1

RASTVORI
2
Rastvor predstavlja homogenu smeu dve
ili vie komponenti.
Uslovna podela komponenata na rastvorak i rastvara:
Rastvara je komponenta koja ima isto agregatno stanje kao i dobijeni rastvor.
Rastvara predstavlja komponentu ili vie komponenti koje ine koliinski ili zapreminski
dominantnu fazu.
Rastvorak predstavlja jednu ili vie komponenti bilo kog faznog stanja dispergovanih u
jednoj ili vie drugih komponenata koji ine koliinski ili zapreminski dominantnu fazu.
3
PODELA RASTVORA
Vrste rastvora
u odnosu na dominantnu
fazu: gasni, teni i vrsti
rastvori
rastvorak
gas teno vrsto
rastvara
gas azduh
odena para u
vazduhu
!aftalen u
vazduhu"
#im
teno
Ugljen dioksid u
vodi"
$iseonik u vodi
%tanol u vodi"
Ugljovodoni&i u
nafti
'aharoza u vodi"
!atrijum hlorid u
vodi"
(lato u )ivi
vrsto
odonik u
metalima* npr.
platini
+eksan u
parafinskom
vosku"
,iva u zlatu
-etalne legure
.
Vrste rastvora u odnosu na vrstu i veliinu estica rastvorka:
Pravi rastvori
rastvorak u rastvarau dispergovan u obliku molekula* atoma ili jona
esti&e rastvorka reda veliine /*101 nm
rastvori su homogeni* monofazni
Koloidni rastvori
Rastvorak dispergovan u rastvarau u obliku agrega&ija ili skupina molekula* atoma
ili jona* naelektrisanih graninih povrina agrega&ije reda veliine 101// nm
Suspenzije i emulzije
vrsta faza dispergovana u tenosti 1suspenzija2 i tenost dispergovana u tenosti
1emulzija2 u obliku agrega&ija molekula* atoma ili jona
agrega&ije reda veliine ve3e od 1// nm
Grube disperzije
rastvor dispergovan u obliku agrega&ija molekula* atoma ili jona uoljive golim
okom
4
RASTVORLIVOST RASTVORLIVOST
Rastvorljivost s je osobina rastvorka da obrazuje pravi rastvor tako da je koliina rastvorka
maksimalno mogu3a u datom rastvarau na datoj temperaturi i pritisku.
neograniena rastvorljivost 1s 5 62
$omponente rastvora mogu da se meaju u svim razmerama.
7rimer: rastvor etil alkohola i vode.
delimina rastvorljivost rastvorka 1s 8 /2
!ezasi3eni* zasi3eni i presi3eni rastvori:
Rastvor maksimalno mogu3e kon&entra&ije naziva se zasi3eni rastvor.
Rastvor manje kon&entra&ije rastvorka od maksimalno mogu3e se naziva nezasi3en rastvor.
Rastvor koji sadr)i vie rastvorene supstan&e nego zasi3en rastvor se naziva presi3en rastvor.
apsolutna nemeljivost komponenata 1s 9 /2
Rastvorljivost s 0 koliina rastvorka u gramima rastvorenog u sto grama rastvaraa. :bele)ava se
razlomkom 1;1//. Rastvorljivost se mo)e izraziti i preko molskog udela rastvorka* molariteta*
zapreminskih pro&enata* molaliteta .
<
=aktori koji utiu na rastvorljivost
rsta rastvorene supstan&e i rastvaraa
>emperatura
7ritisak
%ksperimentalno pravilo: '?@A!: '% RB'>BRB U '?@A!:-
7rimer: 7olarna supstan&a u polarnom rastvarau* natrijum hlorid u vodi
Rastvorljivost vrstih supstan&i u tenostima
Rastvorljivost tenosti u tenostima
Rastvorljivost gasova u tenostima
C
Rastvorljivost gasova u tenostima zavisi od:
7rirode gasa i rastvaraa
>emperature
7ritiska gasa koji je u dodiru sa teno3u
Uti&aj prirode gasa na rastvorljivost raznih gasova u vodi
Dasovi koji hemijski ne reaguju sa vodom slabo se u njoj rastvaraju 1+
2
* :
2
* !
2
* E:* +e2
Dasovi koji se dobro rastvaraju u vodi sa njom reaguju hemijski 1E:
2
* !+
3
* +El...2
E:
21g2
F +
2
:
1l2
5+
2
E:
31aG2
RB'>:R?H@:'> DB':B U >%A!:'>@-B RB'>:R?H@:'> DB':B U >%A!:'>@-B
I
Rastvorljivost gasova u vodi na raznim temperaturama
1dm
3
gasa ; dm
3
vode2
Gas
Rastvorljivost pri temperaturi
(C)
/ 2/ ./
!
2
/*/23< /*/1</ /*/124
:
2
/*/.J /*/31 /*/23
E:
2
1*C13 /*ICI /*43/
!+
3
13// C1/ 4/I
Uti&aj temperature na rastvorljivost gasova u tenostima
Rastvorljivost gasova u tenosti je obrnuto srazmerna temperaturi. ' K 1;>
J
k
i
0 koefi&ijenat rastvorljivosti
(a slabo rastvorne gasove rastvorljivost s
i
gasa u odreLenom rastvarau je propor&ionalna
naponu pare 7
i
1+enri0#altonov zakon2:
Uti&aj pritiska na rastvorljivost gasova u tenostima
i i i
s k P
1/
Rastvaranje vrste supstan&ije u tenom rastvarau u kome disosuje na jone i gradi pravi
rastvor
M X
s
M X
MX
a a
K a a
a



+
+
2 1 2 1 2 1 aq aq s
X M MX
2
/
s
s
K
m
_

,
/
" mol;kg
s s
s m K s K
1
t

m
/
9 1 mol;kg

s 9 m
u razbla)enim rastvorima
$onstanta rastvorljivosti zavisi od temperature pa je i rastvorljivost funk&ija temperature.
RB'>:R?H@:'> AR'>@+ 'U7'>B!E@HB U >%A!:'>@ RB'>:R?H@:'> AR'>@+ 'U7'>B!E@HB U >%A!:'>@
$ M termodinamika konstanta ravnote)e
a 0 aktivnost
a
-N
9 1
O
P
0 srednji koefi&ijent aktivnosti jona
m M molalitet
m
/
0 molalitet u standardnom stanju* obino
jedinine vrednosti
/
m
m
a
t

11
(avisnost rastvorljivosti s nekih vrstih supstan&ija u vodi od temperature >
pri atmosferskom pritisku.
Uti&aj temperature na rastvorljivost vrstih supstan&i u tenostima
Rastvorljivost ve3ine vrstih supstan&i u tenostima raste sa porastom temperature* mada je u
pojedinim sluajevima ova zavisnost slo)ena.
RASTVORLIVOST ! pre"led RASTVORLIVOST ! pre"led
12
7odela rastvora
Rastvorljivost
!aini izra)avanja sastava rastvora
Q molski udeo
Q molarnost
Q molalnost
Q maseni pro&enat
=aktori koji utiu na rastvorljivosti
Q uti&aj temperature i pritiska na rastvorljivost
13
R
1 2 A A l A
P x P
R
1 2 B B l B
P x P
R
1 2 i i l i
P x P
Raulov zakon: !apon pare i0te komponente 7
i
jednak je proizvodu molskog udela komponente
S
i
u rastvoru i napona pare 7
i
R
iste komponente.
AB BB AA
F F F
@dealni rastvori M rastvori kod kojih su meLumolekulske interak&ije pribli)no iste izmeLu
molekula u istom stanju kao i u smei.
@dealne rastvore grade komponente koje imaju slina svojstva: molekuli sline veliine* strukture*
molarne mase* blioskih polarnosti* unutranjeg i kritinog pritiska.
:brazovanje idealnih rastvora nije pra3eno ni promenom zapremine ni nekim toplotnim efektom.
/ i / H
mix mix
7rimer: izotopi i izotopna jedinjenja 1osim vodinika i helijuma2* izomerna jedinjenja* optiki
antipodi* n0heksan i n0heptan* etilbromid i etiljodid* n0butilhlorid i n0butilbromid i sl.
@#%B?!@ @#%B?!@ > >%A!@ RB'>:R@ %A!@ RB'>:R@
1.
DIAGRA# $APO$A PARE IDEAL$OG RASTVORA DIAGRA# $APO$A PARE IDEAL$OG RASTVORA

*... 2 * 1 *

i p p
i
i
'tanje ravnote)e izmeLu pare i tenosti pri konstantnoj
temperaturi
#alton0ov zakon: Ukupni pritisak pare iznad rastvora je suma
napona para pojedinih komponenata.
#ijagram napona pare dvokomponentnog
idealnog rastvora 7" pritis&i 1ukupan 7 i
par&ijalni 7
B
i 7
T
2 predstavljeni su u odnosu
na molarni udeo komponenata B i T u
rastvoru 1S
B
i S
T
2.
Tinarni sistem:
B A
p p p +
14
#ijagram napona pare 7
l
i 7
g
1krive l i g2 idealnog
rastvora u funk&iji sastava rastvora S
l
i sastava pare S
g
*
koja je u ravnote)i sa rastvorom. 1l F g2 oznaava
oblast u kojoj su tena i parna faza u ravnote)i
1 2 1 2
"
A A ! B B !
P x P P x P
R R
1 2 1 2
"
A A l A B B l B
P x P P x P
R R
1 2 1 2
1 2
R R R R R
1 2 1 2 1 2
1 2
A l A A l A
A
A !
A B
A l A B l B B A l A B
x P x P
P
x
P P
x P x P P x P P

+
+ +
R
1 2
1 2
R R R
1 2
1 2
A ! B
A l
A A ! A B
x P
x
P x P P

1<
7rikaz dela 70S
B
fazne oblasti binarne
smee sa naznaenim veliinama koje
figuriu u jednaini pravila poluge
'istem sastava S
i
pri naponu pare 7
l

tena faza sastava S
l
gasna faza sastava S
g

7olo)aj take odreLen pravilom poluge:

n
l
d
l
9 n
g
d
g
pravilo poluge
n
g
0 koliine gasne faze
n
l
0 koliina tene faze
d
l
0 rastojanje od take S
l
do take S
i
za dato 7 17
l
ili 7
g
2
d
g
0 rastojanje od take S
i
do take S
g
za dato 7 17
l
ili 7
g
2
7RB@?: 7:?UD% 7RB@?: 7:?UD%
1C
$EIDEAL$I TE%$I RASTVORI $EIDEAL$I TE%$I RASTVORI
!eidealni rastvori M rastvori kod kojih se meLumolekulske sile izmeLu konstituenata u rastvoru
znatno razlikuju od onih kada su u istom stanju.
AB BB AA
F F F
" H i "
F F F
mix mix
BB AB AA


!eidealne rastvore grade komponente koje se znatno razlikuju po svojim fizikim i hemijskim
osobinama kao to su unutranji pritisak* du)ina ugljovodoninog lan&a* polarnost* intenzitet
an der aals0ovih sila* dipolna dejstva* uti&aj vodoninih veza.
7rimer:
piridin M mravlja* sir3etna ili propionska
kiselina
smee halometana* npr. hloroforma sa
kiseoninim ili azotnim jedinjenjem npr. keton*
etar* estar ili amin
lako isparljive kiseline* npr. halogenih*
azotne ili perhlorne sa vodom
#ijagram napona para idealnog rastvora 7
i
9
7
i*B
F 7
i*T
i realnih rastvora 7
r
9 7
r*B
F 7
r*T
.
'luaj kada dolazi do negativnog odstupanja
od Rauloovog zakona. 7
i*B
i 7
i*T
par&ijalni
pritis&i idealnog gasa B i T* a 7
r*B
i 7
r*T

realnih gasova B i T.
!egativno odstupanje od Raulovog zakona
1napon pare manji od oekivanog2 se javlja kada
je:
1I
/ i /



H
F F F
mix mix
BB AB AA
7rimer:
a&eton M ugljendisulfid
a&eton 0 hloroform
heptan M etilalkohol
voda M primarni alkoholi
#ijagram napona para idealnog rastvora 7
i
9 7
i*B

F 7
i*T
i realnih rastvora 7
r
9 7
r*B
F 7
r*T
. 'luaj
kada dolazi do pozitivnog odstupanja od
Rauloovog zakona. 7
i*B
i 7
i*T
par&ijalni pritis&i
idealnog gasa B i T* a 7r*B i 7r*T realnih
gasova B i T.
7ozitivno odstupanje od Raulovog zakona
1napon pare ve3i od oekivanog2 se javlja kada
je:
1J
7rikaz vrednosti konstanti
propor&ionalnosti $
B
i $
T
u sluaju
rastvorka ije ponaanje ima negativno
odstupanje od Raulovog zakona
eliko 1beskonano2 razbla)enja komponente T
7onaanje komponente B praktino isto kao u sluaju idealnih rastvora 1Raulov zakon2.
R
A A A
P x P
p
B
M napon pare komponente B u rastvoru
S
B
0 par&ijalni udeo komponente B u rastvoru
7
B
R
0 napon pare iste komponente B
B B B
P x K
+enrU0ev zakon
p
T
M napon pare komponente T u rastvoru
S
T
0 par&ijalni udeo komponente T u rastvoru
$
T
0 +enrijeva konstanta 1dimenzije pritiska2
$
T
0 presek tangente* povuene na krivoj napona pare rastvora iz take beskonanog
razbla)enja rastvorka 1S
T
/2* sa ordinatom napona pare istog rastvorka 1S
T
9 12
@#%B?!@ RB(T?B,%!@ @#%B?!@ RB(T?B,%!@ > >%A!@ RB'>:R@ %A!@ RB'>:R@
2/
&A'$I DIAGRA# POTP($O #E)LIVI* TE%$OSTI &A'$I DIAGRA# POTP($O #E)LIVI* TE%$OSTI
=azni dijagram u ravni temperatura kljuanja0
sastav binarnog idealnog rastvora. >
B
/
M taka
kljuanja iste supstan&ije B" >
T
/
M taka
kljuanja iste supstan&ije T. 'astav je prikazan
u molskim udelima.
@dealan binarni teni rastvor
2 2 2 . # $ p p p + +
(a p 9 1* f 9 3 0 maksimalan broj stepena
slobode za idealan binarni teni rastvor
(a p 9 2* f 9 2
Rastvorljivost tenosti u tenosti 1meljivost
tenosti2
!eogranieno meljive tenosti 1voda 0 alkohol2
:granieno 1delimino2 meljive tenosti 1voda
0 fenol2
!emeljive tenosti 1voda 0 ulje2
21
&RAK+IO$A DESTILA+IA POTP($O #E)LIVI* &RAK+IO$A DESTILA+IA POTP($O #E)LIVI*
TE%$OSTI TE%$OSTI
=rak&iona destila&ija je postupak razdvajanja komponenata smee potpuno meljivih tenosti
zasnovana na injeni&i da se kljuanjem rastvora stvara para po sastavu bogatija lake
isparljivom* dok se istovremeno zaostali rastvor kon&entruje te)e isparljivom komponentom.
7rikaz evolu&ije parne i tene faze idealnog
binarnog rastvora komponenata B i T pri frak&ionoj
destila&iji.
22
Bzeotropna smea je rastvor koji isparavanjem generie paru istog sastava kao to je sastav
rastvora.
=azni dijagram azeotropnog rastvora koji ima
minimum" prikaz evolu&ije sastava pare pri
frak&ionoj destila&iji predstavljen je ematski
isprekidanom linijom
a
-inimalna taka kljuanja M javlja se kod
rastvora koji pokazuju pozitivna odstupanja
napona pare od Raulovog zakona* tj. rastvora iji
je napon pare ve3i od oekivanog.

>aka kljuanja takvog rastvora se posti)e na
ni)oj temperaturi u odnosu na idealan sluaj.
$riva zavisnosti take kljuanja od sastava
rastvora ima minimum i smea kljua na ni)oj
temperaturi nego bilo koja komponenta.

7rimer: voda i etanol " minimum take kljuanja na
CI.2VE kada je molski udeo etanola J4.<W
23
b -aksimalna taka kljuanja M javlja se kod
rastvora koji pokazuju negativna odstupanja
napona pare od Raulovog zakona* tj. rastvora
iji je napon pare manji od oekivanog.
>aka kljuanja takvog rastvora se posti)e na
vioj temperaturi u odnosu na idealan sluaj.
$riva zavisnosti take kljuanja od sastava
rastvora ima maksimim i smea kljua na
vioj temperaturi nego bilo koja komponenta.
=azni dijagram azeotropnog rastvora koji ima
maksimum" prikaz evolu&ije sastava pare pri
frak&ionoj destila&iji predstavljen je ematski
isprekidanom linijom
2.
,I$AR$I RASTVORI DELI#I%$O #E)LIVI* TE%$OSTI ,I$AR$I RASTVORI DELI#I%$O #E)LIVI* TE%$OSTI

7ravi rastvor uz pojavu samo jedne faze.
+eterogeni 1konjugovani2 rastvori uz pojavu dve faze.
$onjugovani rastvor ine faze odreLenog i konstantnog sastava na datoj temperaturi. :ne su
zasi3eni rastvori jedne komponente u drugoj i obrnuto.
!apon pare heterogenih rastvora mali i ima mali uti&aj na ravnote)u teno0teno.
7arna faza se ne uzima u obzir pri razmatranju ravnote)e faza pa je broj faza za jedan manji od
ukupnog broja 1kondenzovani sistemi2.
-aksimalan broj sepeni slobode
U oblasti postojanja jedne tene faze: f 9 2 M 1 F 2 9 3
7ri konstantnom pritisku: f 9 2 M 1 F 1 9 2
U oblasti postojanja dve tene faze: f 9 2 M 2 F 1 9 1
(a >9&onst. sastavi tenih faza u ravnote)i automatski odreLeni. 7romena udela komponenata u
oblasti konjugovanih rastvora vodi samo promeni odnosa koliina faza.
24
7rikaz faznog dijagrama dvokomponentnog rastvora
delimino meljivih tenosti. :blast pojave jedne faze 1p
9 12 je oblast pravog rastvora* a dve faze 1p 9 22
konjugovanog rastvora. :blasti su razgraniene punom
linijom. U je par&ijalni udeo komponente T. >
g
je gornja
granina temperatura.
1 2
% % % +
1 1 2 2
&% & % & % +
1 2
2 1
% & &
% & &

:blast pravog rastvora: od U 9 / do U 9 U

1
i
od U 9 U
2
do U 9 1
:blast konjugovanih rastvora: od U
1
do U
2
'astav faza konjugovanog rastvora je konstantan
i odreLen je vrednostima U
1
i U
2
.
$oliine faza X
1
i X
2
zavise od vrednosti U
Ukupna koliina faza X 1zakon o odr)anju
mase2:
(a komponentu T:
2<
>ake kljuanja rastvora
delimino meljivih tenosti gde
iznad gornje kritine take postoji
samo jedinstvena tena faza. l M
kriva likvidusa" v M kriva napona
pare. p je broj faza.
=azni dijagram rastvora vode i
trietilamina u oblasti pravog rastvora
1jedne faze* p 9 12 i konjugovanog
rastvora 1dve faze* p 9 22. >
d
M donja
kritina temperatura. W>%B M
molarni udeo trietilamina
=azni dijagram rastvora nikotina i
vode u domenu pravog rastvora
1jedne faze* p 9 12 i konjugovanog
rastvora 1dve faze* p 9 22.
>
g
M gornja kritina temperatura i >
d

M donja kritina temperature.
S
!
Mmolarni udeo nikotina
2C
,I$AR$I SISTE#I POTP($O $E#E)LIVI* TE%$OSTI ,I$AR$I SISTE#I POTP($O $E#E)LIVI* TE%$OSTI

R
R
A A
B
B
P '
'
P

A A A A A
B B B B B
m ' M p M
m ' M p M

7rimer:
Ulje i voda ,iva i voda
!apon pare rastvora nemeljivih tenosti ne zavisi od relativnih koliina tenih komponenata
i jednak je zbiru napona pare istih komponenata na datoj temperaturi.
>aka kljuanja rastvora nemeljivih tenosti:
konstantna
nezavisna od sastava rastvor
uvek ni)a od take kljuanja bilo koje komponente
:dnos broja molova komponenata u parnoj fazi 1ekvivalentan odnosu molskih frak&ija
komponenata2:
-aseni odnos komponenata u parnoj fazi:
R R
AB A B
P P P +
7
i
R
M napon pare iste komponente i
n
i
M broj molova komponente i
m
i
M masa komponente i
-i

M molarna masa komponente i
7
BT
M napon pare rastvora nemeljivih tenosti
7
i
R
M napon pare iste komponente @
2I
DESTILA+IA VODE$O# PARO# DESTILA+IA VODE$O# PARO#

(avisnost napona pare smee nemeljivih
tenosti brombenzena i vode od
temperature: 1M kriva napona pare smee"
2M kriva napona pare vode" 3M kriva
napona pare brombenzena. Y 9 J4*3 ZE je
taka kljuanja rastvora voda0brombenzen.
7rimer:
Trombenzen M voda
>
kljuanja istog brombenzena
9 1.I ZE
>
kljuanja rastvora vode i brombenzena
9 J4*2 ZE na atmosferskom
pritisku.
p
vode
9 I*4.[1/
.
7a
p
brombenzena
9 1*4I[1/
.
7a
p
vode
F p
brombenzena
9 1/.12[1/
.
7a \ 1 bar 11/.12 [1/
.
7a2
2
+ :
TT
4* 3IC
P
P

2 2
+ : + :
TT TT
1I* /1<
/*11.C 4* 3IC /*11.C /* <1I
14C* /1<
M m
M m

>enost:
nemeljiva sa vodom teko isparljiva termoosetljiva
%fikasnot destila&ije vodenom parom
2J
7rimena: odreLivanja molekulskih masa teko isparljivih tenosti
>eko isparljiva tenost dispergovana u lake isparljivoj tenosti
7oznat odnos masa komponenata i njihovih par&ijalnih pritisaka na taki kljuanja smee.
7rimer: odreLivanja molekulske mase terpinena* E
1/
+
1.
Ratvor vode i terpentina
>
kljuanja rasvora vode i terpinena
9 J4*< ZE
X
vode
u destilatu pare kljualog rastvora 9 .3 W
X
terpinena
u destilatu pare kljualog rastvora 9 4C W
p
vode
9 I*<.[1/
.
7a
p
terpinena
9 1*.J[1/
.
7a
-
vode
9 1I*/1<
-
terpinen
9 13I*1C -
terpinen* teorijska
9 13<*23
324 . 1
.3 . /
4C . /

vo(e
terpi'e'
vo(e
terpi'e'
%
%
m
m
CI< . 4
1/ .J . 1
1/ <. . I
.
.

Pa
Pa
p
p
terpi'e'
vo(e
A A A A A
B B B B B
m ' M p M
m ' M p M

3/
$E#E)LIVI RASTVORI SA 'AED$I%KI# RASTVORKO# $E#E)LIVI RASTVORI SA 'AED$I%KI# RASTVORKO#
+eterogen 1dvofazni2 sistem od dva tena* meLusobno nemeljiva rastvora sa zajednikim
rastvorkom.
Uslov jednakosti faza 0 jednakost hemijskih poten&ijala rastvorka u oba rastvora* fazi 112 i fazi
122
/ /
112 112 122 122
ln ln R) a R) a + +
/ /
122 112 122
112
ln konstanta
a
a R)


/
$
a
$

koefi&ijenat raspodele ili
termodinamika konstanta
raspodele
122
112
a
K
a

122
122
/
122 122 122 122
112
112 112 112 112
112
/
"
$
$ $
$
K K K
$
$ $
$
_

_






,

,
prividna ili
kon&entra&iona
konstanta raspodele
a)i samo uz uslov da supstan&a koja se rastvara ne menja svoj molekulski oblik pri rastvaranju
niti utie na meLusobnu meljivost dveju nemeljivih tenosti.
* o+i$'o ija, ko'$e'tra$ molar'a sta'(ar('a $
ija ko'$e'tra$ molar'a - $
aktiv'osti ta koe#i$ije' -
i kompo'e'te aktiv'ost a
lo!aritam priro('i - l'
a temperatur - )
ko'sta'ta !as'a a u'iver.al' - R
i kompo'e'te pote'$ijal /emijski i sta'(ar('
"
i
l

/
2 1 * 1
31
EKSTRAK+IA EKSTRAK+IA
122
/ 1 1 1
1 /
112 1 2 1 2
$
m m
K m m
$ m K

+
2
2 1 1 1 1
2 1 /
2 2 1 2 1 2
m m
K m m m
m K K
_


+ +
,
1
/
1 2
'
'

m m
K
_

+
,
&
122
0 kon&entra&ija rastvorka u ekstragentu nakon
uspostavljanja ravnote)e
m
/
0 poetna koliina rastvorka u fazi 1
m
1
0 preostala koliina rastvorka u fazi 1
m
/
M m
1
0 ekstrahovana koliina rastvorka iz faze
1 u fazu 2
!akon dve ekstrak&ije:
!akon n ekstrak&ija:
7ove3anje efikasnosti ekstrak&ije
ponavljanjem ekstrak&ije ve3i broj puta manjim zapreminama tenosti za ekstrak&iju
dodavanjem elektrolita vodi koji
%kstrak&ija 0 pro&es izdvajanja rastvorka iz datog rastvora u neki drugi rastvara 1ekstragent2
nemeljiv sa rastvorom.
@z rastvora 1faze 12 zapremine
1
i kon&entra&ije rastvorka &
112
u ekstragent 1faza 22 zapremine
2
ekstrahuje rastvorak u koliini m
1
:
32
1
11 2
1
'
'
m K
m 'K
+

+
(a n 9 1 m
1
;m
1
9 1
(a n 9 . m
1
;m
.
9 2C/
%fikasnost ekstrak&ije nakon etiri ponavljanja je 2C/ puta ve3a od efikasnosti ekstrak&ije nakon
jednog ponavljanja.
7rimena ekstrak&ije 0 izdvajanja niza supstan&ija iz prirodnih i tehnikih rastvora* u analitikoj
hemiji i u drugim prilikama* npr.
uklanjanje tetnih sastojaka u uljima i nafti
u metalurgiji pri rafina&iji metala
7rimer pove3anja efikasnosti ekstrak&ije ponavljanjem ekstrak&ije ve3i broj puta
(a
1
9
2
i $] 9 J
33
DVOKO#PO$E$T$I SISTE#I SA I'DVAA$E# DVOKO#PO$E$T$I SISTE#I SA I'DVAA$E#
%VRSTE &A'E %VRSTE &A'E
7odela dvokomponentnih kondenzovanih sistema u kojima se javlja ravnote)a izmeLu tene i
vrste faze:
na osnovu meljivosti tenih faza
na osnovu meljivosti i prirode vrstih faza
7odela sistema u kojima su komponente potpuno meljive u tenom stanju:
$omponente se u vrstom stanju ne meaju ve3 iste komponente kristaliu iz rastvora
$omponente u vrstom stanju grade jedinjenje:
1a2 stabilno do svoje temperature topljenja
1b2 koje se raspada faznom transforma&ijom pre dostizanja svoje temperature topljenja
$omponente su u vrstom stanju potpuno meljive u svim odnosima grade3i niz vrstih
rastvora:
1a2 stabilnih u itavom opsegu kon&entra&ija
1b2 stabilnih samo do prelazne temperature
$omponente su u vrstom stanju delimino meljive* a formiraju i stabilne vrste rastvore
3.
,I$AR$I SISTE#I POTP($O #E)LIVI* KO#PO$E$ATA ( ,I$AR$I SISTE#I POTP($O #E)LIVI* KO#PO$E$ATA (
TE%$O# STA$( SA I'DVAA$E# %VRSTE &A'E TE%$O# STA$( SA I'DVAA$E# %VRSTE &A'E
=azni dijagram dvokomponentnog
sistema potpuno meljivih u tenom a
potpuno nemeljivih u vrstom
rastvoru.
7rimeri:
^$El i BgEl
^ !a= i ?i=
^ Tenzen i naftalin
^ odeni rastvori soli* npr. !aEl i voda* !a
2
':
.
i voda
^ ?egure* npr. Ti i Ed* 'b i 7b
%utektika temperatura* E M najni)a temperatura pri kojoj
mo)e postojati tena faza* tj. najni)a temperatura topljenja
datog sistema.
%utektika smea M sastav pri kome istovremeno poinju da
ovr3avaju obe komponente bez prethodnog ovr3avanja
jedne od njih.
34
TER#ISKA A$ALI'A TER#ISKA A$ALI'A
$rive hlaLenja i fazni dijagram rastvora kadmijuma i bizmuta.
>ermijska analiza M konstruisanje faznih dijagrama sistema na osnovu odreLivanje kritinih
taaka 1take topljenja ili ovr3avanja2 snimanjem krivih hlaLenja u vremenu za niz rastvora
razliitih kon&entra&ija.
$ontinualni nagnuti delovi odgovaraju promeni temperature faze.
7relomi i nagle promene na krivoj hlaLenja odgovaraju kritinim temperaturama na kojima
dolazi do faznih prelaza.
IDEAL$I IDEAL$I vs. vs. $EIDEAL$I rastvori! pre"led $EIDEAL$I rastvori! pre"led
3<
@dealni rastvori
Raulov zakon
!eidealni rastvori
@dealni razbla)eni rastvori
+enrijev zakon
Bzeoztopne smee
3C
OSO,I$E RASTVORA OSO,I$E RASTVORA
Bditivna osobina je ona osobina koja za dati sistem predstavlja zbir odgovaraju3ih osobina
konsituenata.
7rimer: masa* molarna zapremina
$onstitutivna osobina je ona osobina koja u prvom redu zavisi od rasporeda atoma i molekula*
a u manjoj meri od njihove prirode i broja.
7rimer: taka kljuanja
$oligativna osobina je ona osobina koja zavisi uglavnom od broja molekula* a ne od njihove
prirode.
7rimer: zapremina gasa na stalnoj temperaturi i pritisku
3I
7ravi rastvor M jednofazni sistem od dve ili vie komponenti u kome su hemijske vrste koje ga
sainjavaju dispergovane do veliine molekula.
$oligativne osobine M osobine razbla)enih rastvora koje zavise samo od broja esti&a u sistemu*
a ne i od njihove prirode. >o su:
'ni)enje napona pare
7ovienje take kljuanja
'ni)enje take kljuanja
:smoza
7retpostavlja se da je:
rastvorak neisparljiv* tj. ne uestvuje u gasnoj fazi
rastvorak ne gradi vrsti rastvor sa rastvaraem
koliina rasvorka je mnogo manja od koliine rastvaraa* tj. rastvor je razbla)en
rastvorak ne menja svoj hemijski oblik pri rastvaranju* tj. ne reaguje hemijski sa rastvaraem*
ne asosuje niti disosuje pri rastvaranju.
$:?@DB>@!% :':T@!% $:?@DB>@!% :':T@!% RB(T?B,%!@+ RB'>:RB RB(T?B,%!@+ RB'>:RB

3J
TER#ODI$A#I%KA I$TERPRETA+IA TER#ODI$A#I%KA I$TERPRETA+IA
KOLIGATIV$I* OSO,I$A KOLIGATIV$I* OSO,I$A
rastvoru u rastvara$a u(eo molski x
lo!aritam priro('i - l'
a temperatur - )
ko'sta'ta !as'a a u'iver.al' - R
rastvoru u rastvara$a pote'$ijal /emijski
rastvara$a pote'$ijal /emijski i sta'(ar('
rastvara$a $isto! pote'$ijal /emijski
l
l
l

1
2 1 * 1
/
2 1 * 1
R
2 1 * 1

/
2 1 * 1
R
2 1 * 1 l l

+emijski poten&ijal istog rastvaraa:
1
/
2 1 * 1 2 1 * 1
ln x R)
l l
+
+emijski poten&ijal rastvaraa u rastvoru:
(avisnost hemijskog poten&ijala rastvaraa i rastvora
od temperature pri standardnom pritisku
rastvorka prisustva od nezavisni i
/ ln 1
2 1 * 1 2 1 * 1
/
2 1 * 1 1l2 1* 1 1
! s
l
x x


7romena entropije prilikom rastvaranja
i njen uti&aj na napon pare* taku
kljuanja i taku mr)njenja.
./
S$I-E$E $APO$A PARE S$I-E$E $APO$A PARE
Raul: Relativno sni)enje napona pare jednako je molskoj
frak&iji rastvorene supstan&e S
2
ako je rastvorena samo
jedna supstan&a odnosno sumi molskih frak&ija svih
supstan&i rastvorenih u rastvarau u sluaju da je ve3i broj
supstan&ija rastvoreno u istom rastvarau 1nezavisno od
prirode rastvaraa2.
U razbla)enom rastvoru napon pare isparljivog rastvaraa p
srazmeran je kon&entra&iji rastvaraa u rastvoru izra)enoj u
molskim frak&ijama S
1
* pri emu je konstanta
propor&ionalnosti jednaka naponu pare istog rastvaraa p
/
.
2
/
/
x
p
p p

1
/
/
1
/ /
1
/
/

1
x p p
p x p p p
x
p
p p

.1
7rimena pojave sni)enja napona pare za odreLivanje molarne mase rastvorene supstan&e
-etode merenja sni)enja napona pare rastvaraa:
7rimer: & 9 /.1 -
S
rastvorka
9 /./1I
> 9 24_E
p
/
9 23.C< mm +g
statiki metod 1barometarska &ev2
diferen&ijalni metod
dinamiki metod
transpira&ioni metod
metod take rose
izopiestiki metod
2 1
1 2
1
2
2 1
2
2
/
/
M m
M m
'
'
' '
'
x
p
p p

+

H! mm H! mm x p p p .2CC . / /1I . / C< . 23

2
/ /

.2
7osledi&e sni)enja napona pare rastvora u odnosu na napon pare
istog rastvaraa:

7ovienje take kljuanja rastvora u odnosu na taku kljuanja

istog rastvaraa

'ni)enje take mr)njenja rastvora u odnosu na taku mr)njenja

istog rastvaraa
.3
POVI)E$E TA%KE KL(%A$A POVI)E$E TA%KE KL(%A$A
( )
( )
1
*
2
/
2 1 2
*
1
2
/
2 1 2
/
M
0
) R
K
m
0
M ) R
)
m K ) ) )
m isp
k
e
l
m isp
k
k
l e k k k

$oegzistentne krive istog
rastvaraa 112 i rastvora 122.
>aka kljuanja 0 temperatura na kojoj je izjednaen napon pare tenosti sa spoljanjim
pritiskom.
7ovienje take kljuanja rastvora u odnosu na taku kljuanja istog rastvaraa srazmerno je
molalitetu rastvora:
$
e
M ebulioskopska konstanta predstavlja povienje take kljuanja
rastvora jednomolalne kon&entra&ije.
0 zavisi samo od osobina rastvaraa
>
k
M zavisi samo od koliine rastvorene supstan&e
0 nezavisno od prirode rastvorene supstan&e
1
2 `
1 1
2
1
2
2
1/// 1/// 1///
)
%
K
)
%
K
% )
%
K M
e e e

>
k
M povienje take kljuanja
>
k
M taka kljuanja rastvora
>
k
/
M taka kljuanja rastvaraa
m M molalitet rastvora
R M univerzalna gasna konstanta
-
1
M relativna molekulska masa rastvaraa
?
isp* m
M molarna latentna toplota isparavanja
%bulioskopija M metoda odreLivanja molekulske mase rastvorka na osnovu povienja take
kljuanja
..
S$I-E$E TA%KE #R-$E$A S$I-E$E TA%KE #R-$E$A
Drafiki prikaz napona pare iste
tene faze 112 i iste vrste faze 132
rastvaraa B i binarnog rastvora 122 u
okolini trojne take
$
e
M krioskopska konstanta
aatson* 1CC1
Tlagden* 1CCI 1Tlagdanov zakon2
Raoult
Te&kman M pre&izno eksperimentalno merenje
sni)enja take mr)njenja rastvora
'ni)enje take mr)njenja rastvora u odnosu na taku mr)njenja istog rastvaraa srazmerno je
molalitetu rastvora:
( )
( )
1
*
2
/
1
*
2
/
M
0
) R
K
m M
0
) R
)
m top
m
+
m top
m
m


2 1 2
/
l e m m m
m K ) ) )
>
m
M sni)enje take mr)njenja
>
m
M taka mr)njenja rastvora
>
m
/
M taka mr)njenja istog rastvaraa
m
2
M molalitet rastvora
R M univerzalna gasna konstanta
-
1
M relativna molekulska masa rastvaraa
?
isp* m
M molarna latentna toplota topljenja
.4
Bproksima&ije uvedene prilikom izvoLenja izraza za sni)enje take mr)njenja:
para 1iznad vrste kao i iznad tene faze2 se ponaa po zakonima idealnog gasnog stanja
zapremina pare je mnogo ve3a od zapremine vrste* odnosno tene faze
za rastvara va)i Raulov zakon
latentna toplota toljenja vrstog rastvaraa je konstantna* odnosno ne zavisi od temperature


%ksperimentalni rezultati pokazali:
da je sni)enje take mr)njenja rastvora u odnosu na taku mr)njenja istog rastvaraa zaista
srazmerno molalitetu rastvora
slaganje eksperimentalno i teorijski odreLenih vrednosti za ebulioskopsku konstantu rastvaraa
i nezavisnot od prirode rastvorene supstan&e
( )
2
/ /
2 1
2 1 ln1
m m m
) ) )
x x


.<
KRIOSKOPIA KRIOSKOPIA
:dreLivanje molekulskih masa
!e va)i za:
kon&entrovane rastvore
u sluajevima kada se izdvaja vrst rastvor* npr. rastvor joda u benzolu
%ksperimentalni postupak
Te&kmanov metod
-etod ravnote)e
Rastov metod
Ho neki primeri primene sni)enja take mr)njenja rastvora u odnosu
na ist rastvara:
#ejstvo antifriza: !aje3e kori3eni antifriz: glikol sa vodom
>
kljuanja glikola
: 1JC_E* >
mr)njenja glikola
: 0 1C.._E
>
kljuanja glikol:voda smee 1:1
: 03< _E
7rirodni antifriz: gli&erol sa vodom u krvi riba i insekata u polarnim predelima
1
2
2
1///
% )
%
K M
e

Te&kman0ova aparatura za
odreLivanje take mr)njenja
-
2
M molekulska masa rastvorka
$
e
M krioskopska konstanta
X
2
0 masa rastvaraa
X
1
M masa rastvorka
b> 0 sni)enje take mr)njenja rastvora
u odnosu na rastvara
.C
OS#O'A OS#O'A
:smoza 0 pojava spontanog prelaska rastvaraa kroz polupropustljivu membranu u rastvor* ili
generalno prolaz rastvaraa iz razbla)enijeg u kon&entrovaniji rastvor kada su rastvori
razdvojeni polupropustljivom membranom.
:smotski pritisak 0 pritisak kojim treba delovati na rastvor da bi se spreio prolazak rastvaraa
u rastvor kroz polupropustljivu membranu.
!ollet* 1C.I M prolaz rastvaraa kroz membranu )ivotinjskog porekla
#utro&het M endoosmoza i egzoosmoza
.I
OS#OTSKI PRITISAK IDEAL$I* OS#OTSKI PRITISAK IDEAL$I* I I RA',LA-E$I* RA',LA-E$I*
RASTVORA RASTVORA
R
1
R
1
1
ln
R) P
P

anct +off0ova jednaina
&
2
0 molarna kon&entra&ija rastvorka R) $
2

:smotski pritisak idealnog rastvora:
:smotski pritisak razbla)enog rastvora:
rastvara$a $isto! pare 'apo' - p
rastvoru u rastvara$a pare 'apo' p
1 234*121*12 e e, os'ovom sa lo!aritam
lo!aritam, priro('i - l'
rastvara$a .apremi'a molar'a par$ijal'a
a temperatur apsolut'a - )
ko'sta'ta !as'a a u'iver.al' R
pritisak osmotski 5
6
*
*
6
*

.J
POL(PROP(STLIVE #E#,RA$E POL(PROP(STLIVE #E#,RA$E
7olupropustljiva membrana M bilo koja faza koja razdvaja dva rastvora razliitih kon&entra&ija*
dozvoljavaju3i protok istog rastvaraa* a zadr)avaju3i rastvorenu supstan&u.
@dealno polupropustljive membrane ne postojed
vrste 1bakar 1@@2 &ijanoferat2
tene 1fenol za vodene rastvore2
gasovite 1difuzija lakoisparljivog rastvaraa u gasnoj fazi2
7rirodne polupropustljive membrane: zidovi biljnih i )ivotinjskih 3elija* zidovi bakterija* krvni
sudovi* razliite opne* beike i biljna tkiva.
Razliit stepen permeabilnosti* debljine 1reda nm2 i razliitih veliina pora 1reda 1/ nm2
7ropustljive za: vodu* ugljen dioksid* kiseonik* azot* kao i amino kiseline i glukozu
!epropustljive za proteine i polisaharide
'por prolaz neorganskih soli i disaharida
'intetike polupropustljive membrane:
&elofanske 1&eluloza2* poliestarske 1poliestarki polietilen2* jonoizmenjivake
7rimena: e za dijalizu e kao ultrafilteri e kao ambala)ni materijal
4/
PRI#E$A OS#OTSKOG PRITISKA PRI#E$A OS#OTSKOG PRITISKA
:dreLivanje relativnih molekulskih masa makromolekula 1proteina i sintetikih polimera2
Reversna osmoza M pojava prelaska rastvaraa iz rastvora u ist rastvara pod dejstvom
visokog pritiska.
#esalina&ija morske vode 1&eluloza M a&etat ili uplja najlonska vlakna2
[ ] { } [ ]
2 1
1
... 1
2
2
m
m
m
m
M
m B
m
M M M
$ #
R) $

ija ko'$e'tra$ mase'a - $
M R) $

ija ko'$e'tra$ molar'a - $
M
$

'
$ rastvor ra.+la.e' .a
t koe#i$ije' virijel'i osmotski $ B $ B R) $

+ +
41
#ijaliza M transport kroz membranu propustljivu za male jone i molekule* a nepropustljivu za
velike molekule ili koloidne esti&e.
+ipertonini* hipotonini i izotonini rastvori
+ipertonini rastvor sadr)i viu kon&entra&iju rastvorka u poreLenju sa drugim rastvorom 1npr.
3elijskom &itoplazmom2. $ada se 3elija naLe u hipertoninom rastvoru* voda difunduje iz 3elije i
sama 3elija se sme)ura.
+ipotonini rastvor sadr)i manju kon&entra&iju rastvorka u poreLenju sa drugim rastvorom 1npr.
3elijskom &itoplazmom2. $ada se 3elija naLe u hipotoninom rastvoru* voda difunduje u 3eliju i
sama 3elija bubri.
@zotonini rastvor sadr)i istu kon&entra&iju rastvorka kao i drugi rastvor 1npr. 3elijska
&itoplazma2. $ada se 3elija naLe u izotoninom rastvoru* voda difunduje u 3eliju i iz 3elije istom
brzinom.
KOLIGATIV$E OSO,I$E RASTVORA ! pre"led KOLIGATIV$E OSO,I$E RASTVORA ! pre"led
42
:sobine rastvora:
Q aditivne
Q konstitutivne
Q koligativne
$oligativne osobine rastvora:
Q 'ni)enje napona pare rastvora u odnosu na ist rastvara
Q 7ovienje take kljuanja rastvora u odnosu na ist rastvara
Q 'ni)enje take mr)njenja rastvora u odnosu na ist rastvara
Q :smoza i osmotski pritisak
Prilo". Prilo". $a/ini izra0avanja sastava rastvora $a/ini izra0avanja sastava rastvora
43
Q -olski udeo
Q -olarnost
Q -olalnost
Q -aseni pro&enat
Q ppm i ppb
#OLSKI (DEO #OLSKI (DEO

komponenti svih molova broj ukupan
komponente date molova broj
1S2 komponente udeo molski
/.111
mol I.// mol 1.//
mol 1.//
N
2
+El

+

7 H HCl
HCl
' '
'
-olski udeo komponente je
Tezdimenzionalna veliina
@ma vrednosti izmeLu / i 1
7rimer: Rastvor se sastoji od 1.// mol hlorovodonine kiseline i I.// mol vode. :drediti
molski udeo hlorovodonine kiseline u datom rastvoru.
n
+El
9 1.// mol
n
+2/
9 I.// mol
S
+El
9 f
#OLAR$OST #OLAR$OST
1
]
1

3
dm
mol

rastvora zapremina
rastvorka molova broj
1-2 -olarnost
'ud od 1 dm
3
11 l2
7ogodan nain za pripremu rastvora u laboratorijamad
#odati /.4 mol
rastvorka
Razbla)iti* tj. dodati
rastvara 1naje3e
voda2 do marke
#obija se /.4 - rastvor
# #OLAL$OST OLAL$OST
1
]
1

kg
mol

rastvaraa masa
rastvorka molova broj
1m2 molalnost
rednost molaliteta ne zavisi od temperature.
-olalitet se koristi kod izraunavanja snienja take mr)njenja i povienje take kljuanja
rastvora u odnosu na ist rastvara 1vidi $oligativne osobine rastvora2.
7rimer: $oliko grama sumpora 1'2 treba rastvoriti u 1//./ g naftalena 1E
1/
+
I
2 da bi se dobio /.12
m rastvorf
#ASE$I PRO+E$AT #ASE$I PRO+E$AT
7rimer: Rastvor hlorovodonine kiseline* +El* je 3<0toW ako sadr)i 3< g kiseline u 1// g
rastvora.
1// S
rastvora masa ukupna
rastvoru u komponente masa
komponente W -aseni
7rimer: 7reraunavanje molalnosti u molarnost
$omer&ijalna kon&entrovana sumporna kiselina je J<W +
2
':
.
i ima gustinu od 1.I. g;&m
3
.
$olika je molarnost ovog rastvoraf 1-olarna masa sumporne kiseline je JI./I g;mol2
ppm 1Parts per #illion2 i ppb 1Parts per ,illion2
1/ S
rastvora masa ukupna
rastvoru u komponente date masa
komponente ppm
<

1 deo
. dela
9 9 /.24