Sastav

rastvora,
koliina
supstance i
koncentracija

Rastvori se mogu definisati kao molekulski

ili jonski disperzni sistemi sastavljeni od
dve ili vie komponenata, tj. od rastvorene
supstance (dispergovane faze) i rastvaraa
(disperznog sredstva)
Disperzno sredstvo = rastvara
Dispergovana faza = rastvorena supstanca
(rastvorak)
Rastvor je homogena smea dve ili vie
supstanci u jednoj fazi
Pravi rastvori:
homogeni sistemi
dispergovana supstanca: mali molekuli i/ili
joni

Komponente rastvora su:

Rastvorena supstanca (rastvorak)
deo rastvora koji je rastvoren - obino
prisutan u manjoj koliini
Rastvara deo rastvora u kome se
vri rastvaranje obino prisutan u
veoj koliini
Rastvorena supstanca+ Rastvara = Rastvor

Pravi rastvori
Kako u pravom rastvoru identifikovati
rastvorenu supstancu i rastvara?
Isto agregatno stanje:
rastvara: supstanca koja je u veoj
koliini
izuzetak: voda
konc. H2SO4 (98 %) - vodeni rastvor
kiseline
Razliita agregatna stanja:
rastvara: supstanca koja ima isto
agregatno stanje kao rastvor

Idealni rastvor
je onaj rastvor
ije
osobine
zavise samo od
koncentracije
rastvorene
supstance

Sastav
rastvora
se
moe
kvantitativno izraziti pomou veliina
koje pokazuju kolika je zastupljenost
pojedinih komponenata u rastvoru
Te veliine mogu biti:
koncentracija (koliinska, masena
i zapreminska)
udeo (koliinski, maseni i
zapreminski)
molalnost (molalitet)

Kvantitativni sastav
rastvora
Fizika veliina
Molarna koncentracija
supstance B
Masena koncentracija
supstance B
Zapreminska koncentracija
supstance B
Koliinski ili molarni procenat
(udeo) supstance B
Maseni procenat (udeo)
supstance B
Zapreminski procenat (udeo)
supstance B
Molalitet (molalnost)
supstance B u rastvarau A

Simbol

Definicija

Kvantitativni sastav
rastvora
U praksi se najee koriste:
1. Molarna
koncentracija
koncentracija, molaritet)
2. Masena koncentracija
3. Maseni udeo
4. Molalitet

(koliinska

Koliinska koncentracija - Molarna

koncentracija Molaritet ili esto
samo koncentracija
Za izraavanje sastava rastvora u analitikoj
hemiji se najee primenjuje koliinska
koncentracija ili samo koncentracija
Broj molova rastvorene supstance / dm3 (litar)
rastvora
molovi rastvorene supstance
Koliinska koncentracija
zapremina rastvora

CB

nB
Vrastvora

mol
dm 3

mol
ili
l

Najee se oznaava sa: CB, [B], M

M (molaritet) - stara oznaka za koliinsku koncentraciju
Naziv molaritet se koristi i danas 1 M 1 mol/dm 3

Masena koncentracija
Masa (grami) rastvorene supstance / dm3 (litar) rastvora

Najee se oznaava sa B
Veza izmeu molariteta i masene koncentracije je sledea:

masa rastvorene supstance

Masena koncentracija
zapremina rastvora

mB
Vrastvora

B cB M B

g
dm 3

g
ili
l

B
CB
MB

% Koncentracija
-Maseni udeo (maseni procenat)
(m/m) Masa rastvorene supstance / masa rastvora

Maseni udeo

Maseni udeo

masa rastvorene supstance

masa rastvora

masa rastvorene supstance

masa rastvorene supstance masa rastvaraa

mB
mrastvora

mB
mi

Neimenovan broj: 0 1
Pomnoen sa 100 : udeo mase izraen u %

ppm i ppb
% procenat (broj grama rastvorene supstance u 100
g rastvora)
promil (broj grama rastvorene supstance u 1000 g
rastvora)
ppm (parts per million)
ppm = masa rastvorene supstance/masa rastvora x
106
ppb (parts per bilion)
ppb = masa rastvorene supstance/masa rastvora x
109

ppm

g analita
g uzorka

g analita
ml rastvora

ppb

ng analita
g uzorka

ng analita
ml rastvora

% Koncentracija
-Koliinski (molarni) udeo
(koliinski procenat) (n/n) Broj molova rastvorene supstance /
broj molova rastvora
Koliliin udeo

broj molova rastvorene supstance

broj molova rastvora

xB

nB
nrastvora

nB

ni

Neimenovan broj: 0 1

Pomnoen sa 100: koliinski udeo

izraen u %

% Koncentracija
-Zapreminski udeo (zapreminski
procenat) - (v/v) Zapremina rastvorene supstance /
zapremina rastvora
Zapreminsk
i udeo

zapreminarastvorenesupstance
zapreminarastvora

VB
Vrastvora

Neimenovan broj: 0 1
Pomnoen sa 100: zapreminski udeo
izraen u %

% Koncentracija
- Maseno/zapreminski udeo
(procenat) (m/v) Masa
rastvorene
zapremina rastvora
Maseno/zapreminskiudeo

supstance

masa rastvorenesupstance
(g)
zapreminarastvora
(ml)

Molalitet molalna
koncentracija

Molalitet (m) molovi

supstance / kg rastvaraa

rastvorene

broj molova rastvorene supstance

Molalitet
kg rastvaraa
nB
bB
mA

mol
kg

Odnos koliine rastvorene supstance B i mase

rastvaraa A
Molalitet jedina jedinica koncentracije iji
imenioc sadri samo informacije o rastvarau
umesto o rastvoru

Gustina rastvora
mrastvora

Vrastvora

g
cm 3

Voda: = 1 g/cm3 (4oC)

Rastvor: w < 5 %, 1 g/cm 3

Vano !!!
Pri meanju dva rastvora razliitih koncentracija
ili razblaivanju koncentrovanih rastvora vodom
zapremina nastalog rastvora (V3) ne mora biti
jednaka zbiru poetnih zapremina (V 1 i V2):
V1 + V2 < V3 (irenje zapremine)
V1 + V2 > V3 (kontrakcija zapremine)
V1 + V2 = V3 kod razblaenih rastvora

Masa nastalog rastvora (m3) uvek je jednaka

zbiru masa rastvora koji se meaju (m 1 i m2):
m 1 + m2 = m 3

Hemijska
ravnotea

Hemijska ravnorea
Reakcije koje se koriste u analitikoj
hemiji i hemijske reakcije uopte retko
kad teku do kraja
One se uglavnom odvijaju do stanja
hemijske ravnotee,
ravnotee u kome je odnos
koncentracija reaktanata i proizvoda
reakcije konstantan (stalan)
Izraz za konstantu ravnotee je
matematika jednaina koja opisuje
odnos
koncentracija
proizvoda i
reaktanata u ravnotei

A i B isezavaju

Koncentracija

Ravnoteno stanje

Poetno
stanje

C i D nastaju

Vreme
Promena

Ravnotea

Napredovanje hemijske reakcije: A+B = C+D

Pretpostavimo da imamo hemijsku reakciju opteg tipa:

aA bB cC dD
Gde su:
A, B, C i D molekuli, atomi ili joni reagujuih supstanci i
proizvoda (hemijske formule reaktanata i proizvoda)
a, b, c, d koeficijenti
a molova supstance A reaguje sa b molova supstance B dajui
c molova supstance C i d molova supstance D

Kada je brzina nastajanja proizvoda jednaka

brzini kojom se proizvodi razlau dajui
reaktante kaemo da je postignuto stanje
hemijske ravnotee
Hemijska ravnotea je dinamiko stanje (reakcija se
ne zaustavlja) u kome su brzine polazne i povratne
reakcije jednake
Brzina reakcije sa leva na desno jednaka je brzini
reakcije sa dena na levo

U stanju hemijske ravnotee koncentracije svih

uesnika reakcije postaju konstantne, ali
reakcija ne prestaje, ve su brzine reakcija sa
leva na desno i sa desna na levo jednake
dinamika ravnotea
Odnos
koncentracija
proizvoda
i
koncentracija
reaktanata u stanju ravnotee menja se od reakcije do
reakcije i zavisi pre svega od prirode reaktanata, ali i
od:
- temperature
- pritiska
- poetne koncentracije
ova tri faktora mogu se menjati
Mogunost primene neke hemijske reakcije u hemijskoj
analizi direktno zavisi od poloaja ravnotee
U koju stranu ravnotea reakcije treba da bude
pomerena, da bi reakcija mogla da se koristi u hemijskoj
analizi?

Le Chatelier-ov princip
Uticaj reakcionih promenjivih:
-temperature
-pritiska
-koncentracije
na poloaj ravnotee moe se predvideti na osnovu Le
Chateiler-ovog principa
Ako se uslovi u kojima se sistem nalazi u stanju
ravnotee promene, ravnotea u sistemu e se pomerati
u pravcu koji potpomae uspostavljanje poetnih uslova.
Svaki spoljanji uticaj na sistem koji se nalazi u stanju
ravnotee, izaziva pomeranje ravnotee u onom smeru u
kome dolazi do smanjenja tog uticaja.
Poloaj hemijske ravnotee uvek se pomera u smeru u
kome e se osloboditi dejstva primenjenog spolja.

Uticaj koncentracije na hemijsku ravnoteu

ta to praktino znai?
D
A+ B = C+ D
L
+

Dodavanje
vika A

dodatak

Ako se sistemu u stanju

ravnotee doda jedan od
reaktanata, ubrzava se
direktna
reakcija
i
ravnotea se pomera u
desno

Brzina hemijske
reakcije

DL

DL
Nova
ravnotea

Poetna
ravnotea

Vreme

Uticaj koncentracije na hemijsku

ravnoteu
U kvantitativnoj analizi posebno je vaan uticaj
dodatka jednog od reagenasa u reakcionu
smeu. U ovom sluaju ravnotea se pomera u
pravcu u kome e se delimino potroiti dodati
reagens, praktino ravnotea se pomera u
pravcu nastajanja vika proizvoda ili u desnu
stranu
Ako se ravnotenom sistemu doda jedan od
proizvoda reakcije, ubrzava se povratna reakcija
i ravnotea se pomera u levo
ta se deava ako se iz reakcije uklanja jedan od
proizvoda, zbog ega je to bitno za analitiku
hemiju?
Sve su ovo primeri dejstva Le Chateiler-ovog principa

Uticaj temperature na hemijsku ravnoteu

Ako je reakcija u jednom smeru endotermna, u
suprotnom smeru je egzotermna
endotermna

N2(g) + O2(g) 2NO(g),

rH= +90.5 kJ/mol

egzotermna

Zagrevanje ravnotenog sistema ubrzava

endotermne reakcije
Hlaenje ravnotenog
egzotermne reakcije

sistema

ubrzava

Na ovaj nain kompenzuje se spoljanje

dejstvo - Le Chateiler-ovog princip
Kakav praktian znaaj to moe da ima u analitikoj hemiji?

Uticaj pritiska na hemijsku ravnoteu

Promena pritiska utie na poloaj ravnotee,
naravno samo kod gasovitih ravnotenih sistema
Poveanje pritiska pomera ravnoteu u
pravcu nastajanja manjeg broja molekula,
molekula jer
se tada smanjuje pritisak i kompenzuje spoljanji
uticaj - Le Chatelier-ov princip
Npr. ako se poveava pritisak u gasovitom ravnotenom sistemu:

2SO2(g) + O2(g)
2SO3(g)
ravnotea se pomera u desno,
desno tj. u smeru
nastanka manjeg broja molekula
Promena pritiska utie na poloaj ravnotee
samo ako je broj molekula sa leve i desne strane
razliit

Zakon o dejstvu
masa i konstanta
ravnotee
hemijske
reakcije

Posmatrajmo hemijsku reakciju opteg tipa:

aA bB cC dD
U stanju dinamike ravnotee koncentracije svih
uesnika reakcije date su odnosom:

C D
K
a
b
A B
c

Ovakav izraz primenjuje se

na sve hemijske ravnotee i
predstavlja
matematiki
izraz zakona o dejstvu
masa
(Guldberg-Waage,
1867. god.)

K je konstanta ravnotee


C D
K
a
b
A B
c

Proizvodi reakcije iznad

razlomake crte (u brojiocu)
Reaktanti ispod razlomake
crte (u imeniocu)

Velika vrednost K reakcija je pomerena u

pravcu nastajanja proizvoda (u desno), praktino
vea je koncentracija proizvoda u stanju
ravnotee
K 1 ravnotea je pomerena u stranu
reaktanata (u levo)

aA bB cC dD
Ako se koncentracija nekog od uesnika reakcije promeni,
menjaju se koncentracije i ostalih uesnika reakcije, ali
tako da K ostaje konstantno
Poloaj ravnotee se menja ali K ostaje isto

Uticaj koncentracije na hemijsku ravnoteu

ta to praktino znai?
D
A+ B = C+ D
L
+

C D
K
a
b
A B
c

Dodavanje
vika B

dodatak

Pr. Ako sistemu u ravnotei dodamo

reaktant B, dolazi do dalje reakcije
izmeu A i B, smanjuje se
koncentracija A i poveavaju se
koncentracija C i D sve dok se ponovo
ne uspostavi ravnotea. Kada se
nove koncentracije A, B, C i D
uvrste u izraz za konstantu
ravnotee dobija se ista vrednost K
ta se deava ako npr. proizvod C
uklanjamo iz ravnotee?

Brzina hemijske
reakcije

DL

DL
Nova
ravnotea

Poetna
ravnotea

Vreme

Praktini znaaj zakona o dejstvu masa i

konstante ravnotee u analitikoj hemiji
Njegovom primenom izvedena je pH skala
Primenom zakona o dejstvu masa
disocijacije vode, dobija se izraz:

na

ravnoteu

H O OH
K

H2O +H2O H3O+ + OH-

H 2O

Poto se uzima da je koncentracija molekula H2O velika i da

se praktino ne menja, imenilac je jednak 1, pa se dobija:

H OH 110

K w H OH 110

14

jonski proizvod vode ili

konstanta autoprotolize vode

Praktini znaaj zakona o dejstvu masa i

konstante ravnotee u analitikoj hemiji
Primenom zakona o dejstvu masa na ravnoteu disocijacije
siretne kiseline, dobija se izraz:

CH3COOH + H2O CH3COO- +

+
H
O

CH COO3 H
Ka

CH 3COOH

1,74 10 5

Konstanta ravnotee procesa disocijacije Ka naziva se

konstanta kiselosti ili konstanta disocijacije kiselina, i govori o
jaini kiseline
Siretna kiselina je slaba kiselina ravnotea disocijacije je
pomerena u levu stranu (K 1)
Kod baza postoji analogna konstanta baznosti

Praktini znaaj zakona o dejstvu masa i

konstante ravnotee u analitikoj hemiji
Primenom zakona o dejstvu masa na reakciju obrazovanja
kompleksnih jedinjenja dobija se izraz:

Cu2+ + 4NH3 Cu(NH3)42+

Cu ( NH )

Kn

3 4

Cu NH
2

Konstanta ravnotee ovog procesa Kn naziva se opta

konstanta obrazovanja kompleksa, i govori o stabilnosti
nastalog kompleksnog jedinjenja

Konstanta ravnotee
Vrednosti konstante ravnotee imaju veliki
praktini znaaj jer omoguavaju da se
predvidi smer i potpunost hemijske reakcije

K opisuje poloaj ravnotee ali nita

ne govori o brzini kojom se ravnotea
uspostavlja
Poznate su reakcije sa vrlo velikim
vrednostima K, to praktino znai da teku
do kraja, ali pribliavanje ravnotee praktino
tee neprimetnom brzinom, odnosno sporo,
pa su neupotrebljive za analizu

Uloga vode i vrste

supstance u ravnoteama
U izraz za konstantu ravnotee ulaze samo
koncentracije rastvorenih i gasovitih supstanci
Ako u reakciji uestvuju:
- molekuli vode
- vrste supstance
Oni se ne pojavljuju
konstantu ravnotee

izrazu

Npr.
CH3COOH + H2O CH3COO- +
H3O+
CH 3COO H 3O
Ka
1,74 10 5
CH 3COOH

za

Pr. Izraunati konstantu ravnotee sledee porvatne hemijske

reakcije:
CO(g) + Cl2(g)
COCl2(g)
ako je uzorak gasne smee na 200C sadrao 0,2 mol/dm3
ugljenik(II)-oksida, 0,3 mol/dm3 hlora i 1,2 mol/dm3 fozgena.

K=

COCl2
COCl2

Kada se u ovaj izraz uvrste brojane vrednosti dobija se:

K=

1,2 mol/dm3
(0,2 mol/dm3 )(0,3 mol/dm3)

= 20 mol/dm3

KONSTANTE
DISOCIJACIJE
SLABIH
ELEKTROLITA

Supstance iji vodeni rastvori

i
rastopi provode elektrinu struju
nazivaju se elektroliti
U elektrolite spadaju kiseline, baze i
soli
Znatno je vei broj supstanci iji
vodeni rastvori i rastopi ne provode
elektrinu struju neelektrolita
U
neelektrolite
spada
veina
organskih jedinjenja rastvornih u vodi
Prema teoriji elektrolitike disocijacije
(Arenijus) jedan deo molekula soli,
kiselina
i
baza
pri
njihovom
rastvaranju u vodi razlae se
(disosuje) na jone

Mehanizam nastajanja jona je razliit:

-kod jonskih jedinjenja dolazi do razgradnje
kristalnih reetki pod uticajem polarnih molekula
vode, pri emu se oslobaaju odgovarajui joni
A+B- A+ + BNa+Cl- Na+ + Cl- kod polarnih kovalentnih jedinjenja dolazi
najpre do jonizacije jedinjenja i obrazovanja
jonskog para u kome su joni meusobno
povezani elektrostatikim silama. Jonski par se
zatim manje ili vie potpuno razdvaja na
solvatisane jone, tj. dolazi do elektrolitike
disocijacije
jonizacija

HCl(-) +H2O

(+)

disocijacija

H3O+Cljonski par

H3O+ + Cl-

Disocijacija (razlaganje na jone) je povratan

proces, pa se u rastvoru elektrolita uspostavlja
dinamika ravnotea izmeu dva suprotna
procesa disocijacije i molarizacije
CH3COOH + H2O CH3COO- +
+
H
O
3
Kvantitativna karakteristika stanja ravnotee u
rastvoru je stepen disocijacije elektrolita

Stepen disocijacije je odnos broja disosovanih

molekula prema ukupnom broju molekula
elektrolita prisutnih u datom rastvoru
broj disosovanih molekula

ukupan broj molekula

Brojna vrednost kree se od 0 do 1, odnosno od 0 do
100%
Ako je npr. od 100 molekula elektrolita u rastvoru
disosovano 20, onda je stepen disocijacije:
=

20
100

= 0,20 (20%)

slui za izraavanje jaine elektrolita

U zavisnosti od stepena disocijacije elktroliti se dele na:
Jake elktrolite, 0,30 (30%)
slabe elktrolite, 0,30 (30%)

Jaki elektroliti su u vodenom rastvoru skoro u potpunosti

disosovani na jone, pa proces disocijacije ovih jedinjenja
moemo posmatrati kao nepovratan proces
Poto je proces disocijacije slabih elektrolita na jone povratan
(reverzibilan), moe se primeniti zakon o dejstvu masa
U rastvorima slabih elektrolita uspostavlja se dinamika
ravnotea izmeu nedisosovanih molekula i nastalih jona
NH3 + H2O NH4+ +
OH-

CH3COOH + H2O CH3COO- + H3O+

Zakon o dejstvu masa moe da se primeni

samo na slabe elektrolite
Disocijacija slabog elektrolita BA u vodenom
rastvoru moe se prikazati jednainom:
BA B+ +
APrimenom zakona o dejstvu masa na ovu ravnoteu
dobija se:

B A
K

BA

B+, A-, BAsu

ravnotene koncentracije
BA

Konstanta ravnotee K, procesa disocijacije

slabog
elektrolita
naziva
se
konstanta
disocijacije
to je K vee elektrolit je jai
K konstanta disocijacije zavisi od
prirode elektrolita
rastvaraa
temperature
Izmeu stepena i konstante disocijacije aproksimativno
vai sledei odnos:

2 c
K
1
Ako se radi o veoma slabom elektrolitu (1),moe se
uzeti da je 1- 1, pa se gornji izraz moe se uprostiti:

K c
2

odnosno

K
c

Pr. Stepen disocijacije siretne kiseline u rastvoru

koncentracije 0,1 mol/dm3 iznosi 0,0132. Izraunati
konstantu disocijacije ove kiseline.

K=

2c
1-

0,01322 0,1 mol/dm3

=
= 1,77 10-5 mol/dm3
1- 0,0132