Materijali za isplaku

Organski koloidi
Razređivači i deflokulanti
Oteživači isplake
Specijalni materijali za isplaku
Materijali za isplaku
Najčešći materijali koji se koriste za izradu, obradu i
održavanje isplake su:
-Mineralni koloidi
-Organski koloidi
-Razređivači i deflokulanti
-Hemikalije za isplaku
-Specijalni materijali za isplaku
-Oteživači isplake
-Materijali za sprečavanje gubitaka isplake
Mineralni koloidi
Uz vodu, to su osnovni materijali za isplaku na bazi vode i koriste se za
obrazovanje suspenzije, tiksotropije, gelova i viskoznosti. Dele se u
dve osnovne grupe:
- gline za slatku vodu (bentoniti)
- gline za slanu vodu (atapulgiti)
Bentonit:
Bentonit je vrsta gline sa najvećim sadržajem minerala monmorilonita.
“Wyoming” bentonit se smatra najkvalitetnijim bentonitom u svetu i
služi kao etalon za određivanje kvaliteta svih ostalih bentonita.
Za početno bušenje količina bentonita za pravljenje suspenzije može da
iznosi 10-12%, a u kasnijim fazama izrade bušotine uobičajeno se
smanjuje do 6%. Kvalitet bentonita utvrđen je API standardom, prema
kome 6% suspenzija bentonita treba da zadovolji sledeće uslove:

Očitavanje na FANN viskozimetru pri 600 o/min 30 minimum

Granica tečenja 3 Pa minimum
Filtracija 15 mL na 30 min. maksimum

Ostatak na situ od 200 „mesh”-a 4 % maksimum

Sadržaj vlage 10 % maksimum
Atapulgit:
Ako voda za isplaku sadrži mnogo soli, ili ako isplaku
obrađujemo na bazi morske vode, upotrebljava se atapulgit
glina. Sa ovom glinom postiže se ista viskoznost i gelovi kao i
sa bentonitom pri istim koncentracijama. Uobičajeno se od
jedne tone atapulgit gline može u slanoj vodi dobiti oko 11 m3
isplake viskoznosti 15 mPas.

U svetu su poznati sledeći trgovački nazivi za atapulgit: “Zeogel”,

“Salt gel”, “Mesuco salt clay”, “Solt water gel” itd.
Organski koloidi
Organski koloidi se koriste za smanjenje fitracije i kontrolu
reoloških osobina isplake. Najčešće se koristi
karboksilmetilceluloza (CMC) i skrob.
Karboksilmetilceluloza (CMC):
Dodatkom CMC-a u vodu ona u njoj disperguje, tj. veže vodu za
sebe i na taj način snižava filtraciju isplake. Pored toga, CMC
obavija čestice bentonita i tako ih donekle štiti od loših uticaja
zagađivača. Otporan je na delovanje bakterija, a temperaturna
stabilnost mu je između 140-160 ºC.
CMC se dodaje u isplaku preko vakum levka, tako što se obradi
kompletna količina isplake u cirkulaciji ravnomernim
dodavanjem. Za normalnu obradu isplake potrošnja CMC-a se
kreće od 0,5 do 1 kg po metru bušenja, a u dubljim bušotinama
i 2-4 kg po izbušenom metru.
U našoj zemlji CMC se proizvodi pod nazivom “Lucel”, a u svetu se
pojavljuje pod različitim imenima kao što su: “Antisol”, “Mesuco
CMC”, “Cellex”, “Magco CMC” itd.
Skrob:
Skrob spada u više polisaharide koji se koloidno rastvaraju u vodi, pa
se na toj osobini i zasniva upotreba skroba u isplaci kao aditiva za
regulaciju filtracije. Stabilan je do temperature od 120ºC, pa ga
iznad te temperature ne treba upotrebljavati. Skrob je podložan
delovanju bakterija koje ga razgrađuju (penjenje, neugodan miris i
dr.), tako da pre obrade u isplake skrobom treba dodati biocide koji
će uništiti bakterije. Skrob se, takođe, u isplaku dodaje preko vakum
levka u količini od 8-10 kg/m3.

Razređivači i deflokulanti:
Razređivači (dispergatori) se koriste za smanjivanje viskoznosti i
regulaciju gelova isplake, a da pri tome ne utiču na gustinu isplake.
Upotreba razređivača, takođe, poboljšava koloidno stanje isplake i
njenu stabilnost.
Razređivači adsorbiraju čestice glina, tako da zadovoljavaju preostale
valence, što rezultira u smanjenju privlačnih sila između čestica.
Odbojne sile preovladavaju i čestice su sasvim dispergovane.
Razređivači deluju i kao deflokulanti, direktno ili preventivno, zaštićujući
koloide prisutne u isplaci i sprečavaju zagađenje.
Celokupno delovanje razređivača zavisi od prirode razređivanja,
prirode elektrolita prisutnih u isplaci, alkaliteta isplake itd.
Razređivači i deflokulanti mogu biti:
-Mineralni razređivači
-Organski razređivači

Mineralni razređivači:
U mineralne razređivače spadaju:
-voda
-kompleksni fosfati
 Voda:
Voda smanjuje reološke osobine isplake, ali i uvek snižava gustinu
isplake pa je neophodno dodati i materijale za otežavanje.
 Kompleksni fosfati:
Veliki broj fosfata može se koristiti u isplakama za smanjenje
viskoznosti, ali je njihova primena ograničena, jer su svi danas
poznati fosfati nestabilni na temperaturama iznad 60ºC, tako da
se praktično mogu primenjivati u plitkim bušotinama koje ne
zahtevaju kvalitetnu isplaku.
Organski razređivači:
Među organskim razređivačima su:
-tanini
-lignin i derivati lignina
-huminske kiseline
-neke površinsko aktivne materije
-neki sintetički polimeri.
 Tanini:

Tanini se ekstrahuju iz kore drveta, i to iz kvebrača, mangrove, mimoze

i kestena. Tanini su nerastvorljivi ili slabo rastvorljivi u vodi. Zato se
tanini uvek koriste sa NaOH, koji neutrališe taninsku kiselinu →
tanati koji su rastvorljivi u vodi.
Koriste se u koncentraciji od 2 do 8 g/l isplake. Odnos tanin-soda u
rastvoru je od 1:2 do 2:1, po masi.
Tanini se koriste na temeperaturama do 150 °C. Postaju neefikasni ako
koncentracija Ca pređe 300-400 mg/l i koncentracija NaCl dostigne
20 g/l.
Crvena isplaka (Red mud) usled boje koja potiče od tanata je
korišćena dok primena lignosulfonata nije preovladala.

 Lignin i derivati lignina:

Od organskih razređivača najširu primenu imaju lignin i derivati
lignina. Ligninski derivati koji se najčešće koriste su
lignosulfonati. Lignosulfonati se adsorbiraju na ivicama i
površinama čestica gline sprečavajući delovanje sila među
česticama i na taj način regulišu gelove, držeći sistem u
dispergovanom stanju. Osim toga oni regulišu reološka
svojstva, smanjuju filtraciju, što čini isplaku otpornijom na
zagađivanje i delovanje temperature. Takođe, lignosulfonati
mnogo bolje deluju ako su u zajednici sa kaustičnom sodom.
Lignosulfonati se mogu koristiti u obliku:
- kalcijum lignosulfonata
- natrijum lignosulfonata
- ferohromlignosulfonata (FCL)
- ferolignosulfonata
Od svih lignosulfonata ferohromlignosulfonat (FCL) je najefikasniji i
deluje praktično u svim tipovima isplake na bazi vode. Isplaka
obrađena ferohromlignosulfonatima može podneti visoku
temperaturu, tj. temperaturno je stabilna do 190°C a u
zavisnosti od dodate količine ponaša se kao:
-razređivač u koncentraciji 2-8 kg/m3
-inhibitor bubrenja glina i aditiv za kontrolu filtracije pri upotrebi
viših koncentracija 20-40 kg/m3.
Upotreba hroma, kao što je već i rečeno, je ograničena ili
zabranjena u nekim područjima pa je iz tog razloga upotreba
ferolignosulfonata (FL) kao razređivača u isplakama značajnija.
Lignosulfonati se na tržištu pojavljuju pod sledećim nazivima:
“Pinasol” (modifikovani lignosulfonat), “Serla-sol CR”
(modifikovani hromlignosulfonat), “Mesuco Lignosulfonate”
(hrom-polimerizovani natrijum lignosulfonat), “Q-Broxin”
(ferohromlignosulfonat), itd.
Hemikalije za isplaku
U hemikalije za isplaku uglavnom spadaju: kaustična soda, kalcinirana
soda, soda bikarbona, gips, itd.
Kaustična soda (NaOH):
Kaustična soda koristi se u isplakama u sledećim slučajevima:
-za povišenje pH vrednosti u cilju povećanja delotvornosti organskih
materijala (razređivači i aditivi za kontrolu fitracije)
-za povećanje izdašnosti glina
-za smanjenje rastvorljivosti nekih kalcijumovih soli, a takođe pomaže i
kontroli rastvorljivosti kreča
-za taloženje kalcijuma po sledećoj reakciji:
2 NaOH + CaSO4 → Na2SO4 + Ca(OH)2

Kalcinirana soda (Na2CO3):

Kalcinirana soda koristi se u sledećim slučajevima:
-za povišenje izdašnosti glina
-za taloženje, tj. neutralizaciju kalcijuma koji deluje kao zagađivač po
reakciji:
Na2CO3 + Ca2+ → CaCO3 + 2 Na+
Soda bikarbona (NaHCO3):
Soda bikarbona se prvenstveno koristi pri bušenju cementa.
Ona taloži, tj. neutralizuje kalcijum iz cementa prema
reakciji:
NaHCO3 + Ca(OH)2 →CaCO3 + NaOH + H2O

Gips (CaSO4 H2O):

Kalcijum sulfat (CaSO4) iz rastvorenog gipsa koristi se za
izradu isplake na bazi gipsa.
Rastvorljivost gipsa je 2,14 kg/m3 u slatkoj vodi pri 20 ºC.
Kalcijumovi joni iz rastvorenog gipsa sprečavaju bubrenje
nabušenih glinenih čestica i omogućavaju bušenje sa
višim sadržajem čvrstih čestica pri istom viskoznošću.
Specijalni materijali za isplaku
Većina od tih materijala je patentirana od strane proizvođača, pa je
teško govoriti o njihovom hemijskom sastavu.
 Materijali za stabilizaciju zidova kanala bušotine:

To je smesa nekoliko materijala kao što su: natrijum asfaltni sulfat,

asfalt fenolat, oksidirani asfalt i neorganske soli. Oko 70% takvih
produkata rastvara se u vodi ili dizel ulju, a oko 30% finih asfaltnih
čestica ostaje nerastvoreno u isplaci. Te nerastvorljive čestice vrše
začepljenje mikropukotina u stenama čime se sprečava prodor
filtrata u te mikropukotine, a time i kvašenje, odnosno obrušavanje
nestabilnih stena. Pored toga, ti materijali deluju povoljno i na
smanjenje trenja i lepljivosti, kao i torzije bušaćeg alata. Takođe, ovi
materijali su našli primenu u smanjivanju fitracije i debljine glinene
obloge. U procesu izrade kanala bušotine primenjuju se kod pojave
nestabilnosti kanala bušotine, a mogu se dodati isplaci i kao
preventiva ako se takvi slojevi očekuju.
Proizvode se pod raznim imenima kao što su: “Stabil-hole” (rastvorljiv u
dizel ulju), “Thermi seal” (rastvorljiv u vodi) itd.
 Odglavljivači
Statistički podaci pokazuju da je uzrok oko 70-80% prihvata (zaglava)
bušaćeg alata prilepljivanje o zid bušotine, kao posledica
diferencijalnog pritiska. Utiskivanje naftne kupke često je neuspešno
jer nafta ili dizel ulje ne prodire uvek između isplačnog kolača i
metala. Dodavanjem površinski-aktivnih agensa dispergovanih u
nafti dobija se željeno kvašenje između zida bušotine i metala.
Nafta (dizel ulje) prodire u membranu metal-obloga i površina dodira
zid bušotine-bušaći alat se smanjuje. Najčešće korišćeni
odglavljivači, koji se dodaju naftnim kupkama, poznati su pod
nazivima: “Pipe Lax” i “SF-100”.
 “Pipe Lax”:

Delovanje naftne kupke sa “Pipe Lax”-om se ogleda u tome što on iz

isplačnog kolača upija vodu čime dolazi do rastvaranja, tj. pucanja
isplačnog obloga. Kroz nastale pukotine u isplačnom kolaču probija
se nafta (dizel ulje), što dovodi do izjednačavanja pritiska oko
bušaćeg alata i njegovog oslobađanja. Potrebna količina “Pipe Lax”-
a za izradu naftne kupke iznosi od 35 l/m3 sirove otplinjene nafte, ili
23 l/m3 dizel ulja. Takve kupke se mogu upotrebiti samo u
neotežanim isplakama.
 “SF-100”:
“ SF-100” primenjuje se za pripremu tzv. “otežanih kupki”, jer
rastvoren u dizel ulju može se otežati baritom do gustine od
2,16 kg/dm3. Njegova priprema je naročito poželjna kada u
kanalu bušotine želimo sprečiti neuravnoteženost stuba isplake,
do čega bi došlo ako bi se upumpala čista nafta ili dizel ulje.

 Otpenjivači (Defoamer):
Ti materijali deluju kao odvajači pene iz isplake, to su:
-aluminijum stearat
-površinski aktivna sredstva
-viši alkoholi.

Aluminijum stearat mora se rastvoriti u dizel ulju pre nego što se

doda u isplaku. Rastvara se 5 kg aluminijum stearata u 25 lit.
dizel ulja.
Alkoholi (“Surflo W-300”) i površinsko aktivna sredstva (“Aktaflo-S”)
upotrebljavaju se u tečnom obliku. Dodavanje otpenjivača u
isplaku vrši se puštanjem smeše da lagano kaplje u isplačna
korita, što bi trebalo da odgovara količini od 0,1 do 0,3 lit/m3
isplake.
Oteživači za isplaku
Gline su osnovni materijali za izradu koloidnih suspenzija, ali se samo
sa njima ne mogu izraditi isplake potrebnih gustina. Iz tog razloga
nephodno je dodati oteživač, da bi se dobila zahtevana gustina
isplake. Oteživači moraji ispuniti sledeće zahteve:
-njihova gustina treba da bude takva, da razumna količina oteža isplaku
koliko je to potrebno,
-količina oteživača ne sme povisiti sadržaj čvrstih čestica do visine koja
nije u skladu sa održavanjem pravilne reologijem
-oteživači moraju biti inertni (nerastvorljivi) tako da ne flokuliraju
osnovnu isplaku,
-rastvorljive soli ne smeju biti u oteživaču jer će prouzrokovati
zagađenje isplake,
-oteživači moraju imati odgovarajuće dimenzije čestica, tako da ne
dolazi do taloženja,
-oteživači moraju biti što manje abrazivni.
U praksi se najčešće koriste sledeći oteživači:
-Barijum sulfat (barit)
-Kalcijum karbonat (kredofil)
Barijum sulfat BaSO4 (barit):

Barijum sulfat ili barit se najčešće koristi kao oteživač u svim

tipovima isplake jer je inertan, tj. nerastvorljiv. Gustina mu je od
3,8 do 4,3 kg/dm3. On omogućava da se gustina isplake može
povećati do 2,40-2,50 kg/dm3, što odgovara prosečnim
gradijentima frakturiranja (loma) stena, čime je i pokriven
raspon vrednosti potrebnih gustina isplaka za normalno bušenje.

Prema API standardu, barit, u pogledu kvaliteta, treba da zadovolji

sledeće zahteve:
-gustina : 4,2 kg/dm3 minimum
-sadržaj rastvorljivih soli : 250 ppm maksimalno
-ostatak na situ od 200 “mesh”-a : 3% maksimum
-ostatak na situ od 325 “mesh”-a : 5% minimum

Barit se dodaje u isplaku preko vakum levka, a brzina dodavanja

zavisi od kapaciteta primanja levka.
Potrebna količina barita za otežavanje isplake računa se prema
jednačini:

gde su:
Xb - potrebna količina barita (tona)
Vis - ukupna zapremina isplake koja se otežava (m3)
ρb - gustina barita (kg/dm3)
ρž - željena gustina isplake (kg/dm3)
ρis - gustina postojeće isplake (kg/dm3).

Bitno je naznačiti, da prilikom dodavanja barita, svake 4 tone

povećavaju zapreminu isplake koja se otežava za 1 m3 (odnosi
se na barit gustine 4,0 kg/dm3).
Za smanjenje gustine isplake, isplaci se mora dodati voda.
Potrebna količina vode za smanjenje gustine isplake računa se
po jednačini:

gde su:
Xv - potrebna količina vode (m3)
Vis - ukupna zapremina isplake koja se olakšava (m3)
ρž - željena gustina isplake (kg/dm3)
ρis- gustina postojeće isplake (kg/dm3)

Kalcijum karbonat (CaCO3):

Kalcijum karbonat ima gustinu od 2,70 kg/dm3. Taj oteživač se
primenjuje u vodeno baznim isplakama do maksimalnih gustina
1,25-1,35 kg/dm3, a takođe i u emulzionim isplakama do
gustine 1,20-1,25 kg/dm3. Upotreba kalcijum karbonata kao
oteživača posebno se preporučuje za bušenje kroz produktivne
slojeve, ili za paker fluide, jer se lako može rastvoriti
kiselinama.
 Materijali za sprečavanje gubitaka
isplake
U toku bušenja kroz formacije visoke propusnosti, ili sa pukotinama i
kavernama, često dolazi do gubitaka isplake. Ti gubici usled pritiska
stuba isplake, koji je viši od pritiska fluida u stenama (pornog
pritiska), mogu se sprečiti smanjenjem gustine isplake i dodavanjem
čepljivog materijala. Ako ti postupci ne saniraju gubitke isplake,
mora se pristupiti postavljanju čepa u zonu gubitaka.

Materijali za začepljivanje zona gubitaka svrstani su u 5 grupa:

-zrnasta čepila
-vlaknasta čepila
-pločasta čepila
-čepovi za gubitke, tj. učvršćivanje čepila
-bubreći materijali.
 Zrnasta čepila:
Zbog svoga uglastog oblika i granulometrijske raspodele ti materijali
deluju tako da duboko preprečuju pukotine. Imaju visoku mehaničku
otpornost na diferencijalni pritisak. Koriste se čvrsti i oblikom
nepravilni materijali kao što su:
-orahove ljuske (obasil), veličine zrna 0,5-2 mm
-“Perlit”, produkt vulkansko-staklastog silikatnog minerala koji se melje
na veličinu zrna peska
-koštice breskve, trešnje, maslina itd.
Dodavanje ovih materijala u isplaku obavlja se preko vakum levka i to:
obasil u količini 30 kg/m3, a “Perlit” od 5-10 kg/m3.

 Vlaknasta čepila:
Karakteristika tih vrsta čepila je da imaju nisku mehaničku otpornost,
tako da se vlakna lome pod uticajem diferencijalnog pritiska, i pletu
mrežu oko zone gubitaka. To su uglavnom:
-mleveni liskun su, uopšteno gledano, alumosilikati sa sadržajem
hidroksila i alkalija, a karakteristična im je osobina cepljivost do
izvanredno tankih listića,
-celofanski listići dobijeni od celofanskih otpadaka sečenjem (5-20 mm
širine i 5-50 mm dužine).
U isplaku se dodaju u količini od 5-10 kg/m3.

 Pločasta čepila:

Ta vrsta čepila služi za površinska začepljivanja. Obično se koriste

zajedno sa zrnastim i vlaknastim čepilima. To su razni celofanski
otpaci i sl.

Zatvaranje pukotina: a) površinsko; b) unutar formacije.

 Čepovi za gubitke:
Karakteristika tih vrsta čepila je da su oni tečni kada se utiskuju, a
vremenom očvrščavaju u kanalu bušotine. Utiskuju se u fazama
(obrocima) u zonu gubitaka i to su:
- cementne mešavine
- mešavine cementa i dizel ulja, tako su pripremljene da dolazi do
hidratacije cementa u zoni gubitaka
- polimerizovane smole.

• Bubreći materijali:
Ta vrsta materijala za začepljivanje omogućuje taloženje čepa velikog
viskoziteta u zoni gubitaka, a u to uglavnom spadaju:
-isplake na bazi bentonita zgusnutog nekim alkalnim materijalom
usporenog delovanja. Isplaka je pumpabilna sve do zone gubitaka
pre nego što materijal počne da reaguje;
-isplaka visokog sadržaja čvrstih čestica razređena na površini da se
omogući utiskivanje. Isplaka se zgusne u zoni gubitaka kod
delovanja razređivača razori temperatura ili neka dodata hemikalija,
-mešavina dizel ulja i bentonita (DOB čep), pripremljena tako da dolazi
do hidratacije bentonita u zoni gubitka.