Arhitektura raunara

Visoka poljoprivredno
prehrambena kola strukovnih
studija Prokuplje

Raunar
Raunar je elektronski ureaj koji radi na
osnovu instrukcija koje su smetene u
njegovoj memoriji.
Funkcije koje raunar obavlja:
prihvata podatke sa razliitih izvora,
obrauje ih u skladu sa odreenim
pravilima,
generie rezultate
smeta rezultate u cilju daljeg korienja.

Von Neumann-ova
arhitektura
Osnovni koncept - programi i podaci sa kojima
program manipulie smeteni na istom mestu

Von Neumann-ova
arhitektura
Pet osnovnih komponenti von Neumann-ove
arhitekture:
memorijska jedinica u koju su smeteni i podaci i
instrukcije programa
aritmetiko-logika jedinica omoguava izvrenje
aritmetikih i logikih operacija nad podacima
kontrolna jedinica koordinira rad svih ostalih
komponenti raunara
ulazna jedinica koja prenosi podatke iz
spoljanjeg sveta u raunar
izlazna jedinica koja prenosi podatke iz raunara
u spoljanji svet

Organizacija raunara
Aritmetiko-logika jedinica i kontrolna
jednica zajedno ine centralni procesor
raunara
Matina ploa, centralni procesor, veina
memorijskih uredjaja i ostale komponente
memorijskih uredjaja i ostale komponente
koje uestvuju u obradi podataka ini
sistemsku jedinicu raunara.

Sistemska jedinica
Omota sistemske jedinice je napravljen
od metala ili plastike ime titi
komponente raunara od oteenja.

Matina ploa
Matina ploa slui za povezivanje i
sinhronizaciju osnovnih delova raunara
Komponente raunara su ili integrisane
u matinu plou, ili povezane na nju

Matina ploa (1)

Na matinoj ploi se mogu identifikovati:
slotovi za razliite vrste kartica (ekspanzioni
slotovi),
slot za procesorski ip,
slot za glavnu memoriju,
prikljuak za hard disk,
eksterni portovi,
ipset,
BIOS,
magistrale , ...

Magistrale
Magistrala je komunikacioni put sastavljen od
grupe elektrinih provodnika kroz koje se
prenose podaci izmeu pojedinih
komponenti u raunaru.
Podatak koji se predaje od strane jedne
komponente dostupan je za prijem svim
ostalim komponentama koje su povezane na
magistralu.

Magistrale (1)
Magistralom se mogu prenositi tri grupe
signala:
adrese koje selektuju memorijske lokacije (ili
ulaznog/izlaznog ureaja) gde se alju podaci ili
odakle se preuzimaju podaci
podaci izmeu CPU, memorije i ulaznih/izlaznih
ureaja
upravljaki signali koji upravljaju prenosom
podataka

Procesor
Procesor interpretira i izvodi osnovne
instrukcije koje se izvravaju na
raunaru.
Sa donje strane poseduje pinove koji
slue za vezu sa matinom ploom, a
na matinoj ploi se nalazi prikljuak
za procesor u koji se procesor
postavlja.

Nain izvrenja programa u

raunaru
Kada korisnik pokrene program, njegove
instrukcije se prebacuju sa sekundarne
memorije (hard disk, CD, DVD, USB fle) u
glavnu memoriju.
Podaci nad kojima program vri obradu se
uitavaju ili sa ulaznog ureaja ili iz
sekundarne memorije

Nain izvrenja programa u

raunaru (1)
Kontrolna jedinica pribavlja instrukciju, dekodira instrukciju
i inicira slanje instrukcije i podataka nad kojima se ona
izvrava na ALU.
ALU izvrava izraunavanja zadata instrukcijom nad datim
podacima.
Rezultat izraunavanja se pamti u memoriji, odakle se
alje ili na izlazni ureaj ili ureaj za skladitenje podataka
za neko budue korienje ako je potrebno.

Aritmetiko-logika
jedinica (ALU)
ALU obavlja osnovne aritmetike
operacije (sabiranje, oduzimanje,
mnoenje, deljenje), logike operacije
(I, ILI, NE) i operacije pomeranja
binarnog sadraja pomeranja binarnog
sadraja.
Aritmetiko-logika jedinica obavlja
operacije nad reima.

Kontrolna jedinica
Kontrolna jedinica generie upravljake signale i
koordinira sve aktivnosti unutar procesora.
Ona pribavlja, dekodira i omoguava izvrenje
instrukcije. Da bi se instrukcija izvrila, kontrolna
jedinica treba da odredi o kojoj se instrukciji radi.
Raunar moe izvravati samo instrukcije koje su
sadrane u skupu instrukcija njegovog mainskog
jezika

Memorije
Osnovna namena memorijskih jedinica je
pamenje programa i podataka. Postoje tri
vrste memorijskih jedinica:
glavna (radna, operativna) memorija
sekundarna (spoljanja) memorija
ke memorija

Glavna memorija se koristi za vreme

izvrenja programa, sekundarna memorija
se koristi za trajno skladitenje podataka,
a ke memorija slui za poveanje brzine
rada raunara.

Kapacitet memorije
Proizvoai memorija izraavaju veliinu
(kapacitet) memorije kao broj bajtova na
memorijskom ipu dostupnih za pamenje
podataka.
Osnovna jedinica memorije je bit i slui
za pamenje vrednosti 0 ili 1. Bitovi se
grupiu u bajt (8 bitova ini bajt), a
bajtovi se dalje grupiu u rei.

Jedinice mere za kapacitet

memorije
Tane i pribline vrednosti za jedinice
mere za kapacitet memorije

Glavna memorija
Glavna memorija se sastoji od elektronskih
komponenti koje pruaju mogunost:
pamenja instrukcija koje ekaju na izvenje
na CPU
podataka potrebnih za izvrenje tih instrukcija,
kao i
rezultata obrade tih podataka zadatom
instrukcijom.

Glavna memorija (1)

Glavna memorija se obino sastoji od
jednog ili vie ipova na matinoj ploi.
U memoriji se pamte:
operativni sistem i ostale komponente
sistemskog softvera koje kontroliu rad
raunara.
aplikacioni programi koji izvode neku
specifinu obradu poput obrade teksta
podaci koje obrauju aplikacioni programi,
kao i rezultat obrade aplikacionih programa

RAM (Random Access

Memory
Glavna memorija raunara je organizovana
u vidu adresibilnih lokacija, njima se moe
pristupati nezavisno i u bilo kom redosledu.
Zato se glavna memorija esto naziva i RAM
memorija.
U sluaju ove memorije mogue je izvriti i
itanje i upis.

RAM i ROM
RAM spada u tip nepermanentnih (eng.
volatile) memorija, kod koje se u sluaju
iskljuenja napajanja postojei sadraj
memorije nepovratno gubi.
Nasuprot RAM, postoje i ROM (eng. Read
Only Memory), iji se sadraj pamti i
nakon nestanka napajanja tj. one spadaju
u tip permanentnih (eng. nonvolatile)
memorija.
Iz ove memorije mogue je samo itanje

Statiki i dinamiki RAM

Razlika je u nainu pamenja podataka. SRAM
koristi flip-flop za pamenje jednog bita, dok
DRAM koristi jedan tranzistor i kondezator u tu
svrhu.
DRAM je jeftniji od SRAM, ali zbog pranjenja
kondenzatora, zahteva stalno osveavanje
sadraja (punjenje kondenzatora). DRAM memorija
ima vei kapacitet, ali je i sporija u odnosu na
SRAM.
SRAM se koristi kao privremena radna memorija ili
ke memorija, a DRAM kao glavna memorija ili ke
memorija.

Sekundarne memorije
Poto je glavna memorija
nepermanentnog tipa i ogranienog
kapaciteta, od kljunog znaaja je
postojanje drugih ureaja za skladitenje
programa i podataka gde e oni biti
sauvani onda kad se vie ne koriste, ili u
sluaju kad je raunar iskljuen.
Ove ureaje zovemo sekundarna memorija

Sekundarne memorije (1)

Poto mogu uvati velike koliine podataka,
poznati su kao ureaji za masivno
skladitenje podataka ili masivni memorijski
medijumi.
Najrasprostranjeniji ureaji za
skladitenje podataka su:
hard disk (tvrdi disk)
fle disk
optiki diskovi (CD,DVD, Blu-ray disk)

Hard disk
Hard disk je ureaj za skladitenje
podataka koga ine jedna ili vie krunih
ploa presvuenih magnetnim materijalom.
Ploe su privrene za osovinu koja se
rotira velikom, konstantnom brzinom.
Svaka ploa ima dve glave za itanje/upis
za svaku stranu ploe po jedna.

Organizacija hard diska

Svaki bit binarnog podatka upisuje se na
povrinu hard diska primenom razliitih
naina kodiranja, koji vrednosti 0 i 1
prevode u magnetni fluks.
Podaci na hard disku se pamte na obe
povrine svake krune ploe, u obliku
koncentrinih krugova (staza).
Skup svih staza koje su na jednakom
rastojanju od centra rotacije se naziva
cilindar.

Organizacija hard diska (1)

Svaka staza je podeljena na sektore.
Sektor predstavlja najmanji blok
podataka kome se moe pristupiti, tj. koji
moe da se adresira.
Fizika adresa podatka na disku se sastoji
od brojeva povrine, staze i sektora i
specificira se u okviru odgovarajue U/I
instrukcije.
Uobiajena duina sektora je 512B.

Organizacija hard diska (3)

Duina staze raste od unutranje staze ka
spoljanjoj stazi.
Radi odranja gustine zapisa podataka na
disku, imamo rastui broj sektora idui od
unutranjih ka spoljnim stazama.
Kod velikog broja dananjih diskova
koristi se tehnika, gde se vie sukcesivnih
staza sa konstantnim brojem sektora po
stazi grupie u zonu.

Upis/itanje sa hard diska

Podaci se upisuju/ itaju sa diska uz pomo
elektromagnetnih glava koji vre konverziju
elektrinih u magnetne signale i obratno.
Glava za ulaz/izlaz pozicionira se ruicom (na
koju su montirane sve glave) koja se pomera
od staze do staze.
Pomeraju se istovremeno sve glave diska,
omoguavajui pristup aktivnom delu krunih ploa
Kada se glava za itanje/upis nae iznad odreene
staze, ona eka dok se rotiranjem odgovarajui
sektor ne nae ispod nje, a zatim proita iz njega ili
upie u njega odgovarajui podatak.

Fle memorije
USB fle (eng. Universal Serial Bus flash) disk
se sastoji od tampane ploe, na kojoj se
nalazi fle memorija, koja je zatvorena u
plastino ili metalno kuite.
Fle memorija je permanentna memorija iji
sadraj je mogue elektronski brisati i
menjati.
Kapaciteti fle memorije se kreu od 32MB
do 256 GB.
USB fle disk se prikljuuje na USB port, preko
koga dobija napajanje

Memorijska kartica
Memorijska kartica je takoe fle memorija, visine i
irine uglavnom ne vee od 1,5 ina, koja se moe
umetati i uklanjati u/iz razliitih vrsta ureaja: iz
slota raunara, pametnog telefona, digitalne
kamere, itaa kartica, prenosivih medija digitalne
kamere, itaa kartica, prenosivih medija plejera
(MP3, MP4 plejer)...
omoguavaju pokretnim korisnicima lak transport
digitalnih fotografija, muzike, fajlova na/sa
mobilnih ureaja, raunara i drugih ureaja

Optiki diskovi
Upis i itanje podataka sa ovih diskova se
obavlja optikim putem.
Na disku postoje tzv. rupe (pit) i povrine
(land) koje predstavljaju binarne nule i
jedinice.
Postupak upisa se odvija tako to se snaga
mlaza lasera bira tako da zagrevanjem
osvetljene veoma male povrine medijuma
moe povratno ili nepovratno promeniti
optike karakteristike ovog medijuma.

Optiki diskovi (1)

Postupak itanja se odvija tako to je snaga
mlaza znatno manja, tako da ne izaziva
promenu na medijumu, ali se svetlost odbija od
medijuma, a njena jaina se razmatra da bi se
utvrdilo da li se radi o binarnoj nuli ili jedinici.
Intenzitet svetlosti koja se odbija od rupe je
mnogo slabiji od intenziteta svetlosti koja se
odbija od povri.
Na osnovu intenziteta reflektovane svetlosti
detektuju se vrednosti binarne 0 ili 1, 0 u
sluaju rupe, 1 u sluaju povrine.

Postoji vie vrsta optikih diskova: CD,DVD, Bluray disk

CDROM (Compact Disk-Read

Only Memory) optiki disk
CD-ROM je vrsta optikog ureaja iji sadraj
moe da se ita, ali ne i da se upisuje ili brie.
Proizvodja upisuje ceo sadraj na disk.
Proizvoai softvera esto distriburaju
programe korienjem CD-ROMa.
Na tipinom CD-ROM moe se zapamtiti
650MB do 1GB podataka.

CD-R (eng. Compact DiscRecordable) optiki disk

CD-R optiki disk korisnik moe upisivati
podatke na disk, i taj proces se zbog
zagrevanja laserom naziva prenje (eng.
Burning)
Disk ima spiralnu traku koja se unapred
oblikuje u procesu proizvodnje, a na koju se
kasnije upisuju podaci.
Napravljen je od takve vrste materijala koja pod
uticajem svetlosti odreenog intenziteta menja svoj
hemijski sastav.
Na taj nain izdvajaju se povrine koju sprene i
reflektuju manje svetlosti to se registruje kao
binarna 0 i one koje to nisu i reflektuju vie
svetlosti to se registruje kao binarna 1.

CD-R optiki disk (1)

Prenjem se nepovratno menja
hemijski sastav memorijskog medijuma,
snimljen sadraj se ne moe brisati, niti
se na njega moe ponovo upisivati.
Jedino je mogue da se prvo izvri
upisivanje na jedan deo diska, a da se
kasnije izvri ponovno upisivanje na deo
koji nije iskorien, tzv. multisession.

CD-RW (eng. Compact DiscReWritable)

optiki disk

CD-RW je vrsta optikog diska na koji se

sadraj moe upisivati u vie navrata i iji
se sadraj moe brisati.
Umesto fotosenzitivnog materijala koristi
se druga supstanca koja u zavisnosti od
temperature na kojoj se zagreva i potom
ohladi, prelazi u stanje koje ili potpuno
reflektuje ili potpuno apsorbuje svetlost.
Ove osobine se koriste za upis i brisanje sa
diska. CD-RW ima osobinu "pii-brii" odnosno
mogunost brisanja sadraja nakon upisivanja.

DVD (Digital Versatile Disc ili

Digital
Video Disc ) optiki disk
Veliina i oblik DVD optikog diska
umnogome je slina CD optikom disku,
ali se podaci pamte na nain, koji
omoguava skladitenje znatno vee
koliine podataka.
Rastojanje izmeu traka na DVD optikom
disku je znatno manje od rastojanja na CD
optikom disku, a i duina spirale je skoro
duplo vea kod DVD optikog diska nego kod
CD optikog diska

DVD (1)
Maksimalni kapacitet DVD optikog
diska moe biti i do 17.08 GB.
Formati DVD optikih diskova, u
zavisnosti od oznake (ROM,R,RW) imaju
slino znaenje kao kod CD diskova.

Ke memorija
Jaz koji se pojavio zbog nesrazmernosti u
poveanju brzine rada izmeu procesora i
memorije moe se prevazii uvoenjem ke
memorija (SRAM tehnologije).
Ke memorija je dakle, brza memorija u
koju se smeta deo podataka iz glavne
memorije za koje se pretpostavlja da e
ih procesor ubrzo ponovo zatraiti.

Ekspanzioni slotovi
Ekspanzioni slot predstavlja prikljuak na
matinoj ploi koji omoguava proirenje
postojeeg raunarskog sistema.
U ekspanzioni slot se postavlja kartica za
proirenje (ekspanziona kartica, adapter).
Postoje razliite vrste slotova koje se
uglavnom razlikuju prema brzini razmene
podataka i to su:
PCI (eng. Peripheral Component Interconnect)
PCI Express - je najbolji po pitanju brzine
AGP (eng. Accelerated Graphics Port) - koristi se
samo za grafike kartice

Zvuna kartica
Zvuna kartica proiruje mogunosti
raunara, tako to preko mikrofona daje
mogunost da zvuk bude ulaz u raunar, a
preko zvunika ili slualica da bude izlaz iz
raunara.
Taj zadatak obavlja CODEC u koji su
integrisana dva glavna dela:
analogno-digitalni pretvara (A/D konvertor) koji
pretvara zvuk na ulazu kartice u digitalnu formu i
digitalno-analogni pretvara (D/A konvertor) koji
pretvara digitalne podatke u zvuk preko zvunika
ili slualica.

Grafika i mrena kartica

Video kartica (grafika kartica) prevodi izlaz
iz raunara u video signal koji se prikazuje
na ekranu monitora.
Grafika kartica se ugrauje u matinu plou,
obino u AGP ili PCI Express ekpanzioni slot.

Mrena kartica obezbeuje komunikaciju

raunara preko raunarske mree. Moderne
matine ploe obino na sebi imaju
integrisan mreni ip i prikljuak, ali takoe
postoje i mrene kartice koje se ubacuju u
PCI slot

Portovi
Portovi su prikljuci preko kojih se periferni
ureaji povezuju na sistemsku jedinicu.
Kod desktop personalnih raunara
portovi se nalaze na zadnjoj strani
sistemske jedinice (njihov vei deo) i na
prednjoj strani sistemske jedinice
(njihov manji deo)

Paralelni i serijski portovi

U zavisnosti od naina prenosa podataka koji
se odvija preko njega portovi se mogu podeliti
na: paralelne i serijske.
Kod serijskog prenosa podaci alju bit po bit i
korienje ovog porta je znatno jeftinije i
pouzdanije u odnosu na paralelni port, jer se
koristi manji broj provodnika (ica).
Paralelnim prenosom podataka se alje vie
bitova podataka istovremeno, ali sa mnogo
veim brojem provodnika u kablu (8
provodnika za prenos podataka)

Paralelni i serijski portovi

Zbog presluavanja koji se javlja izmeu
provodnika prilikom ovog naina prenosa, a
koji je sve izraeniji sa poveanjem rastojanja
i brzina prenosa, ovaj nain prenosa
omoguava bri i pouzdani prenos podataka
samo na malim rastojanjima u odnosu na
serijski prenos, to predstavlja njegov
nedostatak
Paralelni port slui za povezivanje tampaa

Portovi
VGA (Video Graphics Array) port - koristi se za
povezivanje monitora sa raunarom.
Ethernet port - koristi se za povezivanje RJ-45 kabla
za mreni hub ili ruter.
MIDI (eng. Musical Instrument Digital Interface) portkoristi se za povezivanje muzikih instrumentata i
drugi.
Infracrveni (IrDA) port se koristi za prenos podataka
putem infracrvene svetlost

Zakljuak
Arhitektura raunara se zasniva na Von
Neumann-ovoj arhitekturi.
Glavna podela memorija u raunaru je
na primarne i sekundarne.
Proirenje raunara se vri slotovima i
eksternim portovima.