KVANTITATIVNA HEMIJSKA

ANALIZA
Gravimetrijske metode analize

ta je to kvantitativna
analiza i ime se bavi?

Kvantitativna analiza - Koliko je analita ispitivane supstance prisutno u uzorku

Gravimetrijske metode analize

Gravimetrijska analiza
Najstarija grana kvantitativne analize koja se
koristila jo poetkom prolog veka (bile su poznate i
neke volumetrijske metode, ali su koriene samo
gravimetrijske metode).
Gravimetrijske metode zasnivaju se na merenju
mase supstance koja se u toku analize izdvaja iz
uzorka,
bilo u elementarnom stanju
bilo u u obliku jedinjenja poznatog hemijskog
sastava.

Gravimetrijska analiza
Dodatkom talonog reagensa u rastvor ispitivane
supstance ona se taloi iz rastvora u obliku slabo
rastvornih jedinjenja: soli, hidroksida ili kompleksnog
jedinjenja
Nastali talog se filtrira, ispira, sui ili ari a zatim meri

Iz mase taloga i njegovog poznatog hemijskog sastava

izraunava se koliina supstance u uzorku

Prednosti i nedostatci
gravimetrijskih metoda

Gravimetrijskom metodom se postie visoka tanost

odreivanja, tako da je u tom pogledu gotovo bez premca.
Nedostatak gravimetrijskih metoda je relativno velika
duina i teina analitikih operacija i ograniena
mogunost odreivanja malih koliina supstanci, pa se
umesto nje koriste bre volumetrijske ili instrumentalne
metode
Prednost gravimetrijske metode se ogleda u sluajevima
kada je potrebna veoma velika tanost odreivanja ili kada
se radi o malom broju analiza
Ako je jedinjenje slabo rastvorno to ne znai da moe da se
odreuje gravimetrijskom analizom

Da bi gravimetrijsko odreivanje
taloenjem bilo uspeno treba:
1. Da je reakcija taloenja KVANTITATIVNA, to praktino znai da je
koncentracija nestaloene supstance < 110-6 mol/L. Mali viak talonog
reagensa (uticaj zajednikog jona) smanjuje rastvorljivost dok veliki
viak poveava rastvorljivost taloga. PROIZVOD RASTVORLJIVOSTI
koji opisuje potpunost reakcije taloenja treba da bude to manji, a time
i RASTVORLJIVOST taloga to manja
2. Da se talog lako filtrira
3. Izdvojeni talog mora biti dovoljni ist
4. Mereni oblik mora da bude jedinjenje poznatog hemijskog sastava
5. Poeljno je da talog koji se meri nije higroskopan (da ne vezuje vlagu iz
atmosfere). Npr. Fe(OH)3 ili Al(OH)3 i posle suenja zadravaju izvesnu
koliinu vode zbog ega ih arimo da se voda ukloni u potpunosti, a
hidroksidi se prevode u odgovarajue okside (merni oblik)

Da bi gravimetrijsko odreivanje
taloenjem bilo uspeno treba:
Gravimetrijskim postupkom gvoe se taloi amonijakom jer bi se viak
NaOH ili KOH adsorbovanih na talogu tee uklonio ispiranjem i stvara se
taloni oblik

Fe3+ + 3NH3+ 3H2O Fe(OH)3 + 3NH4+

Nakon toga vrimo arenje ispranog taloga

2Fe(OH)3 Fe2O3 + 3H2O

U ovom sluaju taloni i merni oblik nisu isti
Ako se arenjem gubi samo voda, bez promena u hemijskom sastavu
jedinjenja, onda su taloni i merni oblici isti
Poeljno je da talog ne reaguje sa CO2 iz vazduha
6. Molekulska masa istaloenog jedinjenja treba da je to vea kako bi
relativna greka merenja bila to manja

Koje su osnovne faze

gravimetrijskog postupaka?

Radne
gravimetrijske
su:

faze 1.
analize

4.

2.

5.

3.

6.

1. Taloenje
Dve vane osobine taloga zavise od veliine njegovih
estica:
mogunost filtracije talozi sa krupnim esticama lake se
filtriraju
istoa taloga talozi sa krupnijim esticama po pravilu su
istiji

1. Taloenje
Izvoenje taloenja vri se iz toplih razblaenih rastvora
dodavanjem talonog reagensa u kapima niz tapi uz stalno
meanje da bi se izbeglo lokalno prezasienje
Talog koji se dobija po svojoj strukturi moe biti
koloidan ili kristalan

1. Taloenje

1.
2.

Da li e se dobiti koloidan ili kristalan talog zavisi od

koncentracije, temperature i pH vrednosti rastvora iz kojih
vrimo taloenje. Npr. BaSO4 se iz vrlo koncentrovanih
rastvora taloi u koloidnom obliku, dok se iz vrlo razblaenih
rastvora izdvaja kao kristalan talog
Koloidan talog predstavlja modifikaciju koja nije poeljna jer
usled velike povrine adsorbuje (vezuje na svojoj povrini)
druge druge jone i molekule koji se nalaze u rastvoru to
dovodi do oneienja taloga. Koloidne estice mogu da se
spajaju u vee estice gradei amorfne taloge koji se lake
filtriraju proces koagulacije
Kristalan talog nastaje kroz dva procesa:
Stvaranje centra kristalizacije
Rast kristala

1. Taloenje

Relativna
brzina
stvaranja
centra
kristalizacije
i rasta kristala odreuju
veliinu estica dobijenog taloga
Pri niim prezasienjima dobijaju se
ploice ili tapii
Pri viim prezasienjima dobijaju se
nepravilni i razgranati kristali - dendriti
Kod taloga koji su jedinjenja izuzetno male
rastvorljivosti
nastaje
amorfan
(sitnokristalan) talog koji se teko cedi,
zatvara pore filter hartije, a s druge strane
zbog velike povrine vezuje neistoe
Nakon taloenja u procesu sazrevanja
taloga rastvaraju se estice neistoa, a
kristali taloga rastu

1. Taloenje
Taloni reagensi mogu biti:
1. Organska jedinjenja
2. Neorganska jedinjenja
Organski taloni reagensi
- obino su selektivniji od neorganskih
- imaju veu masu omoguava odreivane manjih masa
supstanci poveani su osetljivost i tanost metode
- obino grade slabo rastvorne soli i slabo rastvorne
komplekse
Neorganski taloni reagensi
- imaju malu selektivnost
- obino grade slabo rastvorne soli ili hidratisane okside

1. Taloenje
Uslovi koje treba da ispuni taloni reagens su:
- Da gradi slabo rastvoran talog (da stvoreni talog ima voma
nisku vrednost proizvoda rastvorljivosti)
- Da je specifian (taloi samo ispitivane a ne i ostale prisutne
jone)

Ukoliko je mogue uslovi taloenja se podeavaju tako

da se dobije kristalan talog sa to krupnijim
esticama (nastajanje amorfnih taloga je veoma
nepovoljno)

2. Filtracija

1.
2.
3.

Odvajanje taloga od rastvora vri se pomou :

Filter papir (kvantitativan)
Bihnerov levak
Stakleni ili poculanski gu sa poroznim dnom

2. Filtracija

Izbor naina kojim vrimo filtriraciju taloga

zavisi od:
veliine estica i
oblika taloga
od toga da li se talog ari ili sui
Ako se talog ne ari onda koristimo stakleni
loni sa poroznim dnom
Koliina taloga odreuje prenik filter hartije
tako da posle ceenja bude do polovine
puna

2. Filtracija

Filtriranje
se
izvodi
dekantovanjem preko staklenog
tapia koji ne sme da dodiruje
filter hartiju

2. Filtriranje

U zavisnosti da li se talog sui ili ari moemo koristiti stakleni

ili porcelanski loni. Filter papir se ne koristi za filtraciju taloga
koji se pre vaganja samo sue (zbog higroskopnosti papira)
Loni se prvo ispere rastvorom kiseline a onda destilovanom
vodom do pH 7, zatim se sui ili ari do konstantne mase prazan loni gde se dva uzastopna merenja ne razklikuju vie
od 0.0002 grama ( 0.2mg).
Da li e se talog filtrirati iz zagrejanih ili hladnih rastvora zavisi
od njegove rastvorljivosti
Koloidne taloge filtriramo iz vruih rastvora i prilikom
ispiranja ne sme da se rastvori koliina vea od 0.0001 g
(granica tanosti merenja)

3. Ispiranje i starenje taloga

Posle filtracije talog se ispira da
bi se neeljene supstance u to
veem stepenu uklonile
Ispiranje taloga je nain za
dobijanje istog taloga. Ispiranje
podrazumeva
uklanjanje
neistoa i vika reagensa
Rastvorljivost taloga utie na
izbor rastvora za ispiranje
Rastvorljiviji talozi peru se
rastvorom koji sadri malu
koliinu talonog reagensa

3. Ispiranje i starenje taloga

Efikasnost ispiranja je bolja ako se ispiranje vri vie

puta malim zapreminama rastvora za ispiranje

3. Ispiranje i starenje taloga

Pod starenjem taloga podrazumevaju se sve ireverzibilne

(nepovratne) strukturne promene u talogu od trenutka
njegovog nastajanja
Tokom starenja taloga:
nastaju vee estice
poboljava im se struktura - rekristalizacija
smanjuje se oneienje
Ako se starenje vri na povienoj temperaturi (vodeno
kupatilo) - digestija

4. i 5. Suenje, spaljivanje i
arenje taloga

Posle filtriranja talog se mora dovesti do konstantne mase pre

merenja
Kada je talog potpuno ispran od vika talonog reagensa i
drugih jona koji se adsorbuju na talogu, prelazi se na:
suenje,
sagorevanje filter hartije i
arenje taloga

4. i 5. Suenje, spaljivanje i
arenje taloga

Zagrevanjem taloga iz njega se uklanja voda, a

esto se talog prevodi i u neki drugi oblik,
pogodniji za merenje
Talog se:
sui na temperaturi do 250C
ari se na temperaturi od 250 - 1200 C.
Hartija se sagoreva oksidacionim plamenom
pazei da ne dolae do gorenja, a zatim se
zagreva dok ugljenik ne sagori, na kraju se
loni prebacuje u pe za arenje

Eksikator

Talog se hladi 30 minuta u eksikatoru a onda meri

Ako talog suimo, stakleni loni se sui na 120 C 1h
a zatim hladi 30 minuta. Nakon toga ponavljamo
potupak suenja i hlaenja sve dok se ne dobije
konstantna masa
Eksikator predstavlja posudu za uvanje (od vlage i
praine) i hlaenje taloga koji merimo
Na dnu eksikatora nalazi se adsorbens vlage. Da bi
se odrala atmosfera brueni obod poklopca i posude
maemo vazelinom

Sredstva za suenje
(adsorbensi vlage)

6. Merenje mase taloga

Loni za suenje (arenje)

dovodimo do konstantne mase
uzastopnim
ponavljanjem
postupka suenja (arenja) i
hlaenja i merenja
Merenje mase taloga vri se na
analitikoj vagi
Konstantna
masa
taloga
postignuta je kada se masa taloga
prilikom dva uzastopna merenja
ne razlikuje za vie od 0,0002 g

7. Izraunavanje rezultata u
gravimetrijskoj analizi

Loni sa talogom dovodimo do konstantne mase

uzastopnim ponavljanjem postupka suenja (arenja) i
hlaenja do konstantne mase

7. Izraunavanje rezultata u
gravimetrijskoj analizi

Gravimetrijska anliza zasniva se na eksperimentalnom

merenju:
mase uzorka uzetog za analizu
mase taloga dobijenog analizom i poznatog sastava
Na osnovu ovih podataka rauna se rezultat koji se
najee izraava kao maseni udeo odreene
komponente

mA
W ( A)
100
muzorka

ma - masa komponente A u uzorku

muzorka masa uzorka uzetog za anlizu

7. Izraunavanje rezultata u
gravimetrijskoj analizi
U obrascu

mA
W ( A)
100
muzorka

masa uzorka je poznata, potrebno je nai masu supstance

koju odreujemo mA.
Talog ili sadri A ili se moe dovesti u stehiometrijsku vezu sa
njim gravimetrijskim faktorom.
Gravimetrijski faktor omoguava preraunavanje mase
merenog taloga u masu traene komponente
Gravimetrijski faktor je broj koji pokazuje kolika masa
traene supstance odgovara jedinici mase merene
supstance

7. Izraunavanje rezultata u
gravimetrijskoj analizi
Pr. 1. Gvoe je u nekom uzorku taloeno amonijakom u
obliku hidratisanog oksida, a dobijeni talog je aren i vagan
kao Fe2O3. Izraunati maseni udeo Fe u uzorku ako je
analizom uzorka mase 1.5000 g dobivena masa Fe2O3 od
0.2483 g.
Fe2O3 2Fe
m Fe
2M ( Fe)

m Fe2O3 1M ( Fe2O3 )

m( Fe) 0.2483 g

m Fe
2M ( Fe)

gravimetrijskifaktor
m Fe2O3 1M ( Fe2O3 )

2 55.847
0.1737 g
159.69

ili

W ( Fe)

m( Fe)
100 11.58%
muzorka

m( Fe2O3 )
W ( Fe)

2M ( Fe)
M ( Fe2O3 )

muzorka

100

0.2483g 0.6994
100 11.58%
1.5000