zahvata na prostati, mokraćnoj bešici i kod litotripsije.11

Rastvori za peritonealnu dijalizu se obično sastoje od glukoze, natrijumovih, kalcijumovih

i magnezijumovih soli laktata i hlorida. Indikacije su akutna i hronična insuficijencija
bubrega, zadržavanje znatne količine vode u organizmu, poremećaj ravnoteže elektrolita, a i
trovanje lekovima, ali samo kada nije moguće primeniti drugu terapiju.11

5. ZAKLJUČAK
11
http://www.ffh.bg.ac.rs/OKFH/download/OKFH2-11.pdf preuzeto 12.11.2018.

10
 Rastvori zaizimaju značajno mesto u hemiji kao prirodnoj nauci. Za rastvore se vezuje
bitna svojstva kao što su: sniženje napona pare rastvora u odnosu na čist rastvarač, sniženje
tačke mržnjenja, povišenje tačke ključanja i osmotski pritisak. Za rastvore se vezuju i pojedini
zakoni koji opisuju njihova svojstva, kao što je Raulijev zakon. Takođe rastvore je moguće
razvrstati u više grupa i izvršiti podele na više načina, u odnosu na količinu rastvorene
supstance, ili u odnosu na postojeći osmotski pritisak. Primena rastvora u medicini je
višestruka: rehidratacija pacijenta, inhalacija, intranazalni sprejevi, ispiranje kontaktnih
sočiva, itd. Rastvorljivost je takođe bitna pojava koja se vezuje za rastvore. Na rastvorljivost
utiču parametri kao što su: pritisak, temperatura i priroda rastvora i rastvarača i pri tome je
moguće precizno opisati uticaj tih parametara na proces rastvaranja. Rastavarač i rastvorena
supstanca mogu biti istog ili različitog agregatnog stanja.

6. LITERATURA

11
[1] Borozan Sunčica: Odabrana poglavlja iz Medicinske hemije Naučna KMD, Beograd,
2012.

[2] http://www.chemistryexplained.com/Ru-Sp/Solution-Chemistry.html posećen 12.11.2018.

[3] https://www.sites.google.com/site/epruveticaki/nastava-hemije/7-razred/7-4-homogene-
smese---rastvori/7-4-1-rastvori-i-rastvorljivost posećen 12.11.2018.

[4] http://hemija.me/wp-content/uploads/2018/10/rastvori.pdf preuzeto 12.11.2018.

[5]http://hemija.me/wp-content/uploads/2014/10/praktikum-MEDICINA-2015def.pdf
preuzeto 12.11.2018.

[6] http://www.ffh.bg.ac.rs/OKFH/download/XPREDIISEM_2013.pdf preuzeto 12.11.2018.

[7] http://virtual-chem.blogspot.com/2013/06/osmoza.html preuzeto 12.11.2018.

[8] http://www.stetoskop.info/Rastvori-za-intravensku-primenu-b13-bs270-p0-book.htm
preuzeto 12.11.2018.

[9] http://www.ffh.bg.ac.rs/OKFH/download/OKFH2-11.pdf preuzeto 12.11.2018.

12