Predstavljanje

podataka

Visoko poljoprivredno prehrambena

kola strukovnih studija Prokuplje
 Podaci, informacije,
znanje

Sa stanovita primene raunara

izdvaja se rastui trend tri nivoa
obrade:

Obrada podataka
Obrada informacija
Obrada znanja
 Podaci
Objekat posmatranja (predmet, pojam, injenica, pojava,
dogaaj..)

Podaci su injenice, pojmovi ili dogaaji predstavljeni na

unapred dogovoreni, formalizovani nain.

Simboliko predstavljanje ili simboliki model.

Niz znakova predstavlja podatak ako mu se moe dodeliti

odreeni smisao i ako ima odreenu svrhu.

Podaci predstavljaju resurs koji se moe viestruko

koristiti jer prenosom i predajom drugima ne dolazi do
gubitka vrednosti.
 Informacije
Informacija predstavlja smisao dodeljen podacima na osnovu
dogovora za njihovo predstavljanje.

Informacija predstavlja rezultat modeliranja, formatizovanja,

organizovanja i transfomacije podataka na nain koji
poveava nivo znanja primaoca.

Informacija su podaci koji su registrovani, klasifikovani,

organizovani, stavljeni u vezu ili interpretirani u kontekstu koji
prenosi smisao.

Informacija su podaci obraeni u oblik koji za primaoca ima

neko znaenje i ima stvarnu ili potencijalnu vrednost u
tekuim ili buduim odluivanjima.
 Informacija je subjektivna jer postoji samo u
odnosu na primaoca kome saoptava neto novo.
Infomacije su podaci koji se mogu preurediti u oblik
za koji primalac moe uoiti da se mogu koristiti.

Transformacija podataka u
informacije
 Znanje
Poznavanje jedne naune oblasti, poznavanje
injenica i materijala, upuenost u neto,
obavetenost.

Opseg informacija, opaanja ili razumevanja

koje poseduje neka linost.

Znanje je formalizovana informacija na koju se

poziva ili koja se koristi u procesu zakljuivanja.
( sa stanovita vetake inteligencije).
 Ciklus obrade
podataka
Obrada podataka Sistematska primena operacija
nad podacima.
Obradom podataka dobijaju se informacije.
Ureaji za obradu podataka Raunari

Proces obrade podatka

Prikupljenje (ulaz, unoenje)

Obrada (transformacija)
Dostavljanje (izlaz, komunikacija)
Pamenje (memorisanje, skladitenje, uvanje)
Ciklus obrade
podataka
 Predstavljanje nenumerikih
podataka

Znakovni (alfanumeriki) podaci

Logiki podaci
Grafiki podaci
Kontekstni podaci
Upravljaki podaci
Sloene strukture podataka
Znakovni podaci
Podaci u tektualnom obliku.
Sastavljeni su od nizova (rei) nad
usvojenim skupom podatka.
ASCII kod, ISO7, EBCIDIC
Sastoje se od
Malih i velikih slova azbuke
Decimalnih cifara
Znakova aritmetikih operacija
Znakova interpukcije
 Logiki podaci

Logiki podaci su podaci koji imaju

samo dve razliite vrednosti
(vrednosti istinitosti).

Oznaavaju se sa true (T), false (F).

Koriste se u matematikoj logici,

takoe i u Bulovoj ili prekidakoj
algebri.
 Grafii podaci
Slue za generisanje, pamenje,
obradu i vizuelni prikaz na ekranu ili
tampanje grafikih likova.
Grafiki podaci se pamte na dva
naina:
Vektorska grafika
Pamti se skup odreenog broja elementarnih
geometrijskih oblika (linje,polilinije, poligoni..)
Rasterska grafika
Slika se pamti taka po taka u rasteru
(dvodimenzionalna mrea taaka).
 Kontekstni
podaci
Ovi podaci imaju znaenje samo u
kontekstu datog programa.

Ovde spadaju podaci za koje korisnik

sam uvodi svoj nain kodiranja za
podatke, najpogodniji za datu
primenu.
 Komunikacioni sistem
Sistem u kome se od mesta formiranja podatak
predaje do mesta prijema ili odredita prenosom
na daljinu, i u kome se moe razmatrati problem
efikasnosti i pouzdanosti prenosa.
 Opis objekata
Informatika se bavi prikupljanjem,
pamenjem, obradom i dostavljanjem
podataka o objektima.
Objekti se karakterisu svojstvima, a
svojstva se nazivaju atributi.
Prost atribut je onaj koji se ne moe
rastaviti na manje delove.
Datum je sloen atribut jer ima u sebi tri
podatka: dan, mesec i godinu.
 Datoteke
Skup atributa o konkretnom objektu
formira se u posebnu strukturu
podataka koja se naziva zapis.
Zapis je nedeljiva jedinica podataka i
sa njom se operie kao sa
jedinstvenim elementom.Postoje
logiki i fiziki zapisi.
Organizovan skup srodnih zapisa tj
skup zapisa o srodnim objektima
organizovanih na odreeni nain
 Ime datoteke posebna oznaka za
identifikaciju.
Za uvanje informacija o datotekama
koristi se struktura podataka koja se
naziva direktorijum.
Direktorijum se identifikuje imenom.
Skup imena od glavnog direktorijuma
do datoteke naziva se put ili sloeno
ime datoteke.
Zapis u datoteci se identifikuje na dva
naina
 Organizacija datoteka
Sekvencijalna
Datoteka ima sekvencijalnu organizaciju ako se k-tom
zapisu moe pristupiti samo ako je prethodno pristupano
redom svim zapisima 1,2,..., k-1. (zapis na magnetnoj traci).
Indeksna (indeksno-sekvencijalna)
Za pristup zapisima koriste se kljuevi, a svi zapisi
su ureeni po rastuim ili opadajuim vrednostima kljueva.
Pristup zapisu datoteke ostvaruje se korienjem posebno
organizovane strukture koja je deo datoteke a naziva se
adresar.
Relativna (direktna)
Datotekama sa relativnom organizacijom moe se
pristupati bilo kom zapisu na osnovu njegovog rednog broja.
Uslov je da svi zapisi u datoteci budu iste duine
 Rasuta organizacija
Novijeg je datuma, ali je princip korien jo kod
smetanja i traenja podataka u tablicama. Svakom
zapisu datoteka sa rasutom organizacijom pristupa se
direktno na osnovu zadatog kljua postupkom
transformacije kljua ili rasutog adresiranja. Isti postupak
se koristi pri smetanju podataka.

Lanana organizacija
Svaki zapis datoteke sa lananom organizacijom
sadri jedan (ili dva) dodatna podatka koji se nazivaju
pokazivai. To su adrese sledeeg (eventualno i
prethodnog) zapisa koji se mogu nalaziti bilo gde u
rezervisanom memorijskom prostoru za tu datoteku.
Zapisima se pristupa sekvencijalno preko pokazivaa.
 Tipovi podataka
Svaki tip podataka se karakterie
Skupom elemenata
Skupom operacija koje se mogu izvravati nad tim
podacima
Nainu predstavljanja u memoriji raunara

Tip podataka koji se ne moe razloiti na prostije

komponente se naziva elementarni ili skalarni tip
podataka.

Tip podataka koji se moe razloiti na prostije

komponente naziva se sloeni ili struktuirani tip
podataka.
 INTEGER celi brojevi
Tip podataka iji elementi pripadaju jednom intervalu celih
brojeva koji obuhvata pozitivne i negativne brojeve. Opseg
ovih brojeva zavisi od broja binarnih pozicija za njihovo
predstavljanje.
REAL(FLOAT) reali brojevi
Ovim tipom podataka predstavlja se u raunaru jedan
konaan podskup reanih brojeva. Opseg zavisi od broja
binarnih pozicija. Vrednosti su konane i imaju odreeni
korak promene.
DOUBLE PRECISION-realni brojevi dvostruke
preciznosti
Ovim tipom podataka predstavljaju se u raunaru realni
brojevi dvostruke preciznosti.
LOGICAL(BOOLEAN)-logike vrednosti
Podaci tipa logical ili Boolean imaju samo dve vrednosti koje
se koriste u Bulovoj algebri i matematikoj logici. Ove
vrednosti se oznaavaju sa true(tano) i false(netano).
 CHARACTER znakovni (alfanumeriki) podac
Uzimaju kao vrednosti nizove znakova definisane nekim
standardnim binarnim kodom. Pored korienja u razliitim
dokumentima ovi podaci slue i za komunikaciju korisnika
sa raunarom preko ulaznih i izlaznih ureaja.

STRING-niz(niska) znakova
String ili character_string predstavlja statiki ili dinamiki
struktuirani tip podataka u kome se svaki znak u nizu
tretira kao sastavna komponenta niza. Znaci u nizu su
numerisani sleva udesno od 1 do maksimalnog broja
znakova u nizu. Redni broj znaka naziva se indeks znaka.
 Zakljuak
Velika koliina podataka je beskorisna
bez pravilne reprezentacije i obrade.

Informacije se dobijaju pravilnom

obradom podataka.

Znanje se dobija kao krajnji produkt

obrade nestruktuirane koliine podataka
i informacija.